O autoru Oskar Davičo
Rođen 1909. u Šapcu, preminuo 1989. u Beogradu. Bio je srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu je završio u Šapcu, gimnaziju u Beogradu (Prva muška), gde je maturirao 1926. Studirao je romanistiku u Parizu, na Sorboni (1926 — 1928) i na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i diplomirao (1930). Objavio je Četiri strane i tako dalje (1930), sa nadrealističkim tekstovima. Učestvuje u stvaranju almanaha Nemoguće. Kao član KPJ 1932. biva uhapšen i od Suda za zaštitu države osuđen na pet godina zatvora. Kaznu je odslužio u KPD Sremska Mitrovica. Od 1938. do početka rata živeo prvo u Beogradu a zatim i u Zagrebu. Zbirka Pesme, koju je objavio iste godine, zabranjena je zbog „teške povrede javnog morala“, a Davičo je uhapšen. 1940. biva isključen iz KPJ po odluci Agitpropa zbog saradnje u Krležinom Pečatu, gde je pod pseudonimom S. Kovačić objavio ciklus pesama Hana i prevod Uzorane ledine Šolohova (1939). Početkom Drugog svetskog rata biva uhapšen i interniran ulogor u Italij odakle beži 1943. i stiže do Dalmacije. Stupa u redove Prve proleterske divizije, sa kojom prelazi Bosnu, Crnu Goru, Sandžak, Taru, Durmitor. Odatle je prebačen na Vis, gde je kraće vreme radio u Presbirou. Zatim sa vojskom stiže u oktobru 1944. do Beograda, gde učestvuje u borbama za oslobođenje grada. Po oslobođenju, uključen je u grupu koja je osnovala TANJUG, a potom prelazi u Borbu i Glas. Godine 1944, izabran je za prvog sekretara Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je svih značajnijih jugoslovenskih književnih nagrada. Objavio je preko 30 zbirki poezije, deset romana, knjgu memoara, niz drama, esejističkih i polemičkih radova.
Vidi sve članke autora Oskar Davičo →
