Robert Fisher

Lat­est posts by Tomis­lav Krs­man­ović (see all)

    .

    .

    .…..Za Rober­ta Fišera sam čuo prvi put još sredi­nom 1950-ih god­i­na, kada je i u Jugoslav­i­ji odjeknu­lo da je neki mlađani Bobi pobe­dio na amer­ičkom juniorskom šahovskom šam­pi­onatu u julu 1956. Proči­tao sam tada impre­sioni­ran da je nje­gov QI 180, da je on geni­je  ravan Ajnštajnu.

              Za vreme Turni­ra kan­di­da­ta u Jugoslav­i­ji 1959.godine Fišer se sus­reo licem u lice sa sov­jet­skim šahis­ti­ma. Očeki­vao sam da mla­di geni­je Fišer ubedlji­vo tri­jum­fu­je, ali je na moje izne­nađen­je završio u sre­di­ni , izgu­bio je četiri par­ti­je od pobed­ni­ka turni­ra Mihaila Tal­ja, koji je kas­ni­je pobe­dio Botvini­ka, i postao svet­s­ki šampion.

              Još od tih dana sam sa velikom znatiželjom pra­tio sve šta se sa njim dešava­lo, sve do nje­gove smrti.17 jan­u­ara 2008.godine. On je za mene dugi niz god­i­na bio veli­ka enig­ma, pogo­tovu odka­da je počeo da .ostrašćeno kri­tiku­je Ameriku. Sa sve prisut­ni­jim čuđen­jem sam se pitao: kako je moguće da takav geni­je, ovako opako napa­da svo­ju domov­inu, svet­sku super­silu broj 1 Ameriku? Umesto da bude sre­tan i ponosan?

             Da li on za to ima oprav­dane razloge? tru­dio sam se da otkri­jem o čemu se radi.

             Još sam više bio zaprepašćen nje­gov­om, sa god­i­na­ma sve prisut­ni­jom odbo­jnošću pre­ma nje­gov­om, kako Jevre­je nazi­va­ju“ od Boga izabra­nom narodu?“

             Kada sam se bol­je upoz­nao sa uzroci­ma nje­gov­og gne­va, shva­tio sam da poje­di­ni  pos­tup­ci nje­gove države i zvaničnih šahovskih orga­ni­zaci­ja pre­ma nje­mu, mož­da nisu bili pot­puno na svome mes­tu, ali da ipak nije bilo nima­lo stvarnog osno­va da tako ostrašćeno i frontal­no vređa i napa­da svo­ju zemlju i svoj narod.

            Sve mi je to počin­ja­lo da liči na neod­merene izlive nesputanih emo­ci­ja? Pitao sam se, zar takav geni­je može sebi dozvoli­ti tako nekon­trolisano i nedo­voljno odmereno ponašanje?

             To je za mene pogreš­na pro­ce­na stvarnos­ti? Kako je moguće da geni­je čiji je koefi­ci­jent inteligen­ci­je  ravan Ajnš­ta­jnovom, toliko zastrani?

           Ipak, čud­ni su pute­vi logike ljud­skog razu­ma? Poz­na­jem pojed­ince izuzetno inteligentne, koji bi znali ponekad da me zaprepaste nji­hovom iracionalnošću?

            Da li su uzro­ci nje­gov­ih kra­jn­je pre­gre­janih pos­tu­pa­ka u nje­gov­oj porod­i­ci? Zna se ko je nje­go­va maj­ka, poljs­ka Jevre­j­ka, koja je studi­rala med­i­cinu u SSSR‑u. Članak u Filadelfi­ja Inkva­jeru navo­di da doku­men­ti FBI-ja pokazu­ju da je nje­go­va maj­ka bila tajno praće­na. Za nje­gov­og oca  neki tvrde da je bio Nemac, dru­gi sma­tra­ju da je Fišerov otac ust­vari čuveni mađars­ki Jevre­jin Neman­ji, za koga kažu da je bio jedan od tvo­ra­ca atom­ske bombe.Prema Vikipedi­ji: Iako je Nemac Hans-Ger­hard Fišer bio upisan kao otac u Rober­tovom rod­nom lis­tu, u jed­nom članku iz 2002. godine u Filadelfi­ja Inkva­jeru tvr­di se da je Fišerov biološ­ki otac bio  Pol Feliks Neman­ji, mađars­ki fiz­ičar jevre­jskog porekla, koji je radio na Men­hetn pro­jek­tu na razvo­ju atom­ske bombe . Nemen­ji je plaćao izdrža­van­je za Rober­ta za vreme det­injst­va i dečašt­va. Kas­ni­ja istraži­van­ja FBI-ja su otkri­la da, iako se Fišero­va maj­ka vrati­la u Sjed­in­jene Amer­ičke Države iz Sov­jet­skog Saveza 1939. godine, njen prvi muž nikad nije ušao u zemlju posle toga, tako da je nemoguće da je Bobi Fišer (rođen 1943.godine) bio sin Hans-Ger­har­da Fišera?

             Fišer je u neko­liko inter­vjua počeo da se energično odriče Jevre­ja, da bi sve češće spom­in­jao jevre­jsku zaveru i klevete. Šta to dubin­s­ki potre­sa nje­gov ego?

             Zatekao sam se u Beogradu 1970.godine u kratkom boravku došavši iz Brisela, saz­nao sam da je baš tada u Beograd sti­gao Bobi Fišer. Odlučio sam se da ga po svaku cenu vidim izbliza. Neš­to sam načuo iz nje­gov­ih raz­gov­o­ra u hotel­skom foa­jeu, a čuo sam i od prisut­nih naših šahista, pre­poz­nao sam među prisut­ni­ma i markantnog Svetozara

    Glig­orića. Nov­inar i šahista Karak­la­jić je bio u druš­tu Bobi­ja Fišera. On je Užičanin. Isko­ris­tih trenu­tak kada stade malo u stranu, priđoh mu i rekoh.veselo neko­liko lep­ih reči o Užičan­i­ma i Era­ma. On me sko­ro zagr­li, Užičani su takvi, kada im neko godi srcu, oni to ne kri­ju .„ Bobi je neo­bičan mladić, “, pot­paša me srdačno po ramenu pogle­davši vese­lo u velikog šahis­tu. „Takvi su svi geni­ji, čudaci“.dodade. nas­me­javši se zbog neče­ga radostan kao malo dete.

            Zapazio sam da su tada svi prisut­ni Beograđani, ostrašćeni šahisti, ili znatiželj­ci, bili uzbuđeni, doživl­javali su Fišerov boravak u Beogradu, sus­ret i žive raz­gov­ore sa njim- kao veliku počast, pon­ašali su se pre­ma nje­mu pri­jateljs­ki, top­lo, kao da je naše gore list. U pros­tra­noj pros­tori­ji je vlada­lo poseb­no praznično raspoložen­je, neki prisut­ni su se pros­to utrki­vali oblećući oko nje­ga, tapšali su ga

    po ramenu kao do su stari znan­ci, obraća­jući mu se sa “ Bobi“. Srbi i Jevre­ji, to je is tori­ja viševekovnog pri­jateljst­va, i ovde to uvideh, Srbi vole Jevre­je, oseća­ju se tako blis­ki sa nji­ma. Odak­le mi se javi misao da je Beograd mesto gde  je se začeo mod­erni cionizam?,

        „ Zaš­to je on čudak?“obratih se radoz­na­lo Karaklajiću.“

       „ On bi tre­bao da bude najs­ret­ni­ji mla­di čovek na sve­tu, a on je tako uvek zabrin­ut, muče ga crne misli“.nešto hoće da mi pojas­ni. Dok sam slušao ove Karak­la­jićeve reči, pre­poz­na­jući radostan u nji­ma rasteg­nu­tu, sko­ro raspe­vanu ersku ijekav­icu, pažlji­vo sam motrio sva­ki pokret velikog šahiste Bobi­ja Fišera. On je tako sličan našim ljudi­ma, i po izgle­du, neposredan je i ima korek­tan nast­up, verovat­no je takav zbog nje­gov­og sred­njeevrop­skog porekla.

              „Bobi je još pre sko­ro deset god­i­na tvr­dio da ima neke lične probleme,

    ubili su nje­gov­og bosa, onda se obra­tio Veri u Boga “, čuh tada od prisutnih..

              Setih se da sam negde proči­tao da je Fišer postao zagriženi čita­lac Čiste istine (The Plain Truth), časopisa koga je izdavao Ambasador koledž za Sve-svet­sku Crkvu Božju (World­wide Church of God), koja je takođe spon­zorisala radio pro­grame koje je Fišer slušao.„Krajem 1963. je bio na jed­nom šahovskom turniru, kada je doneo odluku da prestane da šal­je sitne dobrotvorne priloge crkvi, i da od tada crkvi daje deset­inu svo­jih pri­ho­da. Bila je to veli­ka odlu­ka, rekao je.tada Fišer“. rekoh to ukratko Karaklajiću.

           „ Zan­imlji­vo da tebe to intere­su­je, mlađani Bobi je tamo pao pod nji­hov uticaj ,

    zhvati­la ga je para­no­ja da će izbiti Treći svet­s­ki rat, i da će Evrop­s­ka zajednica

    uništi­ti SAD i Veliku Britaniju.“

               Bio sam zbun­jen i začuđen ovim novim saznanjem.

              „On uobraža­va da ga neko stal­no nad­zo­ra­va, da je žrt­va zavere “, zagone­tan postade i Karaklajić.

              ..Ko i zaš­to ga prati?“ pitam, iako imam svo­je koliko toliko izgrađeno objašnjenje..

            .. Bobi je ubeđen da je nev­ina žrt­va, povre­meno je van sebe, polum­r­tav, neispavan,

    spas nalazi u nje­gov­oj veri koja slavi jevre­js­ki praznik sabat“, saz­nah od ljubaznog

    sagov­orni­ka.

             „  A kako je moguće da napa­da Jevre­je, a u isto vreme slavi sabat? Verovat­no u to vreme još nije bio rasčis­tio sa svo­jim ubeđenjima?“

                  Nisam tada dobio odgovor.

              Ipak, kada je Fišer dobio kao nagradu za pobedu na jed­nom turniru 200.000,00 dolara koje je zara­dio 1972. godine, od toga je dao 61.200 dolara Sve-svet­skoj Crkvi Božjoj. Tek negde u  to vreme je nas­tupi­lo nje­go­vo razočaren­je u Crkvu, jer se pro­ročanst­vo te crkve nije ost­var­i­lo, a nje­gov part­ner iz crkve, Gar­ner Ted Arm­strong,  je bio optužen za učestvo­van­je u ser­i­ji sek­su­al­nih skan­dala, pa je zbog toga smen­jen kao glavni voditelj pro­gra­ma Svet sutra.Fišer je tada defin­i­tivno izgu­bio iluz­i­je o ovoj orga­ni­zaci­ji i napus­tio je.

             Pitam se, da li je nje­gov anti­semi­ti­zam tada uzi­mao maha?

              Išao sam dal­je, nje­go­va šahovs­ka kar­i­jera otkri­va dos­ta delo­va ove vrlo zanimljive

    sla­gal­ice. Puna je uspona do vrha svetske lestvice, ali i još mno­go više neo­bičnih pado­va. Da li je poli­ti­ka u pitan­ju? Koja, kak­va, zaš­to? Ako je danas sve poli­ti­zo­vano dokaz je i šah.?, pitam se.

                 Robert Fišer je vrlo zan­imlji­va ličnost, da li je zbog svo­je geni­jal­nos­ti, i neo­bičnos­ti poiman­ja čin­jeni­ca mož­da postao još od ranih dana vrlo zan­imlji­va oso­ba za one koji se bave politikom?.

               On je sep­tem­bra 1972. godine postao prvi amer­ič­ki šahista koji je osvo­jio svet­s­ki šam­pi­onat u orga­ni­zaci­ji Svetske šahovske federacije.Godine 1975.zvanično je izgu­bio tit­u­lu kada je Svet­s­ka šahovs­ka fed­eraci­ja odbi­la nje­gove uslove za odbranu tit­ule. Gari Kas­parov je napisao da je od svih svet­skih šam­pi­ona u šahu, između Fišera i nje­gov­ih savre­meni­ka bio najveći  jaz  u istori­ji. Fišero­va pobe­da nad sov­jet­skim šam­pi­onom Bori­som Spaskim za svet­sku tit­u­lu u „meču stoleća“ pos­ma­trana je kao sim­bolič­na pobe­da Zapa­da, koja je pod­stak­la među­nar­o­d­nu pop­u­larnost šaha. Nje­gov pro­tivnik je portreti­san, poseb­no u Sjed­in­jen­im Država­ma, kao proizvod bezličnog, mehaničkog i repre­sivnog sis­tema državne kon­t­role, dok je Fišer bio usaml­jeni geni­je, koji je pobe­dio sov­jet­sku dominaciju.

             Kao nacional­nom hero­ju, Amerikan­ci su bili sprem­ni da mu oproste neobično

    pon­ašan­je i poglede. Ipak, u pop­u­larnoj kul­turi on je postao sim­bol  geni­ja čija bril­jant­nost je bila tako veli­ka da ga je na kra­ju uništi­la. Jer nije branio svo­ju tit­u­lu 1975. ne mogavši da postigne dogov­or s među­nar­o­d­nom šahovskom fed­eraci­jom FIDE oko uslo­va meča.

             Tada je postao još povučeni­ji i nije igrao tak­mičarske mečeve sve do 1992, kada je pobe­dio u ponovnom meču pro­tiv Spaskog.Takmičenje je održano u Jugoslav­i­ji, koja je tada bila pod strogim embar­gom Ujed­in­jenih naci­ja. Ovo je dovelo do Fišerovog kon­flik­ta sa vladom Sjed­in­jenih Drža­va, zbog čega se nika­da nije vra­tio u svo­ju rod­nu zemlju.

              Nakon toga je živeo u Mađarskoj, Nemačkoj,na Fil­ip­in­i­ma i u Japanu.Tokom ovog peri­o­da davao je sve žešće anti­amer­ičke i anti­semitske izjave, uprkos svom jevre­jskom poreklu.

             U peri­o­du između 2004. i 2005. nakon što je nje­gov amer­ič­ki pasoš povučen, japanske vlasti su ga držale devet mese­ci pod pret­njom izručen­ja. Nakon što mu je Island zagaran­to­vao državl­janst­vo, japanske vlasti su ga pustile u tu zemlju, gde je živeo sve do svo­je smr­ti 17 jan­u­ara 2008.godine.

               Na skupu Azbukovčana koji žive u Beogradu, održanom u Beogradu 3 mar­ta 2006.godine u hotelu na Adi Cigan­li­ji za istim stolom sam sedeo sa šahovskom leg­en­dom, slavn­im, ali već ostare­lim Sve­tozarom Glig­orićem, kojom pri­likom sam sa njim dugo raz­go­varao. “ Sreo sam Vas 1951 godine u šahovskom klubu Zemun“, sa uvaža­van­jem mu se obratih preko sto­la, nag­nu­vši mu se bliže jer ima teškoća sa sluhom.

            On me zagle­da sa simpatijama:„A čime se vi bavite?“ Posle kratke pauze mi se obrati:„ Moji su porek­lom od Ljubovi­je otselili se Val­je­vu, zato sam ovde“.

              Stari vele­ma­js­tor je delo­vao set­no i na iskra­ju živ­ota. Svet se men­ja, suro­vo zbriše prošlost. Dok smo nas dvo­ji­ca raz­go­var­ali, na vrsti bine tamo na iskra­ju velike sale gde je obično hotel­s­ki kafan­s­ki orkestar, se odvi­jao zan­imljiv prigo­dan pro­gram. Ipak, nije sve to bilo tako bučno, mogli smo smireno da men­jamo misli.

              Živ­ot je surov i nemilos­r­dan, razmišl­jao sam, vreme i događa­ji gaze, sve mrve pred sobom, ko je gore, sad je dole. Pored mene je sedela šhovs­ka leg­en­da pro­hu­jal­ih deceni­ja. Svo­jevre­meno, slavl­jen i od svih uvaža­van i poš­to­van čovek. Pre­da mnom je sada bio star­i­ji setan gospodin, izgledao je ipak mlađi nego što jeste, on je još prag­matičan i pole­tan za nje­gove godine, ali tužan smešak na nje­gov­om licu oda­je da se miri sa nemi­novnos­ti­ma. Kao da su ga svi gur­nuli u zapećak, niko nije došao do nas od orga­ni­za­to­ra da poraz­go­varamo, da mu koliko toliko odamo počast? Kaže da je još uvek akti­van, ima zan­imljive hobi­je, odan je muzici..

             Prisetih se, evo pri­like da poraz­go­varamo o Rober­tu Fišeru, da saz­nam iz prve ruke, neš­to više o tome neo­bičnom šahovskom vitezu  tužnog lika. Neko ga je tako negde nazvao-:Don Kihot, bori se sa vetrenjačama.

           „ Nije mi jas­no to sve što se dogodi­lo sa Fišerom, Amerikanac pro­tiv Amerike, pro­tiv svo­ga ple­me­na, to sve ne liči na geni­ja kakav je on?“, zap­i­tah ga učtivo.

     

             Leg­en­da jugosloven­skog šaha me smireno pogle­da:„ Od male­na se zalju­bio u šahovsku tablu, gutao je knjige o teori­ji i prak­si šaha, sve je pobeđi­vao, imao je izuzetno pamćen­je, a koe­fi­cient inteligen­ci­je 180.“

             „ Otkud da se tako geni­jalan čovek tako neo­bično pon­aša“, upo­ran sam u mojoj želji da saz­nam neš­to više  o slavnom šahisti, upra­vo od ono­ga ko bi to tre­bao da zna.

            „ Fišer je odu­vek bio nepred­vidiv, 1957. je osvo­jio Otvoreno prven­st­vo SAD u

    šahu u doigra­van­ju s Artur­om Biz­ga­jerom. Zbog ovog rezul­ta­ta Fišeru je otvoren put na amer­ič­ki pozivni šam­pi­onat. Mno­gi su verovali da je Fišer još uvek slab igrač i da će završi­ti kao posled­nji. Umesto toga, završio je kao prvi“,  saz­na­jem još jedan zan­imljiv podatak.

             „U jan­u­aru 1958, sa 14 god­i­na, Fišer je postao amer­ič­ki šam­pi­on. Zajed­no s tit­u­lom, kval­i­fiko­vao se na među­zon­s­ki turnir, sledeću ste­penicu ka izazi­van­ju svet­skog šam­pi­ona. Niko nije mladom Fišeru davao mno­go šan­si da se kval­i­fiku­je dal­je, pa je bilo izne­nađen­je kada je Fišer, posle dobre igre u finišu, završio na deo­bi petog mes­ta. Ovi rezul­tati su mu doneli i tit­u­lu velemajstora.U to vreme, on je bio najm­lađi vele­ma­js­tor u istori­ji, i nje­gov reko­rd se držao, dok 1991. godine mađars­ka šahistk­in­ja Judit Pol­gar nije posta­la najm­lađi vele­ma­js­tor.“, održa mi pra­vo predavanje.

             „U Jugoslav­i­ji 1959. godine Fišer se sreo licem u lice sa sov­jet­skim šahovskim

    „parn­im valjkom“, Fišer je turnir završio u sre­di­ni, izgu­bio je četiri par­ti­je od pobed­ni­ka turni­ra Mihaila Tal­ja, koji je kas­ni­je pobe­dio Botvini­ka i postao svet­s­ki šam­pi­on.“, reče dok mu je mutan i umoran pogled lutao po sali.

             „ I Talj je jevre­jske nacional­nos­ti“, upi­tah ga

              „Veći­na šahovskih vele­ma­js­to­ra su Jevre­ji, oni su bib­li­js­ki mudraci“, on sleg­nu ramenima..

              „Mno­go god­i­na Fišer je bio jedan od naj­jačih ne-sov­jet­skih igrača, zajed­no sa Lajošem Por­tišom, sa Vama i Larsenom, ali nije uspeo da se kval­i­fiku­je za meč za svet­skog prva­ka?“,  tražim odgov­ore od sagovornika.

             Pot­staknut, Glig­orić se nas­meši dra­go:„ U nared­nom cik­lusu 1962. godine, on je ubedlji­vo pobe­dio na među­zon­skom turniru u Stokhol­mu, ali je na turniru kan­di­da­ta u Kurasau završio na četvr­tom mes­tu. To je bilo za nje­ga veliko razočaren­je, budući da je prethod­nih god­i­na igrao izvanredno.“

            Glig­orić nas­tavi tiho i polako:„ U sledećem cik­lusu Fišer nije učestvo­vao, imao je paranaoičan strah od sov­jet­skih igrača, da su se svi okrenuli pro­tiv nje­ga. Zato je odlučio da ne učestvu­je na među­zon­skom turniru uAm­s­ter­damu 1964. U sledećem cik­lusu, na među­zon­skom turiru u Susu (1967), Fišer nije uspeo da se kval­i­fiku­je zah­valju­jući vrlo kon­tro­verznoj kazni, zbog koje nije igrao par­ti­ju sa sov­jet­skim inter- majs­torom Gip­sli­som. Sma­tra se da se Fišer nije pojavio zato što je sma­trao nepošten­im da mora da igra mno­go par­ti­ja zare­dom, ali pre­ma nje­gov­oj biografi­ji auto­ra Bila Vol­sa, to je bio logičan rezul­tat, jer su orga­ni­za­tori turni­ra stal­no men­jali vreme igran­ja nje­gov­ih par­ti­ja zbog ver­skih prazni­ka i sub­ote (Fišer je u to vreme bio pristal­i­ca Sve-svetske Crkve Bož­je)“. saz­na­jem poje­dine novosti koje nisam znao.

               „Fišer se osećao pro­gan­jan­im, to su ust­vari bili suko­bi između dve strane nje­gov­og živ­ota: strane posvećene šahu i strane posvećene veri. U inter­vjuu s Len Zolom tvr­dio je da ako je iko pokušavao da živi po slovu zakona, to sam bio ja. Iskreno sam pokušavao da budem poko­ran. Što sam više pokušavao, sve više sam ludeo… Sećam se trenu­ta­ka kada sam se vraćao iz šahovskog klu­ba kući u četiri sata izju­tra. Neispavan,polumrtav, i pokušavao da prisil­im sebe da se molim jedan sat. Bio sam goto­vo van sebe“, izlažem moje saz­nan­je o izjava­ma Bobi­ja Fišera.

             „Fišer je tada sma­trao da se nje­gov živ­ot pocepao na dva dela: na jed­noj strani je bila nje­go­va šahovs­ka kar­i­jera, na dru­goj strani bila su nje­go­va ver­s­ka uveren­ja. Tak­va je bila sušti­na Fišerovog verovan­ja kada je otišao na „Meč stoleća“, Glig­orić me ust­vari podučava.

             Moj sagov­ornik , iako je već star čovek, brzo zapaža, i brzo reagu­je, iz mudrog sjak­ta­ja nje­gov­og pogle­da otkrih da je on pre­poz­nao da to mene jako zanima.

                „Fišer je pobe­dio na među­zon­skom turniru završivši sa sedam uza­stop­nih pobe­da. Nas­tavio je istom snagom u meče­vi­ma kan­di­da­ta, pobe­di­vši svo­je pro­tivnike u ser­i­ji rezul­ta­ta kak­va do tada nije bila viđe­na. I Mark Taj­manov (SSSR) i Bent Larsen iz Danske, dru­gi najbolji ne-sov­jet­s­ki šahista posle Fišera, pros­to su raz­ne­seni rezul­tatom 6:0.. Godine 1971. Fišer je kon­ačno zaslužio pra­vo da iza­zove svet­skog šam­pi­ona, Borisa Spaskog, koga nika­da rani­je nije pobe­dio“, slušam pažljivo .

                Glig­orić je nas­tavio .da mi poste­peno raz­jašn­ja­va enig­mu, pre­dosećao sam da ću tek saz­nati ono što me intere­su­je: „Fišero­va dugogodišn­ja tvr­doglavost u vezi s meče­vi­ma i uslovi­ma igran­ja man­i­festo­vala se i u pripre­mi meča sa Spaskim. Od mogućih mes­ta, Fišer je preferi­rao Jugoslav­i­ju, dok je Spas­ki želeo Island. Jed­no vreme je pokuša­vano da se spor reši tako, da se po deo meča odi­gra na obe lokaci­je, ali je taj aranž­man propao. U jed­nom trenutku Fišer je izjavio da neće igrati meč. Hen­ri Kisindžer je tele­foni­rao Fišeru, apelu­jući na nje­gov patri­o­ti­zam i zamo­lio ga da igra.Kako god razlog bio, Fišer je odlučio da igra.“,

               Ovo što sam čuo od Glig­orića dal­je sam man­je više znao:„ Meč između Spaskog i Fišera održan je u Rejk­javiku, Island, od jula do sep­tem­bra 1972. godine. Fišer je izgu­bio prve dve par­ti­je; prvu zbog grubog pre­v­i­da, a drugu kon­tu­maci­jom, jer nije hteo da igra par­ti­ju. Izgleda­lo je da će Fišer izgu­biti čitav meč kon­tu­maci­jom, dok Spas­ki nije izne­na­da pri­h­va­tio Fišerov zahtev da se sledeća par­ti­ja odi­gra u spored­noj sobi, bez kam­era. Posle tog kon­tro­verznog događa­ja, Fišer je u sledećih 19 par­ti­ja dobio sedam, izgu­bivši samo jed­nu, uz 11 remi­ja. Kon­ačni rezul­tat bio je 12½:8½ za Fišera.“.

               „Zar ovaj tri­jumf , ishod Meča stoleća nije postao dvostru­ka prekret­ni­ca u Fišerovoj kar­i­jeri – postao je svet­s­ki šam­pi­on, a postao je i najbol­je ran­gi­rani šahista do tada po sis­te­mu ran­gi­ran­ja pro­fe­so­ra Eloa “ postavl­jam pitanje

              „Pobe­da nad Spaskim je sma­trana svo­jevrsnom  pro­pa­gand­nom pobedom Sjed­in­jenih Drža­va u Hlad­nom ratu, koja je potvrdi­la da je sada naj­jači šahista na sve­tu Amerikanac,  u sportu kojim su domini­rali Sov­jeti od Dru­gog svet­skog rata“, čujem reči Gligorića.

                Saz­nah još zan­imljivih detal­ja: „ Fišer se osećao izdan­im od crkve koja je poš­to­vala Sabat, nije slav­i­la Uskrs ni Božić, ali je proslavl­jala mnoge dane koji su sveti Jevre­ji­ma, Fišer se zbog neče­ga lju­tio na nje­mu nedo­voljno jasan etnicitet Jevre­ja, kada se radi o Anglo Sak­sonci­ma i Izraelu. To je mož­da pod­stak­lo Fišerov anti­semi­ti­zam i nje­go­vo verovan­je u svet­sku zaveru pro­tiv njega.“

             U nepovezanom  raz­gov­oru sam saz­nao da je bilo pred­viđeno da Fišer brani tit­u­lu pro­tiv izazi­vača Ana­toli­ja Kar­po­va 1975. Fišer nije igrao ni na jed­nom turniru otkad je osvo­jio tit­u­lu, pa je postavio mno­go uslo­va za održa­van­je meča. FIDE se saglasi­la sa svim nje­gov­im zahte­vi­ma, izuzev dva, odbacivši Fišerov zahtev kako meč tre­ba da se okonča. Fišer je tvr­dio da je uobiča­jeni sis­tem (24 par­ti­je u koji­ma prvi igrač koji osvo­ji 12½ poe­na pobeđu­je) ohrabru­je igrača koji povede da ide na remi­je, što po nje­mu nije bilo dobro za šah. Umesto toga Fišer je želeo meč s neograničen­im bro­jem par­ti­ja, a da prvi igrač koji osvo­ji deset pobe­da dobi­ja meč; remi­ji se ne bi računali.

            Čuh od sagov­orni­ka:„ Mno­gi zlob­ni­ci su sma­trali da je ovaj pred­log nere­alan, i da će se meč pretvoriti u testi­ran­je izdržljivosti, a ne veš­tine. Po ovim kri­tičari­ma, napušteni sis­tem „prvi koji dobi­je šest partija“u meču Kar­pov-Kas­parov 1984. je kas­ni­je služio kao potvr­da nji­hovih stavova“.

              Čitao sam da je najkon­tro­verzni­ji od svih Fišerovih uslo­va, među­tim, bio nje­gov zahtev da, u sluča­ju da oba igrača osvo­je po devet par­ti­ja, šam­pi­on (u ovom sluča­ju Fišer) bi zadržao tit­u­lu. To je znači­lo da Fišer tre­ba da dobi­je samo devet par­ti­ja, da bi zadržao tit­u­lu, dok bi Kar­pov morao da pobe­di sa 10:8. Poš­to FIDE nije prome­ni­la prav­i­la da bi dala Fišeru pred­nost koju prethod­ni šam­pi­oni nisu imali, Fišer se odrekao tit­ule u telegra­mu koji je poslao predsed­niku FIDE Mak­su Eveu juna 1974.  Znača­jno je da je u svom telegra­mu Fišer naglasio da se odriče tit­ule šam­pi­ona u orga­ni­zaci­ji FIDE. Ovaj detalj će se kas­ni­je man­i­festo­vati u Fišerovoj primed­bi za vreme ponovnog meča sa Spaskim 1992. u kojoj je Fišer tvr­dio da je on i dal­je svet­s­ki šampion.

               Ovaj Fišerov komen­tar iza­z­vao je znača­jnu nelagod­nost u ostatku šahovskog sve­ta, kada je orga­ni­zaci­ja svet­skog šam­pi­ona­ta od strane FIDE žestoko kri­tiko­vana i kul­mini­rala istu­pan­jem iz FIDE Gar­i­ja Kas­paro­va i Najdžela Šor­ta 1993.

                Bez obzi­ra na sve, usko­ro posle suko­ba sa FIDE, Fišer je nes­tao i nije igrao tak­mičars­ki šah goto­vo dvade­set god­i­na. Niko nije znao gde se on nalazi, jer je često men­jao mes­ta boravka.

                Glig­orić nas­tavi: „Fišer je 1982. objavio pam­flet (pod imenom Robert D. Dže­jms) “Mučili su me u zatvoru u Pasadeni!“, u kome je detaljno opisao svo­je iskust­vo u vezi sa hapšen­jem 1981. godine kada je pogrešno zamen­jen za jednog pljačkaša banke. Tvr­dio je da ga je poli­ci­ja „bru­tal­no muči­la“. Kas­ni­je je optužen za oštećen­je zatvorske imovine (konkret­no, u pitan­ju je bio jedan madrac!?“

                 Znam od rani­je, da je 1984. godine Fišer pisao ured­nici­ma Jevre­jske encik­lo­pe­di­je (Ency­clo­pe­dia Judaica), tražeći da se nje­go­vo ime izbaci iz pub­likaci­je jer je tvr­dio da on nije Jevrejin.Bio sam zaprepašćen kada sam saz­nao i ove neo­bične podatke.

               „ Ima tu neš­to u nje­mu što je nejas­no, ili barem tako izgle­da na prvi pogled. Ali kako kaže naš mudri nar­od-Svako daš­to ima svo­je zaš­to“, pros­to me pod­stiče da dal­je raz­go­varamo. “ Vlast ima svo­ju logiku koja je popt­puno tuđa neupućen­i­ma, a to je ogrom­na veći­na. Rešen­je enigme se nalazi u objašn­jen­ju relaci­ja POREDAK USA- Robert Fišer“, iznosim moja razmišljanja.

              Posle 20 god­i­na nepo­javlji­van­ja u javnos­ti, Fišer je iza­šao iz izo­lacije da bi iza­z­vao Spaskog (koji je tada bio na 96–102. mes­tu rejt­ing liste) u „Osvet­ničkom meču 20. veka“1992. godine, uz posre­dovan­je i orga­ni­zaci­ju kon­tro­verznog jugosloven­skog biznis­me­na Jezdimi­ra Vasil­je­vića. Ovaj meč koji je odi­gran uz korišćen­je nje­gov­og novog šahovskog sata, održan je na Sve­tom Ste­fanu u Crnoj Gori, uprkos oštrog embar­ga UN, koji je uključi­vao i zabranu održa­van­ja sport­skih tak­mičen­ja u tadašn­joj SR Jugoslaviji.

               Fišer, koji je do smr­ti tvr­dio da je svet­s­ki šam­pi­on, jer nika­da nije izgu­bio meč za tit­u­lu, zahte­vao je da orga­ni­za­tori objave meč kao „Svet­s­ki šam­pi­onat u šahu“ iako je u to vreme Gari Kas­parov bio priz­nati FIDE šam­pi­on. Objavl­jeno je da je nagrad­ni fond za ovaj meč 5 mil­iona dolara, a da dve trećine pri­pa­da pobed­niku. Pores­ka upra­va Sjed­in­jenih Drža­va je obavesti­la Fišera, pre meča, da je nje­go­vo učešće pro­tiv zakona, i posle meča je izdala poter­nicu za nje­go­vo hapšenje.Fišeru, pri­tis­nu­tom sa svih strana,  je bio preko potre­ban novac, dobio je meč s 10 pobe­da, 5 poraza, uz 15 remija.

                 „ Ameri­ka je sve­moć­na, da je htela mogla je zabran­i­ti nje­gov meč sa Spaskim, a zbog neče­ga to nije učini­la?“ hoću da čujem šta na to kaže Gligorić.

                 On se prenu iz zamišl­jenos­ti: „ To nikako nije sluča­jno, verovat­no su se sažalili, da mu daju novac da preživi.“  Zas­tade, pa uzdah­nu:„ U politi­ci nema sažal­jen­ja, samo pos­to­je intere­si, Fišer je Ameri­ci zbog neče­ga bio potre­ban, takav kakav je, buntovan. “.

               Moj sagov­ornik zas­tade:„ Hoću da kažem da je on napravl­jen takvim, bun­tovn­im, ali se dodat­no nečim zame­rio sve­moćn­im vladari­ma Amerike. oni ume­ju biti surovi“.

               Mno­gi vele­ma­js­tori koji su pos­ma­trali meč rek­li su da Fišer nije igrao kao u najboljim dan­i­ma. U knjizi „Smrtne partije“Gari Kas­parov je napisao: „On je igrao dobro.Bilo bi tes­no u našem među­sob­nom meču.“

                Od 1992. Fišer više nije igrao tak­mičars­ki šah, od tada je povre­meno davao inter­vjue, ali samo ako su prenošeni uži­vo. Godine 1999. Fišer je dao tele­fon­s­ki inter­vju jed­noj radio-stani­ci u Budim­pešti, Mađars­ka u kome je sebe opisao kao „žrtvu jevre­jske zavere“.Stanica je prek­in­u­la inter­vju, ali se slič­na epi­zo­da ponovi­la posle teror­is­tičkog napa­da na Ameriku11. sep­tem­bra 2001. Fišer je dao inter­vju Pablu Merkadu i vele­ma­js­toru Toreu na fil­ip­in­skoj radio-stani­ci Radio Bom­bo, u kojem je potvr­dio svoj žesto­ki anti­semi­ti­zam, između osta­log, gov­o­rio je o svet­skoj jevre­jskoj zaveri , i negi­rao da se Holokaust ika­da dogo­dio. U jed­noj dru­goj emisi­ji, aplaudi­rao je teror­is­tičkom napadu od 11. sep­tem­bra. „To je div­na vest“,rekao je Fišer. „Aplaudi­ram tom činu. Sjed­in­jene Države i Izrael su masakri­rale Palestince mno­go god­i­na. Pljačkale ih i masakri­rale Sada im se sve vraća.“

                       Slične anti­semitske istupe Fišer je imao i na jed­noj radio-stani­ci na Islandu. Fišer je dao pot­cen­ji­vačke primedbe  o poli­tičkoj situaci­ji u šahu, tvrdeći da šah kon­trolišu Jevre­ji, i da je sva­ki meč za svet­skog šahovskog šam­pi­ona od kad je on napus­tio scenu 1975. bio namešten. Novi povod za nje­gove izjave desio se kad je vlas­nik stana u Pasadeni, Kali­forni­ja, u kome je stanovao, pro­dao neke nje­gove stvari jer nije pla­tio kir­i­ju. Tvr­dio je da je to novi dokaz o svet­skoj jevre­jskoj zaveri i zloči­nač­ki čin „Amer­ičke vlade koju kon­trolišu Jevreji,da bi ga okleve­tali i uništili“. Godine 2005. neke Fišerove stvari su pro­date na auk­ci­ji na eBay‑u.

                Zbog ovih čud­nih i kra­jn­je emo­tivnih izja­va Amer­ič­ka šahovs­ka fed­eraci­ja je 2003. isključi­la Fišera iz članst­va, iako je osta­lo nejas­no da li je Fišer išta znao o detalji­ma napa­da, jer je tu izjavu dao istog dana, 11. septembra.

                Fišer je nas­tavio da provo­ci­ra svo­ju zemlju. 13. jula 2004. uhapšen je na među­nar­o­d­nom aero­dro­mu u Nar­i­ti, Japan, u blizi­ni Tok­i­ja, zbog namerne upotrebe poništenog amer­ičkog pasoša, pri­likom pokuša­ja ukr­ca­van­ja na let Japan Airlines‑a do aero­dro­ma Ninoj Aki­no u Manili,Filipini. Traži­la ga je amer­ič­ka vla­da od 1992. godine kada je igrao šahovs­ki meč sa Bori­som Spaskim u Jugoslav­i­ji, čime je prekršio predsed­ničku nared­bu broj 12810 Džordža Buša izdatu u vezi sankci­ja UN za učestvo­van­je u privred­nom živ­o­tu Jugoslav­i­je (Vla­da SAD mu je 1992. godine zapreti­la čak i kaznom zatvo­ra u tra­jan­ju od 10 god­i­na, te se Fišer posle meča sa Spask­i­jem više nije vraćao u SAD).

            Kako je jav­i­la agen­ci­ja Frans Pres Bobi Fišer se odrekao amer­ičkog državl­janst­va. Sledećeg mese­ca javl­jeno je da se Fišer ženi s Mijoko Vatai, predsed­ni­com Japanske šahovske aso­ci­jaci­je, s kojom je živeo od 2000. godine. Spekulisa­lo se da je taj potez napravl­jen da bi se omogući­lo Fišeru da ostane u Japanu. On se takođe obra­tio amer­ičkom državnom sekre­taru Kolinu Pauelu, da mu pomogne da se odrekne amer­ičkog državl­janst­va. Ipak, pod pri­tiskom Sjed­in­jenih Drža­va,  japan­s­ki min­istar pravde odbio je Fišerov zahtev da mu se dozvoli da ostane u Japanu i nare­dio je nje­govu deportaciju.

              Tražeći način da izbeg­ne deportaci­ju u Sjed­in­jene Države, Fišer je početkom jan­u­ara 2005. napisao pis­mo vla­di Islan­da tražeći island­sko državl­janst­vo. Island­s­ki par­la­ment (Alt­ing) je kra­jem mar­ta jedno­glas­no odlučio da Fišeru dodeli puno državl­janst­vo iz humanih razlo­ga, jer su sma­trali da su ga neprav­ično pro­gan­jale amer­ič­ka i japan­s­ka vlada.

               U među­vre­menu, amer­ič­ka vla­da podigla je optužnicu pro­tiv Fišera zbog izbe­ga­van­ja plaćan­ja poreza, kako bi ga spreči­la da otputu­je na Island. Kada je do japan­skih vlasti došla potvr­da o Fišerovom novom državl­janstvu, one su se saglasile da mu dozv­ole da odleti u svo­ju novu zemlju. Neposred­no pre odlas­ka za Island, 23. mar­ta, 2005. Bobi Fišer i nje­gov port­parol i brani­lac Džon Bosnić pojav­ili su se nakratko na svet­skom servi­su BiBiSi-ja, preko tele­fonske veze sa tok­i­jskog aero­dro­ma. Bosnić je izjavio da Fišer više nika­da neće igrati šah, a Fišer je počeo da optužu­je predsed­ni­ka Buša da je krim­i­nalac. Optužio je Japan da je mar­i­one­ta SAD. Bosnić je dodao da Fišer sada svo­jim domom sma­tra Island. U maju, del­e­gaci­ja u kojoj je bio i Boris Spas­ki poseti­la je Island s namerom da Fišera vrati za šahovsku tablu“, Fišer je rekao da je zain­tereso­van da igra meč s „dos­to­jn­im protivnikom“u Fišerovom nasum­ičnom šahu (takođe zvan i Šah960 –zbog 960 mogućih počet­nih pozi­ci­ja, koji je Fišer izmis­lio 1996. godine). Spas­ki je odgov­o­rio da nema nameru da više igra pro­tiv Fišera.

            „Amer­ič­ka vlast je svez­na­juća i sve­moć­na, ona nije mogla pogreši­ti, zbog neče­ga ga je kazni­la“?, postavih pitan­je zadremalom sagov­orniku.„ Otkud nje­mu Jevre­jinu takav zadr­ti antgisemi­ti­zam?“, želim da saz­nam šta on mis­li o tome. „Zan­imlji­vo je da se Fišer tako neprimereno  radu­je 11 sep­tem­bru 2001.godine. Čud­no je sve u sve­mu da takav geni­je ne pre­poz­na­je ko vla­da sve­tom, kako on može da se pre­gan­ja sa sve­moćnom Amerikom, od čega samo može da ima štete, a nema nikakve šanse da bilo šta postigne?“ Nas­tavih: „Neo­bično je da je on takav navod­no zadr­ti anti­semi­ta, za vreme dok je neko­liko god­i­na živeo u Budim­pešti, se družio sa porod­i­com ses­tara Pol­gar, koja je takođe jevre­jskog porekla, i da ih je treni­rao, a kas­ni­je je otišao u Japan?“ hoću da sa našom šahovskom leg­en­dom isčeprkam još neke deliće slagalice.

                „Svet­s­ki šam­pi­on Ana­tolij Kar­pov i Pol­gar­ove su tvrdile da pos­to­je dve strane Bobi­ja Fišera. Kar­pov je izjavio da su se i Sjed­in­jene Države i Fišer loše pon­ašali.“ pojašn­ja­va Gligorić

            „Da li je to aluz­i­ja na Fišero­vo duševno zdravl­je?“, zap­i­tah ga direk­t­no. Pro­dublju­jem moje razmišl­jan­je:„ Lično imam stav da Bobi u dubi­ni nje­gove duše uopšte nije anti­semi­ta, nikako ne mogu da pri­h­va­tim da takav geni­je može da pogrešno proceni posledice nje­gov­ih iskrivl­jenih viđen­ja Amerike, Jevre­ja i Izraela, pre bih shva­tio da su to nje­gove preter­a­no emo­tivne reak­ci­je na poje­dine pos­tup­ke nje­gov­og okružen­ja pre­ma nje­mu, koje su mu na neki način bile nepri­jatne i štetne. On je verovat­no raz­mažen vun­derkind, od male­na uzdizan visoko kao geni­je, navikao na ots­jaj divl­jen­ja i pri­h­vatan­ja, svako društ­vo pogo­tovu amer­ičko, iako je Ameri­ka demokrats­ka drža­va, zahte­va kon­formizam. Rekao bih da nje­gove poje­dine reak­ci­je nisu bile dovoljno smirene, poma­lo su prkosne, čak i det­in­jaste?“, pitam Gligorića.

            „Pogo­tovu kada se radi o intelek­tu­al­ci­ma, mož­da se geni­jal­ni Fišer nekome zbog neče­ga zame­rio‘?, nadop­uni me Gligorić.

                 Tokom dal­jeg raz­gov­o­ra sa Glig­orićem, šahovskim geni­jem, sam bio izne­nađen kada sam uvideo koliko je on vrstan psi­holog, da ne kažem psi­hi­jatar: „Mihail Talj se jed­nom bla­go potsmehn­uo Fišeru naz­vavši ga “ kukavica?“

             „ Jeli mis­lio da je Fišer plašljivko, ili da se stal­no žali i kuka kao pti­ca kukav­i­ca na neke pro­go­nitel­je?“, nas­meših mu se.

              ..Bobi Fišer je stal­no bio zabrin­ut, sa razl­o­gom, on se zame­rio plan­e­tarnoj sili Ameri­ci“, repli­ci­ra Gligorić.

             „ Mal­o­pre ste kaza­li da ga je mož­da neči­ja sve­moć namer­no takvim napravila?“

               „Mož­da je Bobi pomis­lio da je to Sov­jet­s­ki savez, jer je on imao isgin­sku para­no­ju od zavere sov­jet­skih šahista, iako su mno­gi do njih bili takođe Jevreji?“,

             Upi­tah ga:„ Zar je Fišer mogao biti tako naivan da ne uvi­di činjenice?“’

              „Tačno je to, SSSR se ras­pao bez zrn­ca baru­ta, da ne kažem kao kula od kara­ta, ali je Bob nas­tavio da huli na Ameriku i Jevre­je, i posle ras­pa­da komu­niz­ma i SSSR‑a, čak se radovao 11. sep­tem­bru?“, to je moje pitanje

                Umesto direk­tnog odgov­o­ra čuh smirene reči:„ Šahisti koji su igrali sa njim, su mis­lili da je on ne samo eks­cen­trik nego i neosno­van zabrin­ut, Robert Berns mu je save­to­vao da ode kod psi­hi­ja­tra, neki su sma­trali da Fišer nije nor­malan, i rek­li su mu da je para­noičan. Fišer im je na to odgov­o­rio da para­noičari mogu ponekad biti u pravu.“

              „ Fišer je u pravu, ako neko ima duge nepri­like sa nekim, on počin­je da gen­er­al­izu­je, svugde vidi zlon­amerne, iako to nije uvek slučaj“, iznosim moja saznanja

                  Nas­tavih:„  U pravu su sa nje­gov­im duševn­im prob­lemi­ma, po sve­mu sudeći sja­jan um, Fišer je mož­da najviše vizionar šahista od Jose Raul Kapablanke do danas, on je ino­v­a­ti­van, ‑ali on pokuša­va da svo­ju ino­v­a­tivnost pro­je­ci­ra van šaha, i da iskazu­je hrabro neke vrlo nekon­ven­cionalne ide­je, što poma­lo liči na uzne­mirene i ivi­toperene emo­ci­je, ili čak na mani­ju pronalazaštva?“

            Nas­tavih; „Šta naprimer? On je para­noičan, oprav­dano ili ne, sada to nije bit­no. Ali nje­gove pot­puno neosno­vane tvrd­nje da će Evrop­s­ka zajed­ni­ca uništi­ti SAD i Veliku Bri­tani­ju, su čudne, i mogu se inter­pre­ti­rati kao nje­go­va potsves­na težn­ja da otkri­je neš­to novo, neo­bično, što dru­gi nisu, a dru­go je šahovs­ka tabla na stolu, a sasvim dru­go vanša­hovs­ka plan­e­ta u kojoj ima toliko drža­va i mil­i­jar­di ljud­skih bića“

               Glig­orić me je slušao pažlji­vo, kli­ma­jući glavom, pot­stičući me da se do kra­ja izjas­nim: „.Tada je pos­to­jao strah od Trećeg svet­skog raga između SAD i SSSR‑a?“

             Nas­tavih ohrabren: „ Nje­gove kra­jn­je pre­gre­jane izjave su nedos­to­jne vrhun­skog intelek­tu­al­ca i geni­ja, gov­o­rio je o svet­skoj jevre­jskoj zaveri i negi­rao da se Holokaust ika­da dogo­dio. aplaudi­rao je teror­is­tičkom napadu od 11. sep­tem­bra. su dokaz podsvesne  žel­je da stal­no potvrđu­je svo­ju ino­v­a­tivnost bom­bastičn­im i orig­nal­nim izjava­ma. Moguće je da su kroz nje­ga pro­gov­o­rile  ranljive emo­ci­je, rani­je uzdizanog i maženog vun­derkin­da, a sada odbačenog i poniža­vanog, mož­da on priča ono što ne mis­li stvarno, pro­go­vara infan­til­na suje­ta  raz­maženog dete­ta. On tvr­di da Jevre­ji vlada­ju sve­tom, da kon­trolišu i šah, a on Jevre­jin se bori pro­tiv njih? Kako ih on poje­d­inac može pobe­di­ti? A onda kaže da ga Sov­jet­s­ki savez i sov­jet­s­ki šahisti opstru­ira­ju? A poz­na­to je da su sov­jet­s­ki šahisti mahom jevre­jske nacionalnosti? “.

             Moj stari mudri sagov­ornik me pogle­da:„ Kako on sam poje­d­inac. a bori se i provo­ci­ra vodeću silu na plan­eti SAD?“

            “ Neš­to je davno kvr­c­nu­lo u nje­gov­oj ličnos­ti, on pogrešno pre­cen­ju­je svo­ju moć, to poma­lo aso­ci­ra na pre­diomen­zi­ran ego, ili na  mani­ju veličine“, bio je moj odgovor.

               Upoz­nao sam  Glig­orića sa podaci­ma, koje pret­postavl­jam on nije znao:„ Zbog niza rani­jih anti­semit­skih javnih izgo­varan­ja i nje­gove pohvale na radi­ju 11.septembra 2001. napa­da na Svet­s­ki trgovin­s­ki cen­tar, koje je  je vide­lo mno­go sve­ta, amer­ič­ka javnost ga je  oce­ni­la kao raz­maženog i arogantnog.

               U posled­njih neko­liko god­i­na, među­tim, istraži­vači su došli da shvatan­ja da je Bobi Fišer bio psi­hič­ki uzne­miren od ranog detinjstva“

               Glig­orić se doseti „ Pa da, pažlji­vo ispi­ti­van­je nje­gov­og živ­ota i porodice pokazu­je da je verovat­no trpeo od men­tal­nih bolesti, koje mož­da nika­da neće biti pravil­no dijag­nos­tiko­vane, ili tre­ti­rane. Kak­vo je bilo stvarno nje­go­vo duševno zdravl­je? Pokušaj anal­ize nje­gov­og duševnog zdravl­ja, zahte­va uvid i razumevan­je nje­gove lične  biografi­je koja je počela 9. mar­ta 1943. godine, kada je rođen u Čik­agu, živ­ot u nje­gov­oj ras­turenoj porod­i­ci, nejas­nos­ti ko mu je uopšte otac, svako­ja­ka sum­n­jičen­ja u vrlo uzburkanom okružen­ju Hladnog rata.“

               Simp­to­matično je da on takav geni­je se god­i­na­ma , deceni­ja­ma, uporno pre­gan­ja i sudi sa svet­skom super­silom broj 1? Veli­ki sam kri­tičar sov­jetske  repre­sivne psi­hi­ja­tri­je , prisetih se načela sov­jet­skih psi­hi­jatara- Onaj ko se otvoreno i uporno bori pro­tiv sve­moćnog Sov­jet­skog saveza, je očigled­no duševno oboleo, jer  pogrešno pro­cen­ju­je stvarnost.  Nije tačno, mno­gi su se borili pro­tiv boljše­vi­ka da bi se izbo­rili za demokra­ti­zaci­ju. Ali dru­go je SSSR, a dru­go Amerika.umesto da racional­no pri­h­vati ponuđenu masli­novu grančicu pomiren­ja, posle sim­patične reak­ci­je amer­ičke javnos­ti , koja je u nje­mu svo­jevre­meno videla nacionalnog hero­ja, pobed­ni­ka nad SSSR-om u Hlad­nom ratu, on kra­jn­je ira­cional­no  nas­tavl­ja kon­frontaci­je. A onda kon­tradik­ci­ja, kaže: nad­zo­rava­ju me!  On neb­u­lozno tvr­di da nije bilo Holokaus­ta, itd, itd.

              Gde je tu nje­go­va isprav­na zas­no­vanost na čin­jeni­ca­ma? On mi tako zal­iči na one kveru­la­tore što se vija­ju po hod­nici­ma naših sudo­va isteru­jući prav­du, a da je nika­da ne ost­vare? On je pre­moren i iznuren čovek, izgu­bio je kom­pas u vre­menu u kome živi, fik­sir­ao se za rani­je decenije.

                Posle 20 god­i­na nepo­javlji­van­ja, Fišer je iza­z­vao Spaskog (koji je tada bio na 96–102. mes­tu rejt­ing liste) u „Osvet­ničkom meču 20. veka“1992. godine, tada je tvr­dio da je svet­s­ki šam­pi­on, jer nika­da nije izgu­bio meč za tit­u­lu, zahte­vao je da orga­ni­za­tori objave meč kao „Svet­s­ki šam­pi­onat u šahu“ .iako je u to vreme Gari Kas­parov bio priz­nati FIDE šampion.

             Povre­meno izjavi da je žrt­va svetske zavere, SAD, Jevre­ja, sov­jet­skih šahista, Japana koji je mar­i­one­ta SAD, medi­ja. Tačno je da je on geni­jalan šahista, ali da li je toliko važan da cela plan­e­ta ustane pro­tiv njega?

                U nje­gov­im pos­tupci­ma ima bezbroj kon­tradik­ci­ja, napadao je Jevre­je a u to vreme je slavio Sabat, u Budim­peši se družio sa ses­tra­ma Pol­gar, koje su takođe kao i on Jevr ejke. Prav­dao se da neko ko je para­noičan, može biti stvarno žrt­va prog­o­na? A zaš­to se onda nije izmirio sa pro­go­nitelji­ma? Čas je napadao sve­moćne vladare sve­ta, čas odbi­jao pomiren­je, da bi izjavlji­vao neis­pa­van i izmučen streso­vi­ma, da je sve činio da se sa nji­ma izmiri, da uči­ni sve što oni žele, a da na kra­ju od toga nije bilo niš­ta, jer oni nje­go­vo kajan­je nisu pri­h­vatili?  A on im uporno gura prst u oči? Da nije mazo­hista?, sko­ro da se zapitah.

                 Nje­ga su neki šahisti, čini mi se i Talj nazi­vali “kukav­i­ca, stal­no se žali da ga neko nad­zo­ra­va, opstru­ira. Verovat­no su hteli da kažu da je on suviše osetljiv, da svi mi živi­mo u surovom sve­tu, mnogi­ma surovi moćni­ci stanu na žulj, ali oni ne reagu­ju tako emo­tivno i povređeno kao on?

                 Fišer je kroz ceo živ­ot ispol­javao hirovi­tost i nepred­vidljivost,  u vezi sa uslovi­ma igran­ja meče­va, mes­ti­ma, propoz­ci­ja­ma, svo­jim poli­tičkim stavovi­ma, bio bi povre­meno tvr­doglav i nepopustiv.

                     Nepriz­nati, odbačeni ili iznureni lju­di teže ponekad da bi se istak­li, za ide­ja­ma refor­ma­torst­va, da izriču neo­bične stavove. Zar nisu bile poma­lo eks­cen­trične nje­gove izjave da će Evrop­s­ka zajed­ni­ca uništi­ti SAD i Veliku Britaniju?.Čudno da takav geni­je ispol­ja­va toliku površnost i zapa­da u poli­tičku i svaku drugu neko­rek­t­nost?. Fišer se zbog neče­ga det­inje lju­tio na nje­mu nedo­voljno jasan etnicitet Jevre­ja, kada se radi o Anglo Sak­sonci­ma i Izraelu. Ispol­javao je neo­bičnu ino­va tivnost i pokuša­je refomisan­ja šahovskih nat­i­can­ja. Što je FIDA povre­meno odbacivala.

             O nje­gov­oj nateg­nu­toj i impul­sivnoj ličnos­ti gov­ori podatak da je posle suko­ba s FIDE, Fišer nes­tao i nije igrao tak­mičars­ki šah goto­vo dvade­set godina.

             “Tal­mud je sve­ta knji­ga za Jevre­je. On sadrža­va ne samo reli­gioznu nauku Jevre­ja, nego i građanske zakone: pri­vat­no pra­vo, porodično pra­vo i kaz­neno pra­vo, po Tal­mudu gde god da je bio, Jevre­jin je prvo Jevre­jin, a onda državl­jann države u kojoj živi“, moj sagov­ornik naša šahovs­ka leg­en­da stavi pred mene na sto ruke sa dubokim plav­im vena­ma. Sve­tozar Glig­orić, kao da je zabrin­ut, nas­tavi smireno me gleda­jući pra­vo u oči:„  Živi­mo u sve­tu gde je sve poli­ti­zo­vano, tako i živ­ot i sud­bi­na Bobi­ja Fišera, on se duboko ogrešio o sve­tu jevre­jsku knjigu Tal­mud, nje­gov­im primerom su slate poruke sve­tu, kako se tre­ba, i kako ne tre­ba ponašati“.

            „ Kako je takav geni­je mogao sebi dozvoli­ti da upadne u takvu zamku, da je ne shvati?“

              Sve­tozar Glig­orić mi se nasmeši:„Čudni su pute­vi ljud­skog razu­ma. I kada se radi o geni­ji­ma, emo­ci­je poneka­da pobe­de logiku?

    .

    .

    .

    .

    .