.
.
likovi:
.
-neko
-neko drugi
-možda još neko
-nije važno ko je ko
– radnja ovog komada dešava se između bilo koje dve strane nepotrebnog razgovora, u svim međuprostorima paralelnih stvarnosti, u jednom istom trenutku vremena.
– likovi i publika tokom cele predstave sede u mraku, na nasumično raspoređenim stolicama okrenutim u različitim pravcima
– likovi čitaju tekst sa mobilnih telefona
.
-
-
-
- U gradskom prevozu
-
-
-e, alo, e… ‘de je Anka?
–
-Jesam ti rek’o sto puta da ne pričaš tako na telefon?
–
-Pa upašće ti na gajbu, retarde.
–
-Aj napolje.
–
-Ma ne napolje-napolje. Na žurku-napolje.
–
-Aj šta te tamo smara, majke ti?
–
-Pa što bi iš’o noćnim, odemo tamo zadnjim dnevnim, i izbejimo do jutarnjeg, evntualno poručkamo tamo nešto.
–
– ma dobro, bre, šta god…
.
.
-
-
-
- Svuda između
-
-
-O sveto nebo, o moćne sile, bacite jedno pečeno pile
-U to se javi bogataš sa grane: ne dajem ništa za gotovane.
-Mama me je poslala u prodavnicu, imam tri groša: za hleb, mleko, kafu i pljuge.
Od naše kuće do prodavnice pored puta je dug jarak, možda će me neko tek sutra naći tu. -A rizli opet nema. Možda me ni sutra niko ne nađe. Imaš jednu u plavoj knjizi. Za svaki slučaj.
Tvoja mama spava na bromazu, tvoja mama čvrsto spava na bromazu.
Koliko bi ti kilometara mogao da pređeš peške, bos?
Stvarno, koliko bi TI kiometara mogao da pređeš? PEŠKE, BOS, KOLIKO?
Sloboda je mrtva, živela sloboda. Sloboda je mrtva, živela sloboda. Građanske slobode. Slobode građanskog društva. Slobodu je najlakše ugledati dok biramo između deset ambalaža na polici.
Ako opet zakasnim, izbaciće me iz škole. Moji će me ubiti. Opet nisam glasala.
Šušti, šušti bambusov list. Šefe koji ti je vrag?
List, vrag, krug, drug, gospodin, govno u odelu. Indija, Pakistan, Iran, Sirija, Afgan, Južna Koreja. Južna Koreja. Tunis, Izreal, Turska, Rumunija, Abu Dabi.
Prokleta je Amerka – Sve je to… druže moj – a ja kažem A, a, a gde je Amerika? Gde?
I ti si debil. I ovo je debil. I zlato što sja. I ona je debil, svi ste debili bre jebote. ‘si i ti debil?!
-SPALITI SRUŠITI
-MOLOTOV BACAČ PLAMENA KAMENA S RAMENA BACAČ PLAMENA
-DOK SE SVE NE… ŠTA?
-MA NIŠTA, MRTVA DECA.
-NEMAM ČAK NI PERTLE.
Ne nemam garažu, jebo vas multibilionski biznis iz garaže sa povratnom kartom za kurčevi Pluton koji više nije ni planeta, nemam jebenu garžu i šta
ma ja nemam čak ni pertle
čak ni pertle,
dobar dan gospodine Arto
Neoliberalizam: Ogledalo, ogledalce moje.
-ako kroz godinu dana bude duplo više reklama, možda…
-kažem ti, neće se desiti, uvek isti krug ponoviš, a oni sve zaborave, pa mogu iz početka
GEJ JE OK GEJ JE OK
RADNIČKA KLASA NE GLASA
SVINJISKI BUT 189,99
koliko može putnik, ako ga ne izbaci kontrola kad krene na posao, da radi smena od deset sati za manje od 1000 dinara, ako ne mora da izdržava porodicu, ako živi sa roditeljima, i nema nikakve troškove…
koliko može radnik, ako putuje svaki dan, a često ga izbaci kontrola, da radi smena od osam sati, za manje od 1000 po smeni, ako mora da plati kiriju i sve račune, ako mora tog dana njih troje da doručkuje i ruča… koliko može još da veruje da ga baš niko ne pravi na budalu, namerno i samo njega. koliko može tako dok ga mi svi jebemo u zdrav mozak?
da li ste glasali?
da li ste gledali juče?
da li ste čuli danas?
da li se sećate?
-Je l’ se znamo mi?
-Upoznali smo se već nekoliko puta
-Jbg, izvini, ne pamtim od kako su mi spržili mozak lekovima, kako ti je keva?
-Keva?
-Pa moram nešto da te pitam, svako ima mamu, je l’ da…
-ali…
-O da, kakva glupost, nema mamu kome je mama umrla, a u šta sad ako je tebi na primer mama umrla, onda je tebi sad sigurno neprijatno, izvini to je jako glupo bilo…
-Ne ne, nije problem, nemam kevu, ali umrla je kad sam bio klinac, nije to nešto zbog čega mi je neprijatno, ne brini
-Ali ne, baš sam debil izvini, uvek tako moram da kažem najpogrešniju moguću stvar, ovi lekovi nisu ni za, znaš šta, vodim te na sladoled da častim, da te oraspoložim
-Ali nema potrebe, samo sam
-Nema sad šta, ispala sam budala sad moram nekako da se iskupim, sigurno imaš malo vremena, uvek svi moraju da imaju bar malo vremena za tuđe banalne nesigurnosti
-ali ja zaista nemam i moram da…..
-ali hajde, nije kao da ćeš biti srećniji ako uspeš nešto da uradiš, bolje kad sam već ja propala svi da propadnu, ovako, će samo da te mrze ako budeš srećan
-molim te, saslušaj me, samo sekund, uopšte nije reč
-Ma kapiram ja sve, ne brini, sve je meni jasno, i zašto bi neko uopšte bio srećan sad, to više niko ne gotivi, moraš stalno da rešavaš neki problem, najbolje nepostojeći, jer je onda najmanji rizik ako ne uspeš da rešiš, ali cela komplikacija dok izmisliš šta nije u redu, pa posle kad zaboraviš da si izmislio, ma da bre, teško je čovek da se snađe, kad ne znaš više, šta kome lažeš
-ali nisam te uopšte zbog toga zvao…
-Ma strašno, dok pohavtaš sve i dok se razbudiš, ono već prošle reklame posle dnevnika, e evo mi ga prevoz, taman, moram da žurim, ajde, baš mi je drago da sam te srela, super, pozdravi kevu, ćao…
PROGRAM PREKIDAMO ZBOG NAJNOVIJIH VESTI:
-meni kao ženi baš na primer najviše smeta što nema nastavak u ženskom rodu za svaku reč, što da bude samo za žene, kako je lepo pedagoškinja, što ne bude i za predmete lepo, na primer – automobila, u ženskom rodu, umesto automobil, ako vozi žena vozač, pardon, je l’ vozačica ili voziteljka? Baš nešto mislim ako to rešimo, one žene što ne smeju da prijave nasilje će mnogo lakše da se oslobode, a one što peru još uvek veš na ruke, sigurno će moći da kupe veš mašinu, čim se dogovrimo lepo, sve kao i mašina, da bude u ženskom rodu, što se mene tiče, to će sigurno da nam reši sve probleme…
O merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa izvršiteljem i notarom.
O merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa izvršiteljem i notarom.
O merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, konsultujte se sa komorom izvršitelja.
Maligni limfom. Maligni limfom. Maligni limfom. Maligni limfom.
Mali Pera Mitić boluje od teškog obika zatočeništva u liberalizmu, budite humani, pošaljite SMS na broj 1711, i pomozite malom Peri da ga opet zajebu za pare.
Ako želiš promene, Sunce da te ogreje,da te pokrene. Evo nek se zna, evo ja ću biti ta, pitaću te prva: udaj se za mene?!
Hvala ti što se sa tobom osećam toliko nevažno, kao da ne postojim, i što mi svaki dan treba sve više hrabrosti da pogledam sebi u oči, hvala ti, ti si pravi autoritet koji mi je nedostajao… je l’ mogu molim te da ti operem i masiram stopala, pošto dođem sa posla, sredim celu kuću, skuvam ručak za sutra i pomognem deci oko domaćeg, može molim te, tako izmorena, tebi da sredim te nokte na palčevima, pa ono moje omiljno, ja se napalim ko debil, pa ti se nabacujem, a ti mi kažeš da ne može sada, kao da sam šugava i odvratna, hoćeš molim te, samo malo da me poniziš, kad sve uspešno obavim, bez licemerja, likovanja i patetike, hoćeš da me omalovažavaš, posle svega to je jedini način da se osećam dosledno kako zaslužujem….
PROGRAM PREKIDAMO ZBOG NAJVAŽNIJIH VESTI:
1.
Koliko ste flajera danas uzeli?
-Uh to je baš konkretno. Ja ne uzmem nijedan flajer, ja budem bezobrazna.
– A šta uradite kada ga ne uzmete?
-Samo prođem.
-Okrenete glavu? Spustite pogled?
-Samo gledam pravo i prođem.
-Primećujete li tom prilikom nešto neuobičajeno?
-Ne.
– Hm, zanimljivo.
2.
-jeste li platili kiriju?
-jesam.
-da li se sa stanodavcem nalazite kod vas, kod njega, ili mu novac šaljete?
-kod mene.
-ponudite li ga da sedne? Možete li mi opisati atmosferu pre susreta sa stanodavcem?
-prvo se stanodavac najavi dan ranije da će doći da pokupi kiriju; to je uvek na početku meseca. Iii… ja već prvog moram da spremim novac za to… i onda… a stanodavac nikad ne dođe on, nego uvek dođe njegova žena, koja mu je kao neki lični pomoćnik. Jednom me je tako zvala telefonom, i kaže ‘Goca’, meni je neko vreme trebalo da shvatim o kome se radi, ona kaže:’ Goca, Pavketova’, i ja skapiram, pa njoj je uloga da bude njegova žena, mora ona to da radi. I onda glumim poniznost čisto da se i ona, bar taj jedan put u mesecu, oseti kao da ima neku poziciju moći. Uglavnom žuri, neće da pije kafu, ili se možda gadi.
-Mislite da bi razgovor, ukoliko bi se nekad zadržala, ubrzo prerastao u neprijatnu tišinu?
-(posle dugog ćutanja)Ne. Otišla bi taman pre nego što se to desi.
-U redu. A možete li mi reći kako se vi osećate prvog u mesecu? Kako se osećate po pitanju toga što gotovo cela plata odlazi vlasniku prostora u kom prosto bivate, spavate i dišete?
-(posle dugog ćutanja) nemam osećanja u vezi sa tim. To me ne uznemirava. To je kao neka… istorijska neminovnost. Van mojih dometa.
-Ne osećate se nimalo suludim što ste deo te ‘istorijske neminovnosti’?
-ne više nego što se osećam suludo što sam uopšte živa. Nema danas izbora. KapitUlizam ili smrt. Možeš da pokušaš drugačije, ali…
-U redu. To bi bilo sve. Vaše stanje je znatno bolje nego što sam mislio, bićete prebačeni u dnevnu bolnicu.
3.
-Ponovo ste progrizli sopstvenu kožu?
-a vi to ne radite?
-Šta vas je navelo na to?
-glad, bes.
-jeste li sada siti? Osećate li se manje besnim?
-Ahaa, kad malo bolje razmislim, ja možda napravim sranje samo da bi me doveli ovde kod vas da me izdrogirate… dali mi one roze zelene.
-jeste li sanjali nešto noćas?
-ja nisam nikad ništa sanjao.
-mislite da je to posledica agresivne intkosikacije narkoticima?
-ne.
-verujete li u boga ili neko drugo ‘više’ biće?
-a šta vas boli kurac u šta ja verujem? Sediš tu, crtaš kockice, čekaš da mi prepišeš još hemudže, pa da ideš negde da cirkaš i muvaš klinke. Pička ti bre materina, pizdo jedna, mravu. Govno u odelu.
Šokantno.
Ne umem da lažem, ne umem da lažem, vraćam se sebi, pola litre mleka, Hrist je među nama, hleb, i toalet papir, u četvrtak u 08 i 15 kod endokrinolga, ne umem da lažem, vraćam se sebi, ajde, ljubim te pusti nešto normalno da gledamo, uvek mi se sere od vesti, ne umem da lažem, vraćam se sebi… alo bre mali, ali alo, ma tebi se obraćam, govno malo, pa šta radiš to, pa je l’ dođe moj ker da se posere tebi pod prozor, mamicu ti šugavu, pa za vas su opanci oni gumeni tigrovi iz dvehiljaditih ko luji viton, pizda li vam materina seljačka, ma skupi bre to govno da tebe ne stavim u kesu, ima da te odrobijam, ti ćeš bre meni da zaseravaš… aman bre stišaj taj televizor i promeni, đubre sebično nedojebano…. vraćam se sebi, vraćam se sebi, ljubav svima, Hrist je među nama, mali naći ću te gde živiš ima da ti se poserem na prag… samo da mi prođe ovo sranje u četvrak….
Pamučne gaće………. komada 17
Čarape…….nepoznato(ne mogu sad da brojim čarape)
Pantalone…..4
Majice, košulje….. komada 12
Džemperi…..komada 3
Kaputi, jakne.. komada 2
Čizme… 1 par
Četkica za zube
Brijač….. komada 5(to skoro nešto kupljeno)
Pasta za zube
Konac za zube
Češalj
Šampon za kosu
Sapun
Sapun za lice
Šampon za telo
Balzam
Krema za ruke(Ne bih ti ja to preporučio)
Peškiri…. komada 11
Kuhinjske krpe…. komada 10
Čaše…. komada 5
Šolje…. komada 3
Šoljice… komada 4
Tiganj
Šerpa
Šerpica
Ona plastika za ceđenje voća
Činija
Činijica…. komada 3
Tanjiri… komada 7
Escajg….. 3 kompleta
Asepsol… 3 litre
Soona kiselina… 2 litre
Ostala sredstva za dezinfekciju… 5 boca
Četke za ribanje… komada 3
Krpe za ribanje.. komada 6
Disfunkcionalan mobilni telefon… komada 2
Bicikl
Mikser marke ‘Gorenje’
Naočari za vid
Blok za pisanje
Olovke… komada 3
Hemijska olovka
Tehnička olovka
Bojice drvene… komada 27
Skicenblok
Konac i igla za šivenje
Crni čaj…20 grama
Tranzistor
Ksalol…. 2 table
Bevifleks… 2 table
Magnezijum… 16 kesica
Brufen 500mg….1 tabla
Andol….1 tabla
Kafetin… 2 tablete
To je dovoljno.
To je dovoljno?
-ti si dovoljno.
-ti si.
-ti si.
-hoćeš ti da budeš pitanje ili odgovor?
-odgovor. A ti?
-hoćeš da me vodiš svuda sa sobom?
-u šumu i u bioskop i na čet i na rejv i u supermarket i u park
-hoćeš da ćutiš kad te budu tukli?
-ako se uplašim izdaću te. Sigurno ću te izdati.
-i ja bih tebe izdala.
-hoćeš da ćutiš kad te budu tukli?
-ako se uplašim izdaću te. Sigurno ću te izdati.
-i ja bih tebe izdala.
-ali Nju ne bismo.
-ona će nas izdati. Ona će nas pojesti.
-nek jede, prijatno joj bilo! Da poraste velika i jaka!
-više ne sećam kad mi je poslednji put rekla da me voli, ma neće ni da me pogleda
dobro joj je samo dok je jebem, posle bleji na netu, i ide kod drugarice, stalno ima neka posla, samo je slobodna kad treba da se jebe… neće ni da me pogleda posle, neće da me pita kako sam, je l’ mi se desilo nešto. Ako me pita je l’ hoću čaj kad pravi sebi, uvek liči na moju baku, i to onda postane previše…..
-niko se ovako ne ponaša prema nekom koga voli, ona je nekad verovala u mene…
ne ponašaš se ovako prema nekome koga voliš
ovo je laž
nikad se ne ponašaš ovako prema nekome koga voliš
srećno sa malom dušom i velikim ambicijama, srećno sa plimom sramote na mesečini
srećno kad priznam sebi istinu
-volim ukus uglova tvojih usanau zoru, kad su ulice prazne, i kad grad spava.
-volim da te držim za ruku.
-volim što znam da isto voliš iste pesme kao ja, i ne mrziš ništa što ja mrzim jer ti ne mrziš
-volim da se smejem sa tobom kad su glupe reklame, i da nabrajimo, gde su bilbordi i kontejneri kod nas u ulici
-volim da verujem da ćeš da porasteš pre nego što ja ostarim
ja nisam tvoja mama
ja nisam tvoja mama
ja nisam tvoja mama
infekcija
-a koliko ja koštam?
pregled
-koliko ti koštaš?
terapija
-koliko ja koštam? Koliko ja koštam? Koliko ću koštati sutra?
infekcija
-koliki je oportunitetni trošak mojih svakodnevnih aktivnosti?
zašto ćutiš, kaži nešto, kaži jebeno bilo šta, ne mogu više da podnesem, kaži nešto, aloooo, bilo šta, kaži nešto, ne mogu više da podnesem
infekcija
ne mogu to
-ko koga laže?
-svi mene ili ja tebe ili ja sve ostale ili ti i ja ostatak sveta ili svi oni nas ili ti i oni zajedno mene
-i koji je jebeni kurac ikad ikome donela bilo koja jezička zavrzlama?
-možda malo zabave iščašenoj vilici.
bolje je da odem, bolje da odem, bolje je da odem, što pre što pre što dalje, da ne postojim, i da me se niko ne seća, i baš baš daleko
bolje da odem, najbolje, bilo gde, bolje da odem, što pre, makar i blizu samo da odem
bolje da nestanem.
ti si jebena pička, ti su kakavica, slabić, pizda, jebena pička, eto šta si ti….
-
-
-
- Kod kuće
-
-
-molim, šta ‘oćeš? šta me zoveš petn’es’ puta koji kurac ako se ne javljam?
–
-ne znam, rekla je da će da dođe posle po ket.
–
-Ma ne tripuj se, ionako znaju sve.
–
-Pa šta i da mi upadnu? Raspremiću fino opet kad odu, pa sve ispočetka.
–
-Ne mogu napolje.
–
-E, brate, ne mogu, radim nešto. A i smara me da idem, plus radim ujutru.
Pa, za početak, one face po rejvovima i jebeni noćni prevoz, i kako da se vratim s jebene Karaburme?
Ma važi, boli me baš kurac da ostajem do 5. E, radim nešto, moram prekinem, aj čujemo se sutra.
-
-
-
- Odmah pored
-
-
-gde smo beše stali? Uhm… uuu…
-ugh… hmmm… E!
-mmm…e?
– haha, mmm….aa??
– ma i ne, ne mogu, ne jebe mi se više, izvini.
–svetlo
kraj
.
.
.
.
.
