O Hadžemu Hajdareviću

Lat­est posts by Milenković Mil­i­ca (see all)

    .

    .

    SMRT AUTORA I JUNAK NAŠEG DOBA 

    U ROMANU GDJE SI TI OVIH GODINA HADŽEMA HAJDAREVIĆA

    .

    (Hadžem Haj­dare­vić: Gdje si ti ovih god­i­na, dru­go izdan­je, „Dobra knji­gaˮ, Sara­je­vo, 2018)

    .

    .….Dve su sin­tagme koji­ma se mogu odred­i­ti tem­ats­ki blok i glavni muš­ki likovi romana Gde je si ti ovih god­i­na Hadže­ma Haj­dare­vića. Prva je post­mod­ernistič­ka, a dru­ga (post)ljermontovska; prva se tiče situiran­ja ide­je o smr­ti auto­ra u samu struk­tu­ru romana, a dru­ga je noseća sli­ka o junaku (nama) bliskog (ratnog) doba – može se slo­bod­no reći o oksi­moronu koji vari­ra između hero­ja i zločin­ca. Na taj način defin­isana su dva antipod­na lika: pisac Hal­im Haj­dare­vić i lik nje­gov­og budućeg romana, Ibrahim Barlov.

    .….Osnov­na struk­tu­ral­na ref­er­en­ca ove knjige jeste pro­ces pisan­ja i nas­tan­ka romana sa pred­loškom pinčonovske smr­ti auto­ra. Ovim je, pored glavnog zaple­ta o posled­njem građan­skom ratu u Jugoslav­i­ji, postavl­jeno uni­verzal­no pitan­je o odno­su pis­ca, auto­ra i dela, o odno­su lika i nje­gov­og kreato­ra, slo­bo­di pisan­ja i znača­ju knjige.

    .….Roman se sas­to­ji od trideset naslovl­jenih gla­va i epi­lo­ga. Domini­ra klasično pripovedan­je u prvom licu sa mešavi­nom žan­ro­va: ovo je roman hib­rid. Čita­lac zapra­vo čita „para­lel­ni romanˮ koji Hal­im Haj­dare­vić piše o Ibrahimu Barlovu. Taj roman, kao kon­ačni pro­dukt u čitaočevoj stvarnos­ti, jeste autor­i­zo­vano delo Hadže­ma Haj­dare­vića. U fik­tivnoj stvarnos­ti samog romana, taj roman će „izgu­bitiˮ auto­ra, a para­lel­ni biti objavl­jen u engleskoj verz­i­ji Where am I these years na čijim kori­ca­ma „ime auto­ra bijaše prikriveno, ili nije bilo ni une­seno na korice izdanjaˮ.

    .….Moti­va­tor rad­nje u romanu jeste knji­ga koju nakon proslave nove 2004. godine, Ibrahim naruču­je od Hal­i­ma: „Ne mora biti izraz­i­to velik roman. Ni epo­ha­lan roman. Neću roman za nagrade, ni za veliku buku i pub­liku. Za to bi pla­tio nekog bol­jeg pis­ca nego što si ti. Hoću samo svo­ju živ­ot­nu priču u for­mi romana. Redom, od rođen­ja pa do, uma­lo ne rekoh… do smr­ti. Vid­jet ćeš da će najviše građe biti vezano za rat. Tako ću najbol­je rat pamti­ti i najlakše ga početi zab­o­ravl­jati. A čim roman bude gotov, i ja sam, pri­jatelju moj dra­gi, gotov… Nes­tat ću, vid­jet ćeš, i pri­je nego što roman bude objavljen.ˮ Sve počin­je naiz­gled beza­zleno. Barlov indi­rek­t­no potku­plju­je Hal­i­ma kako bi ovaj pris­tao na pisan­je romana (oki­dač pris­tan­ka jeste postavl­jan­je bašlu­ka na grobu Haz­i­ma, Hal­imovog rođenog bra­ta). Pričom o rano pogin­u­lom Haz­imu uve­den je još jedan rukopis u roman – izgublje­na Haz­i­mo­va zbir­ka pesama. Pored ovde nabro­janog, povezanost epi­zod­nih liko­va sa Ibrahi­mom jeste još jed­na tač­ka romana koja dovo­di do zagonetke kao osnovne teme. Rešen­je te zagonetke (Ko je Ibrahim Barlov?) jeste ključni seg­ment romana koji vodi do zaokružene priče o ratu, položa­ju čove­ka u ratu, žrt­va­ma i zločincima.

    .….Neo­bičn­im žan­rovskim rešen­jem sedme glave romana, Hadžem Haj­dare­vić je povukao crtu između uvo­da i zaple­ta knjige. U ovoj glavi naslovl­jenoj Pod­sjet­nik za pisan­je, situira­no je osnovno nače­lo post­mod­ern­iz­ma – mešav­ina žan­ro­va (ovde imamo navod Ibrahi­move lične beleške i opšti pod­set­nik Hal­i­ma Haj­dare­vića o pisan­ju u tri­naest tača­ka). Ovakvim for­mal­nim rešen­jem napravl­jen je pre­sek između prvog i dru­gog dela knjige, ali nije ost­vare­na autonom­nost budućeg romana niti je on, sem u naz­naka­ma, dat čitaocu na uvid. Taj hipotetič­ki roman u funkci­ji je pred­loš­ka knjige koja je pred nama čime je čita­lac uvučen u svo­jevrsno aktivno sude­lo­van­je u „stvaran­juˮ dok dva glav­na lika, Hal­im i Ibrahim, men­ja­ju svo­je uloge kreato­ra – koliko god se Hal­im tru­dio da održi izves­ni priv­id slo­bode stvaran­ja, toliko Ibrahim, iako samo lik, ocr­ta­va kružnicu oko pis­ca dovodeći ga do tačke, slo­bod­no rečeno, nestanka.

    .….Kod ovakve vrste romana, mes­ta uran­jan­ja, oki­dači i pro­cepi osnovne su spo­jnice između hipotetičke i realne knjige u funkci­ji stvaran­ja priv­idne stvarnos­ti u kojoj se, vre­men­s­ki, sve upra­vo sada deša­va. Na taj način pro­ces pisan­ja u mnogim tačka­ma pok­la­pa se sa pro­ce­som čitan­ja. Kao naj­dom­i­nant­ni­ji oki­dač može­mo navesti navode iz beleža­ka Ibrahi­ma Barlo­va, Hal­imo­va razmišl­jan­ja o Ibrahimu, naslov knjige koji se pok­la­pa sa naslovom hipotetičkog romana ili pak kao osnovni i posled­nji piščev argu­ment – Epi­log romana.

    .….Siže je sledeći: Ibrahim Barlov, borac armi­je RBiH, naruču­je roman o svom živ­o­tu kod ne toliko poz­natog sara­jevskog pis­ca Hal­i­ma Haj­dare­vića. Hal­im počin­je pisan­je romana na osnovu beleža­ka koje mu dostavl­ja Ibrahim, a koje su, i kada su doku­men­to­vane, val­jano usmerene na kon­ačan poz­i­ti­van ishod po Ibrahi­ma. Hal­im u među­vre­menu, posred­stvom drugih epi­zod­nih liko­va, otkri­va mnoge istine o Ibrahimu, o nje­gov­om pravom licu u ratu koje ga uvo­di u red zloči­naca. Zbog toga odluču­je da ujed­no piše para­le­lan roman koji će otkri­ti pra­vo lice Ibrahi­ma Barlo­va. Hal­im na kra­ju podleže povredama koje mu nanosi Barlov (1), a ovaj se ženi nje­gov­om bivšom ženom (2). Ovo su dva završet­ka knjige. Prvi je osnovni, a dru­gi nad­grad­n­ja, onaj koji Hal­im (poš­to je mrtav) ne može da zna, ali je poz­nat nekom dru­gom pripovedaču, autoru knjige koja je pred nama.

    .….Grani­ca između Barlo­va kao lika romana i „oživ­otvorenogˮ lika stil­s­ki je goto­vo izbrisana. Sta­tični pisac Hal­im, koji je za vreme rata bio čuvar na groblju kućnih lju­bi­maca u Nemačkoj, i dinamični lik Barlo­va, koji je za vreme rata „odluči­vaoˮ o živ­o­tu i smr­ti poje­d­i­naca u svo­joj zemlji, odličan su romaneskni par koji se pamti pop­ut Volan­da i Mar­garite. Svi ostali likovi, počev od Hal­imove porodice, preko nje­gov­ih kole­ga i pri­jatel­ja, do Ibrahi­movih sarad­ni­ka, drže rad­nju romana upot­pun­ju­jući je ste­peni­ca­ma u službi karak­ter­i­zaci­je kako Barlo­va tako i Hal­i­ma. Iako pot­puno indiferentan, Hal­im kao lik-pisac pos­to­ji i on je zapra­vo anti­pod Ibrahimu Barlovu. No ovo samo do momen­ta uvođen­ja ref­er­ence „smrt autoraˮ, jer se njome otvara dublje filo­zof­sko pitan­je iz teori­je književnos­ti i „brišeˮ bilo koja moguća pored­ba (u ovom sliča­ju) dva glav­na lika. Stiče se uti­sak da se radi o pos­tup­ku kojim se nepot­pisana isti­na nudi čitaocu kao kon­tekst u odno­su na „istin­uˮ jednog doba kao podtekst.

    .….Okvirno vreme romana obuh­va­ta jed­nu god­inu, ali prože­to rem­i­nis­cen­ci­ja­ma pro­dubljeno je i gen­eraci­js­ki raslo­jeno. Sa jedne strane ovo je priča o vre­meni­ma kroz koja je pro­lazi­la i pro­lazi porod­i­ca Haj­dare­vić, sa druge priča o usaml­jenom Ibrahimu Barlovu. Čak i kada Barlov na kra­ju ost­vari porodični živ­ot, neće moći da se odupre „navali dremežaˮ. Čoveko­va pro­laznost tako je iscr­tana pažljivim stil­skim potez­i­ma pripovedača sa indi­rek­t­nim sug­erisan­jem tra­jan­ja knjige kao jednog od mogućih sve­dočansta­va o onome što je prošlo.

    .….Stiče se uti­sak da je ovo delo ispisano veš­to podel­jen­im uloga­ma koje sva­ka sa sobom nose neku poten­ci­jal­nu istinu, ali je uni­verzal­nim književn­im jezikom iskazana jed­na isti­na koju će čitao­ci visokog lit­er­arnog sen­z­i­bilite­ta lako oseti­ti. Roman Gdje si ti ovih god­i­na otvore­na je knji­ga, traži pre­vashod­no aktivno čitan­je i kao da sama sebe pre­poruču­je čitaocu: pokazu­jući se kao hib­rid sa dva lica – jed­nim post­mod­ernističkim i drugim klasičn­im. U tome je vred­nost ovog romana i umeća samog pis­ca. Nesum­n­ji­vo, Hadžem Haj­dare­vić se svo­jim romanom priključio osnovn­im tokovi­ma post­mod­ernističk­ih nači­na pripovedan­ja osta­jući u nji­ma kao novo, orig­i­nal­no i znača­jno ime.

    .

    .

    .

    .

    .