.
.
SMRT AUTORA I JUNAK NAŠEG DOBA
U ROMANU GDJE SI TI OVIH GODINA HADŽEMA HAJDAREVIĆA
.
(Hadžem Hajdarević: Gdje si ti ovih godina, drugo izdanje, „Dobra knjigaˮ, Sarajevo, 2018)
.
…..Dve su sintagme kojima se mogu odrediti tematski blok i glavni muški likovi romana Gde je si ti ovih godina Hadžema Hajdarevića. Prva je postmodernistička, a druga (post)ljermontovska; prva se tiče situiranja ideje o smrti autora u samu strukturu romana, a druga je noseća slika o junaku (nama) bliskog (ratnog) doba – može se slobodno reći o oksimoronu koji varira između heroja i zločinca. Na taj način definisana su dva antipodna lika: pisac Halim Hajdarević i lik njegovog budućeg romana, Ibrahim Barlov.
…..Osnovna strukturalna referenca ove knjige jeste proces pisanja i nastanka romana sa predloškom pinčonovske smrti autora. Ovim je, pored glavnog zapleta o poslednjem građanskom ratu u Jugoslaviji, postavljeno univerzalno pitanje o odnosu pisca, autora i dela, o odnosu lika i njegovog kreatora, slobodi pisanja i značaju knjige.
…..Roman se sastoji od trideset naslovljenih glava i epiloga. Dominira klasično pripovedanje u prvom licu sa mešavinom žanrova: ovo je roman hibrid. Čitalac zapravo čita „paralelni romanˮ koji Halim Hajdarević piše o Ibrahimu Barlovu. Taj roman, kao konačni produkt u čitaočevoj stvarnosti, jeste autorizovano delo Hadžema Hajdarevića. U fiktivnoj stvarnosti samog romana, taj roman će „izgubitiˮ autora, a paralelni biti objavljen u engleskoj verziji Where am I these years na čijim koricama „ime autora bijaše prikriveno, ili nije bilo ni uneseno na korice izdanjaˮ.
…..Motivator radnje u romanu jeste knjiga koju nakon proslave nove 2004. godine, Ibrahim naručuje od Halima: „Ne mora biti izrazito velik roman. Ni epohalan roman. Neću roman za nagrade, ni za veliku buku i publiku. Za to bi platio nekog boljeg pisca nego što si ti. Hoću samo svoju životnu priču u formi romana. Redom, od rođenja pa do, umalo ne rekoh… do smrti. Vidjet ćeš da će najviše građe biti vezano za rat. Tako ću najbolje rat pamtiti i najlakše ga početi zaboravljati. A čim roman bude gotov, i ja sam, prijatelju moj dragi, gotov… Nestat ću, vidjet ćeš, i prije nego što roman bude objavljen.ˮ Sve počinje naizgled bezazleno. Barlov indirektno potkupljuje Halima kako bi ovaj pristao na pisanje romana (okidač pristanka jeste postavljanje bašluka na grobu Hazima, Halimovog rođenog brata). Pričom o rano poginulom Hazimu uveden je još jedan rukopis u roman – izgubljena Hazimova zbirka pesama. Pored ovde nabrojanog, povezanost epizodnih likova sa Ibrahimom jeste još jedna tačka romana koja dovodi do zagonetke kao osnovne teme. Rešenje te zagonetke (Ko je Ibrahim Barlov?) jeste ključni segment romana koji vodi do zaokružene priče o ratu, položaju čoveka u ratu, žrtvama i zločincima.
…..Neobičnim žanrovskim rešenjem sedme glave romana, Hadžem Hajdarević je povukao crtu između uvoda i zapleta knjige. U ovoj glavi naslovljenoj Podsjetnik za pisanje, situirano je osnovno načelo postmodernizma – mešavina žanrova (ovde imamo navod Ibrahimove lične beleške i opšti podsetnik Halima Hajdarevića o pisanju u trinaest tačaka). Ovakvim formalnim rešenjem napravljen je presek između prvog i drugog dela knjige, ali nije ostvarena autonomnost budućeg romana niti je on, sem u naznakama, dat čitaocu na uvid. Taj hipotetički roman u funkciji je predloška knjige koja je pred nama čime je čitalac uvučen u svojevrsno aktivno sudelovanje u „stvaranjuˮ dok dva glavna lika, Halim i Ibrahim, menjaju svoje uloge kreatora – koliko god se Halim trudio da održi izvesni privid slobode stvaranja, toliko Ibrahim, iako samo lik, ocrtava kružnicu oko pisca dovodeći ga do tačke, slobodno rečeno, nestanka.
…..Kod ovakve vrste romana, mesta uranjanja, okidači i procepi osnovne su spojnice između hipotetičke i realne knjige u funkciji stvaranja prividne stvarnosti u kojoj se, vremenski, sve upravo sada dešava. Na taj način proces pisanja u mnogim tačkama poklapa se sa procesom čitanja. Kao najdominantniji okidač možemo navesti navode iz beležaka Ibrahima Barlova, Halimova razmišljanja o Ibrahimu, naslov knjige koji se poklapa sa naslovom hipotetičkog romana ili pak kao osnovni i poslednji piščev argument – Epilog romana.
…..Siže je sledeći: Ibrahim Barlov, borac armije RBiH, naručuje roman o svom životu kod ne toliko poznatog sarajevskog pisca Halima Hajdarevića. Halim počinje pisanje romana na osnovu beležaka koje mu dostavlja Ibrahim, a koje su, i kada su dokumentovane, valjano usmerene na konačan pozitivan ishod po Ibrahima. Halim u međuvremenu, posredstvom drugih epizodnih likova, otkriva mnoge istine o Ibrahimu, o njegovom pravom licu u ratu koje ga uvodi u red zločinaca. Zbog toga odlučuje da ujedno piše paralelan roman koji će otkriti pravo lice Ibrahima Barlova. Halim na kraju podleže povredama koje mu nanosi Barlov (1), a ovaj se ženi njegovom bivšom ženom (2). Ovo su dva završetka knjige. Prvi je osnovni, a drugi nadgradnja, onaj koji Halim (pošto je mrtav) ne može da zna, ali je poznat nekom drugom pripovedaču, autoru knjige koja je pred nama.
…..Granica između Barlova kao lika romana i „oživotvorenogˮ lika stilski je gotovo izbrisana. Statični pisac Halim, koji je za vreme rata bio čuvar na groblju kućnih ljubimaca u Nemačkoj, i dinamični lik Barlova, koji je za vreme rata „odlučivaoˮ o životu i smrti pojedinaca u svojoj zemlji, odličan su romaneskni par koji se pamti poput Volanda i Margarite. Svi ostali likovi, počev od Halimove porodice, preko njegovih kolega i prijatelja, do Ibrahimovih saradnika, drže radnju romana upotpunjujući je stepenicama u službi karakterizacije kako Barlova tako i Halima. Iako potpuno indiferentan, Halim kao lik-pisac postoji i on je zapravo antipod Ibrahimu Barlovu. No ovo samo do momenta uvođenja reference „smrt autoraˮ, jer se njome otvara dublje filozofsko pitanje iz teorije književnosti i „brišeˮ bilo koja moguća poredba (u ovom sličaju) dva glavna lika. Stiče se utisak da se radi o postupku kojim se nepotpisana istina nudi čitaocu kao kontekst u odnosu na „istinuˮ jednog doba kao podtekst.
…..Okvirno vreme romana obuhvata jednu godinu, ali prožeto reminiscencijama produbljeno je i generacijski raslojeno. Sa jedne strane ovo je priča o vremenima kroz koja je prolazila i prolazi porodica Hajdarević, sa druge priča o usamljenom Ibrahimu Barlovu. Čak i kada Barlov na kraju ostvari porodični život, neće moći da se odupre „navali dremežaˮ. Čovekova prolaznost tako je iscrtana pažljivim stilskim potezima pripovedača sa indirektnim sugerisanjem trajanja knjige kao jednog od mogućih svedočanstava o onome što je prošlo.
…..Stiče se utisak da je ovo delo ispisano vešto podeljenim ulogama koje svaka sa sobom nose neku potencijalnu istinu, ali je univerzalnim književnim jezikom iskazana jedna istina koju će čitaoci visokog literarnog senzibiliteta lako osetiti. Roman Gdje si ti ovih godina otvorena je knjiga, traži prevashodno aktivno čitanje i kao da sama sebe preporučuje čitaocu: pokazujući se kao hibrid sa dva lica – jednim postmodernističkim i drugim klasičnim. U tome je vrednost ovog romana i umeća samog pisca. Nesumnjivo, Hadžem Hajdarević se svojim romanom priključio osnovnim tokovima postmodernističkih načina pripovedanja ostajući u njima kao novo, originalno i značajno ime.
.
.
.
.
.
