Odsutno telo,
pohotna mesečina.
Neizdržljivo.
…
Pesnik se šeta.
Miris nečije kose
kao sudbina.
…
Praznično veče
visi kao haljina.
Pusto, bez nje.
…
Slavina kaplje.
Mravi iz kuhinjice
sanjaće more.
…
Dve zrele breskve
pripijene uz sto.
Puna kuhinja.
…
Gle, pupoljak bi
ponovo da procveta.
Škola večnosti.
…
Oči spavaju.
Kada su one budne
svaka noć spava.
…
U poznu jesen
srndać gubi rogove.
Valjaće nekom.
…
U toploj leji
cvetić iz semena zri.
Libidonozno.
…
Ispod kolena
belo jagnješce pase.
Iznad manastir.
…
Kaktus sasušen.
Vetar odnosi seme
ka rasadniku.
…
Beli se narcis
usamio u vazi.
Tesno oboma.
…
Mesec se digne,
jazavac sklizne u rupu.
Toplo dno zime.
…
„Ko je najlepši?“,
srna šumicu pita.
„Tuga zečića.“
…
Uznemirena,
ptičica diže repić.
„Gospode, glistu!“
…
Luna zaspala.
Svi koji za njom žude
besani večno.
…
Visoka ponoć.
Mesec viri u bunar,
traži nevestu.
…
Oko pustinje.
Besan zečić u grmu
drhti za nekog.
…
U pustoj bašti
sam i suv je paštrnak.
Zima bez smisla.
…
Kašlje kruškica.
Neka cvetovi njeni
ne rasprše se.
…
Odnapred kratko,
odnazad predugačko.
Šta? Vreme, bez nje.
…
Ljubav sve snaži.
I nežna srna nalik
je arijevcu.
…
Cvetić bi kišu
a oblak nebom žuri.
Žedni oboje.
…
Nepotpisana,
grana kucne u prozor.
Nema nikoga.
.
.
.
..
