.
.
……Za Roberta Fišera sam čuo prvi put još sredinom 1950-ih godina, kada je i u Jugoslaviji odjeknulo da je neki mlađani Bobi pobedio na američkom juniorskom šahovskom šampionatu u julu 1956. Pročitao sam tada impresioniran da je njegov QI 180, da je on genije ravan Ajnštajnu.
Za vreme Turnira kandidata u Jugoslaviji 1959.godine Fišer se susreo licem u lice sa sovjetskim šahistima. Očekivao sam da mladi genije Fišer ubedljivo trijumfuje, ali je na moje iznenađenje završio u sredini , izgubio je četiri partije od pobednika turnira Mihaila Talja, koji je kasnije pobedio Botvinika, i postao svetski šampion.
Još od tih dana sam sa velikom znatiželjom pratio sve šta se sa njim dešavalo, sve do njegove smrti.17 januara 2008.godine. On je za mene dugi niz godina bio velika enigma, pogotovu odkada je počeo da .ostrašćeno kritikuje Ameriku. Sa sve prisutnijim čuđenjem sam se pitao: kako je moguće da takav genije, ovako opako napada svoju domovinu, svetsku supersilu broj 1 Ameriku? Umesto da bude sretan i ponosan?
Da li on za to ima opravdane razloge? trudio sam se da otkrijem o čemu se radi.
Još sam više bio zaprepašćen njegovom, sa godinama sve prisutnijom odbojnošću prema njegovom, kako Jevreje nazivaju„ od Boga izabranom narodu?„
Kada sam se bolje upoznao sa uzrocima njegovog gneva, shvatio sam da pojedini postupci njegove države i zvaničnih šahovskih organizacija prema njemu, možda nisu bili potpuno na svome mestu, ali da ipak nije bilo nimalo stvarnog osnova da tako ostrašćeno i frontalno vređa i napada svoju zemlju i svoj narod.
Sve mi je to počinjalo da liči na neodmerene izlive nesputanih emocija? Pitao sam se, zar takav genije može sebi dozvoliti tako nekontrolisano i nedovoljno odmereno ponašanje?
To je za mene pogrešna procena stvarnosti? Kako je moguće da genije čiji je koeficijent inteligencije ravan Ajnštajnovom, toliko zastrani?
Ipak, čudni su putevi logike ljudskog razuma? Poznajem pojedince izuzetno inteligentne, koji bi znali ponekad da me zaprepaste njihovom iracionalnošću?
Da li su uzroci njegovih krajnje pregrejanih postupaka u njegovoj porodici? Zna se ko je njegova majka, poljska Jevrejka, koja je studirala medicinu u SSSR-u. Članak u Filadelfija Inkvajeru navodi da dokumenti FBI-ja pokazuju da je njegova majka bila tajno praćena. Za njegovog oca neki tvrde da je bio Nemac, drugi smatraju da je Fišerov otac ustvari čuveni mađarski Jevrejin Nemanji, za koga kažu da je bio jedan od tvoraca atomske bombe.Prema Vikipediji: Iako je Nemac Hans-Gerhard Fišer bio upisan kao otac u Robertovom rodnom listu, u jednom članku iz 2002. godine u Filadelfija Inkvajeru tvrdi se da je Fišerov biološki otac bio Pol Feliks Nemanji, mađarski fizičar jevrejskog porekla, koji je radio na Menhetn projektu na razvoju atomske bombe . Nemenji je plaćao izdržavanje za Roberta za vreme detinjstva i dečaštva. Kasnija istraživanja FBI-ja su otkrila da, iako se Fišerova majka vratila u Sjedinjene Američke Države iz Sovjetskog Saveza 1939. godine, njen prvi muž nikad nije ušao u zemlju posle toga, tako da je nemoguće da je Bobi Fišer (rođen 1943.godine) bio sin Hans-Gerharda Fišera?
Fišer je u nekoliko intervjua počeo da se energično odriče Jevreja, da bi sve češće spominjao jevrejsku zaveru i klevete. Šta to dubinski potresa njegov ego?
Zatekao sam se u Beogradu 1970.godine u kratkom boravku došavši iz Brisela, saznao sam da je baš tada u Beograd stigao Bobi Fišer. Odlučio sam se da ga po svaku cenu vidim izbliza. Nešto sam načuo iz njegovih razgovora u hotelskom foajeu, a čuo sam i od prisutnih naših šahista, prepoznao sam među prisutnima i markantnog Svetozara
Gligorića. Novinar i šahista Karaklajić je bio u društu Bobija Fišera. On je Užičanin. Iskoristih trenutak kada stade malo u stranu, priđoh mu i rekoh.veselo nekoliko lepih reči o Užičanima i Erama. On me skoro zagrli, Užičani su takvi, kada im neko godi srcu, oni to ne kriju .,, Bobi je neobičan mladić, „, potpaša me srdačno po ramenu pogledavši veselo u velikog šahistu. ,,Takvi su svi geniji, čudaci„.dodade. nasmejavši se zbog nečega radostan kao malo dete.
Zapazio sam da su tada svi prisutni Beograđani, ostrašćeni šahisti, ili znatiželjci, bili uzbuđeni, doživljavali su Fišerov boravak u Beogradu, susret i žive razgovore sa njim- kao veliku počast, ponašali su se prema njemu prijateljski, toplo, kao da je naše gore list. U prostranoj prostoriji je vladalo posebno praznično raspoloženje, neki prisutni su se prosto utrkivali oblećući oko njega, tapšali su ga
po ramenu kao do su stari znanci, obraćajući mu se sa „ Bobi„. Srbi i Jevreji, to je is torija viševekovnog prijateljstva, i ovde to uvideh, Srbi vole Jevreje, osećaju se tako bliski sa njima. Odakle mi se javi misao da je Beograd mesto gde je se začeo moderni cionizam?,
,, Zašto je on čudak?„obratih se radoznalo Karaklajiću.„
,, On bi trebao da bude najsretniji mladi čovek na svetu, a on je tako uvek zabrinut, muče ga crne misli„.nešto hoće da mi pojasni. Dok sam slušao ove Karaklajićeve reči, prepoznajući radostan u njima rastegnutu, skoro raspevanu ersku ijekavicu, pažljivo sam motrio svaki pokret velikog šahiste Bobija Fišera. On je tako sličan našim ljudima, i po izgledu, neposredan je i ima korektan nastup, verovatno je takav zbog njegovog srednjeevropskog porekla.
,,Bobi je još pre skoro deset godina tvrdio da ima neke lične probleme,
ubili su njegovog bosa, onda se obratio Veri u Boga „, čuh tada od prisutnih..
Setih se da sam negde pročitao da je Fišer postao zagriženi čitalac Čiste istine (The Plain Truth), časopisa koga je izdavao Ambasador koledž za Sve-svetsku Crkvu Božju (Worldwide Church of God), koja je takođe sponzorisala radio programe koje je Fišer slušao.,,Krajem 1963. je bio na jednom šahovskom turniru, kada je doneo odluku da prestane da šalje sitne dobrotvorne priloge crkvi, i da od tada crkvi daje desetinu svojih prihoda. Bila je to velika odluka, rekao je.tada Fišer„. rekoh to ukratko Karaklajiću.
,, Zanimljivo da tebe to interesuje, mlađani Bobi je tamo pao pod njihov uticaj ,
zhvatila ga je paranoja da će izbiti Treći svetski rat, i da će Evropska zajednica
uništiti SAD i Veliku Britaniju.„
Bio sam zbunjen i začuđen ovim novim saznanjem.
,,On uobražava da ga neko stalno nadzorava, da je žrtva zavere „, zagonetan postade i Karaklajić.
..Ko i zašto ga prati?„ pitam, iako imam svoje koliko toliko izgrađeno objašnjenje..
.. Bobi je ubeđen da je nevina žrtva, povremeno je van sebe, polumrtav, neispavan,
spas nalazi u njegovoj veri koja slavi jevrejski praznik sabat„, saznah od ljubaznog
sagovornika.
,, A kako je moguće da napada Jevreje, a u isto vreme slavi sabat? Verovatno u to vreme još nije bio rasčistio sa svojim ubeđenjima?„
Nisam tada dobio odgovor.
Ipak, kada je Fišer dobio kao nagradu za pobedu na jednom turniru 200.000,00 dolara koje je zaradio 1972. godine, od toga je dao 61.200 dolara Sve-svetskoj Crkvi Božjoj. Tek negde u to vreme je nastupilo njegovo razočarenje u Crkvu, jer se proročanstvo te crkve nije ostvarilo, a njegov partner iz crkve, Garner Ted Armstrong, je bio optužen za učestvovanje u seriji seksualnih skandala, pa je zbog toga smenjen kao glavni voditelj programa Svet sutra.Fišer je tada definitivno izgubio iluzije o ovoj organizaciji i napustio je.
Pitam se, da li je njegov antisemitizam tada uzimao maha?
Išao sam dalje, njegova šahovska karijera otkriva dosta delova ove vrlo zanimljive
slagalice. Puna je uspona do vrha svetske lestvice, ali i još mnogo više neobičnih padova. Da li je politika u pitanju? Koja, kakva, zašto? Ako je danas sve politizovano dokaz je i šah.?, pitam se.
Robert Fišer je vrlo zanimljiva ličnost, da li je zbog svoje genijalnosti, i neobičnosti poimanja činjenica možda postao još od ranih dana vrlo zanimljiva osoba za one koji se bave politikom?.
On je septembra 1972. godine postao prvi američki šahista koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije.Godine 1975.zvanično je izgubio titulu kada je Svetska šahovska federacija odbila njegove uslove za odbranu titule. Gari Kasparov je napisao da je od svih svetskih šampiona u šahu, između Fišera i njegovih savremenika bio najveći jaz u istoriji. Fišerova pobeda nad sovjetskim šampionom Borisom Spaskim za svetsku titulu u „meču stoleća„ posmatrana je kao simbolična pobeda Zapada, koja je podstakla međunarodnu popularnost šaha. Njegov protivnik je portretisan, posebno u Sjedinjenim Državama, kao proizvod bezličnog, mehaničkog i represivnog sistema državne kontrole, dok je Fišer bio usamljeni genije, koji je pobedio sovjetsku dominaciju.
Kao nacionalnom heroju, Amerikanci su bili spremni da mu oproste neobično
ponašanje i poglede. Ipak, u popularnoj kulturi on je postao simbol genija čija briljantnost je bila tako velika da ga je na kraju uništila. Jer nije branio svoju titulu 1975. ne mogavši da postigne dogovor s međunarodnom šahovskom federacijom FIDE oko uslova meča.
Tada je postao još povučeniji i nije igrao takmičarske mečeve sve do 1992, kada je pobedio u ponovnom meču protiv Spaskog.Takmičenje je održano u Jugoslaviji, koja je tada bila pod strogim embargom Ujedinjenih nacija. Ovo je dovelo do Fišerovog konflikta sa vladom Sjedinjenih Država, zbog čega se nikada nije vratio u svoju rodnu zemlju.
Nakon toga je živeo u Mađarskoj, Nemačkoj,na Filipinima i u Japanu.Tokom ovog perioda davao je sve žešće antiameričke i antisemitske izjave, uprkos svom jevrejskom poreklu.
U periodu između 2004. i 2005. nakon što je njegov američki pasoš povučen, japanske vlasti su ga držale devet meseci pod pretnjom izručenja. Nakon što mu je Island zagarantovao državljanstvo, japanske vlasti su ga pustile u tu zemlju, gde je živeo sve do svoje smrti 17 januara 2008.godine.
Na skupu Azbukovčana koji žive u Beogradu, održanom u Beogradu 3 marta 2006.godine u hotelu na Adi Ciganliji za istim stolom sam sedeo sa šahovskom legendom, slavnim, ali već ostarelim Svetozarom Gligorićem, kojom prilikom sam sa njim dugo razgovarao. „ Sreo sam Vas 1951 godine u šahovskom klubu Zemun„, sa uvažavanjem mu se obratih preko stola, nagnuvši mu se bliže jer ima teškoća sa sluhom.
On me zagleda sa simpatijama:,,A čime se vi bavite?„ Posle kratke pauze mi se obrati:,, Moji su poreklom od Ljubovije otselili se Valjevu, zato sam ovde„.
Stari velemajstor je delovao setno i na iskraju života. Svet se menja, surovo zbriše prošlost. Dok smo nas dvojica razgovarali, na vrsti bine tamo na iskraju velike sale gde je obično hotelski kafanski orkestar, se odvijao zanimljiv prigodan program. Ipak, nije sve to bilo tako bučno, mogli smo smireno da menjamo misli.
Život je surov i nemilosrdan, razmišljao sam, vreme i događaji gaze, sve mrve pred sobom, ko je gore, sad je dole. Pored mene je sedela šhovska legenda prohujalih decenija. Svojevremeno, slavljen i od svih uvažavan i poštovan čovek. Preda mnom je sada bio stariji setan gospodin, izgledao je ipak mlađi nego što jeste, on je još pragmatičan i poletan za njegove godine, ali tužan smešak na njegovom licu odaje da se miri sa neminovnostima. Kao da su ga svi gurnuli u zapećak, niko nije došao do nas od organizatora da porazgovaramo, da mu koliko toliko odamo počast? Kaže da je još uvek aktivan, ima zanimljive hobije, odan je muzici..
Prisetih se, evo prilike da porazgovaramo o Robertu Fišeru, da saznam iz prve ruke, nešto više o tome neobičnom šahovskom vitezu tužnog lika. Neko ga je tako negde nazvao-:Don Kihot, bori se sa vetrenjačama.
,, Nije mi jasno to sve što se dogodilo sa Fišerom, Amerikanac protiv Amerike, protiv svoga plemena, to sve ne liči na genija kakav je on?„, zapitah ga učtivo.
Legenda jugoslovenskog šaha me smireno pogleda:,, Od malena se zaljubio u šahovsku tablu, gutao je knjige o teoriji i praksi šaha, sve je pobeđivao, imao je izuzetno pamćenje, a koeficient inteligencije 180.„
,, Otkud da se tako genijalan čovek tako neobično ponaša„, uporan sam u mojoj želji da saznam nešto više o slavnom šahisti, upravo od onoga ko bi to trebao da zna.
,, Fišer je oduvek bio nepredvidiv, 1957. je osvojio Otvoreno prvenstvo SAD u
šahu u doigravanju s Arturom Bizgajerom. Zbog ovog rezultata Fišeru je otvoren put na američki pozivni šampionat. Mnogi su verovali da je Fišer još uvek slab igrač i da će završiti kao poslednji. Umesto toga, završio je kao prvi„, saznajem još jedan zanimljiv podatak.
,,U januaru 1958, sa 14 godina, Fišer je postao američki šampion. Zajedno s titulom, kvalifikovao se na međuzonski turnir, sledeću stepenicu ka izazivanju svetskog šampiona. Niko nije mladom Fišeru davao mnogo šansi da se kvalifikuje dalje, pa je bilo iznenađenje kada je Fišer, posle dobre igre u finišu, završio na deobi petog mesta. Ovi rezultati su mu doneli i titulu velemajstora.U to vreme, on je bio najmlađi velemajstor u istoriji, i njegov rekord se držao, dok 1991. godine mađarska šahistkinja Judit Polgar nije postala najmlađi velemajstor.„, održa mi pravo predavanje.
,,U Jugoslaviji 1959. godine Fišer se sreo licem u lice sa sovjetskim šahovskim
„parnim valjkom„, Fišer je turnir završio u sredini, izgubio je četiri partije od pobednika turnira Mihaila Talja, koji je kasnije pobedio Botvinika i postao svetski šampion.„, reče dok mu je mutan i umoran pogled lutao po sali.
,, I Talj je jevrejske nacionalnosti„, upitah ga
,,Većina šahovskih velemajstora su Jevreji, oni su biblijski mudraci„, on slegnu ramenima..
,,Mnogo godina Fišer je bio jedan od najjačih ne-sovjetskih igrača, zajedno sa Lajošem Portišom, sa Vama i Larsenom, ali nije uspeo da se kvalifikuje za meč za svetskog prvaka?„, tražim odgovore od sagovornika.
Potstaknut, Gligorić se nasmeši drago:,, U narednom ciklusu 1962. godine, on je ubedljivo pobedio na međuzonskom turniru u Stokholmu, ali je na turniru kandidata u Kurasau završio na četvrtom mestu. To je bilo za njega veliko razočarenje, budući da je prethodnih godina igrao izvanredno.„
Gligorić nastavi tiho i polako:,, U sledećem ciklusu Fišer nije učestvovao, imao je paranaoičan strah od sovjetskih igrača, da su se svi okrenuli protiv njega. Zato je odlučio da ne učestvuje na međuzonskom turniru uAmsterdamu 1964. U sledećem ciklusu, na međuzonskom turiru u Susu (1967), Fišer nije uspeo da se kvalifikuje zahvaljujući vrlo kontroverznoj kazni, zbog koje nije igrao partiju sa sovjetskim inter- majstorom Gipslisom. Smatra se da se Fišer nije pojavio zato što je smatrao nepoštenim da mora da igra mnogo partija zaredom, ali prema njegovoj biografiji autora Bila Volsa, to je bio logičan rezultat, jer su organizatori turnira stalno menjali vreme igranja njegovih partija zbog verskih praznika i subote (Fišer je u to vreme bio pristalica Sve-svetske Crkve Božje)„. saznajem pojedine novosti koje nisam znao.
,,Fišer se osećao proganjanim, to su ustvari bili sukobi između dve strane njegovog života: strane posvećene šahu i strane posvećene veri. U intervjuu s Len Zolom tvrdio je da ako je iko pokušavao da živi po slovu zakona, to sam bio ja. Iskreno sam pokušavao da budem pokoran. Što sam više pokušavao, sve više sam ludeo… Sećam se trenutaka kada sam se vraćao iz šahovskog kluba kući u četiri sata izjutra. Neispavan,polumrtav, i pokušavao da prisilim sebe da se molim jedan sat. Bio sam gotovo van sebe„, izlažem moje saznanje o izjavama Bobija Fišera.
,,Fišer je tada smatrao da se njegov život pocepao na dva dela: na jednoj strani je bila njegova šahovska karijera, na drugoj strani bila su njegova verska uverenja. Takva je bila suština Fišerovog verovanja kada je otišao na „Meč stoleća„, Gligorić me ustvari podučava.
Moj sagovornik , iako je već star čovek, brzo zapaža, i brzo reaguje, iz mudrog sjaktaja njegovog pogleda otkrih da je on prepoznao da to mene jako zanima.
,,Fišer je pobedio na međuzonskom turniru završivši sa sedam uzastopnih pobeda. Nastavio je istom snagom u mečevima kandidata, pobedivši svoje protivnike u seriji rezultata kakva do tada nije bila viđena. I Mark Tajmanov (SSSR) i Bent Larsen iz Danske, drugi najbolji ne-sovjetski šahista posle Fišera, prosto su razneseni rezultatom 6:0.. Godine 1971. Fišer je konačno zaslužio pravo da izazove svetskog šampiona, Borisa Spaskog, koga nikada ranije nije pobedio„, slušam pažljivo .
Gligorić je nastavio .da mi postepeno razjašnjava enigmu, predosećao sam da ću tek saznati ono što me interesuje: ,,Fišerova dugogodišnja tvrdoglavost u vezi s mečevima i uslovima igranja manifestovala se i u pripremi meča sa Spaskim. Od mogućih mesta, Fišer je preferirao Jugoslaviju, dok je Spaski želeo Island. Jedno vreme je pokušavano da se spor reši tako, da se po deo meča odigra na obe lokacije, ali je taj aranžman propao. U jednom trenutku Fišer je izjavio da neće igrati meč. Henri Kisindžer je telefonirao Fišeru, apelujući na njegov patriotizam i zamolio ga da igra.Kako god razlog bio, Fišer je odlučio da igra.„,
Ovo što sam čuo od Gligorića dalje sam manje više znao:,, Meč između Spaskog i Fišera održan je u Rejkjaviku, Island, od jula do septembra 1972. godine. Fišer je izgubio prve dve partije; prvu zbog grubog previda, a drugu kontumacijom, jer nije hteo da igra partiju. Izgledalo je da će Fišer izgubiti čitav meč kontumacijom, dok Spaski nije iznenada prihvatio Fišerov zahtev da se sledeća partija odigra u sporednoj sobi, bez kamera. Posle tog kontroverznog događaja, Fišer je u sledećih 19 partija dobio sedam, izgubivši samo jednu, uz 11 remija. Konačni rezultat bio je 12½:8½ za Fišera.„.
,,Zar ovaj trijumf , ishod Meča stoleća nije postao dvostruka prekretnica u Fišerovoj karijeri – postao je svetski šampion, a postao je i najbolje rangirani šahista do tada po sistemu rangiranja profesora Eloa „ postavljam pitanje
,,Pobeda nad Spaskim je smatrana svojevrsnom propagandnom pobedom Sjedinjenih Država u Hladnom ratu, koja je potvrdila da je sada najjači šahista na svetu Amerikanac, u sportu kojim su dominirali Sovjeti od Drugog svetskog rata„, čujem reči Gligorića.
Saznah još zanimljivih detalja: ,, Fišer se osećao izdanim od crkve koja je poštovala Sabat, nije slavila Uskrs ni Božić, ali je proslavljala mnoge dane koji su sveti Jevrejima, Fišer se zbog nečega ljutio na njemu nedovoljno jasan etnicitet Jevreja, kada se radi o Anglo Saksoncima i Izraelu. To je možda podstaklo Fišerov antisemitizam i njegovo verovanje u svetsku zaveru protiv njega.„
U nepovezanom razgovoru sam saznao da je bilo predviđeno da Fišer brani titulu protiv izazivača Anatolija Karpova 1975. Fišer nije igrao ni na jednom turniru otkad je osvojio titulu, pa je postavio mnogo uslova za održavanje meča. FIDE se saglasila sa svim njegovim zahtevima, izuzev dva, odbacivši Fišerov zahtev kako meč treba da se okonča. Fišer je tvrdio da je uobičajeni sistem (24 partije u kojima prvi igrač koji osvoji 12½ poena pobeđuje) ohrabruje igrača koji povede da ide na remije, što po njemu nije bilo dobro za šah. Umesto toga Fišer je želeo meč s neograničenim brojem partija, a da prvi igrač koji osvoji deset pobeda dobija meč; remiji se ne bi računali.
Čuh od sagovornika:,, Mnogi zlobnici su smatrali da je ovaj predlog nerealan, i da će se meč pretvoriti u testiranje izdržljivosti, a ne veštine. Po ovim kritičarima, napušteni sistem „prvi koji dobije šest partija„u meču Karpov-Kasparov 1984. je kasnije služio kao potvrda njihovih stavova„.
Čitao sam da je najkontroverzniji od svih Fišerovih uslova, međutim, bio njegov zahtev da, u slučaju da oba igrača osvoje po devet partija, šampion (u ovom slučaju Fišer) bi zadržao titulu. To je značilo da Fišer treba da dobije samo devet partija, da bi zadržao titulu, dok bi Karpov morao da pobedi sa 10:8. Pošto FIDE nije promenila pravila da bi dala Fišeru prednost koju prethodni šampioni nisu imali, Fišer se odrekao titule u telegramu koji je poslao predsedniku FIDE Maksu Eveu juna 1974. Značajno je da je u svom telegramu Fišer naglasio da se odriče titule šampiona u organizaciji FIDE. Ovaj detalj će se kasnije manifestovati u Fišerovoj primedbi za vreme ponovnog meča sa Spaskim 1992. u kojoj je Fišer tvrdio da je on i dalje svetski šampion.
Ovaj Fišerov komentar izazvao je značajnu nelagodnost u ostatku šahovskog sveta, kada je organizacija svetskog šampionata od strane FIDE žestoko kritikovana i kulminirala istupanjem iz FIDE Garija Kasparova i Najdžela Šorta 1993.
Bez obzira na sve, uskoro posle sukoba sa FIDE, Fišer je nestao i nije igrao takmičarski šah gotovo dvadeset godina. Niko nije znao gde se on nalazi, jer je često menjao mesta boravka.
Gligorić nastavi: ,,Fišer je 1982. objavio pamflet (pod imenom Robert D. Džejms) „Mučili su me u zatvoru u Pasadeni!„, u kome je detaljno opisao svoje iskustvo u vezi sa hapšenjem 1981. godine kada je pogrešno zamenjen za jednog pljačkaša banke. Tvrdio je da ga je policija „brutalno mučila„. Kasnije je optužen za oštećenje zatvorske imovine (konkretno, u pitanju je bio jedan madrac!?„
Znam od ranije, da je 1984. godine Fišer pisao urednicima Jevrejske enciklopedije (Encyclopedia Judaica), tražeći da se njegovo ime izbaci iz publikacije jer je tvrdio da on nije Jevrejin.Bio sam zaprepašćen kada sam saznao i ove neobične podatke.
,, Ima tu nešto u njemu što je nejasno, ili barem tako izgleda na prvi pogled. Ali kako kaže naš mudri narod-Svako dašto ima svoje zašto„, prosto me podstiče da dalje razgovaramo. „ Vlast ima svoju logiku koja je poptpuno tuđa neupućenima, a to je ogromna većina. Rešenje enigme se nalazi u objašnjenju relacija POREDAK USA- Robert Fišer„, iznosim moja razmišljanja.
Posle 20 godina nepojavljivanja u javnosti, Fišer je izašao iz izolacije da bi izazvao Spaskog (koji je tada bio na 96-102. mestu rejting liste) u „Osvetničkom meču 20. veka„1992. godine, uz posredovanje i organizaciju kontroverznog jugoslovenskog biznismena Jezdimira Vasiljevića. Ovaj meč koji je odigran uz korišćenje njegovog novog šahovskog sata, održan je na Svetom Stefanu u Crnoj Gori, uprkos oštrog embarga UN, koji je uključivao i zabranu održavanja sportskih takmičenja u tadašnjoj SR Jugoslaviji.
Fišer, koji je do smrti tvrdio da je svetski šampion, jer nikada nije izgubio meč za titulu, zahtevao je da organizatori objave meč kao „Svetski šampionat u šahu„ iako je u to vreme Gari Kasparov bio priznati FIDE šampion. Objavljeno je da je nagradni fond za ovaj meč 5 miliona dolara, a da dve trećine pripada pobedniku. Poreska uprava Sjedinjenih Država je obavestila Fišera, pre meča, da je njegovo učešće protiv zakona, i posle meča je izdala poternicu za njegovo hapšenje.Fišeru, pritisnutom sa svih strana, je bio preko potreban novac, dobio je meč s 10 pobeda, 5 poraza, uz 15 remija.
,, Amerika je svemoćna, da je htela mogla je zabraniti njegov meč sa Spaskim, a zbog nečega to nije učinila?„ hoću da čujem šta na to kaže Gligorić.
On se prenu iz zamišljenosti: ,, To nikako nije slučajno, verovatno su se sažalili, da mu daju novac da preživi.„ Zastade, pa uzdahnu:,, U politici nema sažaljenja, samo postoje interesi, Fišer je Americi zbog nečega bio potreban, takav kakav je, buntovan. „.
Moj sagovornik zastade:,, Hoću da kažem da je on napravljen takvim, buntovnim, ali se dodatno nečim zamerio svemoćnim vladarima Amerike. oni umeju biti surovi„.
Mnogi velemajstori koji su posmatrali meč rekli su da Fišer nije igrao kao u najboljim danima. U knjizi „Smrtne partije„Gari Kasparov je napisao: „On je igrao dobro.Bilo bi tesno u našem međusobnom meču.„
Od 1992. Fišer više nije igrao takmičarski šah, od tada je povremeno davao intervjue, ali samo ako su prenošeni uživo. Godine 1999. Fišer je dao telefonski intervju jednoj radio-stanici u Budimpešti, Mađarska u kome je sebe opisao kao „žrtvu jevrejske zavere„.Stanica je prekinula intervju, ali se slična epizoda ponovila posle terorističkog napada na Ameriku11. septembra 2001. Fišer je dao intervju Pablu Merkadu i velemajstoru Toreu na filipinskoj radio-stanici Radio Bombo, u kojem je potvrdio svoj žestoki antisemitizam, između ostalog, govorio je o svetskoj jevrejskoj zaveri , i negirao da se Holokaust ikada dogodio. U jednoj drugoj emisiji, aplaudirao je terorističkom napadu od 11. septembra. „To je divna vest„,rekao je Fišer. „Aplaudiram tom činu. Sjedinjene Države i Izrael su masakrirale Palestince mnogo godina. Pljačkale ih i masakrirale Sada im se sve vraća.„
Slične antisemitske istupe Fišer je imao i na jednoj radio-stanici na Islandu. Fišer je dao potcenjivačke primedbe o političkoj situaciji u šahu, tvrdeći da šah kontrolišu Jevreji, i da je svaki meč za svetskog šahovskog šampiona od kad je on napustio scenu 1975. bio namešten. Novi povod za njegove izjave desio se kad je vlasnik stana u Pasadeni, Kalifornija, u kome je stanovao, prodao neke njegove stvari jer nije platio kiriju. Tvrdio je da je to novi dokaz o svetskoj jevrejskoj zaveri i zločinački čin „Američke vlade koju kontrolišu Jevreji,da bi ga oklevetali i uništili„. Godine 2005. neke Fišerove stvari su prodate na aukciji na eBay-u.
Zbog ovih čudnih i krajnje emotivnih izjava Američka šahovska federacija je 2003. isključila Fišera iz članstva, iako je ostalo nejasno da li je Fišer išta znao o detaljima napada, jer je tu izjavu dao istog dana, 11. septembra.
Fišer je nastavio da provocira svoju zemlju. 13. jula 2004. uhapšen je na međunarodnom aerodromu u Nariti, Japan, u blizini Tokija, zbog namerne upotrebe poništenog američkog pasoša, prilikom pokušaja ukrcavanja na let Japan Airlines-a do aerodroma Ninoj Akino u Manili,Filipini. Tražila ga je američka vlada od 1992. godine kada je igrao šahovski meč sa Borisom Spaskim u Jugoslaviji, čime je prekršio predsedničku naredbu broj 12810 Džordža Buša izdatu u vezi sankcija UN za učestvovanje u privrednom životu Jugoslavije (Vlada SAD mu je 1992. godine zapretila čak i kaznom zatvora u trajanju od 10 godina, te se Fišer posle meča sa Spaskijem više nije vraćao u SAD).
Kako je javila agencija Frans Pres Bobi Fišer se odrekao američkog državljanstva. Sledećeg meseca javljeno je da se Fišer ženi s Mijoko Vatai, predsednicom Japanske šahovske asocijacije, s kojom je živeo od 2000. godine. Spekulisalo se da je taj potez napravljen da bi se omogućilo Fišeru da ostane u Japanu. On se takođe obratio američkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu, da mu pomogne da se odrekne američkog državljanstva. Ipak, pod pritiskom Sjedinjenih Država, japanski ministar pravde odbio je Fišerov zahtev da mu se dozvoli da ostane u Japanu i naredio je njegovu deportaciju.
Tražeći način da izbegne deportaciju u Sjedinjene Države, Fišer je početkom januara 2005. napisao pismo vladi Islanda tražeći islandsko državljanstvo. Islandski parlament (Alting) je krajem marta jednoglasno odlučio da Fišeru dodeli puno državljanstvo iz humanih razloga, jer su smatrali da su ga nepravično proganjale američka i japanska vlada.
U međuvremenu, američka vlada podigla je optužnicu protiv Fišera zbog izbegavanja plaćanja poreza, kako bi ga sprečila da otputuje na Island. Kada je do japanskih vlasti došla potvrda o Fišerovom novom državljanstvu, one su se saglasile da mu dozvole da odleti u svoju novu zemlju. Neposredno pre odlaska za Island, 23. marta, 2005. Bobi Fišer i njegov portparol i branilac Džon Bosnić pojavili su se nakratko na svetskom servisu BiBiSi-ja, preko telefonske veze sa tokijskog aerodroma. Bosnić je izjavio da Fišer više nikada neće igrati šah, a Fišer je počeo da optužuje predsednika Buša da je kriminalac. Optužio je Japan da je marioneta SAD. Bosnić je dodao da Fišer sada svojim domom smatra Island. U maju, delegacija u kojoj je bio i Boris Spaski posetila je Island s namerom da Fišera vrati za šahovsku tablu„, Fišer je rekao da je zainteresovan da igra meč s „dostojnim protivnikom„u Fišerovom nasumičnom šahu (takođe zvan i Šah960 –zbog 960 mogućih početnih pozicija, koji je Fišer izmislio 1996. godine). Spaski je odgovorio da nema nameru da više igra protiv Fišera.
,,Američka vlast je sveznajuća i svemoćna, ona nije mogla pogrešiti, zbog nečega ga je kaznila„?, postavih pitanje zadremalom sagovorniku.,, Otkud njemu Jevrejinu takav zadrti antgisemitizam?„, želim da saznam šta on misli o tome. ,,Zanimljivo je da se Fišer tako neprimereno raduje 11 septembru 2001.godine. Čudno je sve u svemu da takav genije ne prepoznaje ko vlada svetom, kako on može da se preganja sa svemoćnom Amerikom, od čega samo može da ima štete, a nema nikakve šanse da bilo šta postigne?„ Nastavih: ,,Neobično je da je on takav navodno zadrti antisemita, za vreme dok je nekoliko godina živeo u Budimpešti, se družio sa porodicom sestara Polgar, koja je takođe jevrejskog porekla, i da ih je trenirao, a kasnije je otišao u Japan?„ hoću da sa našom šahovskom legendom isčeprkam još neke deliće slagalice.
,,Svetski šampion Anatolij Karpov i Polgarove su tvrdile da postoje dve strane Bobija Fišera. Karpov je izjavio da su se i Sjedinjene Države i Fišer loše ponašali.„ pojašnjava Gligorić
,,Da li je to aluzija na Fišerovo duševno zdravlje?„, zapitah ga direktno. Produbljujem moje razmišljanje:,, Lično imam stav da Bobi u dubini njegove duše uopšte nije antisemita, nikako ne mogu da prihvatim da takav genije može da pogrešno proceni posledice njegovih iskrivljenih viđenja Amerike, Jevreja i Izraela, pre bih shvatio da su to njegove preterano emotivne reakcije na pojedine postupke njegovog okruženja prema njemu, koje su mu na neki način bile neprijatne i štetne. On je verovatno razmažen vunderkind, od malena uzdizan visoko kao genije, navikao na otsjaj divljenja i prihvatanja, svako društvo pogotovu američko, iako je Amerika demokratska država, zahteva konformizam. Rekao bih da njegove pojedine reakcije nisu bile dovoljno smirene, pomalo su prkosne, čak i detinjaste?„, pitam Gligorića.
,,Pogotovu kada se radi o intelektualcima, možda se genijalni Fišer nekome zbog nečega zamerio`?, nadopuni me Gligorić.
Tokom daljeg razgovora sa Gligorićem, šahovskim genijem, sam bio iznenađen kada sam uvideo koliko je on vrstan psiholog, da ne kažem psihijatar: ,,Mihail Talj se jednom blago potsmehnuo Fišeru nazvavši ga „ kukavica?„
,, Jeli mislio da je Fišer plašljivko, ili da se stalno žali i kuka kao ptica kukavica na neke progonitelje?„, nasmeših mu se.
..Bobi Fišer je stalno bio zabrinut, sa razlogom, on se zamerio planetarnoj sili Americi„, replicira Gligorić.
,, Malopre ste kazali da ga je možda nečija svemoć namerno takvim napravila?„
,,Možda je Bobi pomislio da je to Sovjetski savez, jer je on imao isginsku paranoju od zavere sovjetskih šahista, iako su mnogi do njih bili takođe Jevreji?„,
Upitah ga:,, Zar je Fišer mogao biti tako naivan da ne uvidi činjenice?„’
,,Tačno je to, SSSR se raspao bez zrnca baruta, da ne kažem kao kula od karata, ali je Bob nastavio da huli na Ameriku i Jevreje, i posle raspada komunizma i SSSR-a, čak se radovao 11. septembru?„, to je moje pitanje
Umesto direktnog odgovora čuh smirene reči:,, Šahisti koji su igrali sa njim, su mislili da je on ne samo ekscentrik nego i neosnovan zabrinut, Robert Berns mu je savetovao da ode kod psihijatra, neki su smatrali da Fišer nije normalan, i rekli su mu da je paranoičan. Fišer im je na to odgovorio da paranoičari mogu ponekad biti u pravu.„
,, Fišer je u pravu, ako neko ima duge neprilike sa nekim, on počinje da generalizuje, svugde vidi zlonamerne, iako to nije uvek slučaj„, iznosim moja saznanja
Nastavih:,, U pravu su sa njegovim duševnim problemima, po svemu sudeći sjajan um, Fišer je možda najviše vizionar šahista od Jose Raul Kapablanke do danas, on je inovativan, -ali on pokušava da svoju inovativnost projecira van šaha, i da iskazuje hrabro neke vrlo nekonvencionalne ideje, što pomalo liči na uznemirene i ivitoperene emocije, ili čak na maniju pronalazaštva?„
Nastavih; ,,Šta naprimer? On je paranoičan, opravdano ili ne, sada to nije bitno. Ali njegove potpuno neosnovane tvrdnje da će Evropska zajednica uništiti SAD i Veliku Britaniju, su čudne, i mogu se interpretirati kao njegova potsvesna težnja da otkrije nešto novo, neobično, što drugi nisu, a drugo je šahovska tabla na stolu, a sasvim drugo vanšahovska planeta u kojoj ima toliko država i milijardi ljudskih bića„
Gligorić me je slušao pažljivo, klimajući glavom, potstičući me da se do kraja izjasnim: ,,.Tada je postojao strah od Trećeg svetskog raga između SAD i SSSR-a?„
Nastavih ohrabren: ,, Njegove krajnje pregrejane izjave su nedostojne vrhunskog intelektualca i genija, govorio je o svetskoj jevrejskoj zaveri i negirao da se Holokaust ikada dogodio. aplaudirao je terorističkom napadu od 11. septembra. su dokaz podsvesne želje da stalno potvrđuje svoju inovativnost bombastičnim i orignalnim izjavama. Moguće je da su kroz njega progovorile ranljive emocije, ranije uzdizanog i maženog vunderkinda, a sada odbačenog i ponižavanog, možda on priča ono što ne misli stvarno, progovara infantilna sujeta razmaženog deteta. On tvrdi da Jevreji vladaju svetom, da kontrolišu i šah, a on Jevrejin se bori protiv njih? Kako ih on pojedinac može pobediti? A onda kaže da ga Sovjetski savez i sovjetski šahisti opstruiraju? A poznato je da su sovjetski šahisti mahom jevrejske nacionalnosti? „.
Moj stari mudri sagovornik me pogleda:,, Kako on sam pojedinac. a bori se i provocira vodeću silu na planeti SAD?„
„ Nešto je davno kvrcnulo u njegovoj ličnosti, on pogrešno precenjuje svoju moć, to pomalo asocira na prediomenziran ego, ili na maniju veličine„, bio je moj odgovor.
Upoznao sam Gligorića sa podacima, koje pretpostavljam on nije znao:,, Zbog niza ranijih antisemitskih javnih izgovaranja i njegove pohvale na radiju 11.septembra 2001. napada na Svetski trgovinski centar, koje je je videlo mnogo sveta, američka javnost ga je ocenila kao razmaženog i arogantnog.
U poslednjih nekoliko godina, međutim, istraživači su došli da shvatanja da je Bobi Fišer bio psihički uznemiren od ranog detinjstva„
Gligorić se doseti ,, Pa da, pažljivo ispitivanje njegovog života i porodice pokazuje da je verovatno trpeo od mentalnih bolesti, koje možda nikada neće biti pravilno dijagnostikovane, ili tretirane. Kakvo je bilo stvarno njegovo duševno zdravlje? Pokušaj analize njegovog duševnog zdravlja, zahteva uvid i razumevanje njegove lične biografije koja je počela 9. marta 1943. godine, kada je rođen u Čikagu, život u njegovoj rasturenoj porodici, nejasnosti ko mu je uopšte otac, svakojaka sumnjičenja u vrlo uzburkanom okruženju Hladnog rata.„
Simptomatično je da on takav genije se godinama , decenijama, uporno preganja i sudi sa svetskom supersilom broj 1? Veliki sam kritičar sovjetske represivne psihijatrije , prisetih se načela sovjetskih psihijatara- Onaj ko se otvoreno i uporno bori protiv svemoćnog Sovjetskog saveza, je očigledno duševno oboleo, jer pogrešno procenjuje stvarnost. Nije tačno, mnogi su se borili protiv boljševika da bi se izborili za demokratizaciju. Ali drugo je SSSR, a drugo Amerika.umesto da racionalno prihvati ponuđenu maslinovu grančicu pomirenja, posle simpatične reakcije američke javnosti , koja je u njemu svojevremeno videla nacionalnog heroja, pobednika nad SSSR-om u Hladnom ratu, on krajnje iracionalno nastavlja konfrontacije. A onda kontradikcija, kaže: nadzoravaju me! On nebulozno tvrdi da nije bilo Holokausta, itd, itd.
Gde je tu njegova ispravna zasnovanost na činjenicama? On mi tako zaliči na one kverulatore što se vijaju po hodnicima naših sudova isterujući pravdu, a da je nikada ne ostvare? On je premoren i iznuren čovek, izgubio je kompas u vremenu u kome živi, fiksirao se za ranije decenije.
Posle 20 godina nepojavljivanja, Fišer je izazvao Spaskog (koji je tada bio na 96-102. mestu rejting liste) u „Osvetničkom meču 20. veka„1992. godine, tada je tvrdio da je svetski šampion, jer nikada nije izgubio meč za titulu, zahtevao je da organizatori objave meč kao „Svetski šampionat u šahu„ .iako je u to vreme Gari Kasparov bio priznati FIDE šampion.
Povremeno izjavi da je žrtva svetske zavere, SAD, Jevreja, sovjetskih šahista, Japana koji je marioneta SAD, medija. Tačno je da je on genijalan šahista, ali da li je toliko važan da cela planeta ustane protiv njega?
U njegovim postupcima ima bezbroj kontradikcija, napadao je Jevreje a u to vreme je slavio Sabat, u Budimpeši se družio sa sestrama Polgar, koje su takođe kao i on Jevr ejke. Pravdao se da neko ko je paranoičan, može biti stvarno žrtva progona? A zašto se onda nije izmirio sa progoniteljima? Čas je napadao svemoćne vladare sveta, čas odbijao pomirenje, da bi izjavljivao neispavan i izmučen stresovima, da je sve činio da se sa njima izmiri, da učini sve što oni žele, a da na kraju od toga nije bilo ništa, jer oni njegovo kajanje nisu prihvatili? A on im uporno gura prst u oči? Da nije mazohista?, skoro da se zapitah.
Njega su neki šahisti, čini mi se i Talj nazivali „kukavica, stalno se žali da ga neko nadzorava, opstruira. Verovatno su hteli da kažu da je on suviše osetljiv, da svi mi živimo u surovom svetu, mnogima surovi moćnici stanu na žulj, ali oni ne reaguju tako emotivno i povređeno kao on?
Fišer je kroz ceo život ispoljavao hirovitost i nepredvidljivost, u vezi sa uslovima igranja mečeva, mestima, propozcijama, svojim političkim stavovima, bio bi povremeno tvrdoglav i nepopustiv.
Nepriznati, odbačeni ili iznureni ljudi teže ponekad da bi se istakli, za idejama reformatorstva, da izriču neobične stavove. Zar nisu bile pomalo ekscentrične njegove izjave da će Evropska zajednica uništiti SAD i Veliku Britaniju?.Čudno da takav genije ispoljava toliku površnost i zapada u političku i svaku drugu nekorektnost?. Fišer se zbog nečega detinje ljutio na njemu nedovoljno jasan etnicitet Jevreja, kada se radi o Anglo Saksoncima i Izraelu. Ispoljavao je neobičnu inova tivnost i pokušaje refomisanja šahovskih naticanja. Što je FIDA povremeno odbacivala.
O njegovoj nategnutoj i impulsivnoj ličnosti govori podatak da je posle sukoba s FIDE, Fišer nestao i nije igrao takmičarski šah gotovo dvadeset godina.
„Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadržava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i građanske zakone: privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo, po Talmudu gde god da je bio, Jevrejin je prvo Jevrejin, a onda državljann države u kojoj živi„, moj sagovornik naša šahovska legenda stavi pred mene na sto ruke sa dubokim plavim venama. Svetozar Gligorić, kao da je zabrinut, nastavi smireno me gledajući pravo u oči:,, Živimo u svetu gde je sve politizovano, tako i život i sudbina Bobija Fišera, on se duboko ogrešio o svetu jevrejsku knjigu Talmud, njegovim primerom su slate poruke svetu, kako se treba, i kako ne treba ponašati„.
,, Kako je takav genije mogao sebi dozvoliti da upadne u takvu zamku, da je ne shvati?„
Svetozar Gligorić mi se nasmeši:,,Čudni su putevi ljudskog razuma. I kada se radi o genijima, emocije ponekada pobede logiku?
.
.
.
.
.
