Velimir Kostov

(1956‒2020) rođen je u Dimitrovgradu. Diplomirao na anglistici na Filozofskom fakultetu u Nišu. Radio kao profesor engleskog jezika i stručni prevodilac, kao direktor i pomoćnik direktora Pozorišta lutaka u Nišu, bio direktor Novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo”. Bio predsednik Saveta za ljudska i manjinska prava u Gradskom veću grada Niša. Pesnik i prevodilac. Bio je član Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog i Bugarskog PEN Centra. Član Upravnog odbora Srpskog PEN Centra. Prevodio sa engleskog, francuskog i bugarskog jezika. Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, bugarski, slovenački i makedonski jezik. Preminuo u Nišu nakon kraće i teške bolesti 16. 7. 2020. Knjige Prećutni dogovori, pesme, Gradina, Niš, 1997. Ako to zna Vaclav Havel, pesme, Niški kulturni centar, Niš, 2004. Černa pčela, pesme (na bugarskom), Bratstvo, Niš, 2011. Prevodi i antologije Antologija kratke priče SAD , Bagdala, Kruševac, 1984. Antologija kratke priče Kanade, Bagdala, Kruševac, 1986. Elis Manro, Lišaj, Sveske, Pančevo, 1992. Deni Laferijer, Kako voditi ljubav sa crncem, Gradina, Niš, 1995, drugo izdanje Oktoih, Podgorica, 1999. Margaret Etvud: Dobre kosti, Oktoih, Podgorica, 1995. Antologija kratke priče Bugarske , Bagdala, Kruševac, 1998. Cvetanka Elenkova, Rane od slobode, Povelja, Kraljevo, 2009. Apple in the Heart – Smotra kulturnih dostignuća Roma Srbije XXVI, prevod na engleski, Niš, 2002. Alek Popov, Novo za napredne, priče, Geopoetika, 2010. Edvin Sugarev, Skrivena čula, Niški kulturni centar, 2019.

Sva prava zadržana © 2015 - 2021 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja