Eckermann pita

Prateći vokal

.

.

Marko Vuković je rođen 1975. godine u Kragujevcu. Objavljene knjige: Teško je vreme, Iza osmeha, Rasrčnuće, Divlji kamen. Objavljeni prevodi: Rolf Jakobsen: Vežbe disanja, izabrane pesme, 2014, Tune Hednebe: Tačka, izabrane pesme, 2016, Agnes Ravatn: Ptičji sud, roman, 2017, Laš Sobi Kristensen: Akustične senke, izabrane pesme, 2018, Gunvor Hofmo: Nikog ne zaboravljam, pesme, 2018. i svašta nešto još u pripremi. Od oktobra 2005. godine živi i radi u Norveškoj.

.

.

Ko Vam je dao ime?

.
Roditelji.

.

.

Šta ste pomislili 18. maja 1975. godine?

.

Ne sećam se, ali kažu da sam se drao kao magarac. Valjda se zato dam namagarčiti.

.

.

Kao dete želeli ste da postanete?

.

Indijanac. Kasnije sam hteo da živim u hipi komuni. A posle… Eh, posle…

.

.

Koje slovom Vam je bilo najteže za učenje?

.

Malo ćirilično ’б’. Traljavo je krenulo.

.

.

Prva knjiga koju ste pročitali?

.

Ana Sjuel, Crni lepotan.

.

.

Gde je sada Vaša prva ljubav?

.

Ne bih znao. Nisam je odavno sreo. A bilo bi lepo.

.

.

Zašto Vam je teško vreme?

.

Jer uvek nosim Divlji kamen.

.

.

Šta se krije iza osmeha?

.

Ništa, iza stojim ja. Ali šta sledi ili je usledilo iza/nakon osmeha sasvim je drugi ugao sagledavanja stvari.

.

.

Može li divlji kamen postati pitomi kamen?

.

Nema šanse. On nosi sve duhove prošlosti i sve je teži kako vreme prolazi.

.

.

Da li je 2005. godina Vašeg odlaska ili dolaska?

.

Odlaska, mada ponekad imam utisak da stojim raskrečen između varijabilnih ovde i tamo. Tada treba paziti na izloženo međunožje.

.

.

Najduža reč norveškog jezika?

.

Minoritetsladningsbærerdiffusjonskoeffisientmålingsapparatur – apparat kojim se meri rastojanje medju atomima kristala.

.

.

Najbolja pesma koju ste preveli?

.

Rolf Jakobsen: Signali.

.

.

Da li sanjate na norveškom jeziku?

.

Da, ponekad.

.

.

Koliko Norvežani cene plasman njihove kulture ka drugim narodima i kulturama?

.

Trude se da pomognu kad god imaju priliku. Stalo im je do toga i vrlo su zahvalni za svaki napor. Iz ličnog iskustva pričam. Lako je sarađivati i dogovarati se.

.

.

Čekaju li pacijenti u bolnicama?

.

Naravno. Ali ne mesecima. Sve se po stepenu hitnosti rešava u razumnom roku. U zdravstvu ne postoji ‘preko veze’.

.

.

Da li ste se suočili sa nacionalizmom ili rasizmom u Norveškoj?

.

Ne u toj meri da bih koristio tako grubu reč, ali u pojedinačnim slučajevima da se osetiti netrpeljivost. Kažem: u pojedinačnim slučajevima. Inače su vrlo prijatni i otvoreni prema strancima.

.

.

Postoji li prijateljstvo?

.

Da!

.

.

Razmišljate li o smrti?

.

Da. Već trošim drugu polovinu života. Kažem to iako nemam informaciju.

.

.

Pevate li dok ste sami u autu ili radio peva?

.

Uglavnom sam prateći vokal. Falširam tercu. Nekad preglasno.

.

.

Gledate li dugo u more?

.

Volim to da radim. Voleo bih i da imam čamac. Mali. Sa dva vesla ako nema pentu.

.

.

Vaša najveća nada?

.

Knjiga godišnje, prevod ili autorska. Nadam se da ću istrajati u tome.

.

.

Strah?

.

Loše sećanje?!?

.

.

Da li nekome dugujete izvinjenje?

.

Verovatno, mada sam se trudio.

.

.

Gde?

.

Moj samozadani zadatak je da norvešku liriku predstavim čitalačkoj publici. Onda je, možda, antologija savremene norveške lirike, neki sledeći cilj.

.

.

Sa kim?

.

To moram sam. Mada bi bilo zgodno da se pojavi neki mecena pa da se samo tome posvetim, da ne trošim energiju na posao.

.

.

O čemu pišete sada?

.

Kuća, dom.

.

.

Kome?

.

Ne mogu da zamislim savremenog čitaoca.

.

.

.

            Razgovarao Enes Halilović

.

.

.

.

.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *