.
–
/Pandora na vodi u 13 scena/
Likovi /po redosledu pojavljivanja/:
Pandora
Sergije Pavlović
Ljubiša Krivokuća
Danko
Milica
Drinka
Ostoja
Anastasija
.
.
.
.
SCENA 1
.
/ŽELEZNIČKA STANICA. PUSTI PERON. DEVOJKA SEDI NA KLUPI, KRAJ NJENIH NOGU JE VELIKI STARINSKI KOFER. PRETURA PO NJEMU. KAD PRIMETI SERGIJA KOJI PROLAZI NAGLO ZAKLOPI KOFER I ZAKLJUČA GA./
.
.
PANDORA: Izvinite, da li imate upaljač?
/SERGIJE SE VRATI DO NJE, VADI UPALJAČ I PRIPALJUJE JOJ CIGARETU./
SERGIJE: /DOK PRIPALJUJE/ Pušenje je štetno za zdravlje.
/ZAKORAČI KAO DA BI KRENUO/
SERGIJE: Mogu li da dobijem jednu?
/ONA MU ĆUTKE DAJE PAKLU. SERGIJE PRIPALI. /
SERGIJE: /DOK PUŠI I POSMATRA ISPRED SEBE/ Čekate li?…
PANDORA: Ma čini Vam se.
SERGIJE: Onda… neću da smetam.
PANDORA: Hvala.
SERGIJE: Idem… /KRENE/
PANDORA: Čekajte!…
/SERGIJE STANE I OKRENE SE/
PANDORA: Da li znate kad polazi sledeći voz? Bilo koji.
SERGIJE: /POSMATRA RED VOŽNJE U DALJINI/ Mislim da su svi već otišli… Mogu li da sednem? /NE SAČEKAVŠI ODOBRENJE SEDNE NA KLUPU PORED NJE/
SERGIJE: /POSLE PAUZE U KOJOJ POSMATRA ČAS VRHOVE SVOJIH CIPELA, ČAS MONU, GLEDAJUĆI JE U OČI/ Mora da je bio neki težak nesporazum?
PANDORA: Još gore.
SERGIJE: /OKRENE SE ISPRED, PITA SE ŠTA JE TO „JOŠ GORE“/ Pa sad hoćeš da se vratiš ali ti je pobegao poslednji prevoz?
PANDORA: A ti, sigurno i tebe čeka neki „poslednji prevoz“ za negde?
SERGIJE: Tja! Čudno je to sa „poslednjim prevozima“. Svakog dana se desi neki „poslednji prevoz“. Ali znaš da će sutra biti novi „poslednji prevoz“. A to samo znači da ipak nije „poslednji“, već relativno poslednji, samo za ovih dvadeset četiri časa poslednji.
PANDORA: Ne razumem te najbolje.
SERGIJE: /ZGAZI OPUŠAK, USTANE I RUKUJUĆI SE/ Niko ne razume životni red vožnje.
/KRENE/
PANDORA: Čekaj!… Da li znaš neko mesto da sad radi?
SERGIJE: /GLEDA NA SAT/ Vidi, tu preko ima kafana… Kod Ljubiše i Drinke… /IZLAZI. MRAK./
.
.
.
SCENA 2
.
/UNUTRAŠNJOST SASVIM PROSTE KAFANE U SAVAMALI.
LJUBIŠA SEDI U KAFANI SA KREMPITOM ISPRED SEBE I ŽMUREĆI SLUŠA „JELISEJSKA POLJA“. SAV JE UNET U PESMU I KREMPITU./
/PANDORA ULAZI TIHO. LJUBIŠA JE ISPRVA NE PRIMETI./
LJUBIŠA: /SKOČI IZNENAĐEN, ISKLJUČI MUZIKU/ Dobro veče. Ne radimo.
PANDORA: Kako se zovete?
LJUBIŠA: /ZBUNJEN PITANJEM, NERVOZNO POMERA TACNU SA POLUPOJEDENOM KREMPITOM/ „Kod Ljubiše i Drinke“…
PANDORA: A ko ste Vi od to dvoje? /SEDA ZA SUSEDNI STO/
LJUBIŠA: /ZASTAJE MALO I NESIGURNO/ Pa, prvi valjda… /SABERE SE I VRAĆA SE ZA PANDORIN STO/ A šta ćete da popijete?
PANDORA: Što je ono bila neka lepa pesma… francuska.
LJUBIŠA: /NASLONI SE RUKAMA NA STOLICU/ Šta ćete da popijete?
PANDORA: /STRAŠNO JE UMORNA/ Šta ćemo da popijemo??? Uh.
LJUBIŠA: Kafu?
PANDORA: Dva piva.
LJUBIŠA: Hoćete pivo?
PANDORA: Dva piva.
/LJUBIŠA ZBUNJEN ODLAZI DO ŠANKA I VRAĆA SE SA DVE BOCE PIVA I STAVLJA IH ISPRED NJE./
LJUBIŠA: Izvolite.
/PRIMETI DA ZIDNI SAT NIJE U REDU, NAVIJE GA PA SE VRATI IZA ŠANKA I KUCA RAČUN/
LJUBIŠA: Samo ako mogu odmah da naplatim, sad će deset pa radim završni račun…
PANDORA: /IGRA SE SA FLAŠAMA I IGNORIŠE PITANJE/ Ali, za tebe je drugo pivo, Ljubiša…
LJUBIŠA: Ne pijem. Ne pijem, hvala… Evo račun… Jeste li dobro?… Ja moram uskoro da idem na spavanje pa rekoh, ako Vam nije teško da rešimo ovaj račun?
PANDORA: /PLAĆAJUĆI/ Imate li možda neku sobu za izdavanje?
LJUBIŠA: /ZBUNJEN/ Pa, nemamo…Al ima tu jedan dobar hostel odmah preko ulice… Kazablanka.
PANDORA: Ja sam mislila da imate ovde… Bogato ćete biti obdareni.
LJUBIŠA: /ZBUNJEN/ Pa nema, znate ova kafana samo ima ovu jednu prostoriju i toalet.
PANDORA: Odgovara meni i ovde. Sve svoje uvek nosim sa sobom.
LJUBIŠA: /POKUŠAVA DA SE IZVUČE/ Ali kako ćete ovde? Nemate ni posteljinu ni četkicu za zube ni ništa! Biće Vam hladno tu na betonu!
PANDORA: Strašno sam umorna posle tolikog puta. Kao da vekovima putujem. Kada biste me pustili samo za ovu noć? Platiću, evo odmah… /OTVARA NOVČANIK/
LJUBIŠA: /NE RAZUME SITUACIJU/ Ne znam… ne razumem zašto bih to učinio… ali, dobro, vidim da si potpuno nova ovde. Ti još i ne znaš kakve sve opasnosti vrebaju noću u velikom gradu… Prespavaj tu, spoji stolice.
/PANDORA SPAJA DVE STOLICE I IZUVA SE/
LJUBIŠA: /ŠAPATOM/ Ja sad moram da zaključam. U petnaest do sedam će da dođe jedna… žena… da otvori. Ti samo reci da te Ljubiša pustio i što pre izađi, da ne praviš scenu. Eto. /SKIDA KELNERSKI SAKO, KAČI GA NA ČIVILUK, UZIMA MANTIL, GASI SVETLO I OSTAVLJA SAMO „DEŽURNO SVETLO“ NA ŠANKU. IZLAZI I ZAKLJUČAVA VRATA./ `Ku noć. /KAŽE SPOLJA/
/SNIMAK TELEFONSKOG RAZGOVORA KROZ MRAK/
LJUBIŠA: Ej znaš šta, dođi molim te sutra ranije pre Drinke i otključaj kafanu i nemoj da se iznenadiš ako tamo nađeš… pustio sam unutra jednu lutalicu…
MILICA: Važi čika Ljubiša, ne brinite…
.
.
.
SCENA 3
.
.
/Noć. Danko otključava kafanu. Baterijskom lampom osvetljava. Iznenadi se kada se saplete o Pandoru koja spava u kafani. Budi je šutirajući stolicu na kojoj su joj počivale noge./
DANKO: Ajde ustaj, treba da radim, imam dosta posla! Šta ćeš ti ovde uopšte?
PANDORA: Nespretan si kao gorila.
DANKO: /ZATEČEN/ Molim?! Ti tako ne smeš da razgovaraš sa mnom!?
PANDORA: Tužna sam… i umorna.
DANKO: Bravo Barbika! A zašto si tužna? Mogu li da ti pomognem? I uopšte, ti ne bi trebala da budeš ovde? To nije po planu.
PANDORA: Jebi se!
/Danko je u neverici posmatra/
DANKO: Šta si rekla!? Ponovi, nisam čuo!
/Besno joj prilazi. Pandora na kratko okleva./
PANDORA: Rekla sam… A šta ti radiš ovde, kao opasan si?
DANKO: Sve ću da mu odnesem, nema više kafane! Pomeri se da uzmem kasu.
/Pandora ga preduhitri i sedne na kasu./
DANKO: Šta radiš to, pomeri se kad ti kažem!
PANDORA: A što se dereš?
DANKO: Ne nerviraj me mala, radim! Slušaj, ako te raspalim ovom stolicom…
PANDORA: „Raspali me“!
/Oboje se smeju/
DANKO: Slušaj, jel ti uvek tako… zarazno deluješ?! Ne znam šta mi je. Lepo sam raspoložen. Ajde ovako da se dogovorimo – ja te vodim u bioskop a ti se samo pomeriš sa kase da uzmem pare.
PANDORA: Hoću krempitu.
DANKO: Kakvu sad krempitu?
PANDORA: Ljubišinu! Hoću najveće parče na svetu!
/Danko nervozno odlazi po krempitu, gunđajući/
DANKO: Evo, najveća krempita, izvoli, ajde sad me pusti da radim.
PANDORA: Hrani me. /Otvara usta/
DANKO: /POMIRLJIVO, ULAZI U IGRU SA NJOM/ Ne, ti mora da si neka lujka, keve mi. /HRANI JE KAŠIČICOM/ Koji li te vetrovi doakaše ovde?!
/ONA SIĐE SA KASE/
DANKO: E slušaj me sad, ja idem da iznesem kasu a posle…
idemo u bioskop. Jasno?
PANDORA: Da. A šta se radi u bioskopu?
DANKO: Pokazaću ti jednom prilikom.
/Danko izlazi iz kafane noseći kasu. Zaključava spolja. Mrak./
.
.
.
SCENA 4
.
.
/Milica dolazi rano u kafanu. Čuje se otključavanje. Doziva psa kroz mrak misleći da je Ljubiša pod „lutalicom“ podrazumevao psa lutalicu./
MILICA: Ciki-ciki-ciki-ciki… Kuco! Gde si kuco?! Dođi… dođi… Ma gde li si samo?!
/Pali samo jednu sijalicu tek toliko da posvetli. Na sebi ima belu majicu sa natpisom L`AMOUR PROPRE. Iz đubretarske crne vreće koju je donela istresa na sto lutana sa likom Malog Princa iz ilustracije za Egziperijevu knjigu./
MILICA: /IGRAJUĆI PREDSTAVU SA LUTANOM/ Ko ste vi?! I šta uopšte tražite ovde?!
/Primeti da nema kase na šanku. Odlazi iza šanka, nagazi na nešto.To je Pandora koja se tu zavukla da spava. Uplaše se jedna od druge te nastaje opšti vrisak./
MILICA: /zalepivši se uz zid leđima/ Uh, jebem ti!!! /KAD SE PRIBERE/ Ko si ti?! I šta tražiš ovde?! Ko te pustio unutra?!
PANDORA: /BUNOVNA/ Pa onaj čovek sinoć… Ljubiša.
MILICA: /SHVATA/ A ti si ta „lutalica“! Što me uplaši. Srce mi stade… Hajde sad ustaj na noge lagane… Nego, gde je ovde kasa? Morala bi biti na šanku?
PANDORA: A, pa dolazio noćas neki frajer i odneo je.
MILICA: Kako je izgledao?
PANDORA: Onako… ništa naročito… nije moj tip ali me nahranio krempitom.
MILICA: Kako?! Kakve krempite???
PANDORA: Ljubiša mi je sinoć rekao da će doći neka žena ali ne ovako rano?
MILICA: Ma to je Drinka, njegova žena. Opasna je ona, hajde kidaj odavde!
/PANDORA UZIMA KOFER IZA ŠANKA I KRENE KA VRATIMA/
MILICA: Stani malo! Šta imaš u toj koferčini? Šta to toliko vučeš?
PANDORA: Darovi. To su darovi. /IZAĐE. MRAK./
.
.
.
SCENA 5
.
.
/MILICA POSLUJE PO KAFANI. ULAZI DRINKA. DRINKA NA SEBI NOSI BELU MAJICU SA NATPISOM VERY STRONG WOMEN./
DRINKA: Opet si ovde.
MILICA: Ćao. Ma da, da ne bude prazna kafana.
/DRINKA SE OBAZIRE PO KAFANI I PRIMETI DA NEDOSTAJE KASA/
DRINKA: To mora da je opet onaj mangupčić dolazio noćas da odnese kasu? Taj baš postaje smešan sa tim svojim pubertetskim fazonima. Da ga ne poznajemo Ljubiša i ja rekli bismo da je psihopata.
MILICA: Zar ne misliš da preteruješ?
DRINKA: Ja preterujem? Osim njega koji je utripovao da je on najveći dasa ovde u Savamali i da nas on reketira – možeš misliti – još si samo ti čudnija. Onaj te uposlio da stražariš ovde, jel?
MILICA: Nije tačno! Ja sam ovde zato što volim. Svojevoljno!
DRINKA: Šta ćeš ti ovde? Jel ti ovo rešenje?
MILICA: Pusti me! Nisi mi ti majka!
DRINKA: Postala si deo inventara. Nisam ti ja majka ali kao da jesam od kako si došla u Beograd. Jel ti ovo budućnost?! Idi bre odavde! Hoćeš da završiš kao ja? Završavaj fakultet, udaj se, rađaj decu!
MILICA: Pa i hoću. Spremam se da upišem glumu.
DRINKA: Po koji put, leba ti? Peti ili šesti?! Pazi se samo onog ludaka Sergija što već dvadeset tri godine snima svoj novi film a nikako da ga snimi. Nemoj da mu se samo ti namestiš za nešto drugo, oće taj oće…
MILICA: Drinka, ovo je stvarno… nemam reči! /IZLAZI LJUTA IZ KAFANE. DRINKA POČINJE DA POSLUJE. PRIMETI LUTANA ZA STOLOM, ŠTRECNE SE I PREKRSTI ALI GA NE POMERA. MRAK./
.
.
.
SCENA 6
.
.
/KAFANA. LJUBIŠA I DRINKA SE NEŠTO RASPRAVLJAJU DOK NA SCENU DOLAZI SVETLO. KAFANA POTPUNO PRAZNA. ULAZI OSTOJA STARAC U NAJBOLJIM GODINAMA, NA SEBI IMA OTRCANI DEMODE SAKO ISPOD KOJEG SE NAZIRE MAJICA SA SIMBOLOM SUPERMENA./
OSTOJA: /NAGLO NAHRUPI UNUTRA I SA ULAZA/ Dve čaše vode i šećer!
LJUBIŠA: Dobar dan, dobri čoveče!
OSTOJA: /SEDNE ZA NAJBLIŽI STO/ Možda tebi! Meni nije dobar! Sav sam se ukočio od jutros pa nisam mogao da sprovedem uobičajenu „jutarnju gimnastiku“ sa Radom na trećem spratu – ono naše „opa-cupa“. /POKAZUJE POKRETE/
DRINKA: /NADRKANA/ Upražnjavate, upražnjavate?
OSTOJA: Ljubìša, oko moje lepo, što ti od jutros ovol`ko tesno u lokalu k`o u šupendari? /PRIMETI LUTANA NA STOLICI/ Čiji je ovaj mali?
DRINKA: Ne znam, izgleda ona naša nesreća Milica našla negde kod kontejnera i donela. Sad ću ja to da izbacim napolje. /KRENE/
OSTOJA: /PREDUHITRI JE, UZIMA LUTANA I POSADI GA U KRILO, POČNE DA MU POMERA RUKE I NOGE/ E sad si moj!… Zvaću ga Bole… Bole, dođi ti kod deda Ostoje, nas dvojica ćemo da jebemo sojke u tandemu, spoj mladosti i iskustva.
DRINKA: /PRILAZI OSTOJI/ Šta ćes Ostoja da piješ?
OSTOJA: K`o i uvek…
DRINKA: Hoćeš onu domaću što don`o onaj sa drugog sprata? /POKAZUJE PALCEM NAGORE/
OSTOJA: Onaj odozgo? /POKAZUJE SREDNJIM PRSTOM NAGORE/
DRINKA: Da.
OSTOJA: /TRESE SREDNJIM PRSTOM PREMA DRINKI/ E pa… onda može… Duplu!… I sok za Boleta!
/DRINKA SE VRAĆA DO ŠANKA I PUNI RAKIJSKU ČAŠU I ČAŠU ZA SOK/
LJUBIŠA: Ostoja, veruješ li ti u duhove?… Mislim u te anđele, netelesna stvorenja?
OSTOJA: Ma jok! Ja samo: u se, na se i naročito podase!
DRINKA: /DOK PRINOSI PORUDŽBINU OSTOJI/ Ma utripovao matori nešto prethodne noći… prolupalo to načisto. Jedino što je bilo to je da je ona zamlata Danko ponovo odn`o kasu.
OSTOJA: /NAJPRE POJI BOLETA/ Uzmi Bole, Bolence… Vratiće on to, vratiće.
DRINKA: Znamo da će vratiti, k`o i dosad… Nego Milica je pre mene došla i ništa mi nije rekla o toj… individui. Doduše, zakačile smo se malo pa brzo istrča.
LJUBIŠA: I ti si bre neka. To ti je od sestre dete pa došlo u veliki grad da uspe a ti ga stalno reziliš.
DRINKA: Dobro, ispomaže, nije da ne ispomaže. Ali šta se navrzla na tu glumu! Hoće da bude k`o oni ološi glumci.
OSTOJA: /IGRAJUĆI SE NEPRESTANO SA BOLETOM/ A tek glumice!
DRINKA: Umesto na pravni, pa i na ekonomski…
OSTOJA: /UPADA DRINKI U REČ/ U „Picin park“.
DRINKA: /NASTAVLJA/ … Evo ga tu pred nosom, a ona… sačuvaj me bože!
LJUBIŠA: /DRINKI/ I baš ti ništa nije rekla?
DRINKA: /TERA SVOJE/… Da postane advokat, javni beležnik ili ekonomista pa da se uda.
LJUBIŠA: Sinoć je ovde bila… Ne znam šta mi je bilo, nikada to ne bih nekom drugom dozvolio… Još uvek ne razumem… sebe.
OSTOJA: Pa desi se to Ljubiša, mnogo puta sebe čovek ne mož` da razume… Nego, sedi i ti da se prekrstimo za početak još jednog dana. Evo, ja častim, naruči i ti jednu na moj račun, drmni nešto!
LJUBIŠA: /SEDAJUĆI/ Da znaš da hoću. /MRAK. KROZ MRAK SE ČUJE HUJANJE VETRA I PLJUSAK./
.
.
SCENA 7
.
.
/SVETLO DOLAZI SINHRONO SA UTRČAVANJEM U LOKAL FANCY BLOGERKE ANASTASIJE. NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM PUSSY. OTRESA KIŠU SA ODEĆE I KOSE./
ANASTASIJA: Iju! Sva sam vlažna!
/TEK SADA SHVATA DA JE UŠLA U NAJOBIČNIJU RUPČAGU OD KAFANE I PRENE SE. ALI NAPOLJU PLJUSAK NE POSUSTAJE I ONA BOJAŽLJIVO SEDNE ZA STO NAJBLIŽI VRATIMA. ODMAH VADI SVOJ EKSTRA MOBILNI I TIPKA. LJUBIŠA I OSTOJA SU OČITO U MEĐUVREMENU POPILI KOJU VIŠE I GOTOVO DA SU ZASPALI NA STOLICAMA. PRENE IH ANASTASIJIN ULAZAK. I DRINKA SE PRENE NALAKĆENA ZA ŠANKOM. POPRITEGNE KECELJU KAD VIDI NESVAKIDAŠNJU GOŠĆU KOJA JE OČITO PRVI PUT ZABASALA OVDE I KRENE KA NJENOM STOLU./
DRINKA: Molim lepo, šta ćete?
ANASTASIJA: Može jedan maté bez zaslađivača?
DRINKA: /PRAVI ZBUNJENU GRIMASU/ Kaži nešto drugo.
ANASTASIJA: Svakako da ste čuli za produženi do vrha sa vrlo, vrlo malo toplog mleka, kondenzovanog. I prirodni zaslađivač.
DRINKA: Neeema, nema.
ANASTASIJA: Čega nema?
DRINKA: Nema kondenzovanog mleka a ni prirodnog zaslađivača. Mogu ti jedino med ponuditi.
ANASTASIJA: Jao, ne volim med.
DRINKA: /IZGUBI STRPLJENJE/ E ovako, na repertoaru imamo: /VERGLA/ domaću kafu vruću, zidarsko pivo ladno, rubinov vinjak bez leda, sok od maline ariljski i domaću što don`o onaj odozgo sa drugog sprata. /POKAZUJE PALCEM NAGORE/
ANASTASIJA: Onda… jednu kafu bez šećera.Vruću. /ZAGLEDA PROSTORIJU/
DRINKA: /U ODLASKU SE SETI/ Ovde ne primamo kartice, samo gotov novac.
ANASTASIJA: Dobro, dobro, odmah da platim… Kad će ova kiša?!… Utrčala sam da se sklonim od pljuska… /PONOVO TIPKA U MOBILNI/
OSTOJA: Zašto dama sama…. čami kraj lokvanja?
/BLOGERKA GA KULIRA/
OSTOJA: Mogu li da Vam se pridružim?
ANASTASIJA: Zauzeto je, čekam prijatelje.
OSTOJA: A tu je i Bole. /PODIŽE LUTANA I POMERA MU RUKE I NOGE. ANASTASIJA SE ZAINTERESUJE. POČNE DA GA SNIMA I GOVORI I MOBILNI./
ANASTASIJA: „Poslednja boemska oaza u Savamali između betonskih derutnih zgradurina kao da čuva onaj dašak prohujalog života…“
LJUBIŠA: U bre! Nisam znao.
ANASTASIJA: „… Sačuvala je ambijent koji svakim danom iščezava pred našim očima.“ Odmah postavljam na blog i videćete koliko će me ljudi zapratiti, šerovati i lajkovati. /TIPKA/
LJUBIŠA: A jel hoćete da probate krempite? Taze su, jutros sam ih pravio.
OSTOJA: Krem-pice su ovde ekstra klasa, to kažem ja Ostoja. Jel tako Bole?
DRINKA: /DONOSI KAFU ANASTASIJI/ Dobro bre Ostoja, dokle ćeš više da nam rasteruješ otmenu klijentelu?
ANASTASIJA: Donesite mi jednu krempitu. Znam da je to jako kalorično i da rizikujem kvarenje linije, ali ovo je inače sasvim sasvim neobičan kišni doživljaj. /KIŠA POJAČAVA SVOJ ZVUK. MRAK./
.
.
.
SCENA 8
.
.
/KAFANA. KASA JE SADA NA ŠANKU. MILICA I LJUBIŠA. SA ZIDA IZA ŠANKA SKINUTE SU NEKE FOTOGRAFIJE I REPRODUKCIJE KAO I ČIVILUK. MILICA PRETURA PO KARTONSKOJ KUTIJI I VADI KNJIGE, RAZGLEDA IH. PRIVUČE JOJ PAŽNJU NEKA UMETNIČKA KNJIGA SA REPRODUKCIJAMA./
LJUBIŠA: /MILICI/ A šta to čitaš?
MILICA: Ma našla sam tu kod kontejnera puno knjiga… Ima tu neke fine slike, kao razglednice… Mogli bismo da iskoristimo da ih uramimo kad okrečimo zid…
LJUBIŠA: /PRILAZI I GLEDA PREKO NJENOG RAMENA/ Pa ovo bre… Ima malo i golotinja… Hteo sam da te pitam, ako možeš da mi pričuvaš ovde, video sam stigle jagode na Zeleni Venac pa da skoknem…
MILICA: Važi, važi…
/DANKO ULAZI. NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM LEGALIZE POSITIVITY./
DANKO: Ljubo, pa gde si ti?
LJUBIŠA: O, zdravo. Vidim da si mi vratio kasu.
DANKO: Kako ide posao? Jel znaš koji je datum danas?
LJUBIŠA: Ne znam, nisam kupio novine jutros, al evo sad idem po jagode pa mogu usput…
DANKO: E, tako te volim. Idi sad gde hoćeš. Nek mi onda ova mala donese kafu.
MILICA: /DANKU/ Kao i obično, bez šećera? /PRIPREMA KAFU IZA ŠANKA/
LJUBIŠA: Najgorču što možeš… /KRENE PREMA IZLAZU PA SE PREDOMISLI/
LJUBIŠA: /DANKU/ I šta si to video prošle noći ovde?
DANKO: Teško je to opisati… Neka devojka, plava, bleda, nestvarna, spavala je tu, rekla mi je da si je ti pustio unutra.
LJUBIŠA: /IRONIČNO/ Anđeo?
MILICA: Pa da, to je ona. Videla sam je i ja ujutru.
/LJUBIŠA ODMAHUJE RUKOM, IZLAZI/
MILICA: /PRINOSEĆI KAFU/ A što si ti takav prema čika Ljubiši?
DANKO: Vidi, mi smo svi ovde svoji, mi se samo šalimo, igramo se. Kako to nisi dosad ukapirala?! Ti, tako pametna, buduća glumica?!
MILICA: O da, šališ se. Ljubiša ti daje da popiješ ovde kafu i ponekad džeparac a ti ga kao štitiš.
DANKO: Ništa nam ne fali.
MILICA: Ipak, ne sviđaju mi se te vaše igre.
DANKO: /ISPIVŠI ODJEDNOM KAFU DO KRAJA/ Moram da žurim. Idem. /IZLAZI/
/MILICA OSTAVŠI SAMA NEKO VREME NEŠTO RADI PO KAFANI/
OSTOJA: /UPADA PEVUŠEĆI. NOSI LUTANA BOLETA./ Turio Ljubìša pivo da s`oladi… Šta je sa ovom kafanom u pičku materinu? /RAZGLEDA PROSTOR IZA ŠANKA/ Gde si Ljubìša mlatikurcu…
MILICA: /IZ ŠANKA/ Kao da je bomba pala, tako je najednom sve pusto.
OSTOJA: Jel vi to spremate krečenje pa ste skinuli sve sa zida?
MILICA: /POKAZUJE MU KONZERVU BOJE/ Da, kupio čika Ljubiša neku grčku farbu, evo da vidiš VITEX, hoće da zamaže onaj ćošak tamo što je vlažan.
OSTOJA: /POMNO PROUČAVA KONZERVU/ Viteks – kiteks! Ne znaju Grci ništa, da znaju ne bi im onaj Akropolj bio onako neokrečen…
/ODJEDNOM SE SMRKNE, OLUJA, JAK PLJUSAK. UGASI SE SVETLO./
MILICA: Opet su isključili struju… Neće ovo na dobro, hoće da nas isele i sruše… Samo da nađem lampu… /NAĐE PETROLEJKU I UPALI JE. VETAR OTVARA VRATA. NA VRATIMA STOJI PANDORA SA KOFEROM. MRAK./
.
.
SCENA 9
.
/KAFANA. OSTOJA DREMUCKA SA BOLETOM U KRILU, MILICA SE NALAKTILA NA ŠANK, PANDORA SE SKLUPČALA I STEŽE KOFER NA GRUDIMA. ULAZI SERGIJE UNATRAŠKE OTRESAJUĆI KIŠOBRAN./
SERGIJE: /OKRENUT LEĐIMA/ Jebem ti kišu!… Jebem ti vreme!!! /OKRENE SE I PRIMETI PRISUTNE, IZNENADI SE KAD VIDI PANDORU. SERGIJE NA SEBI IMA BELU MAJICU SA NATPISOM REFUSE TO GROW UP./
SERGIJE: O, dobar dan… /STAVLJA KIŠOBRAN DA SE SUŠI PORED ŠANKA. OBAZIRE SE PO PROSTORIJI./ Sreli smo se pre neko veče dole na peronu? Još ste tu?!
PANDORA: Kiša. /STEŽE KOFER UZ TELO/
SERGIJE: /MILICI/ Gde je Ljubiša?
Taj me čovek zaista zbunjuje. U poslednje vreme ga nikad ne zatičem.
MILICA: Ma brzo će on. Uostalom ja ga zamenjujem. Šta pijete?
SERGIJE: Kao i obično: produženi vinjak suvarak.
/SEDNE ZA STO NAJBLIŽI PANDORI/
SERGIJE: Stalno sam u nekoj jurnjavi pa ne stižemo ljudski da porazgovaramo… Ja sam Sergije Pavlović… istaknuti filmski radnik. /PREMEŠTA SE BEZ PITANJA ZA PANDORIN STO. ONA GA KULIRA./
SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Da li ti je neko već rekao da si fotogenična?
PANDORA: Nije bilo potrebe. Znam sve svoje mogućnosti.
SERGIJE: /ZBUNJEN/ A ti si kao neka „Pandora“ – obdarena svim darovima? Je li?
OSTOJA: /PRENE SE IZ DREMEŽA/ Opet neki Grci… Viteks – apiš me za kiteks!
SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Znaš da sam sarađivao sa najvećim glumcima i glumicama ove zemlje. Ih, šta sve nismo radili – pamet da ti stane!
PANDORA: To mora da je nešto zanimljivo?
SERGIJE: Nije to tek tako: uzmeš kameru u šake i… Treba producent, scenario,
kasting…Ali najvažniji su ljudi… Imaš izuzetnu vizuelnu pojavu… Mislim
profil… telo… sve… Zašto ne bismo snimili film?… Ti samo stežeš taj tvoj kofer!… /BESAN, ISPIJE VINJAK ODJEDNOM/ Kako da se čovek ostvari kao umetnik u ovakvoj sredini?… Kako da čovek ostane normalan među ovakvim ljudima?!
OSTOJA: /OBRAĆA SE TOBOŽE BOLETU A PECKA SERGIJA/ Mali mu je odavno na vibraciji. /MRAK/
.
.
.
SCENA 10
.
.
/KAFANA. SEDE ZASEBNO DANKO I SERGIJE. DANKO REĐA KULU OD KARATA./
SERGIJE: Nema još Ljubiše?
DANKO: Pali.
SERGIJE: Molim???
DANKO: Pali bre.
SERGIJE: Znam ja tebe, ti si stalni gost… Sam si uzeo pivo?
DANKO: Da.
/SERGIJE UZIMA PIVO IZA ŠANKA, OTVARA GA I VRATI SE ZA SVOJ STO. U PROLAZU BEZ PITANJA KUCNE SVOJOM FLAŠOM U DANKOVU. DANKO GA ISKULIRA./
SERGIJE: /POSLE PAUZE/ Dosadno?… Ja znam sve tipove iz kraja. Tebe još nikako da provalim… U kom si ti odnosu sa Ljubišom?
DANKO: Radimo zajedno.
SERGIJE: Igrate tenis?
DANKO: Kakav bre tenis?
SERGIJE: Reket! /POKAZUJE RUKOM I SKLOPLJENIM NOVINAMA KAKO SE SERVIRA U TENISU/
DANKO: Šta te briga šta radimo!
SERGIJE: To nije lepo.
DANKO: Nije lepo, a?
SERGIJE: Nije estetski.
DANKO: Hoćeš sad i ti da mi pametuješ? Ti imaš platu, šta ja da radim?!
SERGIJE: Nemam ja platu, ja sam slobodni umetnik.
DANKO: Ti si moj kurac, bre!
SERGIJE: Što ne nađeš neki pošten posao?
DANKO: Ne mogu ni u Gradskoj čistoći da radim, imam dosije, razumeš?
SERGIJE: Vidi, razmišljao sam nešto. Hoćeš da radimo nešto zajedno ti i ja? Možemo da… možemo da snimamo film?
DANKO: Šta bre da snimamo?!
SERGIJE: Dokumentarac. O tebi i tvom životu. Gledam te nešto: lep dečko, muževan, fotogenična fizionomija.
DANKO: Jesi ti peder, brate?
SERGIJE: Pa šta?!, to je sad u modi da se bude gej. Mislim, neću ja ništa prema tebi. Na filmu može mnogo da se zaradi. Čekaj me, idem po kameru. Imaćemo odmah probno snimanje. /USTAJE, IZLAZI/
DANKO: /OSTAVŠI SAM, RAZBAŠKARI SE STAVLJA PIŠTOLJ NA STO. TELEFONIRA/ Alo, gde si?… Što se ne javljaš!?… Jel znaš koji je datum…?
/PANDORA ULAZI U KAFANU. DANKO NEVEŠTO SAKRIVA PIŠTOLJ ISPOD STOLNJAKA. NASTAVLJA RAZGOVOR. PANDORA MU HITRO OTME PIŠTOLJ./
DANKO: Šta radiš to?! Vrati pištolj?!
PANDORA: /UPERIVŠI CEV U NJEGA/ Ko je sad opasan?!
DANKO: Nemoj da se zajebavaš sa tim, opasno je, možeš slučajno da opališ!
PANDORA: Neću slučajno. Sedi tamo!
DANKO: Vrati mi pištolj, bre!
PANDORA: Sedi kad kažem!
/Danko seda. Pandora mu prilazi, uperi mu pištolj u glavu/
PANDORA: Sad mogu da ti razbucam glavu! /SMEJE SE/
DANKO: /SMIRENO/ Reći ću ti još jednom -vrati mi pištolj, dosta je bilo zajebancije.
PANDORA: Ajde, ustani… /Danko ustaje/ Nešto ti ne stoji ta boja a i natpis, skidaj se!
DANKO: /LAKNE MU/ A to hoćeš. Pa što ne kažeš, ne treba ti pištolj za to… E tako… /SVLAČI SE DO POLA/ Jel treba i dole?
PANDORA: Da, da, ali prvo nešto drugo. /otvara svoj kofer i vadi ženski veš/
DANKO: Opa, ajde oblači to.
PANDORA: Ne, ne, to je za tebe. Obuci!
DANKO: Haha, ti si luda, nema šanse.
/Pandora uperi pištolj u njega/
PANDORA: Oblači kad kažem!
DANKO: Nisam ja peder da nosim ovo. Pali!
/Pandora repetira pištolj. Danko je uplašen./
DANKO: Alo, šta radiš to, spusti pištolj, ubićeš nas oboje!
PANDORA: Hahaha, obuci brushalter!
/Danko na kraju pristaje. Navlači brushalter. Pandora se smeje/
/SERGIJE NAGLO UPADA U KAFANU NOSEĆI KAMERU. ZBOG ONOGA ŠTO JE VIDEO, ODMAH POČINJE DA SNIMA. DANKO POLUDI ZBOG OVOGA. ZALEĆE SE NA SERGIJA./
SERGIJE: Uuuu, sineee, koja scena!
DANKO: Šta radiš to, izlazi napolje! Ostavi tu kameru, brzo!
/SERGIJE POBEGNE IZ KAFANE, DANKO NA KRATKO STOJI NA VRATIMA ALI SHVATI DA NE MOŽE TAKAV NA ULICU. PONOVO SU ONA I ON SAMI./
PANDORA: Paaa dobro, idem i ja onda… /IZVADI PATRONU I OSTAVLJA PIŠTOLJ NA ŠANKU. IZLAZI./
/Danko je besno gleda dok ona napušta kafanu. Za trenutak bi da potrči za njom ali shvata da takav ne može napolje. Šeta se po kafani kako bi se smirio. U sledećem trenutku ulazi Ljubiša. Obojica su šokirani, posmatraju se./
DANKO: Šta me gledaš bre, okreni se! Odmah! Prebiću te!
/Ljubiša se okreće, Danko se presvlači. Prilazi Ljubiši./
DANKO: Ljubo, slušaj me dobro. O ovome nećemo nikad pričati, nikad! Znaš šta, jel možeš molim te da mi daš neku kintu neće da mi vrate. Hajde budi čovek još ovaj put.
LJUBIŠA: Budi tu, vraćam se brzo, samo da trknem do bankomata, trenutno nemam ništa u kasi. /IZLAZI. MRAK./
.
.
.
SCENA 11
.
.
/KAFANA. LJUBIŠA POSLUJE ZA ŠANKOM. DRINKA LAKIRA NOKTE ILI LISTA MODNI ŽURNAL. ULAZI SERGIJE. OD ULASKA JE NA NJEMU VIDLJIVO KAKO JE NEŠTO VAŽNO SAZNAO./
SERGIJE: /SA ULAZA/ Ljubiša, daj mi jednog „jelenka“, samo nemoj da bude previše ladan.
LJUBIŠA: Tu bre, majku mu, svi se nekud žurite, ko da će voz da vam pobegne?!
SERGIJE: /PRILAZI UZ ŠANK I TU RAZGOVARA SA LJUBIŠOM/ E voz sigurno neće, jer su svi već prošli. Prohujalo sa vihorom! Samo se pitam gde ćeš ti kad poruše stanicu. Eno već stigli buldožeri do perona.
LJUBIŠA: Idem u penziju, ti za mene ne brini. Ako, neka sruše ovo čudo, čitav vek sam bre proveo ovde među vama dokoličarima i džabalebarošima, zaslužio sam penziju.
SERGIJE: Tvoja sreća te je opstalo to fosilno društveno preduzeće „Radost izgradnje“ inače da su ga privatizovali a ti /ŠAPATOM/ i ova tvoja krasna mečka znaš koliko biste zarađivali ovde u ovoj rupi? Samo nas nekolicina vernih mušterija ne bi te održali u životu.
LJUBIŠA: Pa zato vas ja i volem. /TRESNE MU FLAŠU PIVA NA ŠANK/ Nešto si mi nadrkan od jutros. Ne poznajem te takvog.
SERGIJE: /DOK CEPA PIVO IZ FLAŠE/ Jel znaš da je stvoreno neko udruženje građana kao fora „Odbranimo staru stanicu“?
LJUBIŠA: Nemam pojma, nit me više interesuje.
SERGIJE: E vidiš, mene interesuje. Godinama ovde visim i nije mi pala na pamet tako prosta stvar. Genijalna!
LJUBIŠA: Koja? Leba ti?!
SERGIJE: Toliko sam jurcao za likovima koji bi igrali u mom filmu a nikako da se setim da snimim dokumentarac o tebi, Drinki i ovom bifeu. A jel znaš da će koliko sutra da pohrle ovde razne te-ve ekipe da snimaju kažu „poslednju oazu autentičnog klošarstva u gradu“. Kakva estradizacija! Koja profanizacija ovog svetog prostora!
LJUBIŠA: Koliko se sećam, ti si do sada na desetine ljudi baš ovde startovao da ti igraju u tvom drugom genijalnom filmu ali ga nikad nisi ni započeo…
SERGIJE: Znaš Ljubiša, meni je dosadašnji život magla. Mogao bih i da skočim u tu maglu, da me proguta.
LJUBIŠA: Al prvo da platiš. Nemoj da odeš bez plaćanja.
SERGIJE: Uzalud mi kamera, uzalud sam diplomirao… nisam ja za ovo vreme, za ovaj svet.
LJUBIŠA: Pa jes, kad imaš stan a imaš i drugi stan koji izdaješ i po celi dan sediš ovde i bistriš svetska pitanja.
SERGIJE: Jel znaš šta smo svi mi?… Varalice svojih života. Pobegli su nam poslednji prevozi za bilo gde… /ISPIJE OSTATAK PIVA IZ FLAŠE ODJEDNOM/ Treba otići odavde, otići na neko lepše, sunčanije mesto. Pre nego nas buldožeri zatrpaju kao pacove!
/MRAK/
.
.
.
SCENA 12
.
.
/LJUBIŠA NEŠTO POSLUJE OKO ŠANKA. ULAZI DANKO NOSEĆI KINOPROJEKTOR POD MIŠKOM. PREKO MAJICE IMA CRNO VEČERNJE ODELO./
DANKO: Ej, Ljubiša, vidi šta sam doneo… Večeras ima da pravimo bioskop. /NAMEŠTA PROJEKTOR/
LJUBIŠA: Može to sutra negde u šest?
DANKO: Ne može, svi su pozvani… Samo što nisu.
/UTRČAVA SERGIJE/
SERGIJE: /BESAN, ZADIHAN, DERE SE IZ SVEG GLASA/ Je li bre majmune što si mi ukrao kino projektor?!
/DANKO MU SE SA OSMEHOM NA LICU PRIJATELJSKI PRIBLIŽI. HVATA GA ZA RUKU./
DANKO: O, moj prijatelj, filmski umetnik… Dođi, i ti si pozvan… Večeras organizujemo bioskop. Sedi. /SMEŠTA GA NA NA STOLICU/
SERGIJE: /ODOBROVOLJI SE/ Al, da mi vratiš projektor posle… Ljubiša, deder ono moje…
/LJUBIŠA MU TOČI VINJAK/
DANKO: /LJUBIŠI/ Znaš ko nam stiže za koji čas?… Ne znaš?!…
LJUBIŠA: Ne znam.
DANKO: Otkrio sam kako se zove. Mislim, kako se stvarno zove… priznala mi je.
LJUBIŠA: Vidiš, nikad je to nisam pitao!
DANKO: Pandora. Zove se Pandora.
OSTOJA: /ULAZI U TRENUTKU DANKOVE REPLIKE/ Jebali vas sve zajedno stari Grci! Ljubiša mlatikurcu! Daj odmah jedno zidarsko ladno! /SEDA ZA SLOBODAN STO/
/MILICA ULAZI, IDE PRAVO LJUBIŠI, USPLAHIRENA JE/
MILICA: Čika Ljubiša, juče je dolazila Komunalna policija i ostavila je ovo… /VADI REŠENJE O RUŠENJU I POKAZUJE GA LJUBIŠI. DANKO JE ZABAVLJEN MONTIRANJEM KINOPROJEKTORA, OSTOJA SE ZABAVLJA SA BOLETOM, SERGIJE ISPIJA VINJAK./
MILICA: To je rešenje o rušenju. Bez prava žalbe, bez odlaganja. Mogu da stignu svaki čas.
LJUBIŠA: Pa neće valjda noću?!
/ULAZI ANASTASIJA. OD ULAZA SNIMA MOBILNIM I DIKTIRA./
ANASTASIJA: „Dakle, ovo je live stream sa poslednjeg ostrva savamalske autentične boemije u kafani kolokvijalno nazvanoj Poslednji prevoz ili Kod Ljubiše i Drinke. U eri gašenja bioskopa, ovde se večeras odigrava izuzetan event, performans za pamćenje, ubrzo počinje projekcija filma. Okupljeni su svi stalni gosti i povremeni posetioci ovog može se reći kultnog mesta… Razgovaramo sa poslovođom Ljubišom Krivokućom…“ /PRILAZI ŠANKU GDE SU LJUBIŠA I MILICA/
/UPADA DRINKA/
DRINKA: Evo ih, nadiru!!!
SERGIJE: Oće li da počne već jednom taj film?!
DANKO: /U ŠALI/ Jesi platio kartu?! …
DRINKA: Pod maskama!!!
/DANKO ZABAVLJEN NAMEŠTANJEM PROJEKCIJE NIJE U TOKU SA DEŠAVANJIMA. ISKLJUČI SVETLO, UKLJUČI PROJEKTOR. ULAZI PANDORA. ODEVENA JE KAO ZA PREMIJERU NA KROAZETI, SVEČANA CRNA DEKOLTIRANA HALJINA. NOSI SVOJ KOFER. DANKO I PANDORA ZAUZIMAJU MESTO U PRVOM REDU. SVI OSTALI SE UKOČE. PROJEKCIJA ZAVRŠNIH KADROVA FILMA BULEVAR SUMRAKA: UBISTVO I PAD TELA U BAZEN. PROJEKCIJA SE MEŠA SA SPOLJAŠNJIM ZVUCIMA BAGERA I KAMIONA./
ANASTASIJA: /NASTAVLJA SVOJ LIVE STREAM/ „Dakle, prisustvujemo fenomenalnom eventu u Savamali, u staroj kafani obnavlja se bioskop, to je pravi primer subverzivne kulturne akcije…“
SERGIJE: /ANASTASIJI/ Gospođo, da li Vam je neko rekao da ste fotogenični?
ANASTASIJA: /SERGIJU/ Ne, nikada! /PRODUŽAVA LIVE STREAM/ „Ovo je pravi primer građanske samoinicijative u kulturi daleko od oficijelne podrške ministarstva i sterilne birokratije…“
SERGIJE: /ANASTASIJI/ Hoćete li da igrate u mom novom filmu?
ANASTASIJA: /SERGIJU/ Jebi se, neću da snimam film!
SERGIJE: Jeeebote Bog, kako da čovek bude umetnik u ovakvoj sredini?! /LUPI ŠAKOM O STO I ISTRČI NAPOLJE/
/U PRVOM REDU KOJI JE OKRENUT PUBLICI PANDORA OTKLAPA SVOJ KOFER. MRAK. FIJUK SIRENA, NEJASNI POVICI, JAUCI, NASILJE. SVI SE OSIM PANDORE I DANKA RAZBEŽE. NA ZAVESI U POZADINI PROPAGANDNI FILM O BEOGRADU NA VODI PRAĆEN ARHIVSKIM SNIMKOM ALEKSANDRA VUČIĆA./
VUČIĆ: /GLAS/ … Tu gde su se do nedavno kotile zmije i skupljali narkomani sada podižemo velelepni novi centar grada Beograd na vodi…
/REFLEKTOR OBASJAVA SAMO KAFANSKI STO PREKRIVEN DO PODA PROVIDNIM ČARŠAVOM. ISPOD SU PANDORA I DANKO, JEDNO DRUGO SVLAČE I TRAJE LJUBAVNA SCENA TAKO DA SE NAZIRU SAMO NJIHOVE SENKE. PANDORA JE NA DANKU. MRAK./
.
.
.
SCENA 13
.
EPILOG
.
/LJUBIŠA NA RUŠEVINI KAFANE. GOMILA ŠUTA, CIGALA, OSTACI NAMEŠTAJA. DRŽI U RUCI REŠENJE O RUŠENJU. DOLAZI ANASTASIJA./
ANASTASIJA: Dobar dan Ljubiša… Ne zna čovek više šta da obuče… Kakvo vreme! Pre podne pretoplo a popodne monsunske kiše… Sava nadolazi… Jel ste dobro?
LJUBIŠA: /ZURI U JEDNU TAČKU/ Eto…
ANASTASIJA: Znate Ljubiša, super je to…
I tradicija i kafana, ali pustite to… Ostavite…. Spakujte lepo svoje
kofere i… Svet je širok Ljubiša, naći će se neko mesto za Vas… Neko bolje mesto…
LJUBIŠA: /POGLEDA JE U OČI, OSMEHNE SE/ Uvek ima sutra…
A sad…/LUPI SE ŠAKOM O KOLENO/ Sad zatvaramo znate… Stvarno zatvaramo.
ANASTASIJA: /REZIGNIRANA/ Da, stvarno zatvaramo. /ODLAZI/
/LJUBIŠA PRAVEĆI POKRETE U VAZDUHU „ZAKLJUČAVA“ KAFANU. IZUJE CIPELE, PROSTRE SAKO I PRUŽI SE PO NJEMU. UZME CIGLU I PODMETNE JE POD GLAVU KAO JASTUK. SKLUPČA SE, UZDAHNE I IZDAHNE DUBOKO PA ZASPI. MRAK./
/KAD DOĐE SVETLO PANDORA JE KAO U PRVOJ SCENI SAMA NA KLUPI NA PERONU. STEŽE UZ TELO KOFER. NAILAZI SERGIJE. NAGLI PROLOM GRMLJAVINE I PLJUSAK. SERGIJE ZASTAJE. RASKLAPA KIŠOBRAN IZNAD SEBE I PANDORE. STOJE TAKO ĆUTKE./
PANDORA: Potop.
SERGIJE: Potop.
/MRAK/
.
.
KRAJ
.
.
Beograd, 2019-2020.
.
.
.
.
.
