Privatno sam Sizif

Lat­est posts by Sergej Tri­funović (see all)

    .

    .

    Sergej Tri­funović, pozorišni i film­s­ki glumac rođen je 1972. u Mostaru. Potiče iz glumačke porodice. Živeo u Mostaru, Sara­je­vu, Kruševcu, Užicu i u Beogradu gde je studi­rao na Fakul­te­tu dram­skih umet­nos­ti. Prvu ulogu na velikom plat­nu dobio je u fil­mu Gorana Paskalje­vića „Tuđa Ameri­ka“ iz 1995. godine.  Do sada je glu­mio u četrde­se­tak filmova.

    .

    Prva sli­ka iz detinjstva?

    Ogrom­na pla­va masa, veliko plavet­ni­lo, mir u koji tonem. Kas­ni­je sam saz­nao da sam se bacio sa neke stene na Braču u more, i davio se dok otac nije skočio po mene. Nisam imao ni pune dve godine.

    .

    Vaša prva knjiga?

    Ako ne raču­nam “Mag­a­reće Godine”, Bran­ka Ćopića, “Kako se kalio čelik”, Niko­laj Ostro­vs­ki. Imao sam 6 god­i­na i baš sam se nam­er­ačio da proči­tam neku “ozbiljnu” knjigu iz pove­like bib­lioteke svog oca, a ne samo deči­je koje mi je poturao.

    .

    Baj­ka kojoj se vraćate?

    Sve. Od onih Gri­movih i Ander­sen­ovih, preko Baš Čeli­ka do ovih novih, koje zovu epskom fan­tastikom. Od tih mi je omil­je­na “Mač od Šanare”, Teri Bruks.

    .

    Omil­je­na pesma?

    Because, the Beatles.

    .

    Koji su Vaši pesnici? 

    Majakovs­ki, Laza Kostić, Branko Miljković, Dušan Vasil­jev, Miroslav Antić, Tin Uje­vić, Bob Dylan, Tom Waits, Charles Bukows­ki, William Shakespeare.

    .

    Kak­va su Vaša iskust­va sa piscima? 

    Svetislav Basara je krstio mog mlad­jeg bra­ta, dak­le on je porodični kum. Volim sus­rete sa Mati­jom Bećkovićem, s nje­gov­om pes­mom “Ovo i Ono” sam položio pri­jem­ni na Akademi­ji, sa Duškom Kovače­vićem radio… Veli­ka autis­tič­na deca, osud­je­na kao i vajari i slikari, da budu sami sa svo­jim delom… Uvek sam ih doživl­javao kao krhka i osetlji­va bića. Da ne filo­zofi­ram, ali cela dijag­noza je u jed­noj rečeni­ci Džordža Harisona, kad je gov­o­rio o Elvisu:“Uvek mi ga je bilo žao. Nas je bilo četvor­ica i delili smo sve, dobro i zlo, uspeh i neuspeh. On je uvek bio sam: Elvis.

    .

    Koja je intri­g­ant­ni­ja? Aksin­ja Asta­ho­va ili Ana Karenjina?

    Na moju sramo­tu, ne znam ko je prva. To delo nisam čitao. Anu Karen­jinu ne volim kao Son­ju Rostovu.

    .

    Šta bi bio veći glumč­ki iza­zov — Kafkin Jozef K. ili Kami­jev Merso?

    Jozef K.

    .

    Odis­ej ili Sizif? 

    Pri­vat­no sam Sizif, pa mi je uvek iza­zovni­je da igram neš­to što nisam pri­vat­no. Dak­le, Odisej.

    .

    Kakav je Vaš stav pre­ma elek­tron­skim knjigama?

    Audio knji­ga je neš­to jako uzbudlji­vo. Pre sve­ga za izvod­jen­je. Knjige čitam samo sa papira.

    .

    Film kome se vraćate?

    True Romance, Ton­ny Scott.

    .

    Od jezi­ka koje ne znate, koji Vam je najmilozvučniji?

    Por­tu­gal­s­ki.

    .

    Mesto koje želite da vidite?

    Maču Piču.

    .

    Za čim žalite?

    Za nekim osobama.

    .

    Čega se stidite?

    Svo­jih strahova.

    .

    Pre­ma kome ili čemu ste osetili naj­jaču ljubav?

    Nije za javnost.

    .

    Kome nikad nećete poverovati?

    Poli­tičari­ma.

    .

    Kakvu starost želite?

    Mir­nu, okruženu decom i muzikom.

    .

    Praš­tate li?

    Nar­avno, ko će da vuče te nepotreb­ne prtljage.

    .

    Tražite li da Vam se prašta?

    Kad zaserem, da.

    .

    Koja knji­ga vas čeka na noćnom stočiću?

    Trenut­no je to “Poče­tak Bune Pro­tiv Dahi­ja”, Basara.

    .

    .

    .

                                                                           Raz­go­varao: Enes Halilović