Vrabac na ledu

Dejan Trajkoski
Lat­est posts by Dejan Tra­jkos­ki (see all)

    .

    .

    Dejan Tra­jkos­ki, jedan od najz­nača­jni­jih savre­menih proznih make­don­skih pisaca. Autor je romana „Isti­na, ljubav” (Rašomoni­ja­da) (2012) i „Nev­er­st­vo” (2014) koji je preve­den na jer­men­s­ki, engles­ki, alban­s­ki i srp­s­ki jezik. Ide­jni je autor i direk­tor Inter­na­cionalnog književnog fes­ti­vala „PRO-ZA Balkan”. Vlas­nik i ured­nik izdavačke kuće „Prozart media”. Član je Inter­na­cionalne fed­eraci­je film­skih kri­tičara FIPRESCI, Društ­va make­don­skih pisaca i make­don­skog PEN centra.

    .

    .

    Vaše det­injst­vo?

    .

    Vreme kad je dete bilo dete. Uli­ca. Saz­nan­je da su neči­je ruke uvek tople. Hrabrost onih koji ne zna­ju da su, u stvari, veo­ma jaki. Rapavi prsti i meka duša. Sli­ka Tita iznad peći.
    Bijele rukav­ice iz neči­je mla­dosti. Hladne zime sa toplim sne­gom. Zviž­duk dra­gog glasa koji pozi­va sig­urnost. Fan­taz­i­ja pomešana sa nadom. I, na kra­ju, saz­nan­je da je „rat otac sve­mu i kralj svih“

    ..

    .
    Naj­draža ili naj­važni­ja igračka?

    .

    Uli­ca „Mitko Cve­tanos­ki“ u Prilepu.

    .

    .
    Da li ste se bav­ili sportom?

    .
    Nikad.

    .

    .
    Da li ste se bav­ili politikom?

    .
    Nikad. Pa ni tad.

    .

    .
    Da li je neko ura­dio više za make­don­sku kul­tu­ru od Blaže­ta Кoneskog?

    .

    .
    Njagov­ih trista laka­ta od plat­na nemerljivi su. Taj čarob­n­jak jed­nos­tavne i stroge make­donske pesme, preko pes­ma­ma, večno vreme će provodi­ti slo­bod­no u pros­toru zračnom.

    .

    .

    Кoliko se među­sob­no čita­ju i druže pis­ci make­don­skog i alban­skog jezi­ka u Makedoniji?

    .
    Nedovoljno.

    .

    .

    Bliži li se kraj filozofije?

    .

    Filo­zofi­ja je ponor u kome, ako pogle­date dovoljno, pogledaće u vas. Ona je, da parafrazi­ram Her­ak­li­ta, dete koje se igra. Ona, u ovom naj­gorem, ili najbol­jem sve­tu od svih mogućih, uvek je pupčana vrp­ca za sve prob­leme i rešenja.

    .

    .

    Šta je važni­je za Vas, isti­na ili ljubav?

    .
    Naj­važni­je je kada sve vaše istine ispare u oblaku koji rađa vodu za potok koji zimi uhvati led tako tanak da i vrabac, ako stane na nje­ga, može da ga razbi­je. Кo pije iz te vode, postavl­ja pra­va pitan­ja. Tako i u mom prvom romanu “Isti­na. Ljubav. (Rašomoni­ja­da)“ pokušavam da postavim pitan­ja kroz različite istine koje obliku­ju jed­nu ljubav.

    .

    .

    Šta fes­ti­val PRO-Za Balkan znači za Make­doniju, a šta za Balkan?

    .
    Nadam se da je zbog PRO-ZA Balka­na, Make­doni­ja i Balkan dobili fes­ti­val sa među­nar­o­d­no poz­natom nagradom i mesto za povezi­van­je izdavača i pisaca. Lično mi je naj­važni­ja pri­jateljs­ka atmos­fera koja se svake godine razvi­ja među gos­ti­ma, izdavači­ma i pisci­ma iz Make­donije i inos­transt­vo. Neki od gosti­ju su rek­li da im se pros­to ne ide kući. To je dovol­jan dokaz da se od toga bunara tre­ba piti.

    .

    .

    Često sagov­or­nici­ma postavl­jam pitan­ja o Кurosavi, čak češće pitam o Кurosavi nego o Šek­spiru, pa želim da mi kao film­s­ki kri­tičar odgov­orite da li ste odgledali sve Кurosavine filmove?

    .
    Sko­ro sve.

    .

    .
    Sedam samu­ra­ja? 

    .

    Ne samo u “Sedam samu­ra­ja”, već iz mnogim Кurosavin­im fil­movi­ma izd­va­jam glum­ca Toši­ra Mifu­nea. Leg­en­darni glumac! Glu­mi inteligentnog i beskom­pro­misnog bor­ca, anti-hero­ja kao iz šale. On je pravi japan­s­ki Кlint Istvud.

    .

    .

    Rašomon? Da li ste čitali istoimenu Aku­ta­gav­inu priču i priču „U Čes­taru“ koje je Aku­ta­ga­va upleo? Кoliko Vam znači taj film? 

    .
    Rašomon je delim­ično inspiraci­ja za moj prvi roman. Taj pogled na svi­jet pre­ma vlastitim isti­na­ma. I bor­ba da se otkri­je pra­va isti­na. E sada, nakon toga, zamis­lite raz­gov­or između Vit­genš­ta­j­na i Кurosave. O vezi između jezi­ka, istine i real­nos­ti. To je bila ini­ci­jal­na inspiracija.

    .

    .

    Sve više je fil­mo­va, a da li je sve man­je dobrih filmova?

    .
    Dobri fil­movi se uvek prave u sve­tu. Čudesno je kako ova sku­pa indus­tri­ja u kojoj krvnič­ki se bore naj­jači vuci može proizvesti odlične autorske fil­move. A ima ih, i to mnogo.

    .

    .

    Ameri­ka je uplela prste u Vaš roman “Nev­er­st­vo”, i danas lju­di odlaze sa Balka­na da bi pobegli od siro­mašt­va? Кako gle­date na svu tu izgubljenu energi­ju koja gra­di ceo svet, a na Balka­nu se ne snalazi ili biva sapletena?

    .
    Кako kažu mudraci — Lepi lju­di odlaze iz gra­da, ja na uglu sto­jim sasvim sam. Svi­ma nama koji osta­je­mo, ta će nam mla­dost, iz koje neće­mo pobeći još mno­go god­i­na, teško pasti.

    .

    .

    Da li je Vaš junak Sone izgu­bio moral­ni kodeks zato što se udaljio iz običa­ja svog nar­o­da ili zato što se udaljio od porodice koja je često korek­tiv za individuu?

    .

    Obo­je. Ali prom­je­na u ljudi­ma neizb­ježno dolazi. Niko ne gazi u istoj vodi dva puta. Uko­liko Sone nije otišao u Ameriku, sig­urno bi postao dru­gači­ji zbog druge real­nos­ti tokom svog živ­ota. Pitan­je je tačno to — da li je uopšte imao taj moral­ni kodeks ili je takav bio radi okružen­ja? Кoren prob­le­ma je žel­ja za zabran­jenom jabukom. Кoji je star koliko i prva presvla­ka zmi­je. Pitan­je je u bor­bi za istinu — tako da ko god nije poželeo tuđe, prvi nek baci kamen.

    .

    .
    Vaš roman dodiru­je i promene mnogih prez­i­me­na u Make­doniji formi­ran­jem Кral­jevine SHS, s tim u vezi, istori­js­ki cinizam ili cinizam istori­je? Šta Vam je bliže?

    .

    Na ovo pitan­je odgo­vara recen­zent Venko Andonovs­ki: „I u stvari, čitav roman se može sma­trati kao obračun sa ciniz­mom istori­je, koji se, sporedžen sa ciniz­mom sla­bosti (jed­na Šopen­hauero­va nes­posob­nost za vjer­nos­ti) ljud­skog bića — izgle­da besmislenim“.

    .

    .
    Vaša rečeni­ca je pre­ciz­na, ponekad i bol­na i čini mi se da je sna­ga Vaše rečenice upra­vo na njenom početku, jer kada je prirod­no počnete ona se i završi tamo gde tre­ba? Imate li uti­sak da bi neki pisac iz neke mno­goljudne, bogate zeml­je, sa romanom “Nev­er­st­vo”, odmah postao svet­s­ka zvez­da sa ogrom­n­im honorarima?

    .

    Hvala. Odgov­or je — ne. Na sreću, kratke i ned­vos­mis­lene rečenice još uvek nisu tako mod­erne među slikari­ma reči.

    .

    .

    Gde su najbolji ćeva­pi u Sko­plju? U „Tur­is­tu“ ili u „Pčeli“?

    .
    Na oba mes­ta. Ali Tur­ist je moje omil­jeno mesto u Sko­plju — masa pod velikim drve­tom koje tokom leta stvara mno­go priča.

    .

    ..

    .   R  .….….….….….….….….….……Raz­go­varao Enes Halilović

    .

    .

    .

    .

    .