Psalmi

Julija Fjedorčuk
Lat­est posts by Juli­ja Fje­dorčuk (see all)

    .

    .

    Psalam I

    .

    .….….….….….….….….….…m.m.

    neke pesme više ne možeš napisati
    neke nisi mogao napisati ni ranije
    noću oča­java­mo zbog dece, utopljene
    dece, obešene dece, spaljene
    dece, gladne dece, dečjih igračaka
    u srušenom avionu, jer materinstvo
    je doživ­ot­na robi­ja, a oča­jan­je traži atraktivnost
    i kurentne oblike da se u njih odene,
    da se zak­loni, da utekne;
    zato bol­je ćuti, kažem, zato kažem: nijedna
    vaša kost neće biti poloml­je­na, recimo,
    „niš­ta vam ne nedosta­je”, recimo,
    „biće kao drvo sađeno kraj vode žive” –

    .

    .

    Psalam II

    .

    Proždi­rači moga tela,
    kako bi glasio kanon našeg prijateljstva?
    Dva kvadrat­na metra kože,
    kraj sve­ta je moj stan,
    trideset kvadrat­nih kilometara
    ćeli­jskih mem­brana doma
    gospod­njeg nasušnog plus voda;
    voda, voda za žednog, pijte
    iz mene nasil­ni­ci moji,
    pri­jatelji moji,
    ljubavni­ci moji,
    ne ukva­sivši noge putem po moru mome
    doviđenja –

    .

    .

    Psalam III

    .

    na kom jeziku da ti gov­orim, sunce
    da bi ogre­ja­lo sutra za moje dete da bi
    ogre­ja­lo i pokrenu­lo tki­va jestiva,
    .….….….….….….….….….……cirkulisan­je,

    kako to da otpe­vam svom detetu,
    kako tebi da pevam, plan­e­to, da bi mi oprostila
    što sam rodi­la glad što sam rodila
    .….….….….….….….….….….…..pitan­je

    neutvr­di­vo, kako da obezbedim
    izdašnost stvoritelj­ki – bakterija
    čis­tu kišu vaz­duh i glukozu
    .….….….….….….….….….….…..la la

    da leg­nemo i zaspe­mo, da se probudimo,
    da leg­nemo i zaspe­mo, da se probudimo,
    gravitacijo:
    .….….….….….….….….….…tefi tefi
    .….….….….….….….….….….….…la la

    da nas poleg­neš i zaspiš, i da nas probudiš?

    .

    .

    Psalam IV

    .

    četrde­set jed­na god­i­na ljud­skog živ­ota bez rata
    da li je dovoljno jed­no telo?
    (prez­im­ili smo lošu vest i sad otpočivamo)

    (pre­pro­lećili smo lošu vest, 2500 ih se utopilo)
    ti lju­di su tvoji
    i lju­di ne-tvoji

    (prežives­mo u gradovi­ma heljde i kinoe
    gradovi­ma bez glutena)
    nadamo se životu
    udvostručis­mo živ­ot­ni vek i on raste li raste

    (prežives­mo u kul­tivisan­im čudi­ma prirode)
    ne boj se,
    (u kiši pik­sela u lavir­in­tu veš­tačke gladi)

    ne boj se, kćeri
    broj naših eksper­a­ta raste li raste
    nadaj se životu
    sve većem i većem životu

    (u crvenoj pustin­ji pod visokim azurn­im talasom)
    ne boj se
    kćeri moja i ne moja

    na zelen­im pašnjacima
    kćeri moja i ne moja
    tamo je tiha voda i paša bez dna
    (prez­imis­mo pre­pro­lećis­mo rđavu vest i sad otpočivamo)
    ti lju­di su tvo­ji i lju­di ne –

    .

    .

    Psalam V

    .

    Lep­ota pos­to­ji, la ermozu­ra egziste i rajevi
    nisu veš­tač­ki, samo kako da imaš zelene
    lep­eze gin­ka, i žute, i ljud­s­ka lica na suncu,
    i bis­ere arhitek­ture, kad mis­li o prahu u koji se izmećemo
    premis­liš? Dva dana kas­ni­je setiću se još samo teorije,
    šta smo gov­o­rili o matem­ati­ci Alhambre
    i frag­me­na­ta pesme, zato se
    razode­vam brzo, da uhva­tim život
    na delu, da se nasitim dobra
    tvo­ga doma posred humova
    što se radošću opa­su­ju, gde tražim i nalaz­im, tražim
    i ne nalaz­im, tražim i nes­ta­jem i –

    .

    .

    Psalam VIII

    .

    ti objek­ti mogu biti otrovniji
    nego što se to vidi u ogledalu se-
    ćanja
    .….…..svesti
    .….….….….…nade
    nisu oni to što i pol­ja zajapurene režuhe i hleba
    il voćn­jaci jabuke ko što o nji­ma san­jare supermarketi

    okeani mogu biti drukči­je boje
    nego što se to vidi na filmu
    fauna
    .….…..južnih
    .….….….….….mora
    može biti mrtvi­ja, pazi, taj
    ležaj je mokar od suza

    pod kupolom vetra kosači­ca iz drona
    šume
    .….….….….…grobovi i
    .….….….….….….….….…..gnez­da

    „i ptice nebeske i ribe morske,
    i sve što puteve morske prevaljuje” –

    .

     

    .….….….….….….….….….….….….….…..Sa poljskog Mil­i­ca Markić

    .

    .

    .

    .

    .