Red

Lat­est posts by Bojan Todor­ović (see all)

    .

    ,

    kada neko umre
    pomis­limo na izreku:
    neka ide po redu
    a kada se red ne ispoštuje
    malo toga pametnog ima da se kaže

    na našoj sahrani jedan će muškarac
    podići kažiprst i reći:
    dos­ta sa priča­ma o redu
    za mene red ne važi
    nemam red
    jer sam sterilan

    dobro je da sva­ka reka ima svo­je ime
    jer dru­gači­je ne bi znali
    na čijim obala­ma smo se dodirivali
    iprav­ili taj red
    već par god­i­na ne možemo
    ali meni se i dal­je diže
    kad pomis­lim na te obale

    ležiš u postelji bolesna
    pokrive­na čaršavima
    pružam ti ruku glad­im ti stomak
    i lju­bim zno­ja­vo čelo
    živa si ali mis­liš da je meni teško
    pa ti se živ­ot baš i ne dopada
    ležem preko tebe
    i pre­suđu­jem nam

    na našoj će sahrani
    jedan muškarac podići
    kažiprst i reći:
    makar su naprav­ili svoj
    red

    o štampi

    deda je redovno kupovao
    glas podrinja
    to se čita­lo i živelo
    kao zov rodnog kraja
    čitao sam ih uvek otpozadi
    dve strane sporta
    sedamnaest strana čitulja

    lju­di izgle­da više umiru
    nego što se bave sportom

    u sportu sam tražio svo­je ime
    da li sam taj vikend posti­gao gol
    u čit­ul­ja­ma sam tražio
    vese­le oči sa koji­ma bih se družio
    da smo imali priliku
    ili svo­je ime
    ako ih čitam u zagrob­nom životu

    vese­le oči nika­da nisam našao
    uglavnom su bile izmorene
    čeka­jući da umru
    svo­je ime u čit­ul­ja­ma takođe nisam
    bio sam sva­ki dan sve življi
    a deda je sva­ki dan
    sve više umirao

    dečurli­ja

    u staračkom domu
    por­tir uzi­ma dokumenta
    radi stroge formalnosti
    kao da može­mo nau­di­ti penzionerima
    više nego što im je nauđeno

    deda je sinoć umro
    došli smo po telo
    por­tir opet obavl­ja svoj posao
    vaz­duh je težak
    svi ćutimo
    a dedi­ni dru­govi se njišu
    kao deca na sunčanom danu

    telo smo dobili na ležaju
    a stvari u crnoj kesi za đubre

    u kesi su:
    kačket
    naočare
    brijač
    dve košulje
    pantalone
    cipele

    nije mrt­vo telo ono što
    ras­tužu­je čoveka
    već živ­oti spako­vani u kesi za đubre
    čiji sadržaj nis­mo uzeli

    dedu smo sahranili skromno
    na groblje mu nikad nisam otišao
    jed­va ga se i sećam
    pam­tim samo nje­gove drugove
    koji se njišu
    kao deca na sunčanom danu

    religi­ja

    u mil­ion­i­ma gradova
    lju­di skri­va­ju pogled od sunca
    i nose naočare kao da je sunce
    najs­trašni­ja stvar
    a opet svako od tih slabića
    je pre­do­dred­jen za nešto

    da je moj bog odraz mog lica
    dok gledam u kasiku
    mornari bi mi svilen­im mara­ma­ma mahali
    gejse bi mi ljubav nudile,
    zongli­rao bih mete­o­re i jeo željezo
    a tebe bih zaboravio
    pre nego što sam te upoznao

    gov­o­rio bih ti da si glupa
    da me ostaviš na miru
    i da prezirem miris ruzmarina

    ali moj bog nije odraz mog lica
    dok gledam u kašiku
    jer moj bog je sunce
    pa i ja kao i svi
    čkiljim
    i čekam
    da me poljubiš

    bog je gangster

    smrt mi je sinoć pozvoni­la na interfon
    oko 23 časa
    dok sam­slušao album
    black messiah

    bio sam spre­man i oprezan
    dok se pen­jala na treći sprat
    lupala je i gre­bala vrata
    ali je ipak ušla da se zgreje
    i popi­je kafu na brzinu
    ne želeći niš­ta od mene

    a ja sam pitao
    mogu li da postanem besmrtan
    pa onda umrem

    na ras­tanku
    mi je rekla
    zamis­li da se
    probudiš sutra
    a sve pesme su nestale

    .

    .

    .

    .

    .