Nenad Petrović

Poslednji prevoz

.

/Pandora na vodi u 13 scena/   

 

 

Likovi /po redosledu pojavljivanja/:

Pandora

Sergije Pavlović

Ljubiša  Krivokuća

Danko

Milica

Drinka

Ostoja
Anastasija

.

.

.

.

SCENA 1  

.

/ŽELEZNIČKA STANICA. PUSTI PERON. DEVOJKA SEDI NA KLUPI, KRAJ NJENIH NOGU JE VELIKI STARINSKI KOFER. PRETURA PO NJEMU. KAD PRIMETI SERGIJA KOJI PROLAZI NAGLO ZAKLOPI  KOFER I ZAKLJUČA  GA./

.

.

PANDORA: Izvinite, da li imate upaljač?

/SERGIJE  SE VRATI DO NJE, VADI UPALJAČ I PRIPALJUJE JOJ CIGARETU./

SERGIJE:  /DOK PRIPALJUJE/ Pušenje je štetno za zdravlje.

/ZAKORAČI KAO DA BI KRENUO/

SERGIJE: Mogu li da dobijem jednu?

/ONA MU ĆUTKE DAJE PAKLU. SERGIJE  PRIPALI. /

SERGIJE: /DOK PUŠI I POSMATRA ISPRED SEBE/ Čekate li?…

PANDORA: Ma čini Vam se.

SERGIJE: Onda… neću da smetam.

PANDORA: Hvala.

SERGIJE: Idem… /KRENE/

PANDORA: Čekajte!…

/SERGIJE STANE I OKRENE SE/

PANDORA: Da li znate kad polazi sledeći voz? Bilo koji.

SERGIJE: /POSMATRA RED  VOŽNJE U DALJINI/  Mislim da su svi već otišli… Mogu li da sednem? /NE SAČEKAVŠI ODOBRENJE SEDNE NA KLUPU PORED NJE/

SERGIJE: /POSLE PAUZE U KOJOJ POSMATRA ČAS VRHOVE SVOJIH CIPELA, ČAS MONU, GLEDAJUĆI JE U OČI/  Mora  da je bio neki težak nesporazum?

PANDORA: Još gore.

SERGIJE: /OKRENE SE ISPRED, PITA SE ŠTA JE TO „JOŠ GORE“/  Pa sad hoćeš  da se vratiš ali ti je pobegao poslednji prevoz?

PANDORA: A ti, sigurno i tebe čeka neki „poslednji prevoz“ za negde?

SERGIJE: Tja! Čudno je to sa „poslednjim prevozima“. Svakog dana se desi  neki „poslednji prevoz“. Ali znaš da će sutra biti novi „poslednji prevoz“. A to samo znači da ipak nije „poslednji“, već relativno poslednji, samo za ovih dvadeset četiri časa poslednji.

PANDORA: Ne razumem te najbolje.

SERGIJE: /ZGAZI OPUŠAK, USTANE I RUKUJUĆI SE/ Niko ne razume životni red vožnje.

/KRENE/

PANDORA: Čekaj!… Da li znaš neko mesto da sad radi?

SERGIJE: /GLEDA NA SAT/ Vidi, tu preko ima kafana… Kod Ljubiše i Drinke… /IZLAZI. MRAK./

.

.

.

SCENA 2

.

/UNUTRAŠNJOST SASVIM PROSTE  KAFANE U SAVAMALI.

LJUBIŠA SEDI U KAFANI SA KREMPITOM ISPRED SEBE I ŽMUREĆI SLUŠA  „JELISEJSKA POLJA“. SAV JE UNET U  PESMU I KREMPITU./

/PANDORA ULAZI TIHO. LJUBIŠA JE ISPRVA NE PRIMETI./

LJUBIŠA: /SKOČI IZNENAĐEN, ISKLJUČI MUZIKU/ Dobro veče. Ne radimo.

PANDORA: Kako se zovete?

LJUBIŠA: /ZBUNJEN PITANJEM, NERVOZNO POMERA TACNU SA POLUPOJEDENOM KREMPITOM/ „Kod Ljubiše i Drinke“…

PANDORA: A ko ste Vi od to dvoje? /SEDA ZA  SUSEDNI  STO/

LJUBIŠA: /ZASTAJE MALO I NESIGURNO/ Pa, prvi valjda… /SABERE SE I VRAĆA SE ZA  PANDORIN STO/ A  šta ćete da popijete?

PANDORA: Što je ono bila neka lepa pesma… francuska.

LJUBIŠA: /NASLONI SE RUKAMA NA STOLICU/ Šta ćete da popijete?

PANDORA: /STRAŠNO JE UMORNA/ Šta ćemo da popijemo??? Uh.

LJUBIŠA: Kafu?

PANDORA: Dva piva.

LJUBIŠA: Hoćete pivo?

PANDORA: Dva piva.

/LJUBIŠA ZBUNJEN ODLAZI DO ŠANKA I VRAĆA SE SA DVE BOCE  PIVA I STAVLJA IH  ISPRED NJE./

LJUBIŠA: Izvolite.

/PRIMETI DA ZIDNI SAT NIJE U REDU, NAVIJE GA PA SE VRATI IZA ŠANKA I  KUCA RAČUN/

LJUBIŠA: Samo ako mogu odmah da  naplatim, sad će deset  pa radim završni račun…

PANDORA: /IGRA SE SA FLAŠAMA I IGNORIŠE PITANJE/ Ali, za tebe je drugo pivo, Ljubiša…

LJUBIŠA: Ne pijem. Ne pijem, hvala… Evo račun… Jeste li dobro?… Ja moram uskoro da idem na spavanje pa rekoh, ako Vam nije teško  da rešimo ovaj račun?

PANDORA: /PLAĆAJUĆI/  Imate li možda neku sobu za izdavanje?

LJUBIŠA: /ZBUNJEN/  Pa, nemamo…Al ima tu jedan dobar hostel odmah  preko ulice… Kazablanka.

PANDORA: Ja sam mislila da imate ovde… Bogato ćete biti obdareni.

LJUBIŠA: /ZBUNJEN/  Pa nema, znate ova kafana samo ima ovu jednu prostoriju i toalet.

PANDORA: Odgovara meni i ovde. Sve svoje uvek nosim sa sobom.

LJUBIŠA: /POKUŠAVA DA SE IZVUČE/ Ali  kako ćete ovde? Nemate ni posteljinu ni četkicu za zube ni ništa! Biće Vam hladno tu na betonu!

PANDORA: Strašno sam umorna posle tolikog puta. Kao da vekovima putujem. Kada biste me pustili samo za ovu noć? Platiću, evo odmah… /OTVARA NOVČANIK/

LJUBIŠA: /NE RAZUME SITUACIJU/ Ne znam… ne razumem zašto bih to učinio… ali, dobro, vidim da si potpuno nova ovde. Ti još i ne znaš kakve sve opasnosti vrebaju noću u velikom gradu… Prespavaj tu, spoji stolice.

/PANDORA SPAJA DVE STOLICE I IZUVA SE/

LJUBIŠA: /ŠAPATOM/  Ja sad moram da zaključam.  U petnaest do sedam će da dođe jedna… žena… da otvori. Ti samo reci da te  Ljubiša pustio i što pre izađi, da ne praviš scenu. Eto. /SKIDA KELNERSKI SAKO, KAČI GA NA ČIVILUK,  UZIMA MANTIL, GASI SVETLO I OSTAVLJA SAMO „DEŽURNO SVETLO“  NA ŠANKU. IZLAZI I ZAKLJUČAVA VRATA./  `Ku noć. /KAŽE SPOLJA/

/SNIMAK TELEFONSKOG RAZGOVORA KROZ MRAK/

LJUBIŠA: Ej znaš šta, dođi molim te sutra ranije pre Drinke i otključaj kafanu i nemoj da se iznenadiš ako tamo nađeš… pustio sam unutra jednu lutalicu…

MILICA: Važi čika Ljubiša, ne brinite…

.

.

.

SCENA 3

.

.

/Noć. Danko otključava kafanu. Baterijskom lampom osvetljava. Iznenadi se kada se saplete o Pandoru  koja spava u kafani. Budi je šutirajući stolicu na kojoj su joj počivale noge./

DANKO: Ajde ustaj, treba da radim, imam dosta posla!  Šta ćeš ti ovde uopšte?

PANDORA: Nespretan si kao gorila.

DANKO: /ZATEČEN/  Molim?! Ti tako ne smeš da razgovaraš sa mnom!?

PANDORA: Tužna sam… i umorna.

DANKO: Bravo Barbika! A zašto si tužna? Mogu li da ti pomognem? I uopšte, ti ne bi trebala da budeš ovde? To nije po planu.

PANDORA: Jebi se!

/Danko je u neverici posmatra/

DANKO: Šta si rekla!? Ponovi, nisam čuo!

/Besno joj prilazi. Pandora na kratko okleva./

PANDORA: Rekla sam… A šta ti radiš ovde, kao opasan si?

DANKO: Sve ću da mu odnesem, nema više kafane! Pomeri se da uzmem kasu.

/Pandora ga preduhitri i sedne na kasu./

DANKO: Šta radiš to, pomeri se kad ti kažem!

PANDORA:  A što se dereš?

DANKO: Ne nerviraj me mala, radim! Slušaj, ako te raspalim ovom stolicom…

PANDORA: „Raspali me“!

/Oboje se smeju/

DANKO: Slušaj, jel ti uvek tako… zarazno deluješ?! Ne znam šta mi je. Lepo sam raspoložen. Ajde ovako da se dogovorimo – ja te vodim u bioskop a ti se samo pomeriš sa  kase da uzmem pare.

PANDORA: Hoću krempitu.

DANKO: Kakvu sad krempitu?

PANDORA: Ljubišinu! Hoću najveće parče na svetu!

/Danko nervozno odlazi po krempitu, gunđajući/

DANKO: Evo, najveća krempita, izvoli, ajde sad me pusti da radim.

PANDORA: Hrani me. /Otvara usta/

DANKO: /POMIRLJIVO, ULAZI U IGRU SA NJOM/  Ne, ti mora da si neka lujka, keve mi. /HRANI JE KAŠIČICOM/ Koji li te vetrovi doakaše ovde?!

/ONA SIĐE SA KASE/

DANKO: E slušaj me sad, ja idem da iznesem kasu a posle…

idemo u bioskop. Jasno?

PANDORA: Da. A šta se radi u bioskopu?

DANKO: Pokazaću ti jednom prilikom.

/Danko izlazi iz kafane noseći kasu. Zaključava spolja. Mrak./

.

.

.

SCENA 4

.

.

/Milica dolazi rano u kafanu. Čuje se otključavanje. Doziva psa kroz mrak  misleći da je Ljubiša pod „lutalicom“ podrazumevao psa lutalicu./

MILICA: Ciki-ciki-ciki-ciki… Kuco! Gde si kuco?! Dođi… dođi… Ma gde li si  samo?!

/Pali samo jednu sijalicu tek toliko da posvetli. Na sebi ima belu majicu sa natpisom L`AMOUR PROPRE.  Iz đubretarske crne vreće koju je donela istresa na sto lutana sa likom  Malog Princa iz ilustracije za Egziperijevu knjigu./

MILICA: /IGRAJUĆI PREDSTAVU SA LUTANOM/ Ko ste vi?! I šta uopšte tražite ovde?!

/Primeti da nema kase na šanku.  Odlazi iza šanka, nagazi na nešto.To je Pandora koja se tu zavukla da spava.  Uplaše  se jedna od  druge te nastaje opšti vrisak./

MILICA: /zalepivši se uz zid leđima/  Uh, jebem ti!!! /KAD SE PRIBERE/ Ko si ti?! I šta tražiš ovde?! Ko te pustio unutra?!

PANDORA: /BUNOVNA/ Pa onaj čovek sinoć… Ljubiša.

MILICA: /SHVATA/ A ti si ta „lutalica“! Što me uplaši. Srce mi stade… Hajde sad ustaj na noge lagane… Nego, gde je ovde kasa? Morala bi biti na šanku?

PANDORA: A, pa dolazio noćas neki frajer i odneo je.

MILICA: Kako je izgledao?

PANDORA: Onako… ništa naročito… nije moj tip ali me nahranio krempitom.

MILICA: Kako?! Kakve krempite???

PANDORA: Ljubiša mi je sinoć rekao da će doći neka žena ali ne ovako rano?

MILICA: Ma to je Drinka, njegova žena. Opasna je ona, hajde kidaj odavde!

/PANDORA UZIMA  KOFER IZA ŠANKA I KRENE KA VRATIMA/

MILICA: Stani malo! Šta imaš u toj koferčini? Šta to toliko vučeš?

PANDORA: Darovi. To su darovi. /IZAĐE. MRAK./

.

.

.

SCENA 5 

.

.

/MILICA POSLUJE PO KAFANI. ULAZI DRINKA. DRINKA NA SEBI NOSI BELU MAJICU SA NATPISOM  VERY STRONG WOMEN./

DRINKA: Opet si ovde.

MILICA: Ćao. Ma da, da ne bude prazna kafana.

/DRINKA SE OBAZIRE PO KAFANI I PRIMETI DA NEDOSTAJE KASA/

DRINKA: To mora da je opet onaj mangupčić dolazio noćas da odnese kasu? Taj baš postaje smešan sa tim svojim pubertetskim fazonima. Da ga ne poznajemo Ljubiša i ja rekli bismo da je psihopata.

MILICA: Zar ne misliš da preteruješ?

DRINKA: Ja preterujem? Osim njega koji je utripovao da je on najveći dasa ovde u Savamali i da nas on reketira – možeš misliti –  još si samo ti čudnija. Onaj te uposlio da stražariš ovde, jel?

MILICA: Nije tačno! Ja sam ovde zato što volim. Svojevoljno!

DRINKA: Šta ćeš ti ovde? Jel ti ovo rešenje?

MILICA: Pusti me! Nisi mi ti majka!

DRINKA: Postala si deo inventara. Nisam ti ja majka ali kao da jesam od kako si došla u Beograd. Jel ti ovo budućnost?! Idi bre odavde! Hoćeš da završiš kao ja? Završavaj fakultet, udaj se, rađaj decu!

MILICA: Pa i hoću. Spremam se da upišem glumu.

DRINKA: Po koji put, leba ti? Peti ili šesti?! Pazi se samo onog  ludaka  Sergija što već dvadeset tri godine snima svoj novi film a nikako da ga snimi. Nemoj da mu se samo ti namestiš za nešto drugo, oće taj oće…

MILICA: Drinka, ovo je stvarno… nemam reči! /IZLAZI LJUTA IZ KAFANE. DRINKA POČINJE DA POSLUJE. PRIMETI LUTANA ZA STOLOM, ŠTRECNE SE I PREKRSTI ALI GA NE POMERA. MRAK./

.

.

.

SCENA 6

.

.

/KAFANA. LJUBIŠA I DRINKA SE NEŠTO RASPRAVLJAJU DOK NA SCENU DOLAZI SVETLO. KAFANA POTPUNO PRAZNA. ULAZI OSTOJA STARAC U NAJBOLJIM GODINAMA, NA SEBI IMA OTRCANI DEMODE SAKO ISPOD KOJEG SE NAZIRE  MAJICA SA SIMBOLOM SUPERMENA./

OSTOJA: /NAGLO NAHRUPI UNUTRA I SA ULAZA/  Dve čaše vode i šećer!

LJUBIŠA: Dobar dan, dobri čoveče!

OSTOJA: /SEDNE ZA NAJBLIŽI STO/ Možda tebi! Meni nije dobar! Sav sam se ukočio od jutros pa nisam mogao da sprovedem  uobičajenu „jutarnju gimnastiku“ sa Radom na trećem spratu –  ono naše „opa-cupa“. /POKAZUJE POKRETE/

DRINKA: /NADRKANA/ Upražnjavate, upražnjavate?

OSTOJA: Ljubìša, oko moje lepo, što ti od jutros ovol`ko  tesno u lokalu k`o u šupendari? /PRIMETI LUTANA NA STOLICI/  Čiji je ovaj mali?

DRINKA: Ne znam, izgleda ona naša nesreća Milica našla negde kod kontejnera i donela. Sad ću ja to da izbacim napolje. /KRENE/

OSTOJA: /PREDUHITRI JE, UZIMA LUTANA I POSADI GA U KRILO, POČNE DA MU POMERA RUKE I NOGE/ E sad si moj!… Zvaću ga Bole… Bole, dođi ti kod deda Ostoje, nas dvojica ćemo da jebemo sojke u tandemu, spoj mladosti i iskustva.

DRINKA: /PRILAZI OSTOJI/  Šta ćes Ostoja da piješ?

OSTOJA: K`o i uvek…

DRINKA: Hoćeš onu domaću što don`o onaj sa drugog sprata? /POKAZUJE PALCEM NAGORE/

OSTOJA: Onaj odozgo? /POKAZUJE SREDNJIM PRSTOM NAGORE/

DRINKA: Da.

OSTOJA: /TRESE SREDNJIM PRSTOM PREMA DRINKI/  E pa… onda može… Duplu!… I sok za Boleta!

/DRINKA SE VRAĆA DO ŠANKA I PUNI RAKIJSKU ČAŠU I ČAŠU ZA SOK/

LJUBIŠA: Ostoja, veruješ li ti u duhove?… Mislim u te anđele, netelesna stvorenja?

OSTOJA: Ma jok! Ja samo: u se, na se i naročito podase!

DRINKA: /DOK PRINOSI PORUDŽBINU OSTOJI/ Ma utripovao matori nešto prethodne noći… prolupalo to načisto. Jedino što je bilo to je da je ona zamlata Danko ponovo odn`o kasu.

OSTOJA: /NAJPRE POJI BOLETA/ Uzmi Bole, Bolence… Vratiće on to, vratiće.

DRINKA: Znamo da će vratiti, k`o i dosad… Nego Milica je pre mene došla i ništa mi nije rekla o toj… individui. Doduše, zakačile smo se malo pa brzo istrča.

LJUBIŠA: I ti si bre neka. To ti je od sestre dete pa došlo u veliki grad da uspe a ti ga stalno reziliš.

DRINKA: Dobro, ispomaže, nije da ne ispomaže. Ali šta se navrzla na tu glumu! Hoće da bude k`o oni ološi glumci.

OSTOJA: /IGRAJUĆI SE NEPRESTANO SA BOLETOM/ A tek glumice!

DRINKA: Umesto na pravni, pa i na ekonomski…

OSTOJA: /UPADA DRINKI U REČ/  U „Picin park“.

DRINKA: /NASTAVLJA/ … Evo ga tu pred nosom, a ona… sačuvaj me bože!

LJUBIŠA: /DRINKI/ I baš ti ništa nije rekla?

DRINKA: /TERA SVOJE/… Da postane advokat, javni beležnik ili ekonomista pa da se uda.

LJUBIŠA: Sinoć je ovde bila… Ne znam šta mi je bilo, nikada to ne bih nekom drugom dozvolio… Još uvek ne razumem… sebe.

OSTOJA: Pa desi se to Ljubiša, mnogo puta sebe čovek ne mož` da razume… Nego, sedi i ti da se prekrstimo za početak još jednog dana. Evo, ja častim, naruči i ti jednu na moj račun, drmni nešto!

LJUBIŠA: /SEDAJUĆI/ Da znaš da hoću. /MRAK. KROZ MRAK SE ČUJE HUJANJE VETRA I PLJUSAK./

.

.

SCENA 7

.

.

   

/SVETLO DOLAZI SINHRONO SA UTRČAVANJEM U LOKAL FANCY BLOGERKE ANASTASIJE. NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM PUSSY. OTRESA KIŠU SA ODEĆE I KOSE./

ANASTASIJA: Iju! Sva sam vlažna!

/TEK SADA SHVATA DA JE UŠLA U NAJOBIČNIJU RUPČAGU OD KAFANE I PRENE SE. ALI NAPOLJU PLJUSAK NE POSUSTAJE I ONA BOJAŽLJIVO SEDNE ZA STO NAJBLIŽI VRATIMA. ODMAH VADI SVOJ EKSTRA MOBILNI I TIPKA. LJUBIŠA I OSTOJA SU OČITO U MEĐUVREMENU POPILI KOJU VIŠE I GOTOVO DA SU ZASPALI NA STOLICAMA. PRENE IH ANASTASIJIN ULAZAK. I DRINKA SE PRENE NALAKĆENA ZA ŠANKOM. POPRITEGNE KECELJU KAD VIDI NESVAKIDAŠNJU GOŠĆU KOJA JE OČITO PRVI PUT ZABASALA OVDE I KRENE KA NJENOM STOLU./

DRINKA: Molim lepo, šta ćete?

ANASTASIJA: Može jedan maté bez zaslađivača?

DRINKA: /PRAVI ZBUNJENU GRIMASU/ Kaži nešto drugo.

ANASTASIJA: Svakako da ste čuli za produženi do vrha sa vrlo, vrlo malo toplog mleka, kondenzovanog. I prirodni zaslađivač.

DRINKA: Neeema, nema.

ANASTASIJA: Čega nema?

DRINKA: Nema kondenzovanog mleka a ni prirodnog zaslađivača. Mogu ti jedino med ponuditi.

ANASTASIJA: Jao, ne volim med.

DRINKA: /IZGUBI STRPLJENJE/ E ovako, na repertoaru imamo: /VERGLA/  domaću kafu vruću, zidarsko pivo ladno, rubinov vinjak bez leda, sok od maline ariljski i domaću što don`o onaj odozgo sa drugog sprata. /POKAZUJE PALCEM NAGORE/

ANASTASIJA: Onda… jednu kafu bez šećera.Vruću. /ZAGLEDA PROSTORIJU/

DRINKA: /U ODLASKU SE SETI/ Ovde ne primamo kartice, samo gotov novac.

ANASTASIJA: Dobro, dobro, odmah da platim… Kad će ova kiša?!… Utrčala sam da se sklonim od pljuska… /PONOVO TIPKA U MOBILNI/

OSTOJA: Zašto dama sama…. čami kraj lokvanja?

 /BLOGERKA GA KULIRA/

 OSTOJA: Mogu li da Vam se pridružim?

 ANASTASIJA: Zauzeto je, čekam prijatelje.

OSTOJA: A tu je i Bole. /PODIŽE LUTANA I POMERA MU RUKE I NOGE. ANASTASIJA SE ZAINTERESUJE. POČNE DA GA SNIMA I GOVORI I MOBILNI./

ANASTASIJA: „Poslednja boemska oaza u Savamali između betonskih derutnih zgradurina kao da čuva onaj dašak prohujalog života…“

LJUBIŠA: U bre! Nisam znao.

ANASTASIJA: „… Sačuvala je ambijent koji svakim danom iščezava pred našim očima.“ Odmah postavljam na  blog i videćete koliko će me ljudi zapratiti, šerovati i lajkovati. /TIPKA/

LJUBIŠA: A jel hoćete da probate  krempite? Taze su, jutros sam ih  pravio.

OSTOJA: Krem-pice su ovde ekstra klasa, to kažem ja Ostoja. Jel tako Bole?

DRINKA: /DONOSI KAFU ANASTASIJI/ Dobro bre Ostoja, dokle ćeš više da nam rasteruješ otmenu klijentelu?

ANASTASIJA: Donesite mi jednu krempitu. Znam da je to jako kalorično i da rizikujem kvarenje linije, ali ovo je inače sasvim sasvim  neobičan kišni doživljaj. /KIŠA POJAČAVA SVOJ ZVUK. MRAK./

.

.

.

SCENA 8

 .

.

/KAFANA. KASA JE SADA NA ŠANKU. MILICA I LJUBIŠA. SA ZIDA IZA ŠANKA SKINUTE SU NEKE FOTOGRAFIJE I REPRODUKCIJE KAO I ČIVILUK. MILICA PRETURA PO KARTONSKOJ KUTIJI I VADI KNJIGE, RAZGLEDA IH. PRIVUČE JOJ PAŽNJU NEKA UMETNIČKA KNJIGA SA REPRODUKCIJAMA./  

LJUBIŠA: /MILICI/  A šta  to čitaš?

MILICA: Ma našla sam tu kod kontejnera puno knjiga… Ima tu neke fine slike, kao razglednice… Mogli bismo da iskoristimo da ih uramimo kad okrečimo zid…

LJUBIŠA: /PRILAZI I GLEDA PREKO NJENOG RAMENA/ Pa ovo bre… Ima malo i golotinja… Hteo sam da te pitam, ako možeš da mi pričuvaš ovde, video sam stigle  jagode na Zeleni  Venac  pa da skoknem…

MILICA: Važi, važi…

/DANKO ULAZI. NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM LEGALIZE POSITIVITY./

DANKO: Ljubo, pa gde si ti?

LJUBIŠA: O, zdravo. Vidim da si mi vratio kasu.

DANKO: Kako ide posao? Jel  znaš koji je datum danas?

LJUBIŠA: Ne znam, nisam kupio novine jutros, al evo sad idem po jagode  pa mogu usput…

DANKO: E, tako te volim. Idi sad gde hoćeš. Nek mi onda ova mala donese kafu.

MILICA: /DANKU/  Kao i obično, bez šećera? /PRIPREMA KAFU IZA ŠANKA/

LJUBIŠA: Najgorču što možeš… /KRENE PREMA IZLAZU PA SE PREDOMISLI/

LJUBIŠA: /DANKU/ I šta si to video prošle noći ovde?

DANKO:  Teško je to opisati… Neka devojka, plava, bleda, nestvarna, spavala je tu, rekla mi je da si je ti pustio unutra.

LJUBIŠA: /IRONIČNO/  Anđeo?

MILICA: Pa da, to je ona. Videla sam je i ja ujutru.

/LJUBIŠA ODMAHUJE RUKOM,  IZLAZI/

MILICA: /PRINOSEĆI KAFU/  A što si ti takav prema čika Ljubiši?

DANKO: Vidi, mi smo svi ovde svoji, mi se  samo šalimo, igramo se. Kako to nisi dosad ukapirala?! Ti, tako pametna, buduća glumica?!

MILICA: O da, šališ se. Ljubiša ti daje da popiješ ovde kafu i ponekad džeparac a ti ga kao štitiš.

DANKO: Ništa nam ne fali.

MILICA: Ipak, ne sviđaju mi se te vaše igre.

DANKO: /ISPIVŠI ODJEDNOM KAFU DO KRAJA/ Moram da žurim. Idem. /IZLAZI/

/MILICA OSTAVŠI SAMA NEKO VREME NEŠTO RADI PO KAFANI/

OSTOJA: /UPADA PEVUŠEĆI. NOSI LUTANA BOLETA./  Turio Ljubìša pivo da s`oladi… Šta je sa ovom kafanom u pičku materinu? /RAZGLEDA PROSTOR IZA ŠANKA/  Gde si Ljubìša mlatikurcu…

MILICA: /IZ ŠANKA/  Kao da je bomba pala, tako je najednom sve pusto.

OSTOJA: Jel vi to spremate krečenje pa ste skinuli sve sa zida?

MILICA: /POKAZUJE MU KONZERVU BOJE/ Da, kupio čika Ljubiša neku grčku farbu, evo da vidiš VITEX, hoće da zamaže onaj ćošak tamo što je vlažan.

OSTOJA: /POMNO PROUČAVA KONZERVU/ Viteks – kiteks! Ne znaju Grci ništa, da znaju ne bi im onaj Akropolj bio onako neokrečen…

/ODJEDNOM SE SMRKNE, OLUJA, JAK PLJUSAK. UGASI SE SVETLO./

MILICA: Opet su isključili struju… Neće ovo na dobro, hoće da nas isele i sruše…  Samo da nađem lampu… /NAĐE PETROLEJKU I UPALI JE. VETAR OTVARA VRATA. NA VRATIMA STOJI PANDORA SA KOFEROM. MRAK./

.

.

SCENA 9 

.

/KAFANA. OSTOJA DREMUCKA SA BOLETOM U KRILU, MILICA SE NALAKTILA NA ŠANK, PANDORA SE SKLUPČALA I STEŽE KOFER NA GRUDIMA. ULAZI SERGIJE UNATRAŠKE OTRESAJUĆI KIŠOBRAN./

SERGIJE: /OKRENUT LEĐIMA/ Jebem ti kišu!… Jebem ti vreme!!! /OKRENE SE I PRIMETI PRISUTNE, IZNENADI SE KAD VIDI PANDORU. SERGIJE NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM REFUSE TO GROW UP./

SERGIJE: O, dobar dan… /STAVLJA KIŠOBRAN DA SE SUŠI PORED ŠANKA. OBAZIRE SE PO PROSTORIJI./ Sreli smo se pre neko veče dole na peronu? Još ste tu?!

PANDORA: Kiša. /STEŽE KOFER UZ TELO/

SERGIJE: /MILICI/  Gde je Ljubiša?

Taj me čovek zaista zbunjuje. U poslednje vreme ga nikad ne zatičem.

MILICA: Ma brzo će on. Uostalom ja ga zamenjujem. Šta pijete?

SERGIJE: Kao i obično: produženi vinjak suvarak.

/SEDNE ZA STO NAJBLIŽI PANDORI/

SERGIJE: Stalno sam u nekoj jurnjavi pa ne  stižemo ljudski da porazgovaramo… Ja sam  Sergije Pavlović… istaknuti filmski radnik. /PREMEŠTA SE BEZ PITANJA ZA PANDORIN STO. ONA GA KULIRA./

SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Da li ti je neko već rekao da si fotogenična?

PANDORA: Nije bilo potrebe. Znam sve svoje mogućnosti.

SERGIJE: /ZBUNJEN/ A ti si kao neka „Pandora“ – obdarena svim darovima? Je li?

OSTOJA: /PRENE SE IZ DREMEŽA/ Opet neki Grci… Viteks – apiš me za  kiteks!

SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Znaš da sam  sarađivao sa najvećim glumcima i glumicama  ove zemlje. Ih, šta sve nismo radili – pamet da ti stane!

PANDORA: To mora da je nešto zanimljivo?

SERGIJE: Nije to tek tako: uzmeš kameru u šake i… Treba producent, scenario,

kasting…Ali najvažniji su ljudi… Imaš  izuzetnu vizuelnu pojavu… Mislim

profil… telo… sve… Zašto ne bismo snimili film?… Ti samo stežeš taj tvoj kofer!… /BESAN, ISPIJE VINJAK ODJEDNOM/ Kako da se čovek ostvari kao umetnik u ovakvoj sredini?…  Kako da čovek ostane normalan među ovakvim ljudima?!

OSTOJA: /OBRAĆA SE TOBOŽE  BOLETU A PECKA SERGIJA/ Mali mu je odavno na vibraciji. /MRAK/

.

.

.

SCENA 10

 .

.

/KAFANA. SEDE ZASEBNO DANKO I SERGIJE. DANKO REĐA KULU OD KARATA./

SERGIJE: Nema još Ljubiše?

DANKO:  Pali.

SERGIJE: Molim???

DANKO: Pali bre.

SERGIJE: Znam ja tebe, ti si stalni gost… Sam si uzeo pivo?

DANKO: Da.

 /SERGIJE UZIMA  PIVO IZA ŠANKA, OTVARA GA I VRATI SE  ZA SVOJ  STO. U PROLAZU BEZ PITANJA KUCNE SVOJOM FLAŠOM  U DANKOVU. DANKO GA ISKULIRA./

SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Dosadno?…  Ja znam sve tipove iz kraja. Tebe još nikako da provalim… U kom si ti odnosu  sa Ljubišom?

DANKO: Radimo zajedno.

SERGIJE: Igrate tenis?

DANKO: Kakav bre tenis?

SERGIJE: Reket! /POKAZUJE RUKOM I SKLOPLJENIM NOVINAMA KAKO SE SERVIRA U TENISU/

DANKO: Šta te briga šta radimo!

SERGIJE: To nije lepo.

DANKO: Nije lepo, a?

SERGIJE: Nije estetski.

DANKO: Hoćeš sad i ti da mi pametuješ? Ti imaš platu, šta ja da radim?!

SERGIJE: Nemam ja platu, ja sam slobodni umetnik.

DANKO: Ti si moj kurac, bre!

SERGIJE: Što ne nađeš neki pošten posao?

DANKO: Ne mogu ni u Gradskoj čistoći da radim, imam dosije, razumeš?

SERGIJE: Vidi, razmišljao sam nešto. Hoćeš da radimo nešto zajedno ti i ja?  Možemo da…  možemo da snimamo film?

DANKO: Šta bre da snimamo?!

SERGIJE: Dokumentarac. O tebi i tvom životu. Gledam te nešto: lep dečko, muževan, fotogenična fizionomija.

DANKO: Jesi ti  peder, brate?

SERGIJE: Pa šta?!, to je sad u modi da se bude gej. Mislim, neću ja ništa prema tebi. Na filmu može mnogo da se zaradi. Čekaj me, idem po kameru. Imaćemo odmah probno snimanje. /USTAJE, IZLAZI/

 DANKO: /OSTAVŠI SAM, RAZBAŠKARI SE STAVLJA PIŠTOLJ NA STO.  TELEFONIRA/  Alo, gde si?… Što se ne javljaš!?… Jel znaš koji je datum…?

/PANDORA ULAZI U KAFANU. DANKO NEVEŠTO SAKRIVA PIŠTOLJ ISPOD STOLNJAKA. NASTAVLJA RAZGOVOR. PANDORA MU HITRO OTME  PIŠTOLJ./

DANKO: Šta radiš to?! Vrati pištolj?!

PANDORA: /UPERIVŠI CEV U NJEGA/  Ko je sad opasan?!

DANKO: Nemoj da se zajebavaš sa tim, opasno je, možeš slučajno da opališ!

PANDORA: Neću slučajno. Sedi tamo!

DANKO: Vrati  mi pištolj, bre!

PANDORA: Sedi kad kažem!

/Danko seda. Pandora mu prilazi, uperi mu pištolj u glavu/

PANDORA: Sad mogu da ti razbucam glavu! /SMEJE SE/

DANKO: /SMIRENO/  Reći ću ti još jednom -vrati mi pištolj, dosta je bilo zajebancije.

PANDORA: Ajde, ustani… /Danko ustaje/ Nešto ti ne stoji ta boja a i natpis, skidaj se!

DANKO: /LAKNE MU/  A  to hoćeš. Pa što ne kažeš, ne treba ti pištolj za to… E tako… /SVLAČI SE DO POLA/ Jel treba i  dole?

PANDORA: Da, da, ali prvo nešto drugo.  /otvara svoj  kofer i vadi ženski veš/

DANKO: Opa, ajde oblači to.

PANDORA: Ne, ne, to je za tebe. Obuci!

DANKO: Haha, ti si luda, nema šanse.

/Pandora uperi pištolj u njega/

PANDORA: Oblači kad kažem!

DANKO: Nisam ja peder da nosim ovo. Pali!

/Pandora repetira pištolj. Danko je uplašen./

DANKO: Alo, šta radiš to, spusti pištolj, ubićeš nas oboje!

PANDORA: Hahaha, obuci brushalter!

/Danko na kraju pristaje. Navlači brushalter. Pandora se smeje/

/SERGIJE NAGLO UPADA U KAFANU NOSEĆI KAMERU. ZBOG ONOGA ŠTO JE VIDEO, ODMAH  POČINJE DA SNIMA. DANKO POLUDI ZBOG OVOGA. ZALEĆE SE NA SERGIJA./

SERGIJE: Uuuu, sineee, koja scena!

DANKO: Šta radiš to, izlazi napolje! Ostavi tu kameru, brzo!

/SERGIJE POBEGNE IZ KAFANE, DANKO NA KRATKO STOJI NA VRATIMA ALI SHVATI DA NE MOŽE TAKAV NA ULICU. PONOVO SU ONA I ON SAMI./

PANDORA: Paaa dobro, idem i ja onda… /IZVADI PATRONU I OSTAVLJA PIŠTOLJ NA ŠANKU. IZLAZI./

/Danko je besno gleda dok ona napušta kafanu. Za trenutak bi da potrči za njom ali shvata da takav ne može napolje.  Šeta se po kafani kako bi se smirio. U sledećem trenutku ulazi Ljubiša. Obojica su šokirani, posmatraju se./

DANKO: Šta me gledaš bre, okreni se! Odmah! Prebiću te!

/Ljubiša se okreće, Danko se presvlači. Prilazi Ljubiši./

DANKO: Ljubo, slušaj me dobro. O ovome nećemo nikad pričati, nikad! Znaš šta, jel možeš molim te da mi daš neku kintu neće da mi vrate. Hajde budi čovek još ovaj put.

LJUBIŠA: Budi tu, vraćam se brzo, samo da trknem do bankomata, trenutno nemam ništa u kasi.  /IZLAZI. MRAK./

.

.

.

SCENA 11

 .

.

/KAFANA. LJUBIŠA POSLUJE ZA ŠANKOM. DRINKA LAKIRA NOKTE ILI LISTA MODNI ŽURNAL. ULAZI SERGIJE. OD ULASKA JE NA NJEMU VIDLJIVO KAKO JE NEŠTO VAŽNO SAZNAO./

SERGIJE: /SA ULAZA/  Ljubiša, daj mi jednog „jelenka“, samo nemoj  da bude previše ladan.

LJUBIŠA: Tu bre, majku mu, svi se nekud žurite, ko da će voz da vam pobegne?!

SERGIJE: /PRILAZI UZ ŠANK I TU RAZGOVARA SA LJUBIŠOM/ E voz sigurno neće, jer su svi već prošli. Prohujalo sa vihorom!  Samo se pitam gde ćeš ti kad poruše stanicu. Eno već  stigli buldožeri do perona.

LJUBIŠA: Idem u penziju, ti za mene ne brini. Ako, neka sruše ovo čudo, čitav vek sam bre proveo ovde među vama dokoličarima i džabalebarošima, zaslužio sam penziju.

SERGIJE: Tvoja sreća te je opstalo to fosilno društveno preduzeće „Radost izgradnje“  inače da su ga privatizovali a ti /ŠAPATOM/ i ova tvoja krasna mečka znaš koliko biste zarađivali ovde u ovoj rupi? Samo nas nekolicina vernih mušterija ne bi te održali u životu.

LJUBIŠA: Pa zato vas ja i volem. /TRESNE MU FLAŠU PIVA NA ŠANK/ Nešto si mi nadrkan od jutros. Ne poznajem te takvog.

SERGIJE: /DOK CEPA PIVO IZ FLAŠE/  Jel znaš da je stvoreno neko udruženje građana kao fora „Odbranimo  staru  stanicu“?

LJUBIŠA: Nemam pojma, nit me više interesuje.

SERGIJE: E vidiš, mene interesuje. Godinama ovde visim i nije mi pala na pamet tako prosta stvar. Genijalna!

LJUBIŠA: Koja? Leba ti?!

SERGIJE: Toliko sam jurcao za likovima koji bi igrali u mom filmu a nikako da se setim da snimim dokumentarac o tebi, Drinki i ovom bifeu. A jel znaš da će koliko sutra da pohrle ovde razne te-ve ekipe da snimaju kažu „poslednju oazu autentičnog klošarstva u gradu“. Kakva estradizacija! Koja profanizacija ovog svetog prostora!

LJUBIŠA: Koliko se sećam, ti si do sada na desetine ljudi baš ovde startovao da ti igraju u tvom drugom genijalnom filmu ali ga nikad nisi ni započeo…

SERGIJE: Znaš Ljubiša, meni je dosadašnji život  magla. Mogao bih i da skočim u tu maglu, da me proguta.

LJUBIŠA: Al prvo da platiš. Nemoj da odeš bez plaćanja.

SERGIJE: Uzalud mi kamera, uzalud sam diplomirao… nisam ja za ovo vreme, za ovaj svet.

LJUBIŠA: Pa jes, kad imaš stan a imaš i drugi stan koji izdaješ i po celi dan sediš ovde i bistriš svetska pitanja.

SERGIJE: Jel znaš šta smo svi mi?… Varalice svojih života. Pobegli su nam poslednji prevozi za bilo gde… /ISPIJE OSTATAK PIVA IZ FLAŠE ODJEDNOM/ Treba otići odavde, otići na neko lepše, sunčanije mesto. Pre nego nas buldožeri zatrpaju kao pacove!

/MRAK/

.

.

SCENA 12

.

.

/LJUBIŠA NEŠTO POSLUJE OKO ŠANKA. ULAZI DANKO NOSEĆI KINOPROJEKTOR POD MIŠKOM. PREKO MAJICE IMA CRNO VEČERNJE ODELO./

DANKO: Ej, Ljubiša, vidi šta sam doneo… Večeras ima  da pravimo bioskop. /NAMEŠTA PROJEKTOR/

LJUBIŠA: Može to sutra negde u šest?

DANKO: Ne može, svi su pozvani… Samo što nisu.

/UTRČAVA SERGIJE/

SERGIJE: /BESAN, ZADIHAN, DERE SE IZ SVEG GLASA/  Je li bre majmune što si mi ukrao kino projektor?!

/DANKO MU SE SA OSMEHOM NA LICU PRIJATELJSKI PRIBLIŽI. HVATA GA ZA RUKU./

DANKO: O, moj prijatelj, filmski umetnik… Dođi, i ti si pozvan… Večeras organizujemo bioskop. Sedi. /SMEŠTA GA NA NA STOLICU/

SERGIJE: /ODOBROVOLJI SE/ Al, da mi vratiš projektor posle… Ljubiša, deder ono moje…

/LJUBIŠA MU TOČI VINJAK/

DANKO: /LJUBIŠI/ Znaš ko nam stiže za koji čas?… Ne znaš?!…

LJUBIŠA: Ne znam.

DANKO: Otkrio sam kako se zove. Mislim, kako se stvarno zove… priznala mi je.

LJUBIŠA: Vidiš,  nikad je to nisam  pitao!

DANKO: Pandora. Zove se Pandora.

OSTOJA: /ULAZI U TRENUTKU DANKOVE REPLIKE/ Jebali vas sve zajedno stari Grci! Ljubiša mlatikurcu! Daj odmah jedno zidarsko ladno! /SEDA ZA SLOBODAN STO/

/MILICA ULAZI, IDE PRAVO LJUBIŠI, USPLAHIRENA JE/

MILICA: Čika Ljubiša, juče je dolazila Komunalna policija i ostavila je ovo… /VADI REŠENJE O RUŠENJU I POKAZUJE GA LJUBIŠI. DANKO JE ZABAVLJEN MONTIRANJEM KINOPROJEKTORA, OSTOJA SE ZABAVLJA SA BOLETOM, SERGIJE ISPIJA VINJAK./

MILICA: To je rešenje o rušenju. Bez prava žalbe, bez odlaganja. Mogu da stignu svaki čas.

LJUBIŠA: Pa neće valjda noću?!

/ULAZI ANASTASIJA. OD ULAZA SNIMA MOBILNIM I DIKTIRA./

ANASTASIJA: „Dakle, ovo je live stream sa poslednjeg ostrva savamalske autentične boemije u kafani kolokvijalno nazvanoj Poslednji prevoz ili Kod Ljubiše i Drinke. U eri gašenja bioskopa, ovde se večeras odigrava izuzetan event, performans za pamćenje, ubrzo počinje projekcija filma. Okupljeni su svi stalni gosti i povremeni posetioci ovog može se reći kultnog mesta… Razgovaramo sa poslovođom Ljubišom Krivokućom…“ /PRILAZI ŠANKU GDE SU LJUBIŠA I MILICA/

/UPADA DRINKA/

DRINKA: Evo ih, nadiru!!!

SERGIJE: Oće li da počne već jednom taj film?!

DANKO: /U ŠALI/  Jesi platio kartu?! …

DRINKA: Pod maskama!!!

/DANKO ZABAVLJEN NAMEŠTANJEM PROJEKCIJE NIJE U TOKU SA DEŠAVANJIMA. ISKLJUČI SVETLO, UKLJUČI PROJEKTOR. ULAZI PANDORA. ODEVENA JE KAO ZA PREMIJERU NA KROAZETI, SVEČANA CRNA DEKOLTIRANA HALJINA. NOSI SVOJ KOFER. DANKO I PANDORA ZAUZIMAJU MESTO U PRVOM REDU. SVI OSTALI SE UKOČE. PROJEKCIJA  ZAVRŠNIH  KADROVA  FILMA BULEVAR SUMRAKA: UBISTVO I PAD TELA U BAZEN. PROJEKCIJA SE MEŠA SA SPOLJAŠNJIM ZVUCIMA BAGERA I KAMIONA./

ANASTASIJA: /NASTAVLJA SVOJ LIVE STREAM/ „Dakle, prisustvujemo fenomenalnom eventu u Savamali, u staroj kafani obnavlja se bioskop, to je pravi primer subverzivne kulturne akcije…“

SERGIJE: /ANASTASIJI/  Gospođo, da li Vam je neko rekao da ste fotogenični?

ANASTASIJA: /SERGIJU/ Ne, nikada!   /PRODUŽAVA LIVE STREAM/ „Ovo je pravi primer građanske samoinicijative u kulturi daleko od oficijelne podrške ministarstva i sterilne birokratije…“

SERGIJE: /ANASTASIJI/  Hoćete li da igrate u mom novom filmu?

ANASTASIJA: /SERGIJU/ Jebi se, neću da snimam film!

 SERGIJE: Jeeebote Bog, kako da čovek bude umetnik u ovakvoj sredini?! /LUPI ŠAKOM O STO I ISTRČI NAPOLJE/

/U PRVOM REDU KOJI JE OKRENUT PUBLICI PANDORA OTKLAPA SVOJ KOFER. MRAK. FIJUK SIRENA, NEJASNI POVICI, JAUCI, NASILJE. SVI SE OSIM PANDORE I DANKA RAZBEŽE. NA ZAVESI U POZADINI PROPAGANDNI FILM O BEOGRADU NA VODI PRAĆEN ARHIVSKIM SNIMKOM  ALEKSANDRA VUČIĆA./

VUČIĆ: /GLAS/ … Tu gde su se do nedavno kotile zmije i skupljali narkomani sada podižemo velelepni novi centar grada  Beograd na vodi

/REFLEKTOR OBASJAVA SAMO KAFANSKI STO PREKRIVEN DO PODA  PROVIDNIM ČARŠAVOM. ISPOD SU PANDORA I DANKO, JEDNO DRUGO SVLAČE I  TRAJE  LJUBAVNA SCENA TAKO DA SE NAZIRU  SAMO NJIHOVE  SENKE. PANDORA JE NA DANKU. MRAK./

 .

.

.

SCENA 13

.

EPILOG

/LJUBIŠA NA RUŠEVINI KAFANE. GOMILA ŠUTA, CIGALA, OSTACI NAMEŠTAJA.  DRŽI U RUCI REŠENJE O RUŠENJU. DOLAZI ANASTASIJA./

ANASTASIJA: Dobar dan Ljubiša…  Ne zna čovek  više šta da obuče… Kakvo vreme! Pre podne pretoplo a popodne monsunske kiše… Sava nadolazi… Jel ste dobro?

LJUBIŠA: /ZURI U JEDNU TAČKU/ Eto…

ANASTASIJA:  Znate Ljubiša, super je to…

I tradicija i kafana, ali pustite to… Ostavite…. Spakujte lepo svoje

kofere i… Svet je širok Ljubiša, naći će se neko mesto za Vas… Neko bolje mesto…

LJUBIŠA: /POGLEDA JE U OČI, OSMEHNE SE/ Uvek ima sutra…

A  sad…/LUPI SE ŠAKOM O KOLENO/ Sad zatvaramo znate… Stvarno zatvaramo.

ANASTASIJA: /REZIGNIRANA/  Da, stvarno zatvaramo. /ODLAZI/

/LJUBIŠA PRAVEĆI POKRETE U VAZDUHU „ZAKLJUČAVA“ KAFANU. IZUJE CIPELE, PROSTRE SAKO I PRUŽI SE PO NJEMU. UZME CIGLU I PODMETNE JE POD GLAVU KAO JASTUK. SKLUPČA SE, UZDAHNE I IZDAHNE DUBOKO  PA  ZASPI. MRAK./

/KAD DOĐE SVETLO PANDORA JE KAO U PRVOJ SCENI SAMA NA KLUPI NA PERONU. STEŽE UZ TELO KOFER. NAILAZI SERGIJE. NAGLI PROLOM GRMLJAVINE I PLJUSAK. SERGIJE ZASTAJE. RASKLAPA KIŠOBRAN  IZNAD SEBE I PANDORE. STOJE TAKO ĆUTKE./

PANDORA: Potop.

SERGIJE: Potop.

 /MRAK/

.

.

KRAJ

.

.

                                                                           Beograd, 2019-2020.

.

.

.

.

.


Nenad Petrović

Rođen je 1961. godine u Vranju. Piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane: Čovek koga je trebalo ubiti, (najpre kao samizdat u 100 fotokopiranih primeraka 1992. pa potom u izdavačkoj kući STUBOVI KULTURE, 1996.); Arijadnino klupko, (NARODNA KNjIGA, 2001.); Sectio caesarea, (samizdat, 2007.); Silazak u Atlantis, (PARTENON, 2012.); Sinekurista (pod pseudonimom Teo P. Fedorov, ORION ART, 2016.) Takođe je objavio dve knjige priča: Rane, ožiljci, melemi, (samizdat, 1997.) i Ugriz rajske zmije, (NOLIT, 2003.). Do sada mu je izvedeno deset drama na programima Radio Beograda. Živi i stvara u Beogradu. npetrovic21@yahoo.com

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja