.
.
Saosećajući s čovečanstvom
ΙΙ
Ja sam
Srećan čovek
Živim od unosnog upravljanja instinktom
I uspešnog bavljenja
Emotivnim potucanjem.
Ti si
Srećan čovek
Kad plešeš nestaješ
I onda
Tvoj san
Juri
Svoju senku
On je
Običan čovek
Bog mu je dao
Kompjuter kao glavu
Kancelariju kao telo
Sef kao srce.
ΙΙΙ
Ako je neko važan
Ne puštaš ga da ode
Zasadiš ga u saksiju
Zalivaš ga
Iznosiš na svetlo
Nazivaš ga
Čovekom unutrašnjih prostora
Nekad će ga upljuvati muva
Nekad će ga prožvakati kućni ljubimac
Nekad će ga neko dete očerupati
Nekad će uvenuti od ravnodušnosti
.
.
.
Svet se stalno snižava
Svet se stalno snižava
Pada na kolena
Klanja se
Ljudima osiguračima
Koji su se udavili u šampanjcima vlažnih snova
I sada se silovito katapultiraju
U staklenim ustima
Pucajući
Mecima od pene
Aroganciju svog nepostojanja
Života
U praznoj ljušturi
.
.
Razgnevljeni dželat
Razgnevljeni dželat
noć
lunja na slepo
obezglavljujući
dahove dana
one koji su preostali
da ne ostavi ni traga
ni dokaza
da su postojali
A ti
Sakriveni
Čovek senka
Krišom gledaš
Krišom slušaš kroz pukotinu
s
pola oko
pola uva
pola tela
pola daha
Nekad ćeš ustanoviti da
stidljiv bojaživ
ljubazan diskretan
sačinjavaju jednog
nevidljivog
čoveka
.
.
Dobri moj prijatelju nikad nemoj da zaboraviš
Dobri moj prijatelju nikad nemoj da zaboraviš
Banda čovekolikih
Uvija se s elegancijom
aligatora
I ambicija je dužna
Da nadmaši moral
Mekani šeširi pečuraka
U vrtlogu su zajedno sa crnim kišobranima
Čvor je toliko nepredvidiv
Koliko i jedna bešumni ćelijski sudar
I bubašvaba bezbrižno ostavlja svoje tragove
U još jednoj slikarskoj šetnji po tapeti
Neba onoj iscepanoj s lošim ukusom.
Čovek u fazi čekanja uzidan u zid
Živi dosledno pod budnim pogledom
sata
Svake ponoći izleće kroz
vratanca
oglašava svoju dužnost
kao kukavica
drvenog glasa
.
.
,
Da se zaljubiš
Da se zaljubiš
Da proživiš jedan život
Da se ponovo zaljubiš
Da proživiš još jedan život
I još jedan
I još jedan
I još jedan
Dok ne postaneš
Nelegalni vlasnik mnogih života
I budeš oporezovan
Zbog svoje pohlepe.
.
.
.
Sa grčkog Tamara Kostić-Pahnoglu