npetrovic21@yahoo.com
.
-
/Pandora na vodi u 13 scena/
Likovi /po redosledu pojavljivanja/:
Pandora
Sergije Pavlović
Ljubiša Krivokuća
Danko
Milica
Drinka
Ostoja
Anastasija
.
.
.
.
SCENA 1
.
/ŽELEZNIČKA STANICA. PUSTI PERON. DEVOJKA SEDI NA KLUPI, KRAJ NJENIH NOGU JE VELIKI STARINSKI KOFER. PRETURA PO NJEMU. KAD PRIMETI SERGIJA KOJI PROLAZI NAGLO ZAKLOPI KOFER I ZAKLJUČA GA./
.
.
PANDORA: Izvinite, da li imate upaljač?
/SERGIJE SE VRATI DO NJE, VADI UPALJAČ I PRIPALJUJE JOJ CIGARETU./
SERGIJE: /DOK PRIPALJUJE/ Pušenje je štetno za zdravlje.
/ZAKORAČI KAO DA BI KRENUO/
SERGIJE: Mogu li da dobijem jednu?
/ONA MU ĆUTKE DAJE PAKLU. SERGIJE PRIPALI. /
SERGIJE: /DOK PUŠI I POSMATRA ISPRED SEBE/ Čekate li?…
PANDORA: Ma čini Vam se.
SERGIJE: Onda… neću da smetam.
PANDORA: Hvala.
SERGIJE: Idem… /KRENE/
PANDORA: Čekajte!…
/SERGIJE STANE I OKRENE SE/
PANDORA: Da li znate kad polazi sledeći voz? Bilo koji.
SERGIJE: /POSMATRA RED VOŽNJE U DALJINI/ Mislim da su svi već otišli… Mogu li da sednem? /NE SAČEKAVŠI ODOBRENJE SEDNE NA KLUPU PORED NJE/
SERGIJE: /POSLE PAUZE U KOJOJ POSMATRA ČAS VRHOVE SVOJIH CIPELA, ČAS MONU, GLEDAJUĆI JE U OČI/ Mora da je bio neki težak nesporazum?
PANDORA: Još gore.
SERGIJE: /OKRENE SE ISPRED, PITA SE ŠTA JE TO „JOŠ GORE“/ Pa sad hoćeš da se vratiš ali ti je pobegao poslednji prevoz?
PANDORA: A ti, sigurno i tebe čeka neki „poslednji prevoz“ za negde?
SERGIJE: Tja! Čudno je to sa „poslednjim prevozima“. Svakog dana se desi neki „poslednji prevoz“. Ali znaš da će sutra biti novi „poslednji prevoz“. A to samo znači da ipak nije „poslednji“, već relativno poslednji, samo za ovih dvadeset četiri časa poslednji.
PANDORA: Ne razumem te najbolje.
SERGIJE: /ZGAZI OPUŠAK, USTANE I RUKUJUĆI SE/ Niko ne razume životni red vožnje.
/KRENE/
PANDORA: Čekaj!… Da li znaš neko mesto da sad radi?
SERGIJE: /GLEDA NA SAT/ Vidi, tu preko ima kafana… Kod Ljubiše i Drinke… /IZLAZI. MRAK./
.
.
.
SCENA 2
.
/UNUTRAŠNJOST SASVIM PROSTE KAFANE U SAVAMALI.
LJUBIŠA SEDI U KAFANI SA KREMPITOM ISPRED SEBE I ŽMUREĆI SLUŠA „JELISEJSKA POLJA“. SAV JE UNET U PESMU I KREMPITU./
/PANDORA ULAZI TIHO. LJUBIŠA JE ISPRVA NE PRIMETI./
LJUBIŠA: /SKOČI IZNENAĐEN, ISKLJUČI MUZIKU/ Dobro veče. Ne radimo.
PANDORA: Kako se zovete?
LJUBIŠA: /ZBUNJEN PITANJEM, NERVOZNO POMERA TACNU SA POLUPOJEDENOM KREMPITOM/ „Kod Ljubiše i Drinke“…
PANDORA: A ko ste Vi od to dvoje? /SEDA ZA SUSEDNI STO/
LJUBIŠA: /ZASTAJE MALO I NESIGURNO/ Pa, prvi valjda… /SABERE SE I VRAĆA SE ZA PANDORIN STO/ A šta ćete da popijete?
PANDORA: Što je ono bila neka lepa pesma… francuska.
LJUBIŠA: /NASLONI SE RUKAMA NA STOLICU/ Šta ćete da popijete?
PANDORA: /STRAŠNO JE UMORNA/ Šta ćemo da popijemo??? Uh.
LJUBIŠA: Kafu?
PANDORA: Dva piva.
LJUBIŠA: Hoćete pivo?
PANDORA: Dva piva.
/LJUBIŠA ZBUNJEN ODLAZI DO ŠANKA I VRAĆA SE SA DVE BOCE PIVA I STAVLJA IH ISPRED NJE./
LJUBIŠA: Izvolite.
/PRIMETI DA ZIDNI SAT NIJE U REDU, NAVIJE GA PA SE VRATI IZA ŠANKA I KUCA RAČUN/
LJUBIŠA: Samo ako mogu odmah da naplatim, sad će deset pa radim završni račun…
PANDORA: /IGRA SE SA FLAŠAMA I IGNORIŠE PITANJE/ Ali, za tebe je drugo pivo, Ljubiša…
LJUBIŠA: Ne pijem. Ne pijem, hvala… Evo račun… Jeste li dobro?… Ja moram uskoro da idem na spavanje pa rekoh, ako Vam nije teško da rešimo ovaj račun?
PANDORA: /PLAĆAJUĆI/ Imate li možda neku sobu za izdavanje?
LJUBIŠA: /ZBUNJEN/ Pa, nemamo…Al ima tu jedan dobar hostel odmah preko ulice… Kazablanka.
PANDORA: Ja sam mislila da imate ovde… Bogato ćete biti obdareni.
LJUBIŠA: /ZBUNJEN/ Pa nema, znate ova kafana samo ima ovu jednu prostoriju i toalet.
PANDORA: Odgovara meni i ovde. Sve svoje uvek nosim sa sobom.
LJUBIŠA: /POKUŠAVA DA SE IZVUČE/ Ali kako ćete ovde? Nemate ni posteljinu ni četkicu za zube ni ništa! Biće Vam hladno tu na betonu!
PANDORA: Strašno sam umorna posle tolikog puta. Kao da vekovima putujem. Kada biste me pustili samo za ovu noć? Platiću, evo odmah… /OTVARA NOVČANIK/
LJUBIŠA: /NE RAZUME SITUACIJU/ Ne znam… ne razumem zašto bih to učinio… ali, dobro, vidim da si potpuno nova ovde. Ti još i ne znaš kakve sve opasnosti vrebaju noću u velikom gradu… Prespavaj tu, spoji stolice.
/PANDORA SPAJA DVE STOLICE I IZUVA SE/
LJUBIŠA: /ŠAPATOM/ Ja sad moram da zaključam. U petnaest do sedam će da dođe jedna… žena… da otvori. Ti samo reci da te Ljubiša pustio i što pre izađi, da ne praviš scenu. Eto. /SKIDA KELNERSKI SAKO, KAČI GA NA ČIVILUK, UZIMA MANTIL, GASI SVETLO I OSTAVLJA SAMO „DEŽURNO SVETLO“ NA ŠANKU. IZLAZI I ZAKLJUČAVA VRATA./ ‘Ku noć. /KAŽE SPOLJA/
/SNIMAK TELEFONSKOG RAZGOVORA KROZ MRAK/
LJUBIŠA: Ej znaš šta, dođi molim te sutra ranije pre Drinke i otključaj kafanu i nemoj da se iznenadiš ako tamo nađeš… pustio sam unutra jednu lutalicu…
MILICA: Važi čika Ljubiša, ne brinite…
.
.
.
SCENA 3
.
.
/Noć. Danko otključava kafanu. Baterijskom lampom osvetljava. Iznenadi se kada se saplete o Pandoru koja spava u kafani. Budi je šutirajući stolicu na kojoj su joj počivale noge./
DANKO: Ajde ustaj, treba da radim, imam dosta posla! Šta ćeš ti ovde uopšte?
PANDORA: Nespretan si kao gorila.
DANKO: /ZATEČEN/ Molim?! Ti tako ne smeš da razgovaraš sa mnom!?
PANDORA: Tužna sam… i umorna.
DANKO: Bravo Barbika! A zašto si tužna? Mogu li da ti pomognem? I uopšte, ti ne bi trebala da budeš ovde? To nije po planu.
PANDORA: Jebi se!
/Danko je u neverici posmatra/
DANKO: Šta si rekla!? Ponovi, nisam čuo!
/Besno joj prilazi. Pandora na kratko okleva./
PANDORA: Rekla sam… A šta ti radiš ovde, kao opasan si?
DANKO: Sve ću da mu odnesem, nema više kafane! Pomeri se da uzmem kasu.
/Pandora ga preduhitri i sedne na kasu./
DANKO: Šta radiš to, pomeri se kad ti kažem!
PANDORA: A što se dereš?
DANKO: Ne nerviraj me mala, radim! Slušaj, ako te raspalim ovom stolicom…
PANDORA: „Raspali me“!
/Oboje se smeju/
DANKO: Slušaj, jel ti uvek tako… zarazno deluješ?! Ne znam šta mi je. Lepo sam raspoložen. Ajde ovako da se dogovorimo – ja te vodim u bioskop a ti se samo pomeriš sa kase da uzmem pare.
PANDORA: Hoću krempitu.
DANKO: Kakvu sad krempitu?
PANDORA: Ljubišinu! Hoću najveće parče na svetu!
/Danko nervozno odlazi po krempitu, gunđajući/
DANKO: Evo, najveća krempita, izvoli, ajde sad me pusti da radim.
PANDORA: Hrani me. /Otvara usta/
DANKO: /POMIRLJIVO, ULAZI U IGRU SA NJOM/ Ne, ti mora da si neka lujka, keve mi. /HRANI JE KAŠIČICOM/ Koji li te vetrovi doakaše ovde?!
/ONA SIĐE SA KASE/
DANKO: E slušaj me sad, ja idem da iznesem kasu a posle…
idemo u bioskop. Jasno?
PANDORA: Da. A šta se radi u bioskopu?
DANKO: Pokazaću ti jednom prilikom.
/Danko izlazi iz kafane noseći kasu. Zaključava spolja. Mrak./
.
.
.
SCENA 4
.
.
/Milica dolazi rano u kafanu. Čuje se otključavanje. Doziva psa kroz mrak misleći da je Ljubiša pod „lutalicom“ podrazumevao psa lutalicu./
MILICA: Ciki-ciki-ciki-ciki… Kuco! Gde si kuco?! Dođi… dođi… Ma gde li si samo?!
/Pali samo jednu sijalicu tek toliko da posvetli. Na sebi ima belu majicu sa natpisom L‘AMOUR PROPRE. Iz đubretarske crne vreće koju je donela istresa na sto lutana sa likom Malog Princa iz ilustracije za Egziperijevu knjigu./
MILICA: /IGRAJUĆI PREDSTAVU SA LUTANOM/ Ko ste vi?! I šta uopšte tražite ovde?!
/Primeti da nema kase na šanku. Odlazi iza šanka, nagazi na nešto.To je Pandora koja se tu zavukla da spava. Uplaše se jedna od druge te nastaje opšti vrisak./
MILICA: /zalepivši se uz zid leđima/ Uh, jebem ti!!! /KAD SE PRIBERE/ Ko si ti?! I šta tražiš ovde?! Ko te pustio unutra?!
PANDORA: /BUNOVNA/ Pa onaj čovek sinoć… Ljubiša.
MILICA: /SHVATA/ A ti si ta „lutalica“! Što me uplaši. Srce mi stade… Hajde sad ustaj na noge lagane… Nego, gde je ovde kasa? Morala bi biti na šanku?
PANDORA: A, pa dolazio noćas neki frajer i odneo je.
MILICA: Kako je izgledao?
PANDORA: Onako… ništa naročito… nije moj tip ali me nahranio krempitom.
MILICA: Kako?! Kakve krempite???
PANDORA: Ljubiša mi je sinoć rekao da će doći neka žena ali ne ovako rano?
MILICA: Ma to je Drinka, njegova žena. Opasna je ona, hajde kidaj odavde!
/PANDORA UZIMA KOFER IZA ŠANKA I KRENE KA VRATIMA/
MILICA: Stani malo! Šta imaš u toj koferčini? Šta to toliko vučeš?
PANDORA: Darovi. To su darovi. /IZAĐE. MRAK./
.
.
.
SCENA 5
.
.
/MILICA POSLUJE PO KAFANI. ULAZI DRINKA. DRINKA NA SEBI NOSI BELU MAJICU SA NATPISOM VERY STRONG WOMEN./
DRINKA: Opet si ovde.
MILICA: Ćao. Ma da, da ne bude prazna kafana.
/DRINKA SE OBAZIRE PO KAFANI I PRIMETI DA NEDOSTAJE KASA/
DRINKA: To mora da je opet onaj mangupčić dolazio noćas da odnese kasu? Taj baš postaje smešan sa tim svojim pubertetskim fazonima. Da ga ne poznajemo Ljubiša i ja rekli bismo da je psihopata.
MILICA: Zar ne misliš da preteruješ?
DRINKA: Ja preterujem? Osim njega koji je utripovao da je on najveći dasa ovde u Savamali i da nas on reketira – možeš misliti — još si samo ti čudnija. Onaj te uposlio da stražariš ovde, jel?
MILICA: Nije tačno! Ja sam ovde zato što volim. Svojevoljno!
DRINKA: Šta ćeš ti ovde? Jel ti ovo rešenje?
MILICA: Pusti me! Nisi mi ti majka!
DRINKA: Postala si deo inventara. Nisam ti ja majka ali kao da jesam od kako si došla u Beograd. Jel ti ovo budućnost?! Idi bre odavde! Hoćeš da završiš kao ja? Završavaj fakultet, udaj se, rađaj decu!
MILICA: Pa i hoću. Spremam se da upišem glumu.
DRINKA: Po koji put, leba ti? Peti ili šesti?! Pazi se samo onog ludaka Sergija što već dvadeset tri godine snima svoj novi film a nikako da ga snimi. Nemoj da mu se samo ti namestiš za nešto drugo, oće taj oće…
MILICA: Drinka, ovo je stvarno… nemam reči! /IZLAZI LJUTA IZ KAFANE. DRINKA POČINJE DA POSLUJE. PRIMETI LUTANA ZA STOLOM, ŠTRECNE SE I PREKRSTI ALI GA NE POMERA. MRAK./
.
.
.
SCENA 6
.
.
/KAFANA. LJUBIŠA I DRINKA SE NEŠTO RASPRAVLJAJU DOK NA SCENU DOLAZI SVETLO. KAFANA POTPUNO PRAZNA. ULAZI OSTOJA STARAC U NAJBOLJIM GODINAMA, NA SEBI IMA OTRCANI DEMODE SAKO ISPOD KOJEG SE NAZIRE MAJICA SA SIMBOLOM SUPERMENA./
OSTOJA: /NAGLO NAHRUPI UNUTRA I SA ULAZA/ Dve čaše vode i šećer!
LJUBIŠA: Dobar dan, dobri čoveče!
OSTOJA: /SEDNE ZA NAJBLIŽI STO/ Možda tebi! Meni nije dobar! Sav sam se ukočio od jutros pa nisam mogao da sprovedem uobičajenu „jutarnju gimnastiku“ sa Radom na trećem spratu – ono naše „opa-cupa“. /POKAZUJE POKRETE/
DRINKA: /NADRKANA/ Upražnjavate, upražnjavate?
OSTOJA: Ljubìša, oko moje lepo, što ti od jutros ovol‘ko tesno u lokalu k‘o u šupendari? /PRIMETI LUTANA NA STOLICI/ Čiji je ovaj mali?
DRINKA: Ne znam, izgleda ona naša nesreća Milica našla negde kod kontejnera i donela. Sad ću ja to da izbacim napolje. /KRENE/
OSTOJA: /PREDUHITRI JE, UZIMA LUTANA I POSADI GA U KRILO, POČNE DA MU POMERA RUKE I NOGE/ E sad si moj!… Zvaću ga Bole… Bole, dođi ti kod deda Ostoje, nas dvojica ćemo da jebemo sojke u tandemu, spoj mladosti i iskustva.
DRINKA: /PRILAZI OSTOJI/ Šta ćes Ostoja da piješ?
OSTOJA: K‘o i uvek…
DRINKA: Hoćeš onu domaću što don‘o onaj sa drugog sprata? /POKAZUJE PALCEM NAGORE/
OSTOJA: Onaj odozgo? /POKAZUJE SREDNJIM PRSTOM NAGORE/
DRINKA: Da.
OSTOJA: /TRESE SREDNJIM PRSTOM PREMA DRINKI/ E pa… onda može… Duplu!… I sok za Boleta!
/DRINKA SE VRAĆA DO ŠANKA I PUNI RAKIJSKU ČAŠU I ČAŠU ZA SOK/
LJUBIŠA: Ostoja, veruješ li ti u duhove?… Mislim u te anđele, netelesna stvorenja?
OSTOJA: Ma jok! Ja samo: u se, na se i naročito podase!
DRINKA: /DOK PRINOSI PORUDŽBINU OSTOJI/ Ma utripovao matori nešto prethodne noći… prolupalo to načisto. Jedino što je bilo to je da je ona zamlata Danko ponovo odn‘o kasu.
OSTOJA: /NAJPRE POJI BOLETA/ Uzmi Bole, Bolence… Vratiće on to, vratiće.
DRINKA: Znamo da će vratiti, k‘o i dosad… Nego Milica je pre mene došla i ništa mi nije rekla o toj… individui. Doduše, zakačile smo se malo pa brzo istrča.
LJUBIŠA: I ti si bre neka. To ti je od sestre dete pa došlo u veliki grad da uspe a ti ga stalno reziliš.
DRINKA: Dobro, ispomaže, nije da ne ispomaže. Ali šta se navrzla na tu glumu! Hoće da bude k‘o oni ološi glumci.
OSTOJA: /IGRAJUĆI SE NEPRESTANO SA BOLETOM/ A tek glumice!
DRINKA: Umesto na pravni, pa i na ekonomski…
OSTOJA: /UPADA DRINKI U REČ/ U „Picin park“.
DRINKA: /NASTAVLJA/ … Evo ga tu pred nosom, a ona… sačuvaj me bože!
LJUBIŠA: /DRINKI/ I baš ti ništa nije rekla?
DRINKA: /TERA SVOJE/… Da postane advokat, javni beležnik ili ekonomista pa da se uda.
LJUBIŠA: Sinoć je ovde bila… Ne znam šta mi je bilo, nikada to ne bih nekom drugom dozvolio… Još uvek ne razumem… sebe.
OSTOJA: Pa desi se to Ljubiša, mnogo puta sebe čovek ne mož‘ da razume… Nego, sedi i ti da se prekrstimo za početak još jednog dana. Evo, ja častim, naruči i ti jednu na moj račun, drmni nešto!
LJUBIŠA: /SEDAJUĆI/ Da znaš da hoću. /MRAK. KROZ MRAK SE ČUJE HUJANJE VETRA I PLJUSAK./
.
.
SCENA 7
.
.
/SVETLO DOLAZI SINHRONO SA UTRČAVANJEM U LOKAL FANCY BLOGERKE ANASTASIJE. NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM PUSSY. OTRESA KIŠU SA ODEĆE I KOSE./
ANASTASIJA: Iju! Sva sam vlažna!
/TEK SADA SHVATA DA JE UŠLA U NAJOBIČNIJU RUPČAGU OD KAFANE I PRENE SE. ALI NAPOLJU PLJUSAK NE POSUSTAJE I ONA BOJAŽLJIVO SEDNE ZA STO NAJBLIŽI VRATIMA. ODMAH VADI SVOJ EKSTRA MOBILNI I TIPKA. LJUBIŠA I OSTOJA SU OČITO U MEĐUVREMENU POPILI KOJU VIŠE I GOTOVO DA SU ZASPALI NA STOLICAMA. PRENE IH ANASTASIJIN ULAZAK. I DRINKA SE PRENE NALAKĆENA ZA ŠANKOM. POPRITEGNE KECELJU KAD VIDI NESVAKIDAŠNJU GOŠĆU KOJA JE OČITO PRVI PUT ZABASALA OVDE I KRENE KA NJENOM STOLU./
DRINKA: Molim lepo, šta ćete?
ANASTASIJA: Može jedan maté bez zaslađivača?
DRINKA: /PRAVI ZBUNJENU GRIMASU/ Kaži nešto drugo.
ANASTASIJA: Svakako da ste čuli za produženi do vrha sa vrlo, vrlo malo toplog mleka, kondenzovanog. I prirodni zaslađivač.
DRINKA: Neeema, nema.
ANASTASIJA: Čega nema?
DRINKA: Nema kondenzovanog mleka a ni prirodnog zaslađivača. Mogu ti jedino med ponuditi.
ANASTASIJA: Jao, ne volim med.
DRINKA: /IZGUBI STRPLJENJE/ E ovako, na repertoaru imamo: /VERGLA/ domaću kafu vruću, zidarsko pivo ladno, rubinov vinjak bez leda, sok od maline ariljski i domaću što don‘o onaj odozgo sa drugog sprata. /POKAZUJE PALCEM NAGORE/
ANASTASIJA: Onda… jednu kafu bez šećera.Vruću. /ZAGLEDA PROSTORIJU/
DRINKA: /U ODLASKU SE SETI/ Ovde ne primamo kartice, samo gotov novac.
ANASTASIJA: Dobro, dobro, odmah da platim… Kad će ova kiša?!… Utrčala sam da se sklonim od pljuska… /PONOVO TIPKA U MOBILNI/
OSTOJA: Zašto dama sama…. čami kraj lokvanja?
/BLOGERKA GA KULIRA/
OSTOJA: Mogu li da Vam se pridružim?
ANASTASIJA: Zauzeto je, čekam prijatelje.
OSTOJA: A tu je i Bole. /PODIŽE LUTANA I POMERA MU RUKE I NOGE. ANASTASIJA SE ZAINTERESUJE. POČNE DA GA SNIMA I GOVORI I MOBILNI./
ANASTASIJA: „Poslednja boemska oaza u Savamali između betonskih derutnih zgradurina kao da čuva onaj dašak prohujalog života…“
LJUBIŠA: U bre! Nisam znao.
ANASTASIJA: „… Sačuvala je ambijent koji svakim danom iščezava pred našim očima.“ Odmah postavljam na blog i videćete koliko će me ljudi zapratiti, šerovati i lajkovati. /TIPKA/
LJUBIŠA: A jel hoćete da probate krempite? Taze su, jutros sam ih pravio.
OSTOJA: Krem-pice su ovde ekstra klasa, to kažem ja Ostoja. Jel tako Bole?
DRINKA: /DONOSI KAFU ANASTASIJI/ Dobro bre Ostoja, dokle ćeš više da nam rasteruješ otmenu klijentelu?
ANASTASIJA: Donesite mi jednu krempitu. Znam da je to jako kalorično i da rizikujem kvarenje linije, ali ovo je inače sasvim sasvim neobičan kišni doživljaj. /KIŠA POJAČAVA SVOJ ZVUK. MRAK./
.
.
.
SCENA 8
.
.
/KAFANA. KASA JE SADA NA ŠANKU. MILICA I LJUBIŠA. SA ZIDA IZA ŠANKA SKINUTE SU NEKE FOTOGRAFIJE I REPRODUKCIJE KAO I ČIVILUK. MILICA PRETURA PO KARTONSKOJ KUTIJI I VADI KNJIGE, RAZGLEDA IH. PRIVUČE JOJ PAŽNJU NEKA UMETNIČKA KNJIGA SA REPRODUKCIJAMA./
LJUBIŠA: /MILICI/ A šta to čitaš?
MILICA: Ma našla sam tu kod kontejnera puno knjiga… Ima tu neke fine slike, kao razglednice… Mogli bismo da iskoristimo da ih uramimo kad okrečimo zid…
LJUBIŠA: /PRILAZI I GLEDA PREKO NJENOG RAMENA/ Pa ovo bre… Ima malo i golotinja… Hteo sam da te pitam, ako možeš da mi pričuvaš ovde, video sam stigle jagode na Zeleni Venac pa da skoknem…
MILICA: Važi, važi…
/DANKO ULAZI. NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM LEGALIZE POSITIVITY./
DANKO: Ljubo, pa gde si ti?
LJUBIŠA: O, zdravo. Vidim da si mi vratio kasu.
DANKO: Kako ide posao? Jel znaš koji je datum danas?
LJUBIŠA: Ne znam, nisam kupio novine jutros, al evo sad idem po jagode pa mogu usput…
DANKO: E, tako te volim. Idi sad gde hoćeš. Nek mi onda ova mala donese kafu.
MILICA: /DANKU/ Kao i obično, bez šećera? /PRIPREMA KAFU IZA ŠANKA/
LJUBIŠA: Najgorču što možeš… /KRENE PREMA IZLAZU PA SE PREDOMISLI/
LJUBIŠA: /DANKU/ I šta si to video prošle noći ovde?
DANKO: Teško je to opisati… Neka devojka, plava, bleda, nestvarna, spavala je tu, rekla mi je da si je ti pustio unutra.
LJUBIŠA: /IRONIČNO/ Anđeo?
MILICA: Pa da, to je ona. Videla sam je i ja ujutru.
/LJUBIŠA ODMAHUJE RUKOM, IZLAZI/
MILICA: /PRINOSEĆI KAFU/ A što si ti takav prema čika Ljubiši?
DANKO: Vidi, mi smo svi ovde svoji, mi se samo šalimo, igramo se. Kako to nisi dosad ukapirala?! Ti, tako pametna, buduća glumica?!
MILICA: O da, šališ se. Ljubiša ti daje da popiješ ovde kafu i ponekad džeparac a ti ga kao štitiš.
DANKO: Ništa nam ne fali.
MILICA: Ipak, ne sviđaju mi se te vaše igre.
DANKO: /ISPIVŠI ODJEDNOM KAFU DO KRAJA/ Moram da žurim. Idem. /IZLAZI/
/MILICA OSTAVŠI SAMA NEKO VREME NEŠTO RADI PO KAFANI/
OSTOJA: /UPADA PEVUŠEĆI. NOSI LUTANA BOLETA./ Turio Ljubìša pivo da s‘oladi… Šta je sa ovom kafanom u pičku materinu? /RAZGLEDA PROSTOR IZA ŠANKA/ Gde si Ljubìša mlatikurcu…
MILICA: /IZ ŠANKA/ Kao da je bomba pala, tako je najednom sve pusto.
OSTOJA: Jel vi to spremate krečenje pa ste skinuli sve sa zida?
MILICA: /POKAZUJE MU KONZERVU BOJE/ Da, kupio čika Ljubiša neku grčku farbu, evo da vidiš VITEX, hoće da zamaže onaj ćošak tamo što je vlažan.
OSTOJA: /POMNO PROUČAVA KONZERVU/ Viteks – kiteks! Ne znaju Grci ništa, da znaju ne bi im onaj Akropolj bio onako neokrečen…
/ODJEDNOM SE SMRKNE, OLUJA, JAK PLJUSAK. UGASI SE SVETLO./
MILICA: Opet su isključili struju… Neće ovo na dobro, hoće da nas isele i sruše… Samo da nađem lampu… /NAĐE PETROLEJKU I UPALI JE. VETAR OTVARA VRATA. NA VRATIMA STOJI PANDORA SA KOFEROM. MRAK./
.
.
SCENA 9
.
/KAFANA. OSTOJA DREMUCKA SA BOLETOM U KRILU, MILICA SE NALAKTILA NA ŠANK, PANDORA SE SKLUPČALA I STEŽE KOFER NA GRUDIMA. ULAZI SERGIJE UNATRAŠKE OTRESAJUĆI KIŠOBRAN./
SERGIJE: /OKRENUT LEĐIMA/ Jebem ti kišu!… Jebem ti vreme!!! /OKRENE SE I PRIMETI PRISUTNE, IZNENADI SE KAD VIDI PANDORU. SERGIJE NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM REFUSE TO GROW UP./
SERGIJE: O, dobar dan… /STAVLJA KIŠOBRAN DA SE SUŠI PORED ŠANKA. OBAZIRE SE PO PROSTORIJI./ Sreli smo se pre neko veče dole na peronu? Još ste tu?!
PANDORA: Kiša. /STEŽE KOFER UZ TELO/
SERGIJE: /MILICI/ Gde je Ljubiša?
Taj me čovek zaista zbunjuje. U poslednje vreme ga nikad ne zatičem.
MILICA: Ma brzo će on. Uostalom ja ga zamenjujem. Šta pijete?
SERGIJE: Kao i obično: produženi vinjak suvarak.
/SEDNE ZA STO NAJBLIŽI PANDORI/
SERGIJE: Stalno sam u nekoj jurnjavi pa ne stižemo ljudski da porazgovaramo… Ja sam Sergije Pavlović… istaknuti filmski radnik. /PREMEŠTA SE BEZ PITANJA ZA PANDORIN STO. ONA GA KULIRA./
SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Da li ti je neko već rekao da si fotogenična?
PANDORA: Nije bilo potrebe. Znam sve svoje mogućnosti.
SERGIJE: /ZBUNJEN/ A ti si kao neka „Pandora“ – obdarena svim darovima? Je li?
OSTOJA: /PRENE SE IZ DREMEŽA/ Opet neki Grci… Viteks – apiš me za kiteks!
SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Znaš da sam sarađivao sa najvećim glumcima i glumicama ove zemlje. Ih, šta sve nismo radili – pamet da ti stane!
PANDORA: To mora da je nešto zanimljivo?
SERGIJE: Nije to tek tako: uzmeš kameru u šake i… Treba producent, scenario,
kasting…Ali najvažniji su ljudi… Imaš izuzetnu vizuelnu pojavu… Mislim
profil… telo… sve… Zašto ne bismo snimili film?… Ti samo stežeš taj tvoj kofer!… /BESAN, ISPIJE VINJAK ODJEDNOM/ Kako da se čovek ostvari kao umetnik u ovakvoj sredini?… Kako da čovek ostane normalan među ovakvim ljudima?!
OSTOJA: /OBRAĆA SE TOBOŽE BOLETU A PECKA SERGIJA/ Mali mu je odavno na vibraciji. /MRAK/
.
.
.
SCENA 10
.
.
/KAFANA. SEDE ZASEBNO DANKO I SERGIJE. DANKO REĐA KULU OD KARATA./
SERGIJE: Nema još Ljubiše?
DANKO: Pali.
SERGIJE: Molim???
DANKO: Pali bre.
SERGIJE: Znam ja tebe, ti si stalni gost… Sam si uzeo pivo?
DANKO: Da.
/SERGIJE UZIMA PIVO IZA ŠANKA, OTVARA GA I VRATI SE ZA SVOJ STO. U PROLAZU BEZ PITANJA KUCNE SVOJOM FLAŠOM U DANKOVU. DANKO GA ISKULIRA./
SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Dosadno?… Ja znam sve tipove iz kraja. Tebe još nikako da provalim… U kom si ti odnosu sa Ljubišom?
DANKO: Radimo zajedno.
SERGIJE: Igrate tenis?
DANKO: Kakav bre tenis?
SERGIJE: Reket! /POKAZUJE RUKOM I SKLOPLJENIM NOVINAMA KAKO SE SERVIRA U TENISU/
DANKO: Šta te briga šta radimo!
SERGIJE: To nije lepo.
DANKO: Nije lepo, a?
SERGIJE: Nije estetski.
DANKO: Hoćeš sad i ti da mi pametuješ? Ti imaš platu, šta ja da radim?!
SERGIJE: Nemam ja platu, ja sam slobodni umetnik.
DANKO: Ti si moj kurac, bre!
SERGIJE: Što ne nađeš neki pošten posao?
DANKO: Ne mogu ni u Gradskoj čistoći da radim, imam dosije, razumeš?
SERGIJE: Vidi, razmišljao sam nešto. Hoćeš da radimo nešto zajedno ti i ja? Možemo da… možemo da snimamo film?
DANKO: Šta bre da snimamo?!
SERGIJE: Dokumentarac. O tebi i tvom životu. Gledam te nešto: lep dečko, muževan, fotogenična fizionomija.
DANKO: Jesi ti peder, brate?
SERGIJE: Pa šta?!, to je sad u modi da se bude gej. Mislim, neću ja ništa prema tebi. Na filmu može mnogo da se zaradi. Čekaj me, idem po kameru. Imaćemo odmah probno snimanje. /USTAJE, IZLAZI/
DANKO: /OSTAVŠI SAM, RAZBAŠKARI SE STAVLJA PIŠTOLJ NA STO. TELEFONIRA/ Alo, gde si?… Što se ne javljaš!?… Jel znaš koji je datum…?
/PANDORA ULAZI U KAFANU. DANKO NEVEŠTO SAKRIVA PIŠTOLJ ISPOD STOLNJAKA. NASTAVLJA RAZGOVOR. PANDORA MU HITRO OTME PIŠTOLJ./
DANKO: Šta radiš to?! Vrati pištolj?!
PANDORA: /UPERIVŠI CEV U NJEGA/ Ko je sad opasan?!
DANKO: Nemoj da se zajebavaš sa tim, opasno je, možeš slučajno da opališ!
PANDORA: Neću slučajno. Sedi tamo!
DANKO: Vrati mi pištolj, bre!
PANDORA: Sedi kad kažem!
/Danko seda. Pandora mu prilazi, uperi mu pištolj u glavu/
PANDORA: Sad mogu da ti razbucam glavu! /SMEJE SE/
DANKO: /SMIRENO/ Reći ću ti još jednom ‑vrati mi pištolj, dosta je bilo zajebancije.
PANDORA: Ajde, ustani… /Danko ustaje/ Nešto ti ne stoji ta boja a i natpis, skidaj se!
DANKO: /LAKNE MU/ A to hoćeš. Pa što ne kažeš, ne treba ti pištolj za to… E tako… /SVLAČI SE DO POLA/ Jel treba i dole?
PANDORA: Da, da, ali prvo nešto drugo. /otvara svoj kofer i vadi ženski veš/
DANKO: Opa, ajde oblači to.
PANDORA: Ne, ne, to je za tebe. Obuci!
DANKO: Haha, ti si luda, nema šanse.
/Pandora uperi pištolj u njega/
PANDORA: Oblači kad kažem!
DANKO: Nisam ja peder da nosim ovo. Pali!
/Pandora repetira pištolj. Danko je uplašen./
DANKO: Alo, šta radiš to, spusti pištolj, ubićeš nas oboje!
PANDORA: Hahaha, obuci brushalter!
/Danko na kraju pristaje. Navlači brushalter. Pandora se smeje/
/SERGIJE NAGLO UPADA U KAFANU NOSEĆI KAMERU. ZBOG ONOGA ŠTO JE VIDEO, ODMAH POČINJE DA SNIMA. DANKO POLUDI ZBOG OVOGA. ZALEĆE SE NA SERGIJA./
SERGIJE: Uuuu, sineee, koja scena!
DANKO: Šta radiš to, izlazi napolje! Ostavi tu kameru, brzo!
/SERGIJE POBEGNE IZ KAFANE, DANKO NA KRATKO STOJI NA VRATIMA ALI SHVATI DA NE MOŽE TAKAV NA ULICU. PONOVO SU ONA I ON SAMI./
PANDORA: Paaa dobro, idem i ja onda… /IZVADI PATRONU I OSTAVLJA PIŠTOLJ NA ŠANKU. IZLAZI./
/Danko je besno gleda dok ona napušta kafanu. Za trenutak bi da potrči za njom ali shvata da takav ne može napolje. Šeta se po kafani kako bi se smirio. U sledećem trenutku ulazi Ljubiša. Obojica su šokirani, posmatraju se./
DANKO: Šta me gledaš bre, okreni se! Odmah! Prebiću te!
/Ljubiša se okreće, Danko se presvlači. Prilazi Ljubiši./
DANKO: Ljubo, slušaj me dobro. O ovome nećemo nikad pričati, nikad! Znaš šta, jel možeš molim te da mi daš neku kintu neće da mi vrate. Hajde budi čovek još ovaj put.
LJUBIŠA: Budi tu, vraćam se brzo, samo da trknem do bankomata, trenutno nemam ništa u kasi. /IZLAZI. MRAK./
.
.
.
SCENA 11
.
.
/KAFANA. LJUBIŠA POSLUJE ZA ŠANKOM. DRINKA LAKIRA NOKTE ILI LISTA MODNI ŽURNAL. ULAZI SERGIJE. OD ULASKA JE NA NJEMU VIDLJIVO KAKO JE NEŠTO VAŽNO SAZNAO./
SERGIJE: /SA ULAZA/ Ljubiša, daj mi jednog „jelenka“, samo nemoj da bude previše ladan.
LJUBIŠA: Tu bre, majku mu, svi se nekud žurite, ko da će voz da vam pobegne?!
SERGIJE: /PRILAZI UZ ŠANK I TU RAZGOVARA SA LJUBIŠOM/ E voz sigurno neće, jer su svi već prošli. Prohujalo sa vihorom! Samo se pitam gde ćeš ti kad poruše stanicu. Eno već stigli buldožeri do perona.
LJUBIŠA: Idem u penziju, ti za mene ne brini. Ako, neka sruše ovo čudo, čitav vek sam bre proveo ovde među vama dokoličarima i džabalebarošima, zaslužio sam penziju.
SERGIJE: Tvoja sreća te je opstalo to fosilno društveno preduzeće „Radost izgradnje“ inače da su ga privatizovali a ti /ŠAPATOM/ i ova tvoja krasna mečka znaš koliko biste zarađivali ovde u ovoj rupi? Samo nas nekolicina vernih mušterija ne bi te održali u životu.
LJUBIŠA: Pa zato vas ja i volem. /TRESNE MU FLAŠU PIVA NA ŠANK/ Nešto si mi nadrkan od jutros. Ne poznajem te takvog.
SERGIJE: /DOK CEPA PIVO IZ FLAŠE/ Jel znaš da je stvoreno neko udruženje građana kao fora „Odbranimo staru stanicu“?
LJUBIŠA: Nemam pojma, nit me više interesuje.
SERGIJE: E vidiš, mene interesuje. Godinama ovde visim i nije mi pala na pamet tako prosta stvar. Genijalna!
LJUBIŠA: Koja? Leba ti?!
SERGIJE: Toliko sam jurcao za likovima koji bi igrali u mom filmu a nikako da se setim da snimim dokumentarac o tebi, Drinki i ovom bifeu. A jel znaš da će koliko sutra da pohrle ovde razne te-ve ekipe da snimaju kažu „poslednju oazu autentičnog klošarstva u gradu“. Kakva estradizacija! Koja profanizacija ovog svetog prostora!
LJUBIŠA: Koliko se sećam, ti si do sada na desetine ljudi baš ovde startovao da ti igraju u tvom drugom genijalnom filmu ali ga nikad nisi ni započeo…
SERGIJE: Znaš Ljubiša, meni je dosadašnji život magla. Mogao bih i da skočim u tu maglu, da me proguta.
LJUBIŠA: Al prvo da platiš. Nemoj da odeš bez plaćanja.
SERGIJE: Uzalud mi kamera, uzalud sam diplomirao… nisam ja za ovo vreme, za ovaj svet.
LJUBIŠA: Pa jes, kad imaš stan a imaš i drugi stan koji izdaješ i po celi dan sediš ovde i bistriš svetska pitanja.
SERGIJE: Jel znaš šta smo svi mi?… Varalice svojih života. Pobegli su nam poslednji prevozi za bilo gde… /ISPIJE OSTATAK PIVA IZ FLAŠE ODJEDNOM/ Treba otići odavde, otići na neko lepše, sunčanije mesto. Pre nego nas buldožeri zatrpaju kao pacove!
/MRAK/
.
.
.
SCENA 12
.
.
/LJUBIŠA NEŠTO POSLUJE OKO ŠANKA. ULAZI DANKO NOSEĆI KINOPROJEKTOR POD MIŠKOM. PREKO MAJICE IMA CRNO VEČERNJE ODELO./
DANKO: Ej, Ljubiša, vidi šta sam doneo… Večeras ima da pravimo bioskop. /NAMEŠTA PROJEKTOR/
LJUBIŠA: Može to sutra negde u šest?
DANKO: Ne može, svi su pozvani… Samo što nisu.
/UTRČAVA SERGIJE/
SERGIJE: /BESAN, ZADIHAN, DERE SE IZ SVEG GLASA/ Je li bre majmune što si mi ukrao kino projektor?!
/DANKO MU SE SA OSMEHOM NA LICU PRIJATELJSKI PRIBLIŽI. HVATA GA ZA RUKU./
DANKO: O, moj prijatelj, filmski umetnik… Dođi, i ti si pozvan… Večeras organizujemo bioskop. Sedi. /SMEŠTA GA NA NA STOLICU/
SERGIJE: /ODOBROVOLJI SE/ Al, da mi vratiš projektor posle… Ljubiša, deder ono moje…
/LJUBIŠA MU TOČI VINJAK/
DANKO: /LJUBIŠI/ Znaš ko nam stiže za koji čas?… Ne znaš?!…
LJUBIŠA: Ne znam.
DANKO: Otkrio sam kako se zove. Mislim, kako se stvarno zove… priznala mi je.
LJUBIŠA: Vidiš, nikad je to nisam pitao!
DANKO: Pandora. Zove se Pandora.
OSTOJA: /ULAZI U TRENUTKU DANKOVE REPLIKE/ Jebali vas sve zajedno stari Grci! Ljubiša mlatikurcu! Daj odmah jedno zidarsko ladno! /SEDA ZA SLOBODAN STO/
/MILICA ULAZI, IDE PRAVO LJUBIŠI, USPLAHIRENA JE/
MILICA: Čika Ljubiša, juče je dolazila Komunalna policija i ostavila je ovo… /VADI REŠENJE O RUŠENJU I POKAZUJE GA LJUBIŠI. DANKO JE ZABAVLJEN MONTIRANJEM KINOPROJEKTORA, OSTOJA SE ZABAVLJA SA BOLETOM, SERGIJE ISPIJA VINJAK./
MILICA: To je rešenje o rušenju. Bez prava žalbe, bez odlaganja. Mogu da stignu svaki čas.
LJUBIŠA: Pa neće valjda noću?!
/ULAZI ANASTASIJA. OD ULAZA SNIMA MOBILNIM I DIKTIRA./
ANASTASIJA: „Dakle, ovo je live stream sa poslednjeg ostrva savamalske autentične boemije u kafani kolokvijalno nazvanoj Poslednji prevoz ili Kod Ljubiše i Drinke. U eri gašenja bioskopa, ovde se večeras odigrava izuzetan event, performans za pamćenje, ubrzo počinje projekcija filma. Okupljeni su svi stalni gosti i povremeni posetioci ovog može se reći kultnog mesta… Razgovaramo sa poslovođom Ljubišom Krivokućom…“ /PRILAZI ŠANKU GDE SU LJUBIŠA I MILICA/
/UPADA DRINKA/
DRINKA: Evo ih, nadiru!!!
SERGIJE: Oće li da počne već jednom taj film?!
DANKO: /U ŠALI/ Jesi platio kartu?! …
DRINKA: Pod maskama!!!
/DANKO ZABAVLJEN NAMEŠTANJEM PROJEKCIJE NIJE U TOKU SA DEŠAVANJIMA. ISKLJUČI SVETLO, UKLJUČI PROJEKTOR. ULAZI PANDORA. ODEVENA JE KAO ZA PREMIJERU NA KROAZETI, SVEČANA CRNA DEKOLTIRANA HALJINA. NOSI SVOJ KOFER. DANKO I PANDORA ZAUZIMAJU MESTO U PRVOM REDU. SVI OSTALI SE UKOČE. PROJEKCIJA ZAVRŠNIH KADROVA FILMA BULEVAR SUMRAKA: UBISTVO I PAD TELA U BAZEN. PROJEKCIJA SE MEŠA SA SPOLJAŠNJIM ZVUCIMA BAGERA I KAMIONA./
ANASTASIJA: /NASTAVLJA SVOJ LIVE STREAM/ „Dakle, prisustvujemo fenomenalnom eventu u Savamali, u staroj kafani obnavlja se bioskop, to je pravi primer subverzivne kulturne akcije…“
SERGIJE: /ANASTASIJI/ Gospođo, da li Vam je neko rekao da ste fotogenični?
ANASTASIJA: /SERGIJU/ Ne, nikada! /PRODUŽAVA LIVE STREAM/ „Ovo je pravi primer građanske samoinicijative u kulturi daleko od oficijelne podrške ministarstva i sterilne birokratije…“
SERGIJE: /ANASTASIJI/ Hoćete li da igrate u mom novom filmu?
ANASTASIJA: /SERGIJU/ Jebi se, neću da snimam film!
SERGIJE: Jeeebote Bog, kako da čovek bude umetnik u ovakvoj sredini?! /LUPI ŠAKOM O STO I ISTRČI NAPOLJE/
/U PRVOM REDU KOJI JE OKRENUT PUBLICI PANDORA OTKLAPA SVOJ KOFER. MRAK. FIJUK SIRENA, NEJASNI POVICI, JAUCI, NASILJE. SVI SE OSIM PANDORE I DANKA RAZBEŽE. NA ZAVESI U POZADINI PROPAGANDNI FILM O BEOGRADU NA VODI PRAĆEN ARHIVSKIM SNIMKOM ALEKSANDRA VUČIĆA./
VUČIĆ: /GLAS/ … Tu gde su se do nedavno kotile zmije i skupljali narkomani sada podižemo velelepni novi centar grada Beograd na vodi…
/REFLEKTOR OBASJAVA SAMO KAFANSKI STO PREKRIVEN DO PODA PROVIDNIM ČARŠAVOM. ISPOD SU PANDORA I DANKO, JEDNO DRUGO SVLAČE I TRAJE LJUBAVNA SCENA TAKO DA SE NAZIRU SAMO NJIHOVE SENKE. PANDORA JE NA DANKU. MRAK./
.
.
.
SCENA 13
.
EPILOG
.
/LJUBIŠA NA RUŠEVINI KAFANE. GOMILA ŠUTA, CIGALA, OSTACI NAMEŠTAJA. DRŽI U RUCI REŠENJE O RUŠENJU. DOLAZI ANASTASIJA./
ANASTASIJA: Dobar dan Ljubiša… Ne zna čovek više šta da obuče… Kakvo vreme! Pre podne pretoplo a popodne monsunske kiše… Sava nadolazi… Jel ste dobro?
LJUBIŠA: /ZURI U JEDNU TAČKU/ Eto…
ANASTASIJA: Znate Ljubiša, super je to…
I tradicija i kafana, ali pustite to… Ostavite.… Spakujte lepo svoje
kofere i… Svet je širok Ljubiša, naći će se neko mesto za Vas… Neko bolje mesto…
LJUBIŠA: /POGLEDA JE U OČI, OSMEHNE SE/ Uvek ima sutra…
A sad…/LUPI SE ŠAKOM O KOLENO/ Sad zatvaramo znate… Stvarno zatvaramo.
ANASTASIJA: /REZIGNIRANA/ Da, stvarno zatvaramo. /ODLAZI/
/LJUBIŠA PRAVEĆI POKRETE U VAZDUHU „ZAKLJUČAVA“ KAFANU. IZUJE CIPELE, PROSTRE SAKO I PRUŽI SE PO NJEMU. UZME CIGLU I PODMETNE JE POD GLAVU KAO JASTUK. SKLUPČA SE, UZDAHNE I IZDAHNE DUBOKO PA ZASPI. MRAK./
/KAD DOĐE SVETLO PANDORA JE KAO U PRVOJ SCENI SAMA NA KLUPI NA PERONU. STEŽE UZ TELO KOFER. NAILAZI SERGIJE. NAGLI PROLOM GRMLJAVINE I PLJUSAK. SERGIJE ZASTAJE. RASKLAPA KIŠOBRAN IZNAD SEBE I PANDORE. STOJE TAKO ĆUTKE./
PANDORA: Potop.
SERGIJE: Potop.
/MRAK/
.
.
KRAJ
.
.
Beograd, 2019–2020.
.
.
.
.
.