Fragmenti o čitanju

.

.

ČITATI ILI NE ČITATI – PITANJE NIJE SAD

.

.

I) Dvanaest fragmenata o osobi koja čita

.

1. 1. 1. 1. Osoba koja čita bezopasna je osoba. Još niko nije počinio neki zločin dok je bio zadubljen u čitanje knjige…

.

.

1. 1. 1. 2. Osoba koja čita bezazlena je osoba. Dobro osmotrite lica čitalaca: čista dobrota, blagost, vedrina, u miru sa svetom….

            .

            ..

1. 1. 1. 3. Osoba koja čita srećna je osoba. Neuporedivo je zadovoljstvo koje nalazi u čitanju: jedinstveno po prefinjenosti, izuzetno po istančanosti, duboko po prijatnosti…

.

.

1. 1. 1. 4. Osoba koja čita osoba je puna optimizma. Čita se da bi se prkosilo smrti, da bi se suprotstavilo ništavilu, da bi se poseglo ka večnosti…

.

.

1. 1. 1. 5. Osoba koja čita mudra je osoba. Čitatelji znaju više, razumeju bolje, vide dalje…

.

.

1. 1. 1. 6. Osoba koja čita veoma je radoznala osoba. Zaokupljaju je najdublje tajne kosmosa, najveće nedoumice ljudskosti, neprekidna potraga za smislom života…

.

.

1. 1. 1. 7. Osoba koja čita obrazovana je osoba. Daje preimućstvo znanju nad neznanjem, pameti nad glupošću, načitanosti nad nepismenošću…

.

.

1. 1. 1. 8. Osoba koja čita osoba je umetničke duše. Knjige su ogromne umetničke riznice koje prosvećuju čitatelje o najvećim postignućima u književnosti, slikarstvu, muzici…

.

.

1. 1. 1. 9. Osoba koja čita čestita je osoba. Umešno odabrane knjige upućuju je u to kako da razlikuje dobro od zla, ispravno od pogrešnog, pravdu od nepravde…

.

.

1. 1. 1. 10. Osoba koja čita vesela je osoba. Čitatelji koji se često smeju dok čitaju knjige žive srećnije, bolje i duže od ljudi koji ne čitaju i nikad se ne smeju…

.

.

1. 1. 1. 11. Osoba koja čita blagonaklona je osoba. Knjige podučavaju čitatelje zašto i kako da budu saosećajni prema drugim ljudima, prema svim živim stvorenjima, prema našoj dragocenoj planeti…

.

.

1. 1. 1. 12. Osoba koja čita nesebična je osoba. Uvek će pozajmiti ono što joj je najdragocenije – knjigu iz vlastite biblioteke – nekome kome je neophodna…

.

.

II) Dvanaest fragmenata o umeću čitanja

.

.

1. 1. 1. 1. Uvek čitajte polako. Brzo čitanje znak je nepoštovanja prema piscu…

.

.

1. 1. 1. 2. Nikad ne čitajte samo da vam prođe vreme. Time ne poštujete ni čitanje ni vreme…

.

.

1. 1. 1. 3. Uvek čitajte pažljivo. Nemarno čitanje uopšte ne zavređuje da se nazove čitanje…

.

.

1. 1. 1. 4. Nikad ne čitajte samo da biste se uspavali. Odatle nužno slede ružni snovi…

.

.

1. 1. 1. 5. Uvek čitajte s ljubavlju. Ravnodušno čitanje ostaje na površini knjige…

.

.

1. 1. 1. 6. Nikad nemojte baciti knjigu. To je neoprostivi smrtni greh…

.

.

1. 1. 1. 7. Uvek čitajte kao da vam je to poslednja knjiga. Jedino ćete tako uistinu ceniti ono što čitate…

.

.

1. 1. 1. 8. Nikad nemojte ukrasti knjigu, osim ako stvarno ne možete bez nje…

.

.

1. 1. 1. 9. Uvek čitajte na pristojnom mestu, u pristojnom položaju. Knjige su veoma osetljive na to kako postupate s njima…

.

.

1. 1. 1. 10. Nikad nemojte ostaviti knjigu nepročitanu. Najbolji delovi obično dođu potkraj…

.

.

1. 1. 1. 11. Uvek pročitajte knjigu bar dvaput. Knjiga koja ne zavređuje da se pročita dva puta ne zavređuje nijednom…

.

.

1. 1. 1. 12. Nikad ne sudite o knjizi po njenom autoru…

.

.

Čitati ili ne čitati – uistinu nije pitanje sad. Čitati, naravno, šta drugo!

.

.

.

.

.