.
..
Eros na marginama diskursa
..
.
(Branka M. Kasalović, Who are you?, Čigoja štampa, Beograd, 2019)
.
..
Savremena poezija sve manje govori o ljubavi. Nekada je ljubav bila jedna od najvažnijih tema poezije, međutim, ljubav je, čini se proterana iz našeg sveta iz književnosti, takođe. Proterana ili je samo našla nov i drugačiji način da progovori o sebi, da progovori onako sa margine, usput?
Veliki ruski mislilac Mihail Epštejn je, gostujući u Beogradu, povodom svoje knjige Sola Amore (Ljubavlju samo), rekao: „Mislim da je većina naših sadašnjih problema nastala iz toga što nismo stvorili svoj način da pričamo o ljubavi. Mislimo bez ljubavi.ˮ[1] Da li je dvadeseti, a evo i sada već dvadesetprvi vek, proterao pored Boga i ljubav? Istinski hrišćanin u tome ne bi video razliku, jer kako kaže Sveti apostol Pavle – „Bog je ljubav!ˮ I da li je praznina koja je usledila nakon toga kriva za ovoliku ljudsku nesreću i patnju. Pitanja su, razume se retorička, iako se odgovor može naslućivati. Eros je zamenio seks (erotologiju – seksologija), Boga je zamenila praznina. „Seksualnost je ‘hoću’, a erotika ‘želim’.ˮ[2] Između tog ‘hoću’ i ‘želim’, smestila se kompletna ljudska nesnađenost, promašenost, otuđenost, frustracija, kompletna čovečanska bol.
Još jedan veliki mislilac, Rolan Bart je 1977. godine objavio svoju veliku pohvalu ljubavi, no čini se da je to i svojevrstan spomenik ljubavi, knjiga sećanja na ljubav, u trenutku kad se ona sve više gasi – Fragmenti ljubavnog govora. On je, takođe, lamentirao na početku knjige da je „ljubavni diskurs danas krajnje usamljenˮ, „skrajnut u zapećak neaktuelnogˮ, „prognan iz svakog stadaˮ[3], a svoju knjigu posvetio „čitaocima – zaljubljenima – ujedinjenimaˮ[4]. „Zaljubljeni u stvari ne prestaje da trči u svojoj glavi, da preduzima nove mere ili da spletkari protiv sebe samog. Njegov diskurs postoji samo u izlivima jezičkih bujica, do kojih dolazi usled beznačajnih, slučajnih okolnsti.ˮ[5] Ljubavnik je „atopičan, ‘bez mesta’, koji se ne da klasifikovati. Jedinstven.ˮ[6]
Pesme iz zbirke Who are you? govore o toj nesnađenosti i ljubavnoj patnji. Ona je, razume se, prikrivena, jer Kasalovićeva usložnjava svoj diskurs, pevanjem o smislu, o identitetu (a identitet je široko polje i svako od nas ima stotinu identiteta), o otuđenosti, o surovoj svakodnevici, a o ljubavi tek na marginama svega toga. Iza svih patnji, krije se ljubavna patnja. Iza svih htenja i traženja, stoji ljubav. Stoga je ova zbirka, Kasalovićkino mišljenje sa ljubljvlju, o ljubavi. Autorkino spletkarenje sa sobom, sa demonima, sa životom, sa ljubavlju.
Naslov zbirke je krajnje neobičan i iznenađujuć, Ivana Tanasijević o njemu kaže: „Traganje za Bićem snažno je markirano već samim naslovom, pa tako pitanje o identitetu, ‘ko si ti?’, osim upitanosti nad mogućnostima definisanja, kako sopstva, tako i Drugog, budući na jeziku koji nije i jezik zbirke, sobom nosi i problematizaciju jezika kao adekvatnog medijuma. Doza mistike koju engleski naslov zbirke podvlači, čini se da krije i markira razumevanja Drugoga/drugosti na međama jezika, kultura i nacija. Tako zbirka Branke M. Kasalović u traganju za suštinom savremenog Bića kreće se na granicama jezika, promišljanja pesništva, umetnosti, na granicama tehnološkog okruženja i prirodnih ljudskih nagona za preživljavanjem, nastojeći da kroz svoju hajdegerijansku postavku pruži odgovore, ili, pak, postavi ključna pitanja savremene egzistencije.ˮ[7] Sve ovo što je istakla recenzentkinja zbirke, u osnovi je tačno, s tim što bismo mi dodali, da se autorka ove zbirke kreće i po marginama ljubavi i erosa, kao ključnih sadržilaca čovekove potrage za Bićem, kao ključem „Bića – u – svetuˮ kako je naslov središnjeg ciklusa zbirke. „Ako jezike čovečje govorim, a ljubavi nemam, ništa samˮ – da se još jednom prisetimo reči Apostola Pavla, iako ova zbirka nema nekih prevelikih dodirnih tačaka sa teološkim postulatima života. A to bi mogao da bude odgovor na ono pitanje koje se provlači kroz čitavu zbirku – „ko si tiˮ ili ko si ti bez ljubavi?
Središnji ciklus obgrljuju prvi „Animusˮ i drugi „Animaˮ, muški i ženski princip, „Jinˮ i „Jangˮ, „onˮ i „onaˮ, a ono što je u sredini jeste čitav svet nejednakosti, neslobode, nerazumevanja, ali i sitnih životnih radosti i ljubavi. Nema tu preterane filozofije o muškarcima i ženama kao bićima sa drugih planeta, već je više onih rudanskih nesporazuma – „kad je muškarac pederˮ, a „žena kurvaˮ. On je „pederˮ jer svojoj ženi ne želi da kaže da je voli, iako je voli „i juče i sadaˮ („Ljubav u doba hladnog rataˮ), koji će pre reći javno da voli Putina, nego svoju ženu; kada mu ego ne dozvoljava da sebi prizna da je ona žena njegovog života i boji se ljubavi: „Drhtavog ega / Bojao sam se / (probudiće se izvan granica) / Jedne noći, na jednom mostuˮ („Koordinate bez smislaˮ), kad se boji njenog prisustva, kad se boji ljubavi: „Prisustvo dodiruje / Pred lepljivom navikom / Teško je biti (vodo)otporanˮ („Pred vratima njenog čekanjaˮ), na kraju krajeva, muškarac je „pederˮ kada misli da je svaka žena „kurvaˮ. Ona je „kurvaˮ jer joj prija margina, kaže ono što treba i kad ne treba: „Uvredim više, baš kad ne trebaˮ; „Kažem ti da si đubre / kažem sve što ne treba / A prija ti da čuješˮ („Emocionalna inteligencijaˮ); kad uzvrati jačom merom: „Ne sećam se ko je prvi bacio kamen / Uzvraćeno jeˮ („Tajnaˮ); kad preklinje za ljubav, nežnost i pažnju: „Kaži mi da me voliš, molim te / Kaži mi ljubaviˮ („Zelena trojkaˮ); kad mašta o ljubavi kao iz bajke i kad misli da je svaki muškarac „pederˮ.
„Biće – u – svetuˮ Branke M. Kasalović je biće koje traži ljubav, koje traži razumevanje, koje traži slobodu. Zato je odgovor na naslovno pitanje Who are you?: „Tuđin! / Zaljubljen u tuđinu!ˮ. A pitanje koje parira ovom je i „Mi se odnekud ne znamoˮ iz istoimene pesme, a rekli smo da je Bart ljubavnike smatrao „atopičnimaˮ onima koji su bez mesta, jedinstveni, neuhvatljivi, oni koji jurcaju u svojim glavama tražeći sebe, smisao svog postojanja u svetu, stranci u tuđini: „Shvatih / Lika ne mogu da ti se setim // Možda smo se sretali / U nečujnosti rukovali / Razgovarali kao što stranci razgovaraju / O klimatskim promenama / O inflaciji / Kostoboljiˮ („U hladu krošnje mrtvog drvetaˮ). Stranac bez ljubavi dvostuki je stranac.
Branka M. Kasalović je svojom najnovijom pesničkom knjigom Who are you? pokazala svu silinu „večnog ženskogˮ, krećući se po marginama ljubavnog diskursa progovorivši o temama koje muče ne samo savremenog čoveka, već i savremeni svet, ogoljen, pun predrasuda, laži, simulakruma. Svet prezasićen sebeljubivošću. Čovek inficiran egoizmom. I Who are you? u tom i takvom svetu, pitanje je sad?
.
.
[1] U ljubavi je spas, intervju sa Mihailom Epštejnom, 6. maj 2009, http://www.novosti.rs/vesti/ kultura.71.html:239188-U –ljubavi-je-spas, pristupljeno 14. 7. 2020.
[2] Mihail Epštejn, Filozofija tela, prev. Radmila Mečanin, Geopoetika, Beograd, 2009, str. 99.
[3] Rolan Bart, Fragmenti ljubavnog govora, prev. A: Miletić, Karpos, Loznica, 2011, str. 17.
[4] Isto, str. 21.
[5] Isto, str. 19.
[6] Žak Anri, Rolan Bart, „Fragmenti ljubavnog govora, intervju sa Rolanom Bartom“, Polja, Novi Sad, str. 124.
[7] Ivana Tanasijević, „U traganju za autentičnim postojanjem“, u: B. M. Kasalović, Who are you?, str. 87.
.
.
.
.
.
