author-avatar

O autoru Ivan Rajović

Rođen 14. septembra 1956. godine u Ušću. Piše poeziju, prozu, pesme za decu i bavi se novinarstvom. Pesme su mu prevođene na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački. Dobitnik je nagrade „Stražilovo” za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, Oktobarske nagrade grada Kraljeva i Zlatnog pera Štajerske zajednice. Pre nego što se, na neko vreme, povukao iz javnog života, bio je urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo, Kraljevačkih novina i dopisnik „Naše Borbe“, lista „Danas“, „Srpske reči“, i portala „Štajerske novice“ „Balkan“, „Diogen“, BKG, „Krug“ i „Konkretno“. Objavljivao je prozu i poeziju u vodećim književnim časopisima, a zastupljen je i u Antologiji savremenog srpskog pesništva Novice Tadića. Član je UKS i NUNS i počasni član Štajerske zajednice. Do sada je objavio: Knjige poezije: Psi će vladati svetom (KOS, edicija Pegaz, Beograd, 1982), Pakt (Narodna biblioteka Kraljevo, 1987), Muzej voštanih figura („Novo delo”, Beograd, 1988), Velika predstava („Stražilovo”, Novi Sad, 1990), Bioskop u provinciji (Književni klub Kraljevo, 1992), Koketa, sa Draganom B. Đokovićem („Apostrof”, Beograd, 1997), Pesme („Prosveta”, Beograd, 2001). Šapat sa ivice sveta( “Alma”, Beograd, 2008) Sludnji dan Kraljeva („Presing“, Mladenovac, 2019). Iza brane pesme („Poetikum“, Kraljevo, 2020) Knjige za decu: Strašljivi lisac i druge pesme („Naučna knjiga”, Be-ograd, 1994), Vitez slinavog nosa („Sfairos”, Beograd, 1997). Knjige dokumentarističke proze: Zajedno pred Milutinom („Publik pres”, Kraljevo, 1997), Četrdeset jedna priča, sa Markom Slavkovićem („Ibarske novosti”, Kraljevo, 2001). Zabeleške iz bezumlja („Hendikep centar” i „Ibarske novosti”, Kraljevo , 2004). Roman: Uzgajalište klonova („Glas-Srbije“, Kraljevo, 2016) Autor je tekstova za dve pozorišne predstave : THE Kraljevski čabare i Vitez slinavog nosa. Od prve objavljene knjige 1982. u tada znamenitoj ediciji “„Pegaz” Književne omladine Srbije, Rajović nikada nije prestajao da piše, mada se jedno vreme aktivno bavio i politikom, na samo njemu karakterističan anarhistički način, ne priznajući nikakve lažne autoritetete i ne oduševljavajući se previše ideologijama neprimerenim ovom vremenu i prostoru. Dvadesetak najboljih godina svog života i kreativnog rada Rajović je posvetio rušenju diktatorskog režima i uspostavljanju demokratije u Srbiji. Započeo je i vodio tromesečne proteste u Kraljevu 96-97. godine. Bio je praćen, prisluškivan, premlaćivan, privođen na informativne razgovore. Danas“„uživa” u blagodetima onog za šta se borio, u nemilosti nove vlasti, bez posla, bez stana, bez plate i bez izvesne egzistencije za sebe i svoju porodicu. I dalje se bori za svoje ideje, a svoje veliko životno iskustvo pretače u stihove, kolumne, pesme za decu, pozorišne predstave i druge književne i novinske forme. Živi od pisanja, u provinciji i bez ikakvih privilegija, na ivici egzistencije, i sveta, kao i većina građana Srbije.