Raskošna lepota jednostavnog izražavanja

Lat­est posts by Dani­jela Tra­jković (see all)

     

       (Sel­ma Hasanović, Na početku bijaše stid, studi­ja o Hasanaginici, Sent, Novi Pazar 2015)

     

     

         Prva knji­ga Selme Hasanović Na početku bijaše stid u izdan­ju edi­ci­je SENT, 2015. je prošire­na verz­i­ja njenog mas­ter rada, koji je bio najbolji mas­ter rad u Srbi­ji iz oblasti nauke o književnos­ti, nagrad­jen Brankovom nagradom. Mas­ter rad Selme Hasanović bavi se kom­par­a­tivnom anal­i­zom nar­o­dne balade Hasanagini­ca i istoimenih dram­skih tekstova.

         Ovaj prvenac Selme Hasanović je pra­vo uži­van­je za čitaoce. Napisan jed­nos­tavn­im, jas­nim jezikom, redosle­dom koji istin­s­ki zna gde mu je poče­tak, a gde kraj, upot­pun­jen svim neophod­nim objašn­jen­ji­ma, daru­je mogućnost svakom čitaocu da sasvim razume ono što čita. Tako, na primer, čita­lac dobi­ja defini­ci­je o tome šta je to bal­a­da, šta je dra­ma, kao i sva pro­prat­na objašn­jen­ja. Čita­lac dobi­ja pot­punu sliku o tome u šta se upus­tio čita­jući ovu knjigu, i ne tre­ba da luta i , mož­da, traži po inter­ne­tu ili knjiga­ma poma­gala da bi mogao da nas­tavi čitan­je. Na ovakav način bilo da u ruka­ma drži ovu sja­jnu knjigu, ovu kom­plet­nu studi­ju o Hasanagini­ci, isku­san poz­navalac književnos­ti, sa svim njen­im grana­ma, bilo da to čini jedan sred­njoško­lac, sa slabim poz­na­van­jem književnos­ti, ili pak, oso­ba nedo­voljno obra­zo­vana, uči­nak će biti isti — poruku će shvati­ti. I baš zbog toga, zbog lep­ote mogućnos­ti da se ova knji­ga svakom da, čini je, bla­go rečeno, jed­nom od retk­ih knji­ga savremene akademske kri­tike. Mono­grafi­je su namen­jene naučnici­ma i užem krugu čita­la­ca. To što ovu mono­grafi­ju karak­ter­iše je bla­go odstu­pan­je od ovog prav­i­la, time što je, kako je već rečeno gore, pris­tu­pač­na svakom čitaocu koji zna da čita i ima volju  da nauči neš­to novo. Ovo odstu­pan­je, u svakom sluča­ju, može biti samo plus za ovu knjigu i njenu autoricu, jer velike knjige i tre­ba da zado­vol­je većinu, a ne manjinu.

         Da je to tako, vidi­mo najpre na osnovu izgle­da sadrža­ja knjige, sa svim svo­jim istančan­im redosle­dom. U uvo­du nam Sel­ma Hasanović daje podatke o tome kada je nar­o­d­na bal­a­da Hasanagini­ca prvi put zabeleže­na, ko ju je prvi zabeležio, ko je prvi prepisao i, nar­avno, pri­lago­dio svom gov­ornom području. Zatim slede infor­ma­ci­je na osnovu čije verz­i­je su kas­ni­je napisane drame. Tu su i pitan­ja o motivi­ma ove balade, koji su to dram­s­ki tek­stovi inspirisani Hasanagini­com, ko su nji­hovi autori. Ovde nas autor­i­ca obaveš­ta­va o tome koji su, u stvari, zadaci njene mono­grafi­je. Počevši od toga na koji način je bal­a­da posluži­la kao podtekst istoimenim dram­skim tek­stovi­ma, preko anal­ize apso­lut­no svih liko­va, kako onih u bal­a­di tako i onih u dra­ma­ma, upored­na anal­iza sličnos­ti i raz­like između balade i dram­skih tek­sto­va, odstu­pan­ja od balade u dra­ma­ma, kako je koji autor doživeo baladu i pre­neo svo­je impre­si­je, ili mož­da žel­je, u svome delu, uti­caj vere i običa­ja na likove u nji­hovom pon­ašan­ju, ulo­ga žene u isla­mu, ure­đen­je društ­va i porodice u tom dobu. Cilj ispun­jen­ja ovih zadata­ka, kako sama autor­i­ca kaže, je da se odgonet­nu nejas­noće, vezane za Hasanaginicu i tumačen­je moti­va u bal­a­di i dramama.

         Čita­jući Na početku bijaše stid, kao puno­letne osobe (pod pret­postavkom da smo čitali Hasanaginicu kao deca) vraćamo se u det­injst­vo, pono­vo se družeći sa Hasanagini­com, samo što ovaj put, naše deč­je utiske nado­građu­je­mo sasvim drugim nači­nom. Gledamo na nju sada zre­li­je i uz pomoć Selme Hasanović, koja nam je ovde pred­stavi­la celu Hasanaginicu. Osećamo se, dok čita­mo, kao da smo na nekoj izložbi nar­o­d­nih rukotvo­rina tradi­cional­nih vezo­va, kolorit­nih ćil­i­ma, starog naki­ta zavidne lep­ote i tehnike. Pred nama se, kao na pozor­ni­ci, pojavlju­ju likovi, raskošno ode­veni i okićeni, sasvim vidljivi, sasvim čovečni, sasvim živi. Pred­stavl­ja­ju nam se, jedan po jedan, počevši od Hasan­age, preko Hasanaginice, Hasanagine majke, bega Pin­torovića, do, na kra­ju, Imot­skog kadi­je. Na posletku, izlaze i spored­ni likovi. Zaš­to su ovi likovi tako stvarni i zaš­to ih tako duboko osećamo? Svakako, sto­ga, što su nam u ovoj knjizi prikazani toliko mno­go puta pos­ma­trani mnoštvom oči­ju, da smo podsves­no, kao čitao­ci, izabrali svo­ju verz­i­ju i kreirali svo­je likove.

         Dok glavnih liko­va ima i u bal­a­di i u dra­ma­ma, sa spored­nim likovi­ma je dru­gači­ja situaci­ja: deca Hasan­age i Hasanaginice ima i u bal­a­di i u dra­ma­ma, ses­tre Hasanagine, koja se spom­in­je u bal­a­di, u dra­ma­ma negde ima, negde ne, isti je slučaj i sa Hasanaginiči­nom majkom i svatom stareši­nom. Takođe, na osnovu prikaza autorice saz­na­je­mo da je sva­ki autor (Alek­sa Šan­tić, Milan Ogri­zović, Ali­ja Isaković, Ljubomir Simović, Tomis­lav Bakar­ić i Nijaz Alispahić), po svome nahođen­ju kreirao svo­je, nove likove, kojih nema u bal­a­di. Ovde ne ubra­jamo dra­mu Hasanagini­ca Nika Top­ića, jer ni sama autor­i­ca, Sel­ma Hasanović, to nije učini­la, iz razlo­ga što je nje­go­va dra­ma poseb­na. Anal­izu nje­gove drame je, samim tim, smesti­la u poseb­nom poglavlju, naz­vanom Apendiks II: Hasanagini­ca Nika Top­ića.

         Poseb­no zan­imlji­vo je poglavl­je Apendiks i Odstu­pan­je od šer­i­jatskih nor­mi u poet­skom i dram­skim tek­stovi­ma Hasanagini­ca. Stid — glavni motiv i pokre­tač dram­skog suko­ba, stid Hasanaginice, nesh­vaćen od strane Hasan­age. Da bi nam ovakvu situaci­ju bar donek­le pojas­ni­la, jer Hasanagini­ca verovat­no nikad i ne može do kra­ja biti spoz­nana,  autor­i­ca se koris­ti­la Kur’anom, odak­le nam cita­ti­ma dokazu­je šta Islam propove­da o prav­i­ma žene, šta brak pred­stavl­ja, koje su uloge supružni­ka, šta se očeku­je od muža, a šta od žene. Među­tim, veru prate i običa­ji, koji mogu biti, ponekad, vrlo surovi. Sel­ma Hasanović nas dovo­di do kon­ačnog zaključ­ka, a mi ga moramo pri­h­vati­ti, jer sve nas čin­jenice dotle vode, da su u vre­menu kada se odi­grala Hasanagini­ca običa­ji nad­jačavali veru. I dolaz­i­mo do još jednog zaključ­ka, polazeći od prvog, da kada vera i običa­ji ne žive u har­moni­ji dolazi do tragedija.

         Sel­ma Hasanović je ispuni­la cilj svo­je mono­grafi­je podrob­n­im istraži­van­jem, str­pljivim i odmeren­im koraci­ma prešavši sve etape anal­ize, usred­sre­di­vši se upot­punos­ti na svoj rad, dajući nam iscrp­nu anal­izu postavl­jenih zadata­ka, stavl­ja­jući pred nama jed­nos­tavnu knjigu raskošne lepote.

    FullSizeRender

     .

    .

    .

    .