.
.
Marko Vuković je rođen 1975. godine u Kragujevcu. Objavljene knjige: Teško je vreme, Iza osmeha, Rasrčnuće, Divlji kamen. Objavljeni prevodi: Rolf Jakobsen: Vežbe disanja, izabrane pesme, 2014, Tune Hednebe: Tačka, izabrane pesme, 2016, Agnes Ravatn: Ptičji sud, roman, 2017, Laš Sobi Kristensen: Akustične senke, izabrane pesme, 2018, Gunvor Hofmo: Nikog ne zaboravljam, pesme, 2018. i svašta nešto još u pripremi. Od oktobra 2005. godine živi i radi u Norveškoj.
.
.
Ko Vam je dao ime?
.
Roditelji.
.
.
Šta ste pomislili 18. maja 1975. godine?
.
Ne sećam se, ali kažu da sam se drao kao magarac. Valjda se zato dam namagarčiti.
.
.
Kao dete želeli ste da postanete?
.
Indijanac. Kasnije sam hteo da živim u hipi komuni. A posle… Eh, posle…
.
.
Koje slovom Vam je bilo najteže za učenje?
.
Malo ćirilično ’б’. Traljavo je krenulo.
.
.
Prva knjiga koju ste pročitali?
.
Ana Sjuel, Crni lepotan.
.
.
Gde je sada Vaša prva ljubav?
.
Ne bih znao. Nisam je odavno sreo. A bilo bi lepo.
.
.
Zašto Vam je teško vreme?
.
Jer uvek nosim Divlji kamen.
.
.
Šta se krije iza osmeha?
.
Ništa, iza stojim ja. Ali šta sledi ili je usledilo iza/nakon osmeha sasvim je drugi ugao sagledavanja stvari.
.
.
Može li divlji kamen postati pitomi kamen?
.
Nema šanse. On nosi sve duhove prošlosti i sve je teži kako vreme prolazi.
.
.
Da li je 2005. godina Vašeg odlaska ili dolaska?
.
Odlaska, mada ponekad imam utisak da stojim raskrečen između varijabilnih ovde i tamo. Tada treba paziti na izloženo međunožje.
.
.
Najduža reč norveškog jezika?
.
Minoritetsladningsbærerdiffusjonskoeffisientmålingsapparatur – apparat kojim se meri rastojanje medju atomima kristala.
.
.
Najbolja pesma koju ste preveli?
.
Rolf Jakobsen: Signali.
.
.
Da li sanjate na norveškom jeziku?
.
Da, ponekad.
.
.
Koliko Norvežani cene plasman njihove kulture ka drugim narodima i kulturama?
.
Trude se da pomognu kad god imaju priliku. Stalo im je do toga i vrlo su zahvalni za svaki napor. Iz ličnog iskustva pričam. Lako je sarađivati i dogovarati se.
.
.
Čekaju li pacijenti u bolnicama?
.
Naravno. Ali ne mesecima. Sve se po stepenu hitnosti rešava u razumnom roku. U zdravstvu ne postoji ‘preko veze’.
.
.
Da li ste se suočili sa nacionalizmom ili rasizmom u Norveškoj?
.
Ne u toj meri da bih koristio tako grubu reč, ali u pojedinačnim slučajevima da se osetiti netrpeljivost. Kažem: u pojedinačnim slučajevima. Inače su vrlo prijatni i otvoreni prema strancima.
.
.
Postoji li prijateljstvo?
.
Da!
.
.
Razmišljate li o smrti?
.
Da. Već trošim drugu polovinu života. Kažem to iako nemam informaciju.
.
.
Pevate li dok ste sami u autu ili radio peva?
.
Uglavnom sam prateći vokal. Falširam tercu. Nekad preglasno.
.
.
Gledate li dugo u more?
.
Volim to da radim. Voleo bih i da imam čamac. Mali. Sa dva vesla ako nema pentu.
.
.
Vaša najveća nada?
.
Knjiga godišnje, prevod ili autorska. Nadam se da ću istrajati u tome.
.
.
Strah?
.
Loše sećanje?!?
.
.
Da li nekome dugujete izvinjenje?
.
Verovatno, mada sam se trudio.
.
.
Gde?
.
Moj samozadani zadatak je da norvešku liriku predstavim čitalačkoj publici. Onda je, možda, antologija savremene norveške lirike, neki sledeći cilj.
.
.
Sa kim?
.
To moram sam. Mada bi bilo zgodno da se pojavi neki mecena pa da se samo tome posvetim, da ne trošim energiju na posao.
.
.
O čemu pišete sada?
.
Kuća, dom.
.
.
Kome?
.
Ne mogu da zamislim savremenog čitaoca.
.
.
.
Razgovarao Enes Halilović
.
.
.
.
.
