Lice podsmeha

Tvoj leš se ne vidi

od crnih ptica.

On je tamo

gde

uvek

ima mesta.

Prestarao bitke.

Nezrela Klica?

Ima svoje vreme

za prašenje

i plod.

Ali zdrav Koren

služi

za nauk

onima što veruju u Smrt.

Čitati nije jednostavno.

Počinje li jednoga dana?

Dočekaću i ja,

jakog da me slabu ponese.

Sve lete istovetno, previše se daju.

Tako prestaju da traju.

Drhti put

i maslačak žut.

Znaš li?

Posećujemo groblja

i brata svoga.

Između redova

svaka nova teskoba.

Mutnog oka.

Lice podsmeha.

i

Lažni svedok.

Znaš li?

Lažni

krojač šije.

Kao kad

sašije pravo,

kao kad sašije krivo.

Majstore,

Ti krivi ubodi tvoji.

Ostaće nam samo popucali konci.

I ko da

veruje onom što

se stalno zaklinje.

Kad mi lisica

želi ukazati poverenje.

Ja poverujem.

Verujete u sva moja uverenja.

O, dragi, ti si drvoseča iz prošlosti

Pričaš drvetu koje ne sluša.

Presečeš reč tražeći

mu korenje.

Reč postaje opis.

Šapneš, a možeš polomiti zube.

Misleći da su neophodni,

uvlače te u zamku

Beskorisnih drvoseča.

I gle:

Štetočine.

Deluju bezazleno.

Otporni

na lekove

neproverenih doktora.

To prenosi štetočina na slabe.

To slabi prenose na glupe.

Zaraza potiče od čoveka.

Ima 16 razloga da upamtim.

16, broj moje sobe u bolnici.

Opisujem osobu

koja se vraća po lek.

Zver je

konačno

na slobodi.

Ako je pustiš, prepusti je vetru.

Neka ide, neka

vidi korov

koji raste

u svom redu

i zakonu.

Znaš li?

Noć je kolebanje.

Znaš li?

Svi su tvoji gradovi u kojima se vešto kriješ.

A

Gube se tragovi.

Menjam

vrata na kući, menjam prozore

na gradu.

Menjam točkove na kolima.

Ljubav ispoljiti nemušto.

Ljubiti dubinu.

Deo po deo.

Palim cigaretu.

Posle gorčine

sve počinje

od malog užitka.