.
.
1
.
belo nebo bela ulica
belo pamćenje bela ljubav
samo daleko zimsko sunce
stiče
bela suza
po ledenim kristalima
na smrznuto zimsko staklo
po hladnom
belom zaboravu
.
2
pre nego što umre
triput procveta veliko drvo
tako i u tebi poezija
raspukne u svoja utočišta
isklija u nežne cvetove
naljuti pčele
da sebi da oduška
kroz njihovo zujanje
alii nije suđeno da iznese plodove
drvoseča već oštri sekiru
.
3
sneg
po izdahnuloj travi
sneg
po golim granama
sneg
iznad skoro mrtve ledenice
gde se ispod nadstrešice od bele paučine
dešava jedno malo
usporeno čudo
gusenica se pretvara u leptira
.
4
mreža postaje sve tanja
i već ne može da izdrži
toliko mnogo prošlog
na kraju će se pocepati
i ribe iz pamćenja
otplivaće gde im je volja
.
5
život polako postaje pust
kako se toče godine
opraštaju se
polaze ljudi
malo tužni
jedan po jedan
na kraju će ostati samo dve stvari
ja i krivica
prema drugima
i tek će tad nastupiti pakao
i tek će se tad videti ko je koga
.
6
moja mala
mala životinjo
trljaš oči šapicama
skačeš sa grane na granu
i tiho zacviliš
kad velike tužne životinje
odlaze u znoju
u središte pustinje
i kopaju noktima kosti
svoje budućnosti
.
7
drvo je
sporo vreteno
koje usmerava
pamćenje
okruglo
napeto ga vidimo
kad testera bez pamćenja
ogoli krugove godina
kad ćemo naučiti da prepoznajemo
8
beli smukovi
gmižu po crnim granama
sivo nebo je premreženo
puderom snežnih pahuljica
zimsko ogledalce
ispričaj belinu
po sivoj visini
zaškriputaj hijeroglifima
.
9
dovoljna je i mala rupa
da pobegne duša
mržnja je burgija
ljubav je detlić
.
10
sanjao sam
senka baca u nebo
svoju senku svetlosti
.
11
trebalo je da se rodim kao crnac
kao stari mrzovoljni bluzmen
koji umorno čupa strune a harmonika
skoro da se gubi u debelim usnama
i koji je seo na rub trotoara
u prašinu
u muljavom i prestupnom čikaškom predgrađu
stavio je kapu pred sebe a iza uha mu viri
cigara sa aljkavo umotanom travom
u papir sinoćnih novina
i svira I svira
priča o tugi
I nije ga briga ko-zašto-i-da-li ga sluša
.
12
poezija je zapravo posvuda
treba samo da je vidiš
da je vidiš kao što detlić vidi
kako ispod kore špartaju razni drvojedi
.
14
sitno perje i jesenje lišće
pomešani vetrom
i ništa više ne može da se kaže
i ništa više ne može da se pomisli
osim toga
da je perje i jesenje lišće
pomešano vetrom
.
15
kratki dani
dugačke magle
repata zima
.
16
čini mi se da sam već
odavno ušće
čini mi se da već odavno
osećam kako
se moja senka uliva u mene
senka me puni
.
17
zima
magla
stud
i ovaj mali život
skoro ugasli ugarak
skriva u šaci
a on viri
između čvornovatih prstiju
i šepuri se pred belinom
.
.
.
Sa bugarskog Velimir Kostov
.
.
.
.
.
