Sačuvati drevnost

Lat­est posts by Jele­na S. Mlade­n­ović (see all)

    .

    .

    .

    .

    .….Jele­na S. Mlade­n­ović (1984, Kruše­vac) je dok­toran­tk­in­ja filologi­je na Filo­zof­skom fakul­te­tu Uni­verzite­ta u Nišu, gde radi kao asis­ten­tk­in­ja na Depart­manu za srp­sku i kom­par­a­tivnu književnost. Oblast njenog užeg naučnog intereso­van­ja je srp­s­ka književnost 20. veka, odnos­no savre­me­na srp­s­ka književnost. Učes­ni­ca je bro­jnih naučnih skupo­va u zemlji i inos­transtvu i objavlju­je radove u naučn­im časopisi­ma i zbor­nici­ma. Priredi­la je rasute i pesme iz rukopisne zaostavš­tine Bran­ka Miljkovića, dru­gi tom Sabranih dela (B. Miljković, Pesme II, Niš: NKC, 2017). Piše književnu kri­tiku i živi u Nišu.

    .

    .

    .….Znate li da među pes­nici­ma pos­to­je razni pok­varen­jaci, sebičn­jaci, zavidljiv­ci, ogovarači…?

    .

    .….Nisam sklona tome da delim ljude na poštene i pok­varene, veliko­dušne i sebične, ili bilo kako dru­gači­je. Ali zato vred­nu­jem pos­tup­ke. Sva­ki čovek čini i dobro i zlo, mada ne na isti način i ne u istoj meri. Pes­ni­ci se tu nima­lo ne razlikuju.

    .

    ,

    .….Pa zaš­to se onda bavite poez­i­jom? Zaš­to je proučavate?

    .

    .….Ne veru­jem da umet­nost može spa­siti svet, ali veru­jem da pojed­in­ca može. Poez­i­ja pruža spas od „metafiz­ičke stu­deni”. Meni je to dovoljno da je biram.

    .

    .

    .….Kako odvo­ji­ti živ­ote pes­nike od nji­hovih stihova?

    .

    .….A kako ih spo­ji­ti? „Čovek u knjizi” je ono što je pes­nik želeo da nam od sebe dâ. A sasvim sam sig­ur­na da je to i neš­to najbol­je što je imao.

    .

    .….Može li se poez­i­ja tumači­ti bez pes­ničk­ih biografija?

    .

    .….Trudim se da je tako tumačim. U stvari, i ne trudim se. Tako mi je prirod­no. I goto­vo sve ih uspešno zab­o­ravl­jam. Književnost je puna alter­na­ti­va, bio­gafi­je i auto­bi­ografi­je su isključive.

     

    .….Omil­je­na pes­ma iz Vašeg det­injst­va?

    .

    Imam kon­ja zekana,

    Kopi­ta mu mekana,

    Vode ne pije,

    Zobi ne ije,

    Nogom ne bije,

    Repom ne vije,

    Dok ide brže,

    Noge ga drže,

    A čim stane,

    Odmah pane.

     

    I bezbroj puta zare­dom. Tako sam je gov­o­rila. Pes­ma se zove „Čudan konj”, a napisao ju je Grig­or Vitez.

    .

    .

    .….Da li je Jesen­ji­no­va keruša bila tako nebor­be­na? Zaš­to nije napala čove­ka koji svu njenu šte­nad potr­pao u džak?

    .

    .….A zaš­to Mede­ja ubi­ja svo­ju decu? „O čemu se ne može gov­oriti, o tome tre­ba ćutati”, kaže Vit­genš­ta­jn. Da nema takvih priča i pitan­ja, književnost ne bi bila stvarni­ja od živ­ota, a jeste.

    .

    .

    .….Koliko je nadreal­izam uti­cao na poton­ju poez­i­ju i na današn­ju poeziju?

    .

    .….Volim što ste me ovo pitali. Mis­lim da je uti­caj nadreal­iz­ma, a prit­om na umu imam pre sve­ga našu poez­i­ju, i te kako veli­ki. Ne samo da su nadreal­isti iznu­tra men­jali i samu soci­jal­nu lit­er­atu­ru, gradili poez­i­ju posle Dru­gog svet­skog rata, već i današn­ja poez­i­ja koristi nadreal­is­tičko nasleđe, ali je pitan­je sa kakvom svešću o tome. Ne može­mo gov­oriti o obnovi nadreal­iz­ma, ali mi se čini da upra­vo opsta­jan­je određenih nadreal­is­tičk­ih poet­ičk­ih kara­ter­is­ti­ka čuva samu bit poez­i­je i šti­ti je kako od nasilne proza­izaci­je, tako i od banalizacije.

    .

    .

    .….Šta mis­lite o pes­nici­ma koji su objav­ili tridese­tak, četrde­se­tak ili više knji­ga, kao što su bili Janis Ricos i Mio­drag Pavlović? 

    .

    .….Jed­nos­tavno, pos­to­je pes­ni­ci koji pišu mno­go i oni koji pišu man­je ili sasvim malo. Mis­lim da kvan­titet ne utiče na kvalitet. Kvalitet se pre­poz­na­je i u mnoštvu i kada je sam. Na mene lično, kao čitao­ca, ne utiče to da li je neki pes­nik ispe­vao mno­go ili malo pesama da bih se doh­vati­la čitan­ja. Bez obzi­ra na broj zbir­ki ili pesama, čita­lac uvek pravi svoj izbor i u biran­ju je jed­no od zado­voljs­ta­va čitan­ja poezije.

    .

    .

    .….Blaže Kone­s­ki?

    .

    .….Od make­don­skih pes­ni­ka radi­je biram Pavlovskog i Matevskog.

    .

    .

    .….Slavko Mihal­ić?

    .

    .….„Oni (goniči, prim. J. M.) ne žele tebe, nego tvo­je bježanje.”

    .

    .

    .….Mak Diz­dar?

    .

    .….Kameni spavač kojeg je dočekala Kame­na uspa­van­ka.

    .

    .

    .….Ivan V. Lalić?

    .….Ese­jist. I kritičar.

    .

    .

    .….Novi­ca Tadić?

    .

    .….Đavoimeni. Ironi­ja je da sam i ja nje­gov dželat.

    .

    .

    .….Izet Sara­jlić?

    .

    .….Filo­zof i pes­nik su braća (po materi).

    .

    .….Ves­na Parun?

    .

    .….Pes­nikin­ja koja je „prome­ni­la pes­mu” pre drugih. O tome danas tre­ba više govoriti.

    .

    .

    .….Koja je najbol­ja ili Vama najbliža knji­ga Ste­vana Raičkovića?

    .

    .….Meni najbliža je Veliko dvorište. A to je i sve što bih želela. I jednog velikog crnog psa u njemu.

    .

    .

    .….Tre­ba li traži­ti najbolju ili najlepšu pes­mu nekog pes­ni­ka ili u nekom nar­o­du ili jeziku?

    .

    .….Tre­ba. Ali je ne tre­ba pronaći.

    .

    .

    .….Sa koliko god­i­na mlad pes­nik presta­je biti mlad?

    .

    .….Kada više ne može da se ispen­je na svo­ju plan­inu ili da prepli­va svo­ju reku, a da mu to bude dovoljno da bude srećan.

    .

    .

    .….Zna li neko kada je nasta­la poezija?

    .

    .….Val­ja pitati decu. Ona sve zna­ju. Nepogrešivo.

    .

    .

    .….Zna li neki kri­tičar šta je star­i­je proza ili poez­i­ja? Ima li o tome neš­to u knjigama?

    .

    .….Prise­ti­mo se da se kroz istori­ju men­jao sam pojam poez­i­je. Za savre­menog čitao­ca je ipak naj­važni­je da upamti da sva poez­i­ja nije lirs­ka i da je ne tre­ba pois­toveti­ti sa lirikom. Tako ćemo joj saču­vati drevnost.

    .

    .

    .….Ko je najbolji poz­navalac poez­i­je u Srbiji?

    .

    .….Kada bih mogla imen­o­vati najbol­jeg, to bi znači­lo da sam bolji poz­navalac poez­i­je od nje­ga. Pitan­je je kon­tradik­torno u osnovi.

    .

    .

    .….Ko je naj­gori poz­navalac poez­i­je među književn­im kri­tičari­ma u Srbiji?

    .

    .….Pret­postavl­jam da bi to mogao biti neko ko se tru­di da o sve­mu piše.

    .

    .

    .….Šta Vaši stu­den­ti mis­le o pes­nici­ma i poez­i­ji danas? Da li ih vide kao zane­sen­jake ili …?

    .

    .….Pes­nike vide kao obične ljude koji se nervi­ra­ju dok sto­je u redovi­ma pred šal­ter­i­ma i ponekad ima­ju gadan stom­ačni virus. Što se poez­i­je tiče, čini mi se da su probirljivi.

    .

    .

    .….Šim­bors­ka?

    .

    .….Rekla je da više voli smešnost pisan­ja pesama od smešnos­ti nji­hovog nepisan­ja. To mi se veo­ma dopa­lo iako ne pišem poeziju.

    .

    .

    .….Holan?

    .

    .….Jedan od tih pes­ni­ka koji su i lek­sikom pomer­ali granice. Tu patim kao čita­lac jer nijedan pre­vod nije dovoljno ver­an kada je poez­i­ja u pitanju.

    .

    .

    .….Oktavio Paz?

    .

    .….Pevao je o onom istin­skom povratku.

    .

    .

    .….Niki­ta Stanesku?

    .

    .….Birala sam da proučavam srp­sku poez­i­ju zato što mis­lim da nam sva­ki pre­vod uskraću­je neš­to (ili mno­go) od značen­ja. Mis­lim da je meni Stanesku istekao kroz pore pre­vo­da. A verovat­no i mno­go drugih pes­ni­ka i pesama.

    .

    .

    .….Magre­li?

    .

    .….Oslobađa poez­i­ju stra­ha od preko­račen­ja granica.

    .

    .

    .….Šta pitati Klodela?

    .

    .….Da li je umro u pravom trenutku?

    .

    .

    .….Šta usvo­ji­ti od fin­skih pes­ni­ka Havi­ka i Sarikoskog?

    .  

    .….Vrlo malo sam čita­la. I to samo Pava Havi­ka. Ali mi se i na osnovu toga čini da mi je blisko sev­ern­jačko osećan­je sveta.

    .

    .

    .….Koji haiku Vam padne na pamet kada čujete reč haiku?

    .

    .….Ne znam nijedan haiku napamet. Setim se niškog pis­ca i pre­vo­di­o­ca,  Dra­gana J. Ris­tića, i nje­gov­ih Haiku nov­ina i haiku pes­ma­ma „na dijalektu”.

    .

    .

    .….Zaš­to je među pes­nici­ma veli­ki broj samoubica?

    .

    .….Neko im je rekao da se tako posta­je veli­ki pes­nik. Isti­na je, među­tim, da se tako posta­je jedi­no mrtav pes­nik. Puni smo predrasuda.

    .

    .

    .….Koliko Nišli­je čita­ju poeziju?

    .

    .….Ne znam koliko, ali je čita­ju na razne načine. Isko­ris­tiću ovu pri­liku da pomen­em književni klub Pre­ja­ka reč koji već tri­naest god­i­na u Nišu vodi Jad­ran­ka Milenković, u čijem se domu svake nedel­je (bez izuzetka) oku­pl­ja­ju lju­bitelji književnos­ti od kojih su mno­gi i čitao­ci i pis­ci. Čini mi se da je ovaj dobro­voljni vanis­ti­tu­ci­jal­ni egzil koji Jad­ran­ka održa­va pravi raritet ne samo u Nišu, već i u čitavoj našoj zemlji. Tu se književnost tumači, vred­nu­je, kri­tič­ki raz­ma­tra, a smem da tvrdim da Jad­rank­i­na posvećenost čitan­ju i knjiga­ma često pre­mašu­je posvećenost onih koji­ma je to pro­fe­si­ja. Pomenu­la bih i svo­je stu­dente Srbis­tike oku­pljene u Književnoj boemi­ji, nefor­mal­noj trupi koja javno čita lepu književnost.

    .

    .

    .….Da li mnošt­vo saj­to­va i blo­go­va zbun­ju­je čitaoce poezije?

    .

    .….Ne. Napro­tiv, tera ih da budu pažljivi­ji pri­likom izb­o­ra. A prav­i­ti dobre izbore je nužno.

    .

    .

    .….Kome se poveravate?

    .

    .….Onome za koga veru­jem da bi me mogao saslušati bez opterećen­ja da i razume.

    .

    .

    .….Kome nika­da niste verovali?

    .

    .….Roditelji­ma.

    .

    .

    .….Čega se, koga se plašite?

    .

    .….Inseka­ta. Prevoda.

    .

    .

    .….Kada ste naučili slova?

    .

    .….1987. godine uz Mik­i­jev zabavnik.

    .

    .

    .….Zamišl­jate li sebe kao baku koja unuci­ma čita pesme?

    .

    .….Ne. Sebe zamišl­jam i vidim uvek i jedi­no kao devojčicu.

    .

    .

    .….Pret­postavl­jam da imate nul­tu krvnu grupu?

    .

    .….25% šan­si da je pret­postavka tač­na. To je sve što znam.

    .

    .

    .….Kada ste posled­nji put videli devo­jčice na uli­ci koje igra­ju lastiš?

    .

    .…..Ne sećam se. Biće da su to bile moje dru­garice 1994. godine.

    .

    .

    .….Da li ste san­jali stihove?

    .

    .….Jesam. Sva sreća je u tome da ih se ne sećam. Pot­puno mod­ernistič­ki, zar ne?!

    .

    .

    .….Po čemu želite da Vas pamte?

    .

    .…..Po tome što sam se trudi­la da neki vred­ni lju­di ostani upamćeni.

    .

    .

                                                                  Raz­go­varao Enes Halilović

    .

    .

    .

    .

    .