.
.
Manifest pitomog feminizma i njegov univerzalni značaj
Čimamanda Ngozi Adiči, Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje, MILICA magazin, Beograd, 2018.
Draga Idžeavele ili Feministički manifest u petnaest predloga, MILICA magazin, Beograd, 2019.
.
.
…..Knjiga, odnosno esej, prethodno govor na konferenciji, kao i (raz)govori koji su kasnije usledili, nigerijske autorke Čimamande Ngozi Adiči, skrenuli su pažnju ljudi svojim nenametljivim, ali britkim zapažanjima koja treba da se tiču svih nas, jer su neizostavno deo svakodnevnog života. U Srbiji je prevedena i objavljena knjiga Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje, u okviru rada Udruženja društveno odgovornih žena MILICA magazina. Sa Čimamandinim radom najpre se susrela glavna urednica magazina i urednica izdanja, Milica Laufer, koja je prepoznala značaj osnovne ideje autorke i potrebu za njenim širenjem. U završnim fazama pripreme očekuje se i još jedna Čimamandina knjiga Draga Idžeavele ili Feministički manifest u petnaest predloga, čiji će izdavač takođe biti MILICA magazin.
…..U knjizi koja je objavljena prethodne godine, ideja vodilja je data već u naslovu, dok u tekstu autorka razrađuje objašnjenje ove ideje, zastupa svoju tezu ilustrujući je uobičajenim primerima iz svakodnevnog života iz sopstvene sredine, ali i kroz iskustva drugih osoba, u drugim sredinama. Naizgled obične, svima bliske situacije, koje su, besmisleno opravdane, postale uobičajene, dobijaju dimenziju univerzalnosti i nameću pitanje problema roda. Na taj način se problem roda prostire od Nigerije do Amerike jednakim intenzitetom, uz prisutne kulturološke razlike, potvrđujući sveprisutnost ovog problema.
…. Autorkin šarmantan autobiografski stil s početka eseja prerasta u otvoreni i sadržajni monolog, čiji se završetak može posmatrati kao neophodni deo strukture usled poštovanja forme, dok zapravo čitav esej ostavlja utisak jedne započete diskusije za koju se čini da će dugo trajati. I dobro je da je tako. Čimamandin pre svega prirodni, neagresivni i potpuno savestan feminizam, analitički promišljen na nivou socioloških, bioloških, psiholoških, političkih i uopšte kulturoloških pitanja, nenematljivo stvara atmosferu pogodnu za shvatanje i prihvatanje problema kojim se ona bavi. Pre svega ističe da se feminizam tiče svih, dakle, ne samo žena, niti samo nekih žena koje se njime bave u teoriji ili u praksi, već svih ljudi, dakle, oba pola. Komentarišući stereotipe koji prate ovaj pojam, kao i reakcije pojedinaca ili čitavog društva, podseća kako je lako uvideti koliko se ovom problemu pruža otpor, prati ga izbegavanje, ignorisanje, lepljenje negativnih konotacija i prećutno slaganje sa tim da je problem roda nerešiv i da ga otud treba i ostaviti po strani. Srećom, ona se s tim ne slaže, već kroz konkretne ideje pruža mogućnost rešavanju ustaljene rodne neravnopravnosti i podstiče stvaranje boljeg društva, uz napomenu da su to procesi koji će dugo trajati.
…..Posebnu pažnju poklanja vaspitanju dece, time logično krenuvši od samog početka na putu promene društva. Komentariše uspostavljene razlike u načinu odgajanja devojčica i dečaka, kao i u njihovim kasnijim interakcijama. Teret rodnih uloga se, takođe, pominje, pri čemu autorka osporava bilo kakvu manipulativnu prednost koja bi bila naklonjena muškom ili ženskom rodu, neprestano insistirajući na ravnopravnosti i prihvatanju razlika u osobinama, koje nas neminovno prate. Problem roda, dakle, definiše kao naklonjenost podrazumevanoj potrebi za onim kakvi bi trebali da budemo, što kod svih stvara veliko opterećenje. Rešenje ovako koncipiranog društvenog stava vidi u okretanju onome kakvi zapravo jesmo i međusobnom poštovanju svih evidentnih razlika.
…..Čimamanda feminizam predstavlja kao deo ljudskih prava, uz značajnu konstataciju da to jeste podrazumevano, ali ne i dovoljno, jer se time isključuje, ili makar zanemaruje, činjenica da je pitanje roda problematično kroz čitavu istoriju i da ženski rod predstavlja deo ljudske populacije koja je u svakom društvenom uređenju imala manja prava, što se odnosi i na savremeno doba.
…..Knjiga koja će se uskoro naći u prodaji, Draga Idžeavele, predstavlja jednu vrstu materijalizacije stavova iz prethodno objavljene knjige, odnosno sprovođenje ovih ideja u praksi. Započeta kao intimna prijateljska pomoć majci koja želi da svoju ćerku odgaja kao feministkinju, razvila se u esejističko delo, manifest feminizma i ujedno priručnik roditeljima za vaspitavanje, i to ne samo devojčica.
…..Na početku eseja nailazimo na postmodernističku ostavštinu u vidu tvrdnje da „feminizam uvek zavisi od konteksta”, što je važno razumeti da bi se zapravo na pravi način razumela filozofija ovih knjiga i ono protiv čega se Čimamanda bori, a to je da je feminizam teško tumačiti kao jedan stereotipni model ili shemu ispravnog načina razmišljanja i ponašanja, zbog kojih bi ubrzo zadobio negativnu konotaciju. Feminizam za autorku predstavlja sasvim prirodan pristup životu, koji podjednako uvažava oba pola i pomoću kojeg je moguće vršiti zdravu evaluaciju koja se tiče pitanja roda i svega što iz toga proističe.
…..Kroz petnaest predloga datih za vaspitanje devojčice, Čimamanda pedagoški studiozno polazi zaista od samog početka, naglašavajući koliko je za pravilno (feminističko) vaspitanje potreban istinski zdrav odnos roditelja, a zatim i čitavog okruženja, koje će joj pomoći da usvoji i potpuno u sebi utemelji zdrave stavove za čitav život. Kroz konkretne primere, reminscencije iz tipičnog odrastanja, komentare sa kojima se žene tokom života susreću, kao i komentarisanje tradicionalnih razlika uspostavljenih tokom odrastanja devojčica i dečaka, Čimamanda ovim tekstom pomaže usvajanju zdravog pristupa u vaspitavanju novih generacija među kojima ravnopravan odnos između polova treba da se podrazumeva.
„Zato što si žensko” nije razlog ni za šta. Nikad.
…..Osvrćući se na to „koliko rano društvo počinje da formira rodne uloge”, ističe kako je neophodno shvatiti i osetiti da „u istinskoj ravnopravnosti ne postoji ogorčenost” i tako pomaže razumevanju, kako na psihološkom, tako i na biološkom empirijskom nivou i podržava sazrevanje ideja o rodnoj ravnopravnosti koju čovečanstvo toliko dugo izbegava na sve načine.
…..Izuzetno važnim se čini i sam autorkin pristup, koji je humanistički, filantropski, feministički, pitom i ujedno prepun besa, te tako formira sasvim novi pravac u okviru feminističkog pokreta – savremen, stabilan, progresivan i odlučan u nameri da se o problemu roda javno govori, da se odbaci jednodimenzionalnost u njegovom shvatanju i da se vremenom uspostave novi društveni odnosi koji će podrazumevati razvijenu svest o ravnopravnosti rodova i istinskog značenja tog pojma.
.
.
.
.
.
