Poezija

Makabristi

 

In memoriam

 

to tako počinje:

glasovi se izviju sa prozora,

zovu na ručak

i prekidaju igru.

majke na vetar prislone vrata

i prostru put od žute cigle.

dečaci s odranim kolenima

sede na ivici stiha

i pljuckaju na prolaznike.

iz otvorene knjige

izbiju vlati trave…

moj prijatelj, enkidu, prijatelj

kojeg sam voleo,

iznova postaje in memoriam

za vitmenove epigone.

 

 

 

Nivelisanje

 

ispariti iz sebe.

 

izgubiti se u bliskosti

kao hram u kjotu.

 

s plavookom imenjakinjom

cunamija

 

skupljati račiće sa licem

utopljenih samuraja.

 

smisliti haiku, i zaboraviti…

(posvetiti nekom njegovu

odsutnost)

 

zagnjuriti sa svetim spisima

u iluziju neba.

 

iznivelisati dušu.

 

 

Makabristi

 

ljudi odlaze

 

:kad im se s dremežom

posle nedeljnog ručka

 

kolibri zavuče u srce.

 

:kad igračice demencije

makazonogo zaigraju kan-kan.

 

:kad ih zavoli kotrljajuće žbunje

iz špageti vesterna

 

i isprati kroz poslednji kadar.

 

:kad kod kostura u ormaru

upišu kurs

 

makabričkog plesa.

 

 

 

Deus ex machina

 

zalutaj u narativ,

kao godzila iz albaharijeve

priče

 

ili četvrti pucanj u dalasu.

 

natankuj rezervoar nadrealizmom

i mahni adio iz papamobila.

 

mehaničkom rukom,

namontiranom na organizam

teksta,

 

lupi ćušku logici.

 

budi godo koji se pojavljuje

i rešava stvar.

 

 

Trn

 

sitan anahronizam

viri između redova:

 

dislociran,

kao neka čudna flora,

iz prirodnog habitata.

 

komičan i passé

kao dvoboj pesnika

ispod ženske suknje.

 

kao pucanj u plafon

i weltschmerz,

 

trn zapuštene estetike

u oku puritanca.

 

 

 

 

  1. H.

 

on izvodi moonwalk

po vodi…

 

baca nebeske udice

u mrestilište duša.

 

džokej na magarcu je

albino semit,

 

prvi protagonista

iz gutenbergovog tiska,

 

ideja koja se spustila

u istoriju

 

da te voli.

 

 

 

Drugi dolazak

 

  1. V. B. Jejtsu

 

konačno i to…

neko je pustio nuklearnu zimu

iz kofera, bez gumba za ,,undo”.

svet je izgubio ravnotežu,

dok ekrani trepere apokalipsom

i nasiljem

i poslednji maks je pobesneo.

besumnje, repriziraće na netfliksu.

besumnje, u ejč-diju.

sfinga je ustala da potraži svoj nos,

ptice černobilja odletele za fokušimu.

surogat majke čekaju u redu

proglašenje mis univerzuma:

dva milenijuma daleko od vitlejema

čovečanstvu se vraća

mesija iz epruvete

bez uputstva za upotrebu.

 

 

 

Karnivor

 

jedno je sigurno,

 

ljubav ćete razbiti ko školjku

da dođe do mesa.

 

 

 

 

 

 

 

 

author-avatar

O autoru Darko Stanković

Rođen 1986. godine u Surdulici. Po obrazovanju je elektrotehničar računara. Radi u fabrici kompanije ,,Alfa-Plam” u Vranju. Piše pesme, kratke priče i aforizme.