Vreme posete je završeno

Lat­est posts by Andrej Sen-Sen­jkov (see all)

    .

    .

    Maršu­ta por­tu­gal­skih tramvaja

    .
    u evori decu takođe donose rode

    dok leti bez ičega
    pti­ca dodiru­je kandži­ca­ma komadiće neba

    rekon­stru­iše lice budućeg deteta
    po frag­men­ti­ma lobanje

    .
    samo u raju
    na severu
    u portu
    ako se kap por­ta prolije
    ona povređeno tiho bru­ji u vazduhu
    zaim pada
    zatim nje­na površi­na potamni
    kao zagriže­na jabuka

    .
    u lis­abonu već dves­ta godina
    radi hos­pi­tal de bonecas
    bol­ni­ca za igračke
    tamo leče one
    ko se slomio ko više ne može da plače
    ko je izgu­bio točak ili mu pre­puk­lo srce

    nas

    one što su bar jednom
    liznuli lede­nu gvoz­de­nu rešetku jezikom

    .
    u uli­ci matem­atike u koimbri
    numerisan­je kuća je namer­no narušeno

    kada bog dolazi ovamo
    da bi po običa­ju neko­ga ubio
    zbuni se
    okreće glavu levo-desno levo-desno
    kao gledalac tokom teniskog meča dobra i zla
    gde će se rezul­tat svakog časa promeni­ti pa će biti nula-nula

    .

    .

    Riš­ki kolač visine jeseni

    .

    niko ne čita opise prirode
    u sov­jet­skim rat­nim romanima
    niko u rigi ne primećuje
    mal­og pro­tivtenkovskog ježića
    kao ni to da on ne raste

    tenk koji je zaustavio
    takođe ne raste

    obo­ji­ci nedosta­je hrabrosti da postanu veliki
    obo­ji­ci nedosta­je plašljivosti da postanu veliki

    pa tako i živi­mo jedan naspram drugog
    dok nas rđa ne rastavi

    bezopas­na podmornica

    mala
    za sve bezopasna
    pod­mor­ni­ca od komadića crnog ćilibara
    podiže se uvis
    unutra je insekat pomorac sa crn­im okruglim kolenima
    mors­ki talasi pred njim se razi­laze ko zavese
    u oblačnom okruglom prozorčetu
    pomorac ne vidi obećano zlatno-žuto
    verovat­no ne vidi sunce
    o kom su mu pričale slepe potonule ribe

    mala
    za sve bezopasna
    pod­mor­ni­ca od komadića crnog ćilibara
    stiže do obale
    neko je uzi­ma u ruku zajed­no s insek­tom pomorcem
    za njih
    na ljud­skom dlanu
    počinje
    neizbežno-juvelirs­ki pakao
    s rajskim prstima

    .

    .

    Miris kafe pleše val­cer s nepos­to­jećim mirisom

    .

    grad beč liči na drvo

    u čijim su grana­ma deca izgradi­la kućicu

    unutar nje su skrive­na veličanstve­na dečač­ka blaga

    i karte s detaljn­im maršru­ta­ma izmišl­jenih putovanja

    nepoz­nan­ice se prepiru na nemačkom s taj­na­ma ko je man­ji i neprimetniji

    unutra odrasle ne puštaju

    unutra smo mi

    tek što se nis­mo izne­na­da rodili

    Ostade posled­nji kolačić s bundevom

    koči­ja ne želi da bude kočija

    dopa­da joj se

    da leži na zemlji ko bundeva

    da ukus­no u sebi obrće semenke što se niu pretvo­rile u točkiće

    kao da prepriča­va sebi ukratko sadržaj prethod­nih serija

    a pepelju­ga će nekako sama da stigne do princa

    baš onamo

    odak­le on voli pred jutro da započne da spa­va na stomaku

    .

    .

    Prese­can­je granice dugo kao alchajmer

    .

    prvo se zab­o­rave zamenice
    zatim imenice
    zatim glagoli
    od ja te volim
    ostane volim
    zatim i ono nestane
    ne
    na kra­ju reč počin­je izne­na­da da traži
    najbliži otvor
    i uvuče se u nesvest
    ko što se graničar u beloj maskirnoj unoformi
    uvlači u sneg koji mu ne pripada

    sve će da se smiri
    kada u mom smrznu­tom vojničiću
    krc­ne poslednje
    top­lo slovo
    ali ona će te se setiti

    .

    .

    Pro­davci monohromnog smeha

    .

    u zoru kinematografa
    u rusi­ji se pojavlju­ju komičari
    anton fert­ner kicoš antoša
    vsevolod avde­jev debe­li čika pud
    arkadi­je bojtler arkaša

    nji­ho­va je polu­larnost lokalna
    u evropi i ameri­ci ih slabo znaju
    ali to nije bitno
    oni su na suprotnoj
    od čaplina loj­da kitona
    strani filmske omče
    koja se pop­ut per­tle za obuću
    mora završiti
    plas­tičn­im zaštit­nim vrškom
    na oba kraja

    da se unutar crnog i bel­og ne odveže sivo

    .

    .

    Vreme posete je završeno

                                     Alenu Bešiću

    .

    na glavnom satu gra­da Novog Sada
    kazalj­ka min­u­tara je — kratka
    a ona što pokazu­je sate — duga

    takve kazaljke pred­stavl­ja­ju jedi­ni čoveku poz­nati način
    da čita vreme sa usana

    .

    ,

                                                                           Sa ruskog: Mir­jana Petrović

    .

    .

    .

    .

    .