Poezija

Psalmi

.

.

Psalam I

.

………………………………….m.m.

neke pesme više ne možeš napisati
neke nisi mogao napisati ni ranije
noću očajavamo zbog dece, utopljene
dece, obešene dece, spaljene
dece, gladne dece, dečjih igračaka
u srušenom avionu, jer materinstvo
je doživotna robija, a očajanje traži atraktivnost
i kurentne oblike da se u njih odene,
da se zakloni, da utekne;
zato bolje ćuti, kažem, zato kažem: nijedna
vaša kost neće biti polomljena, recimo,
„ništa vam ne nedostaje”, recimo,
„biće kao drvo sađeno kraj vode žive” –

.

.

Psalam II

.

Proždirači moga tela,
kako bi glasio kanon našeg prijateljstva?
Dva kvadratna metra kože,
kraj sveta je moj stan,
trideset kvadratnih kilometara
ćelijskih membrana doma
gospodnjeg nasušnog plus voda;
voda, voda za žednog, pijte
iz mene nasilnici moji,
prijatelji moji,
ljubavnici moji,
ne ukvasivši noge putem po moru mome
doviđenja –

.

.

Psalam III

.

na kom jeziku da ti govorim, sunce
da bi ogrejalo sutra za moje dete da bi
ogrejalo i pokrenulo tkiva jestiva,
…………………………………….cirkulisanje,

kako to da otpevam svom detetu,
kako tebi da pevam, planeto, da bi mi oprostila
što sam rodila glad što sam rodila
……………………………………….pitanje

neutvrdivo, kako da obezbedim
izdašnost stvoriteljki – bakterija
čistu kišu vazduh i glukozu
……………………………………….la la

da legnemo i zaspemo, da se probudimo,
da legnemo i zaspemo, da se probudimo,
gravitacijo:
………………………………….tefi tefi
…………………………………………la la

da nas polegneš i zaspiš, i da nas probudiš?

.

.

Psalam IV

.

četrdeset jedna godina ljudskog života bez rata
da li je dovoljno jedno telo?
(prezimili smo lošu vest i sad otpočivamo)

(preprolećili smo lošu vest, 2500 ih se utopilo)
ti ljudi su tvoji
i ljudi ne-tvoji

(preživesmo u gradovima heljde i kinoe
gradovima bez glutena)
nadamo se životu
udvostručismo životni vek i on raste li raste

(preživesmo u kultivisanim čudima prirode)
ne boj se,
(u kiši piksela u lavirintu veštačke gladi)

ne boj se, kćeri
broj naših eksperata raste li raste
nadaj se životu
sve većem i većem životu

(u crvenoj pustinji pod visokim azurnim talasom)
ne boj se
kćeri moja i ne moja

na zelenim pašnjacima
kćeri moja i ne moja
tamo je tiha voda i paša bez dna
(prezimismo preprolećismo rđavu vest i sad otpočivamo)
ti ljudi su tvoji i ljudi ne –

.

.

Psalam V

.

Lepota postoji, la ermozura egziste i rajevi
nisu veštački, samo kako da imaš zelene
lepeze ginka, i žute, i ljudska lica na suncu,
i bisere arhitekture, kad misli o prahu u koji se izmećemo
premisliš? Dva dana kasnije setiću se još samo teorije,
šta smo govorili o matematici Alhambre
i fragmenata pesme, zato se
razodevam brzo, da uhvatim život
na delu, da se nasitim dobra
tvoga doma posred humova
što se radošću opasuju, gde tražim i nalazim, tražim
i ne nalazim, tražim i nestajem i –

.

.

Psalam VIII

.

ti objekti mogu biti otrovniji
nego što se to vidi u ogledalu se-
ćanja
……….svesti
………………..nade
nisu oni to što i polja zajapurene režuhe i hleba
il voćnjaci jabuke ko što o njima sanjare supermarketi

okeani mogu biti drukčije boje
nego što se to vidi na filmu
fauna
……….južnih
…………………mora
može biti mrtvija, pazi, taj
ležaj je mokar od suza

pod kupolom vetra kosačica iz drona
šume
………………..grobovi i
………………………………..gnezda

„i ptice nebeske i ribe morske,
i sve što puteve morske prevaljuje” –

.

 

………………………………………………….Sa poljskog Milica Markić

.

.

.

.

.

author-avatar

O autoru Julija Fjedorčuk

Rođena 23.februara 1975. u Varšavi. Istaknuta poljska pesnikinja, književna kritičarka, književni prevodilac, popularizatorka „ekopoezije“. Doktor humanističkih nauka, na Varšavskom univerzitetu predaje američku književnost i teoriju književnosti. Za svoje debitantsko delo „Novembar na Narevu“ dobila nagradu Poljskog udruženja književnih izdavača. Laureatka je i nemačke književne nagrade Hubert Burda. Članica udruženja ASLE (Association for the Study of Literature and the Enviroment). Pesme su joj prevođene na engleski, švedski, češki, japanski i valonski. Kritika je često poredi sa Vislavom Šimborskom, zbog njene težnje ka uopštenom, hladnom, ironičnom izražavanju, distanciranom jeziku i specifičnom senzibilitetu koji pored čoveka uzima u obzir i ostala živa bića, kao i večitom problematizovanju statusa lirskog subjekta, čina pisanja i recepcije. Predstavnica ekopoetike – struje koja je inicirana u anglosaksonskoj književnosti koja želi da opiše odnose između čoveka i prirode. Zanima je iskorak iz antropocentrične vizije sveta, drugačije zapažanje ljudskog i ne-ljudskog. Može se reći da biologizam ili ekologija pesnikinje najpotpunuje se ostvaruje tamo gde je govor o ljudskoj telesnosti i o upisivanju njenom u širu perspektivu prirode. Pesničke zbirke: „Novembar na Narevu”, „Bio”, „Planeta izgubljenih stvari”, „Kiseonik”, „Tek što nije”, „Psalmi”. Proza: „Marijino jutro i druge priče”, „Bela Ofelija”, „Bestežinstvo”, „Bliske zemlje”. Za roman Bestežinstvo nominovana za najveću poljsku književnu nagradu NIKE 2016, a zbirkom pesama „Psalmi” osvojila je 2018. prestižnu pesničku nagradu „Vislava Šimborska”. Autor fotografije Katažina Marćinkjevič

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *