Molitve

Lat­est posts by Andrea Kane (see all)

    .

    .

    Koliko sam visok

    .

    zasig­urno viši od pros­ečnog čoveka
    kao i od zaposlenog
    sportiste
    fakul­tet­s­ki obrazovanog
    pijanice
    viši i od kule na vodi
    iznad blokova
    tržnih centara
    opservatorija
    i osmatračnica
    nad­vi­sio sam i planine
    litice
    vrhove pod snegom
    ne dodiru­jem zemlju
    ostavio sam ispod sebe
    luft-balone
    avione bombardere
    ozon­s­ki omotač
    guglov satelit
    daleko sam od mlečnog puta
    viši od cel­og jebenog svemira
    do Tvog kolena
    kao pas čuvar.

    .

    .
    Molitve

    .

    1.

    Oče moj
    ne puš­taj me
    Kad igram na malo
    a sve stavl­jam na crno
    ne puš­taj me
    Kad mis­lim da volim
    a poho­ta i blud me vode
    ne puš­taj me
    Kad se gordim
    i kad sam u zabludi
    kad lutam i u lutan­ju se zagubim
    i kad iz nemara bližn­je svo­je guram od sebe
    Molim te Oče
    povu­ci lanac
    ne puš­taj me.

    .

    .

    2.

    .

    Oče moj
    oprosti
    Ako me je nečas­tivi zaveo
    ako me je obmanuo
    znaj
    pos­r­nuh iz neznanja
    Jer i moje su kosti
    na kamenu lomili ikonoborci
    a danas
    u doba gluvih
    čuo sam Tvoj glas
    truba­ma si se oglasio

    na put si me izveo.
    Oprosti Oče
    jer ako ova muzi­ka nije od Tebe
    onda pra­tim pogrešnu sviralu
    i već odavno sam se utopio.

    .

    .

    3.

    .

    Oče moj
    koji si na nebesima
    među sateliti­ma i svemirskim otpadom
    ne izbavi me od zla-zla
    nego mi daj ovaj život
    da ga izvučem do kartona
    Oče moj
    Džez naš nasušni daj mi danas
    i pojačaj još malo tu stvar sa prvog albuma
    ne želim da čujem ništa
    sem Tvo­je trube
    Molim te
    Oče
    neka muzi­ka govori
    a reči nek svedoče.

     .

    .
    Hodočašće

    .

    na put se ne ide
    bez pune baterije
    ispravnih slušalica
    i džeza
    ne ide se bez šešira
    dobrog duvana
    i upal­jača koji neće izdati
    onda kada ti je najpotrebniji
    na put se ne ide
    sa stra­hom od granica
    zabrin­ut za prtljag
    za klimu i teror­is­tičke napade
    držeći pasoš uvek pri ruci
    a novac ušiv­en u postavu sakoa
    ne ide se
    ispun­jen očekivanjima
    jer onda
    neće biti mes­ta za putovanje
    na put se ne ide
    zbog tur­is­tičk­ih atrakcija
    self­i­ja i tagova
    ne ide se zbog dokaza
    jer
    od cel­og okeana
    možeš da pone­seš samo školjku
    ne ide se
    zbog godišn­jeg odmora
    na put se ide iz vere
    u nadi da ćeš na kra­ju putovanja
    znati zaš­to si kren­uo na put.
     .

    .

    Dokaz

    .

    Oče
    brate
    velik si u svo­joj slavi
    iako smo na Ti
    Kunem ti se
    vera je moja postojana
    pogo­to­vo kad čujem tvo­je trube
    kad čujem tvo­je trube Oče
    brate
    znaj
    Postojiš.
    Proleće

    na insta­gra­mu sve cveta
    šareni pupolj­ci i grančice
    među zelen­im lakom za nokte
    ili na stolu
    pored pak­le pljuga
    i načete kafe
    stiglo je proleće
    imam novi šešir
    a nika­da nisam bio mlađi nego danas
    zato izlaz­im na ulicu
    tamo uvek neče­ga ima
    tamo je uvek zabavno
    tur­is­tič­ki vodiči
    i reklamne kampanje
    prop­uš­ta­ju da pomenu ono najbolje
    zeleni most preko kojeg klizi tramvaj
    park u kojem se čuje saksofon
    gola kole­na koja se prepliću
    rame koje poviru­je između tkanine
    usne
    njene usne
    i usne ove devojke
    kao i one
    usne koje se smeju
    usne koje bi bile dobre
    pirs usne
    nakarmin­isane usne
    usne koje se smeju
    usne sa ožiljkom
    usne koje puše
    usne koje bi pušile
    njene usne
    procvetale.

    .

    . 
    Feb­ru­ar

    .

    u uli­ci Kragu­je­vač­ki oktobar
    pitaš me
    kome bi poslao poruku
    da te sad odve­du na streljanje
    a ja ne znam šta da odgovorim
    tu na poljani
    puš­ta­ju pse da trče okolo
    htela si da pomaz­iš jednog
    žena je rekla slo­bod­no slobodno
    neće da ujede
    međutim
    pas je zarežao na tvo­ju ruku
    trgla si se
    i pogledala me u čudu
    hlad­no pa top­lo tuširanje
    pa top­lo pa hladno
    i tako
    dok ima vode
    voleo bih da sam bio tamo
    kad si gledala onaj stan
    u onoj ras­paloj zgradi
    preko puta mašinskog
    znam da si mi rekla nešto
    ali sada se više ne sećam
    šta mi je bilo smešno
    to je sve što možeš u ovom gradu
    slušati džez
    piti u Getu
    traži­ti stanove
    radi­ti u pekari
    šetati psa
    ići na streljanje
    ići na streljanje
    ići na streljanje.

    .

    . 
    Mis­lim na džez

    .

    Džez
    mis­lim na džez
    kad zaljul­ja se tram­vaj kad zaškripe šine
    zuji neon­s­ka rekla­ma kopirnice
    u sam smi­raj dana
    časovničar spuš­ta kavez na svo­ja vrata
    a ja mis­lim na džez
    Džez
    To je muzi­ka grada
    kom­pozi­ci­ja od tru­ba automobila
    što im se zavrte­lo u glavi na kružnom toku
    doviki­van­je prodavaca
    pobesnelom psu gladan lavež
    odjek i pucanj i tre­sak i huk
    džez
    to je Džez
    dubo­ki jaz među nama
    preko­rači jazz night na programu
    spuš­tam se niz svo­ja stepeništa
    u burgi­ja­juće kru­gove centra
    propadam i dižem se
    sve po nje­gov­om tonu
    sve po srcu
    Ose­tim nje­gov zvuk u hodu
    kad se odlo­mi od mene glu­post i pohlepa
    kad zaplešem sam na uglu te i te
    kad vidim usne koje poželim
    kada prođe i ona sa tuđom decom
    kada vidim i nje­ga što sad radi na pumpi
    sve je to džez
    Oče
    sve je to tvoj glas
    sve si to Ti
    Ti u ovom svetu
    Ti prisutan

    Ti stvar­alc
    Ti duvač.

    .

    .

    .

    .

    .

    .