Meditacije na Seni

Lat­est posts by Ivona Rajačić-Baran­dovs­ki (see all)

    .….…..Cik­lus crteža Mehme­da Slezovića

    .

    .

    Kao što talasi nad mojom glavom tvore vrt­log kružni,
    Tako i ti krivu­daj i kovit­laj se sred sve­tog plesa.
    Igraj, srce, igraj, kolo vrtogla­vo budi.
    Izgori u tom pla­menu, jer – nije li On sveća?
    ___________________
    Mel­vana Dže­laludin Rumi, Jedi­no sve, pre­vod i prepev : Alek­san­dar Đusić sa Alek­san­drom Lju­bišom, Zakovit­lani derviši, izdavač Krug komerc

    .

    .
    .….Višeme­sečni rezi­den­ci­jal­ni boravak Mehme­da Sle­zovića u Među­nar­o­d­nom gradu umet­nos­ti u Parizu krunisan je nes­vaki­dašn­jom ser­i­jom crteža — sli­ka nastal­ih u direk­t­noj komu­nikaci­ji umet­nik — reka Sena. Niko ne može osta­ti ravn­odušn­im na iza­zove fran­cuske pre­ston­ice, pa ni umet­nik, čiji tanani sen­z­i­bilitet seiz­mo­graf­s­ki reg­istru­je sup­til­nu slo­je­vi­tost gra­da počev od geograf­sko kli­matskih preko istori­jskih do kul­tur­ološk­ih čin­jeni­ca. Speci­fič­na atmos­fera Gra­da svet­losti uvlači i upuću­je umet­ni­ka na strastvenu posvećenost kroz frenetično pre­da­van­je umet­ničkoj aktivnos­ti. Mehmed Sle­zović je svoj dija­log sa Pari­zom, rekom Senom, njen­im ostrvi­ma, obala­ma, mostovi­ma i istori­jskim zdan­ji­ma, ovekovečio u for­mi autonom­nih crteža paste­lima – olovka­ma u boji. On se takođe obra­tio i velikan­i­ma impre­sion­iz­ma Pis­arou, Moneu, Sezanu, svo­jim kom­plek­snim crtežom, “hvata­jući pri­zore i sen­zaci­je“ bez ras­takan­ja lin­i­je i forme.
    .….Fanatičn­im radom, usložn­ja­van­jem poteza u više nale­ta i slo­je­va, Sle­zović stvara zasićeno tki­vo površi na koje prenosi lični doživl­jaj fenom­e­na svet­lost — voda — vaz­duh, uobličivši poje­dine pri­zore do apstrak­t­nih kadro­va, svo­jevrsnih metafiz­ičk­ih celi­na. Bro­jne lin­i­je crteža u svom artikulisanom kre­tan­ju i sklad­nom prepli­tan­ju opisu­ju stan­ja žive reke koja teče, talasa, treperi i mreš­ka se, peni ili para­lel­no, kon­cen­trično — kružno uvire. Svet­losne i bojene promene neba i vode takođe su pred­met opser­vaci­ja i transpono­van­ja. Dok sati­ma i dan­i­ma dra­matično beleži različite utiske, kao u nekom mantričn­im rit­u­al­nom pon­avl­jan­ju poteza, Sle­zović vodi i svoj sop­stveni dija­log, očišćen od banal­nos­ti svakod­nevnice tj. uobiča­jene dnevne ruti­ne. Pro­ces relak­saci­je prati umet­nikov čin, uvodeći ga u stan­je nalik med­i­ta­tivnom. Kao konkre­tan rezul­tat ove višeme­sečne fiz­ičke, men­talne i duhovne posvećenos­ti, nastale su upra­vo ove bogate i dinamične likovne struk­ture u for­mi crteža koje po pik­tu­ral­nim kvalite­ti­ma može­mo naz­vati slika­ma. Poje­di­ni radovi iz ovog jedin­stvenog likovnog cik­lusa izd­va­ja­ju se po uočljivim kon­cen­tričn­im kružn­im lin­i­ja­ma koje diskret­no pokri­va­ju osnovni sadržaj. Nji­ho­va je ulo­ga pop­ut lajt moti­va i sve­doči o trans­for­ma­ci­ji umet­nikovog men­talnog stan­ja u stan­je slično spiritualnom.
    .….Pop­ut vrhun­skih aske­ta, duhovni­ka — tra­gača za istin­om, Mehmed Sle­zović kroz likovnost osva­ja i onos­tra­no. Spi­rale i kon­cen­trični kru­govi na nje­gov­im crteži­ma aso­ci­ra­ju na eksta­tični ples Rumi­je­vih Vrtećih derviša, koji streme jedin­stvu sa uni­verzal­nim. Kao što monasi u vrt­logu pre­da­van­ja, uz izraz­i­tu samodis­ci­plinu, stižu do trenut­ka poniš­ta­van­ja sop­st­va kroz spa­jan­je sa uni­verzal­nim, tako i Sle­zović stre­mi istom cilju ali je nje­gov metod dru­gači­ji. Nje­gov eskapizam se ispol­ja­va u eksta­tičnoj prak­si u okviru umet­ničkog čina, sa čim smo se sus­re­tali i u nje­gov­im prethod­nim radovi­ma. Ovim cik­lu­som crteža Mehmed Sle­zović je, čini se, nad­mašio i svo­ja očeki­van­ja na zahtevnom i neizves­nom putu duhovnog uzrastanja.

    .

    .

    .

    .

    .

    .