Lajk&Šer

Lat­est posts by Denis Čok­ić (see all)

    .

    .

    .….Ide­mo prvo do Kize na gajbu, znači na sat vre­me­na, posle do Tren­da, ma da, iskuli­raće­mo lagano, doći će Ana i Hana, pričao sam s njom danas, s Anči, da, dva puta bre, tri sata smo raz­go­var­ali, znam da je ne znaš, kapi­raš, ali mi smo blis­ki, ma da bre, baš blis­ki, nije to mno­go, dru­gars­ki jebote, ne bri­ni, čoveče, ma kakvi dosad­no bre, Kiza je zmaj, pričaću ti kas­ni­je, jeste, ma šta pričaš, spon­tano sve, dogov­o­rili smo čita­vo veče i noć, kuli­jana, poz­na­jem celu ekipu, da, kapi­raš, nema  greške, znam ih bre god­i­na­ma, ble­jali smo prošli vikend zajed­no, i pret­prošli, jeste, da, biće super, mora da bude super, bre. Sve sam dogov­o­rio, kapi­raš, znam, da, ne zaje­bavaj, pusti me s tim fazon­i­ma, slušaj me, slušaj me bre, ona je glavni orga­ni­za­tor, čoveče, sve znam šta i kako, opusti se, ide­mo zajed­no, ideš sa mnom, znači doći će i Soni i ekipi­ca, da, da, Zeka, Perke, Son­ji­ca mala, da, ona obavezno dolazi, ma jas­no, znaš kakav sam s njom, pričao sam ti o njoj, mis­lim, baš smo dobri. Ma da bre, jeste, ona je pamet­na, radi u onoj fir­mi, kako se ono zove, tamo kod Čom­be­ta pa levo gore, u onoj mal­oj uli­ci, pored Lajk&Šer, znaš ona zgra­da s novom belom fasadom, pro­lazili smo tuda kad smo se vraćali s onog per­for­mansa mog orta­ka i nje­gove ortak­in­je u Pros­toru, pokazao sam ti zgradu, sećaš se, rekao sam ti za malu Son­jicu, da tu radi, tu, u toj zgra­di, i na vrhu onaj pro­zor, veli­ki, s tera­si­com, jeste, pa da, najveći luk bre je iznad tog pro­zo­ra. Kako ne znaš? Bio sam gore kod nje jed­nom, pričao sam ti, išla je cela ekipi­ca, ma da, ona je kul, zvala nas je, mis­lim zvala je Čom­be­ta da dođe, i mi smo se zade­sili tamo kod nje­ga, i onda smo sve četvoro otišli, znači ona je stvarno lafi­ca, mala Son­ji­ca, da, znamo se mi dobro, čuj dobro, odlično, pričala mi ona da te je srela, da, da, rekla mi je, tamo kod nje u fir­mi smo pričali, jeste, ma ona je kul, otvore­na skroz, jeste, njeni su ren­ovi­rali taj pros­tor i kance­lar­i­ju, da, njen stric i keva mis­lim, ili keva i neki njen rođak, ne znam s čije strane, ili ortak njene keve i stric, jebi ga, više nisam sig­u­ran, još pre deset god­i­na, da, da, sad je ona zameni­ca direk­to­ra, jeste, zameni­ca, da, bili smo gore, sve u fulu, ma da, u fulu sve sređeno, znači matori, baš je ok i ona i kance­lar­i­je; ono, koža brate i šankić mali tamo ispred, pris­to­jno ono, kako da ti kažem, jeste, znači biće i ona verovat­no večeras, ako dođe upoz­naću te, videćeš, kul je, jeste. Znači ja, ti, Soni, ona, Zeka, Perke, jeste, one bi tre­ba­lo da dođu posle, Ana i Hana, jeste, a čuo sam se ja sa Zekom, i sa Per­ke­tom isto, pa da, juče i jutros pono­vo, kratko, ma jok, kratko baš, znači oni bi tre­bali već oko sed­mice da navrate tamo isto na gajbu, taman da se vidi­mo i dogov­o­rimo pono­vo, nije opet, slušaj me, šta opet, nego, popi­je­mo ćeps, popričamo, iskuli­ramo, da vidi­mo šta ima novo, pa ide­mo dal­je, klasi­ka, ma biće kul, aha. Ej, izvi­ni brate, zvoni mi Ana na vajber, aj zovem te za pola čuke pa pričamo opet, zovem te, moram da se jav­im. Ej Anči, pa gde si ti bre? Aha, kapi­ram, jeste, važi, može, pa da, tako smo dogov­o­rili, jeste, sto­ji dogov­or, nar­avno, pa da, s ortakom iz osnovne, ne znaš ga, Darko, jeste, ne, ne skroz, pa smor je malo, ali je kul u suš­ti­ni, ne znam, videćeš ga, pričaćete, pa ćeš proval­i­ti, pričaćeš mi, jeste, da, večeras, da. Šta ti radiš? Aha, ko još? Ma kako da ne, znam je iz viđen­ja. Jel’ to ona viso­ka, mrša­va? Ma znam je bre, mis­lim ne poz­na­jem je lično, al’ pričao mi Đole, ako je to za nju pričao, a mis­lim da jeste, ali i Cap­ke, isto. Čekaj, pa viđam je u Avan­gar­di često, stal­no je tamo s onom ekipom, Željko, Savke, Iri­na, Šok­sa, Valenti­na Veljković, jeste, izgleda­ju kul, i sećaš se da je Zorana pričala kako je bacila uvo, jeste, mon­ti­rala se pored njih ono veče kad je Tama­ra ispalila Zare­ta za karte, čula onu nji­hovu kao raspravu o Ejmi, da, mis­lim nije to bila raspra­va, ali kul su zvučali, kapi­ram, jeste. Ono, što da ne, razumem te, ne moraš da mi objašn­javaš, kapi­ram te, ma ona je kul, veru­jem, odlično, eto, dogov­o­rili smo se, ma nar­avno, znaš mene bre, nikome, jeste, nikome, ma da, pouz­dan do kra­ja, znači u sedam se gledamo, sja­jno. Šta si rekla, srela si je, neverovat­no, neverovat­no. Pa šta kaže? Aha, koji je ona lik, ona je stvarno stra­va, znam. Kad se vrati­la? Zar nije rekla da osta­je duže, ja sam čuo neš­to kao mesec dana, to mi Kepa pričao, jeste, aha, kul, pa da, i bol­je, da ti kažem, i bol­je, taman, ma pamet­na je ona, zna znan­je, jeste, baš se radu­jem, kul što ste se zgo­tivile tako brzo, baš mi je dra­go, šta kažeš, ma zezaš, stvarno, nisam znao, nisam znao. Aha, pa kada to? Juče, popodne? Stra­va, baš stra­va. I šta kaže, sig­uri­ca, aha, pa da, ona je tak­va uvek bila, jeste, čuj, da ti kažem… Pa jebo te, sad sam se setio, da, ja sam ti gov­o­rio i rani­je za nju, sećaš se ono kad smo bili u Ćumezu sa Cap­ke­tom i nje­gov­om Žanom, da, ona sa hako­van­im mejlom, jeste, kad nam je pričao kako je radio na pro­jek­tu s onim tipom iz Milana, da, da, pljos­na­tim, jeste, haha, ne, nisam ga upoz­nao, ne poz­na­jem ga lično, ne, nis­mo pričali, ma ne, ali znam da je kul, jeste, rekao mi Cap­ke, da, pa je onda ona uletela kao ispo­moć i ras­turi­la, mato­ra, ras­turi­la je orga­ni­zaci­ju, znači, sećaš se, jeste, pa da, sećaš se da sam ti onda rekao kako je ona skroz kul, posle, kad je otišao Cap­ke, pa da, sedeli smo posle u sep­a­reu tamo, bilo je stra­va, sećaš se, dugo smo se zeza­li, ma da, kul zezan­je, pazi, i onda je došla i mala Son­ji­ca, Gala, Sofroni­je, Matke, al’ oni su sta­jali pored, ne, ne sa nama, jok, pored su bili, pa kako se ne sećaš, bili su pored, i niš­ta, onda je došla mala Son­ji­ca i onako, znaš nju, ona je malo dosad­na kad počne s onim svo­jim dugim rečeni­ca­ma, da, da, da, da, jeste, ali kul je ona, ne, ma nije dosad­na, jas­no, znam da je kul, pa kažem ti, pa čuješ, rekao sam da jeste. Nisam to znao, jeste, ma nije loša ona ni malo, ma jok, sećam se, pa da, onda je ona pričala o onom tipu koga je srela, sećaš se, o onom koji je na prvi pogled kao niš­ta, ono, bez veze lik, ono, pot­puno onako bez­nača­jan, kapi­raš, niš­ta, samo je sta­jao tamo i niš­ta brate, nije kao niko ni izvalio da je on kul jebote, a u stvari mala Son­ji­ca ga je provalila na prvu, pa da, mala Son­ji­ca, dobro, ne na prvu, al’ malo kas­ni­je je provalila da je tip u stvari kul jebote, ali ne neš­to sad ono kul, nego mato­ra onako baš baš kul kul, tako mi je rekla, znaš da ona zna te stvari da provali, jeste, al’ nis­mo imali vre­me­na da mi priča detal­je, jebi­ga, nisam ti rekao, da. Ne znam, pro­mak­lo mi, zab­o­ravio sam da ti kažem, al tiću, ovo tebi pričam, taj tip je valj­da već sutradan, da, jeste, sutradan, da, s onom Petrom, znaš nju, ona kao malo uobraže­na riba, mis­lim ne znam sig­urno, al’ tako se priča, jeste, crvenokosa, da, da, upadlji­va šmin­ka, jeste, videli smo je na otvaran­ju Nove mis­li, jeste, Petron­i­je­va muza, hehe, jeste, ona što je bila kao u orga­ni­zaci­ji, a u stvari nije, to nam je Son­ji­ca pričala posle, kad smo se našli u Prip­iz­di­ni, sećaš se, jeste, tada, da, da, kiša je padala, znači on je neš­to pričao s njom u Sobičku, kraj šan­ka. Čula si i ti? Ali kratko neš­to, dal’ su se muvali, ne znam jebote, niš­ta ne znam, da me ubi­ješ, neš­to su oni kao pričali, kapi­raš, ne znam ni o čemu, niš­ta, niš­ta, jebi­ga, nikog nije bilo u blizi­ni, pa da, sran­jce, jeste, ali to mi nije rekla mala Son­ji­ca već mi pričala Jeca u sre­du, četo­vali smo celu noć, pa da, pričao sam ti, jeste, jeste, ma da, prvo oko one svađe sa Zare­tom, pa onda ras­padan­je cele priče i Anjin stan i gun­gu­la oko retro­vi­zo­ra, jeste, pa redom, po dan­i­ma, jeste, pa rekao sam ti, posle je sluča­jno pomenu­la i Petru, jer ona nju zna preko Slav­ka i onog klu­ba Sofistike­jtid, jel’ se tako beše zove, čini se kul priča, jeste, da, da, taj. Jebote skroz sam zab­o­ravio da ti kažem, e sad, šta je bilo, poj­ma nemam, dal’ se čuju oni, ne znam jebote, ne znam ust­vari šta je bilo, jeste, vidiš to sam zab­o­ravio da je pitam, ma verovat­no bi mi rekla da je bilo neš­to, kapi­ram da bi rekla. Pa jebi­ga, kako? Zab­o­ravio sam jebote, skroz, otkud znam kako, šta ken­jaš sad, zab­o­rav­i­la si i ti da mi kažeš za Mare­ta i Son­ju, da ga je ispalila za Adu, ono kad je morao basom, sećaš se, a oni svi išli koli­ma i kao nisu znali da ide i on, a imali su mesto i za nje­ga, pa posle nisu pričali dva dana, ili tri dana, tako neš­to, jeste, da, pa ti nisam ken­jao. Nisam ti ken­jao. Pre­ma tome, sad ti kažem, a i ono kad mi nisi rekla da je Stevke ušao u priču s ekipom oko pro­jek­ta Svem­rež­je, sa štam­pom fla­jera i one trib­ine posle, a znala si sve vreme. Znala si! Kad? Pa onda kada je na kra­ju dao izjavu za novine, pa sam ja tek onda saz­nao, znači sam sam video jebote da je on jedan od glavnih u celoj priči, a znala si da ga znam i niš­ta mi nisi rekla. Al’ dobro. Ne, ne, ne, ne svađam se, kažem ti samo, jebote ne svađam se, iskuli­raj bre, dobro, koji ti je, jebote i ja sam zab­o­ravio. Mis­lim, glupo mi je bilo da ti ken­jam, al’ kapi­ram mato­ra da smo ortaci, i bole­lo me, bole­lo me što mi nisi rekla na vreme, iskreno, znaš da sam osetljiv na te stvari, baš mi je onako bilo tru­lo, mada sam posle nekako i zab­o­ravio na to. Kapi­ram bre, ma sve okej, kažem samo. Znam da je sub­o­ta, jebote, vikend, zezan­je, ma sve je kul, nisam se izn­ervi­rao, nisam, ma opušteno bre, znaš me valj­da. Jeste, pa da, kao pričali su neš­to, pola sata sig­urno, tako neš­to, ma niš­ta, ono klasi­ka, kao sta­jali i pričali, valj­da je on pio neki kok­tel, bez, ne, ne, bez kišo­brančića, a ona ono svo­je, klasi­ka, po jed­no piće, da, niš­ta, nemam poj­ma, ne znam, kažem ti, ne znam, i onda je kao taj tip otišao, ne, nije naglo, ne, ne znam u stvari, neću da te lažem, ne znam ni kako se zove jebote, ni čime se bavi, niš­ta, niš­ta. Pitaću ja malu Son­jicu, ne, ne večeras, odmah posle, jeste, zvaću ja nju, sve­jed­no moramo da se čuje­mo i dogov­o­rimo za večeras, pa ću da se setim, obavezno ću da je pitam, obavezno, ona sig­urno zna šta su pričali, i da’l je on stvarno tako kul, aj’ pitaću je baš, pa ti javl­jam. A ti, jel’ se spre­maš, mis­lim ono, šta ćeš da obučeš? Ona halji­na, kao fazon spe­jsi print, aha sećam se, da, da, kul, stra­va ti je ona halji­na, stra­va, sećam se, jeste, znam, ono kad ti je Cap­ke u Mesari rekao da si ele­gant­na u njoj, a ti mu onda rekla da je smor, i stvarno jeste smor, ukapi­rao sam i ja na kra­ju. Pa pričao mi je i Ste­va posle u Četu, kad si mu rekla, da su ukapi­rali, jeste, jeste, a i Hana i Valenti­na Veljković su mi pričale da ih je smorio kad su išli na onaj roštilj kod Dače i Jelene u vikendicu, sećaš se, pa da, ukapi­rali su sko­ro svi bre, pa nego, nor­mal­no, svi su ukapi­rali, da, smara s tim ter­min­i­ma, ne kapi­ra zaje­ban­ci­ju jebote, priča po pet min­u­ta jed­nu priču, brate dosadan je, jeste, umesto da lepo kaže sušt­inu, kapi­ram, jeste, jeste, nije mi jasan, čuj, sves­tan sam i ja, kapi­ram, pa jel’ se sećaš kad sam mu rekao ono da smara s pričom o Egip­tu, sećaš se, daj da pričamo neš­to dru­go, kad je kren­uo kao da objašn­ja­va, jebote, sad on zna i čitao je kao o tim pirami­dama, a mi ostali kao niš­ta ne kapi­ramo oko pirami­da, jeste, jeste, ja mu kažem šta smaraš brate, skrati priču i uću­tao se posle, sećaš se, pa jeste, da, da, kod Glavon­je smo sedeli, jeste, pa da, to je bilo vrhun­sko zezan­je, jeste, nar­avno, u Kondiru smo završili; znam, nije on toliko ni loš u stvari, jeste, kapi­ram te, ma on je skroz kul.

     .

    .

    .

    .

    .