Kabir Sahib

Um je čvor

.

.
*

Brate, video sam neke
zapanjujuće prizore:
Lav čuva krave
što pasu;
Majka rođena
nakon svog sina;
Guru pred svojim sledbenikom
kleči;
Riba baca ikru
po vrhovima drveća;
Mačka odnese psa;
Džak vuče zapregu;
Bivo krenuo na ispašu
sedeći na konju;
Drvo sa granama u zemlji
korenom na nebu;
Drvo sa procvetalim korenjem.
Ovaj stih, kaže Kabir,
je tvoj ključ za svet
ako ga shvatiš.

.

*

Kako,
pita šef policije,
patroliraš gradom
gde kasapnice
čuvaju lešinari;
Gde bikovi zatrudne,
Krave su neplodne,
A telad daje mleko
tri puta dnevno;
Gde su miševi čamdžije
a mačke čamci
što ih veslaju;
Gde žabe drže zmije
kao pse čuvare,
a šakali se ustremljuju na lavove;
Zna li iko o čemu pričam,
kaže Kabir.

.

*

Čupajući obrve,
Stavljajući maskaru,
Pomoćiće li ti to
Da stvari vidiš iznova?

Onaj što vidi
Postaje onaj
Što je viđen
Samo ukoliko je on

So. A onaj drugi
Voda. Ali ti, kaže Kabir,
Samo si mrtav
Grumen Kvarca

.

*

Um je varalica
Piljar, sa lukavom ženom
I petoro dece nitkova.
Neće se promeniti.
Um je čvor, kaže Kabir,
Neće se lako odvezati.

.

*

Žena baštovana
Seče kratki život
Cveća inudiga
Beživotnom idolu od kamena
Što ga je vajar klesao
Stopalima na njegovim grudima,
Dletom u ruci.
Da je idol bio živ
Skočio bi na vajara.
Prozreo bi sveštenika
Što grabi svu hranu
Koju donose vernici,
Ostavljajući ostatke za idola.
Ne jedan. Ne dva.
Svi su budale,
Kaže Kabir. Ne ja.

.

*

Čekam brod
Ali kuda idemo
I gde je uostalom raj?
Osim toga
Šta ću ja,
Koji te svuda vidi,
Raditi tamo?
Dobro mi je ovde gde sam, kaže Kabir,
Poštedi me puta.

.

*

Noć je prošla
I dan će
Čaplja se gnezdi
Gde crna pčela zuji.
Kao što mlada nevesta misli
Hoće li? Zar neće?
Duša drhti u strahu, a
Ovaj nepečeni krčag od gline
Iz kog curi voda,
Sa kog se boja sliva
Nije dobar ni za šta.
Kad labud poleti
Moje vreme prolazi u teranju vrana.
Ruke od toga bole
I dlanovi gore.
To je kraj priče,
kaže Kabir.

.

.*

Ja Šogun”
“Ja veliki Badža”
“Ja sin poglavice”
“Ovde ja gospodarim”
Prava gomila
Gluposti.
Smejući se, preskačući,
Padajući, svi su oni
Na putu za grad smrti.
Za treptaj oka, kaže Kabir,
Kralj će biti
Bez svog kraljevstva.
.

*

Osim što te lišava onoga što jesi
Šta drugo možeš reći o govoru?
Nezamislivo je živeti bez njega
I nemoguće živeti sa njim,
Govor te unižava.
Pričaj sa mudrim čovekom, biće
Šta da se nauči; pričaj sa budalom
I dobićeš njegovo brbljanje.
Udari po praznoj posudi, zazvečaće
Jako. Udari punu,
Kaže Kabir, čućeš tišinu..

.

.

                                                             Sa engleskog Aleksandar Ilić

.

.

.

.


Kabir Sahib

Kabir, poznat i kao Kabir Das i Sant Kabir Sahib (1440 — 1518) bio je indijski pesnik i reformator. Bio je pod uticajem višnuitskog verskog učenja Ramanande. Njegova poezija je izraz spajanja hinduizma i islama. Tri zbirke koje su napisane u mešavini hindi-dijalekta, stihom koji se rimuje i raznolikim strofama, uglavnom se smatraju autentičnim: „Knjiga računa“ , zatim zbirka u sikhskom dijalektu „Adi Granthu“ i „Sabrani spisi“.

Sva prava zadržana © 2006-2019 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja