.
.
….Kupio sam robota. Nisam mogao da se oduprem toj želji. Dan uoči Božića je čas u kom čovek najlakše može da pronađe opravdanje za sebe.
….Svugde se osećala atmosfera praznične kupovine i demon brzog potezanja plastike pobedio je ko zna koji put. Žena na kasi je veštim pokretom provukla karticu.Upitala me je da li mi treba pomoć? Odbio sam. Kutija nije bila teška, ali sam je zbog dimenzija nosio obema rukama. Ljudi su se sklanjali, propuštajući me da prođem.
…..Na autobuskoj stanici sam čekao pola sata. Prošla su dva puna autobusa u koje nisam ni pokušao da uđem. Kutiju sam pažljivo spustio na trotoar i oslonio ruku na nju. Dosezala mi je do grudi. Slika robota se nalazila na svakoj strani. Ispod su bile ispisane rečenice na kineskom, ili možda čak japanskom. U radnji su se prodavala dva tipa: Gariša tip 1, i Gariša tip 2. Zbog njihovih imena sam pomislio da su napravljeni kod nas, ali više nisam bio siguran u to. Pogledao sam na sat. Nestrpljivo sam čekao da stignemo kući.
…..Smestio sam se s Garijem na zadnjoj platformi. Vozač je oštro vozio, kao da se trka s nekim. Putnici su se klatili u svakoj krivini kroz koju smo prošli. Jednom rukom sam držao šipku, drugom pridržavao kutiju.Vodio sam računa da se što manje pomera. U jednom trenutku su zaškripale kočnice i svi smo se našli na podu autobusa. Čulo se stenjanje, gunđanje, i sočno psovanje nečije majke. Ustao sam među prvima, uspravio kutiju, i šapnuo Gariši: „Izvini.“ Žena koja je stajala do mene gledala me s nevericom.
Kada smo stigli kući raspakovao sam i oslobodio novog drugara stiropornih okova. S obzirom da su mu već bili montirani točkići, gurao sam ga kroz stan i usput mu teatralno pokazivao njegov novi dom. Znao sam da je smešno to što radim, ali nije me bilo briga.
…..Nemam želju da budem bilo čiji vlasnik. Usamljen sam i potrebno mi je društvo. To je jedini razlog moje kupovine. Gariša je urađen po uzoru na R2-D2, robota iz filma Ratovi zvezda; Na prvi pogled je isti kao veliki kancelarijski usisivači; uspravan limeni valjak s glavom u obliku polulopte. Umesto ruku ima poluge sa strane. Na njih je moguće kalemiti razne dodatke koji se naknadno kupuju. Ima priličan broj prekidača i led lampica. Uglavnom su crvene i zelene boje. Poseduje još tri priključka za usb, LCD projektor kao i dva zvučnika sa strane. Kupio sam skuplji model. Gariša tip 2 može da priča i muškim i ženskim glasom, zavisno od moda koji izabereš. U njega je ubačeno oko sto fraza koje se koriste u svakodnevnoj komunikaciji; tako su mi rekli u prodavnici. Ima spoljnu jedinicu u vidu antene. Ona se izbacuje na sims i ima ulogu da prima informacije sa satelita koji kruže iznad naših glava. Upozorava na vremensku prognozu, opasnost od padavina, indeks UV-zračenja i brzinu vetra, ako ga ima.
…..Na dnu kutije sam pronašao uputstvo za upotrebu. Kompletan tekst u njemu je bio ispisanmeni nepoznatim, znakovnim pismom. Prelistavao sam ga stranicu po stranicu. Moj strah je bio opravdan.
„Gari, šta sad da radimo?“
Gari je i dalje ćutao. Nakon detaljnog pretraživanja, prepoznao sam i pritisnuo on-off dugme. Čulo se kratko pištanje. Najveća crvena lampicaje počela da treperi. Skočio sam od radosti i počeo da ga ljubim u mesto koje bi, po mojim pretpostavkama, trebalo da mu bude čelo. Na internetu sam pronašao sva detaljna uputstva neophodna za puštanje u rad. Uz pomoć bežične konekcije sam ga povezao s mojim računarom, tako da je Gariša tip 2 dobio sve neophodne podatke o meni. Priključio sam ga na struju da mu se napuni baterija. Ostalo je samo da čekam. Ugasio sam sva svetla i ispružio se po dvosedu.
…..Nepuna dva sata nas je delilo do početka Božića. Hipnotisano sam gledao u njegovo crveno oko,pokušavajući da ostvarim dublji emotivni kontakt. Palo mi je na pamet da on sada zna više o meni nego ja o njemu. Da li me prezire zbog filmova koje volim da gledam? Da li mu se sviđa moja omiljena muzika? Ulicom je prošao automobil i na tren farovima osvetlio sobu u kojoj sam ležao. Bio sam umoran. Vremenski razmaci između treptaja postajali su sve duži. A onda se,iznenada, desio prasak.
…..Skočio sam iz kreveta. Vatreni buketi na nebu su najavljivali slavlje. Na Garijevoj glavi su se upalile sve postojeće lampice. Glava mu se okretala oko ose. Snop svetlosti iz njegovog projektora prikazivao je na zidu pokretne slike neke oskudno odevene devojke koja se uvijala oko šipke, pevajući Džingl bel rok. Pesmu sam prepoznao jedino po melodiji i rečima u refrenu. Ženska je imala kose oči i odlučnu nameru da ide do kraja. Kada je zbacila sa sebe i poslednju krpicu, uputila mi je poljubac i prošaputala:
……….„Vuaa ajj niii, vuaa sjan ni“
Gledao samprojekciju na zidu. „Zgodna cica“,rekao sam sebi, „Ova mora da nije naša“. Devojka mi je opet uputila dvodimenzionalni poljubac:
……„Vuaa ajj niii, vuaa sjan ni“, čulo se iz zvučnika.
…….Okrenuo sam se prema Gariju. I on je usmerio svoje crveno oko prema meni. Gledali smo se neko vreme. Došlo mi je svašta da ga pitam, ali sam odustao. Lud i naporan dan.Nepoznata dama je ponovo krenula da se uvija oko šipke. Sagnuo samse da potražimon-off prekidač, uz uzdah.
…….„Žao mi je bejbi, možda neki drugi put“.
.
.
.
