Zvezde danju

Dete Spoon Rivera

Masterse!

Ja sam ono dete

čiji je grob polunakrivljen kamen

obrastao mahovinom.

I lopove i pijanice pomenuo si u knjizi

a mene se nevinog nisi setio.

Imaš li obraza?

Za mog kratkog života bio sam potpuno nem.

Sad progovorih, jer

mrtav čovek nema stega.

Ako ne rekoh reč, vredim li bar jednu reč?

Postludijum

Još nisam znao da je nebo zvezdano

i danju. ma koliko sam gledao gore,

to mi je promicalo. u tim godinama

često sam puštao korak odlazeći u

biblioteku. hitrim nogama silazio sam

niz ulice. iako jednosmerne, vodile su

u dva smera. čitati ili ne čitati.

lutao sam među redovima (i čudio se

neredu u njima). sudio knjizi po koricama.

zastajao među ustajalim klasicima.

uvek su svi naslovi bili na broju.

dok bih se vraćao, čopori bi gladni

lajali na mene. na torbu sa knjigama.

hranili su se strahom. hrane se i danas.

nikad ih nisam terao od sebe.

čuvao sam reči. govorio sam

kad moram. ćutao kad mogu.

mecene nestaše. inkvizitori ostaše. no

književnici veruju u bolje dane.

oni koji čekaju ― žaliće za dočekanim.

oni koji dočekaju ― žaliće za čekanjem.

samo ću ja želeti da govorim. ali šta?

da kažem: premalo vremena za previše pisaca,

ne bih pogrešio.

da kažem: previše vremena za premalo pisaca,

gde bih pogrešio?

Na današnji dan

Preminuo Atila Jožef.

Komunista, mentalni bolesnik

i pesnik.

Kao i uvek,

lagani doručak. Podelio je trohe vranama na tremu.

Oprao suđe. Zategnuo posteljinu i zalio biljke.

Na današnji dan, seo je i napisao pet oproštajnih pesama.

U pedantnom odelu, napusti dom i

pođe put zavejanih šina.

Tražio voz. Hrlio mu u susret.

I kad ga ugleda zahuktalog,

otpuza prema njemu.

1. 1. 1. 1. 3. 12. 2023. 

Na istoku ništa novo

Spustio sam pogled pred prostitutkama

uzdignutih glava. njima ne verujem, jer

nije im dovoljan jedan ponos.

ne verujem obećanjima, novim

putevima. kompasima

koji pokazuju Hiperboreju a nisu je videli.

ne verujem narodima, neće vrana vrani

ali čovek je čoveku oči izvadio.

ne verujem šapatima,

vestima, izgovorima ― zar čistačice

kriviti zbog prašnjavih knjiga?

ne verujem rukovanju ― staništu

svih zavidnika.

ne verujem ozbiljnima i onima koji pokazuju

veštačke zube. ni sudijama, ni tužiocima,

ni poroti. ni sitima, ni gladnima.

ne verujem gejzirima; viđao sam

šahte koje bljuju vodu. i

ne verujem svojim pesmama ―

svaka već prvim stihom kreće u važnost

kao da je posljednja.

ljudi ječe, ratovi leče.

Tantalova voda

Adamu Zagajevskom 

Onaj drevni sat, po kome su

svi ostali satovi navijeni, verovatno

žuri ispred sadašnjosti ― kaže M.

Oduvek smo kaskali za vremenom, a

kuda idemo, vreme će pokazati.