Vladimir Kolarić

Hipolit

 

.

.

pozorišna drama

.

.

LICA:

TEZEJ

FEDRA

ANDROGEJ

ROBINJA

.

.

.

1.

ROBINJA: Vreme lagano reči na svetlo sveta iznosi. Reč po reč obasjava. Priča počinje. Zašto si došao ovde, da li znaš? Zla ovog večno ćeš  se sećati.

Ima grada lepšeg od ovog, al’ mrak ga obavija, magle ga kriju. Ima tela lepšeg od ovog, al’ mrak ga obavija, magle ga kriju. Ima reči lepše od ove, al’ mrak je obavija, magle je kriju. Grob ovo je, al’ grob što tamom pokriva grob naš sutrašnji.

Vreme lagano reči na svetlo sveta iznosi. Reč po reč obasjava. Priča počinje. Prazna priča što zanosi nam glave. Zašto si došao   ovde, da li znaš? Zla ovog večno ćeš se sećati.

2.

FEDRA: Ovom nesrećnom licu ime je Fedra. Ove ruke, nekad čiste od  krvi, Fedrine su. Ove noge, na kopno nenavikle, Fedrine su. Ove grudi, ničije dojilje, Fedrine su. Oči ove što se gase, i one su Fedrine. I uši su Fedrine, što su kadre samo krik da čuju, ali ne i reč. I ova raspuklina pod pupkom Fedrina je, ničija vrata Fedrina. Sve Fedrino je, šta Fedrino nije?

ROBINJA: Zaspala je Atina, kraljice moja. Zidovi se zgusnuli, ulice suzile. Kraljice moja, oči otkrij. Cela Atina očekuje povratak kralja, Tezeja što ga prati miris bikova. Otkrij uši, kraljice moja. Topot je to a ne grom. Kraljice moja.

FEDRA: Dosta, robinjo. Reči hoću. Reči, robinjo. Reči što zube razbijaju.

ROBINJA: Zao je početak to. Za kojom to vodom usne ti žude, kraljice moja?

FEDRA: Nema više kraljice.

ROBINJA: Udove mi na kule razapnite. Glava moja meni mrska je. Kopljem mi porod budući izbrišite. Ime mi telu oduzmite. Kraljice moja!

FEDRA: Nema više kraljice. Spremna sam. Zlo strašno otkriću sad.

ROBINJA: Crno telo, crni udovi. Pobeći moram. Pobeći moram reči zloj.

FEDRA: Volim Hipolita predivnog. Još noć je. Lepoto, dok on počiva, nadvij se i obgrli ga svojim telom, sa usana svojih rasipaj reči slatke.

ROBINJA: Umreti moram, kraljice.

FEDRA: Telo njegovo svet je moj. More moje nekadašnje. Sva voda koju želim ispiti, telo je njegovo. Hipolite predivni.

ROBINJA: Ubila me reč tvoja, kraljice. Telo što na mojoj sisi raslo je, tvoje ljubavi žrtva postaće. Hipolit, sin Tezejev i Amazonkin. I   sin tvoj, kraljice. Zlo svoje pred svet iznese.

FEDRA: Sin moj. Sve moje. Ubiti te moram, robinjo.

ROBINJA: Kakva to tama pokriva telo ti kraljevsko?

FEDRA: Kad pameti nesta one zdrave. Umreti moraš.

ROBINJA: Jer oči moje tvoju sramotu osvetliše. Ubij me, kraljice, i ovog  me bola oslobodi.

FEDRA: Kakva je to tišina od koje mrzne krv?

ROBINJA: Ludilo je to tvoje, kraljice.

FEDRA: Dobro došla u ludilo moje, robinjo. Ludilo pičke razjapljene.

ROBINJA: Umrećemo. Ostaće samo kralj ruku krvavih.

FEDRA: Prazan je svet bez kralja.

ROBINJA: Svet našim telima napunjen.

FEDRA: Da li je to topot ili grom, robinjo?

ROBINJA: A na dnu telo moje što smrdi i urla.

FEDRA: Miris bikova osećaš li?

ROBINJA: Bikova krvi prolivene, kraljice moja reči krvave.

FEDRA: Odgovaraj, robinjo.

ROBINJA: Smrt od tvoje ruke više ne plaši me.

FEDRA: Rečima glavu kidaću ti.

ROBINJA: Kad bi se u reči mogla uzdati i malo.

FEDRA: Da li se to ulice sužavaju? Odgovaraj, robinjo.

ROBINJA: Topot je to, kraljice moja, a ne grom.

FEDRA: Oči sam pokrila da ne čujem.

ROBINJA: Da. Dolazi Tezej ruku krvavih.

3.

FEDRA: Atina za mačem tvojim žudi, Tezeju, telo kraljevsko.

TEZEJ: Ceo svet krvlju ću atinskom ispuniti.

FEDRA: Fedra se maču tvome raduje, kralju moj krvi bikovske.

TEZEJ: A ja se ludilu tvome radujem, kraljice najdraža.

FEDRA: Mač želim. Samo krv svoju sanjam, mačem prolivenu.

TEZEJ: Mač moj poslužiće ti.

FEDRA: Plot moj iz utrobe jalove iskopaj mi, kralju jedini.

TEZEJ: Plod moj u utrobu ću tvoju sahraniti, kraljice predraga.

FEDRA: Porod je zlo veliko.

TEZEJ: A mir je zlo najveće.

FEDRA: Raširila je noge Atina, kralju jedini. Tebe očekuje.

TEZEJ: Samo me noge kraljevske zanimaju, kraljice moja krvi kraljevske.

FEDRA: Sve što gmiže iz rupa smrdljivih izlazi, oči da napase. Telo tvoje hrana je njihova.

TEZEJ: A moja hrana biće krv njihova.

FEDRA: Zar ne čuješ kako peva Atina, u snu peva glas raspukli: kralju se raduj i krvi se raduj.

TEZEJ: Raduje se Atina. Mrtva joj tela donosim.

FEDRA: U Tebi su bio?

TEZEJ: Teba bez kula ostala.

FEDRA: U Argu si bio?

TEZEJ: Arg više goreti neće.

FEDRA: Kroz Korint si prošao?

TEZEJ: U krvi sam se, a ne u moru, kupao.

FEDRA: More moje najdraže.

TEZEJ: Životom se igraš, Krićanko.

FEDRA: Ničim se drugim ne umem igrati.

TEZEJ: Umreće Atina. Već je umrla.

FEDRA: Umreće kraljica. Već je umrla. Dobro došao, Tezeju, telo kraljevsko.

TEZEJ: U nesreću vašu dobrodošao, kraljice moja. U nesreću smrti vaše, kraljice premila.

FEDRA: Sreća je od kraljevske ruke umreti.

TEZEJ: A nesreća kad od kraljevske ruke umire telo kraljevsko.

FEDRA: Telo što žudi umire, kralju jedini.

TEZEJ: Samo me jedno telo zanima, kraljice moja.

FEDRA: Dobrodošao u telo moje, kralju jedini.

TEZEJ: U grad od kog sam bežao, vratih se ja. U telo od kog sam bežao, vratih se ja.

FEDRA: Telo moje. More moje nekadašnje.

TEZEJ: Ženo moja. Kurvo moja.

FEDRA: Od ružnog ružnije stvoriću ja.

TEZEJ: Reč tvoja jasna je, kraljice najdraža. Jasna je reč koju smrt preseca.

FEDRA: Jasna je reč koju krik zamenjuje.

TEZEJ: Rog moj i krik tvoj, jedno su, kraljice predivna.

FEDRA: Dobrodošao u reči moje, kralju jedini.

TEZEJ: Reči kurvinjske što samo za smrt znaju.

FEDRA: Smrt moju od reči dvosekle.

TEZEJ: Reč tvoju mač dopunjuje.

FEDRA; Mač tvoj reč moja je.

TEZEJ: Jezik tvoj greh moj biće.

FEDRA: Velika je sreća imati muža tiranina.

TEZEJ: Muž tvoj. Telo smrti tvoje.

FEDRA: Žena tvoja. Krv smrti tvoje.

TEZEJ: Mač moj videćeš.

FEDRA: Mrak svoj da pomračim.

TEZEJ: Mrak tvoj videću.

FEDRA: Noge kad raširim.

TEZEJ: Kraljice moja.

FEDRA: Kurvo moja.

4.

ROBINJA: Topot je to ili grom, kralju jedini?

TEZEJ: Srce to je tvoje, robinjo.

ROBINJA: Zar ima srca ROBINJA?

TEZEJ: Mač moj mnoga je srca ubrao. Crna srca robovska.

ROBINJA: Srce moje tvojom ljubavlju ranjeno.

TEZEJ: Nema tu ljubavi, robinjo. Samo me rane tvoje zanimaju.

ROBINJA: Crne rane krvave.

TEZEJ: Samo rane tvoje moju krv prizivaju.

ROBINJA: Kraljice moja nesrećna. Kralj se robinjom naslađuje.

TEZEJ: Nema tu slatkog, robinjo. Samo me gorčina tvoja zanima.

ROBINJA: Gorčina moja što jezik tvoj sapliće.

TEZEJ: Gorčina moja što oči tvoje otkriva.

ROBINJA: Smrt oči otkriva.

TEZEJ: Smrt tvoja i kurac moj, jedno su, robinjo.

ROBINJA: Kraljice nesrećna!

TEZEJ: Nema kraljice.

ROBINJA: Robinjo nesrećna.

TEZEJ: Robinjo smrt puna.

ROBINJA: Tebe puna.

TEZEJ: A pre mene mog sina Hipolita puna.

ROBINJA: Lažeš, kralju.

TEZEJ: Moja laž ubija.

ROBINJA: Čist je Hipolit.

TEZEJ: Telo je Hipolit. Telo smrdljivo.

ROBINJA: Čist je Hipolit.

TEZEJ: Kad ga tvoja pička ne primami.

ROBINJA: Kupala sam ga i kosu mu mirisala. Dok je spavao, oči sam mu telom napasala. Očima mu udove milovala.

TEZEJ: Zar se on tobom ne hte nahraniti?

ROBINJA: Kad on kupao se, ja sam mokra bila. Kad on trčao je, ja sam se znojila. Kad on s mladićima rvao se, mene je bolelo. Ali čist Hipolit ostade.

TEZEJ: Zar čisto moje seme bikovsko?

ROBINJA: Čisto kao sečivo ti kraljevsko. I ROBINJA je nekad čista bila.

TEZEJ: Zar ti se telo u krvi nije rodilo?

ROBINJA: U krvi rođeno da bi krv prolivalo.

TEZEJ: Moje ruke i tvoj stomak, jedno su, robinjo.

ROBINJA: Oboje krv prolivaše.

TEZEJ: Ali mir sad je. I krvi moje i krvi tvoje.

ROBINJA: Tela nam se grobu primiču.

TEZEJ: Mir je zlo veliko.

ROBINJA: Tišina zlo najveće.

TEZEJ: Što Tebe nema više, da joj mogu ponovo kule rušiti.

ROBINJA: Atina je tu, kralju moj.

TEZEJ: Smrdi Atina. U san ogrezla.

ROBINJA: Tvoj će je mač iz sna probuditi.

TEZEJ: Sa životom se igraš, robinjo.

ROBINJA: Jer sa rečima sam se dovoljno igrala.

TEZEJ: Kako ću kralj biti kad bez kraljevstva ostanem?

ROBINJA: Zidovima hladnim kralj biti, kralju moj bikovski. Stubovima uspravnim kralj biti, kralju moj jedini.

TEZEJ: A noge kraljevske što za mačem mojim žude?

ROBINJA: Lako je lomiti noge kraljevske.

TEZEJ: Spremi se, robinjo. Krv tvoja će me podmladiti.

ROBINJA: Zar nije bolja krv kraljevska?

TEZEJ: A gde da nađem krv kraljevsku? Zar vrat svoj svojim mačem da ugostim?

ROBINJA: Fedru ubij.

TEZEJ: Mrtva je Fedra odavno.

ROBINJA: Mrtva, kralju jedini. Reč njena ubi je.

TEZEJ: Zar se reč njena u mač moj pretvori?

ROBINJA: Reč njena se u telu Hipolitovom utopi.

TEZEJ: Da li slušaš reči svoje, robinjo?

ROBINJA: Kraljica oči Hipolitom napaja. Kraljica usne Hipolitom osvetljava. Kraljica ruke Hipolitom miluje. Kraljica grudi svoje Hipolitom doji.

TEZEJ: Znači moram ubiti sina svog.

ROBINJA: Ljubav je zlo veliko.

TEZEJ: Nema ljubavi. Ali krvi ima, robinjo. Krvi bikovske.

ROBINJA: Krv bikovsku zemlja upije.

TEZEJ: Znači moram ubiti porod svoj.

ROBINJA: Zar ne reče da je porod zlo veliko?

TEZEJ: Fedri rekoh.

ROBINJA: Da. Reč tvoja u meč se pretvori. Reč moja telo mi kraljevsko  podari.

TEZEJ: Umrećeš i ti, robinjo.

ROBINJA: Kakva korist od smrt robovske?

TEZEJ: Samo kraljevsku smrt reč osvetljava.

ROBINJA: Samo kraljevska smrt svet ispunjava.

TEZEJ: Krv kraljevsku ja ću proliti.

ROBINJA: Kralju jedini. Atina čeka čas radosni.

TEZEJ: Reku krvi kraljevske.

ROBINJA: Reku života nekadašnjeg.

TEZEJ: Da li je to topot ili grom, robinjo?

ROBINJA: Srce to je tvoje, kralju jedini.

TEZEJ: Da li je to more ili mač?

ROBINJA: Kurac to je tvoj kraljevski.

5.

TEZEJ: Zabranjujem ti suze, Atino. Mleko zabranjujem i seme zabranjujem. Glas zabranjujem i

korak lagani. Reč-kukuta sa usana mojih silazi, reč-kukuta telo tvoje da zaledi. Slušaj, Atino. Slušaj.

To kralj tvoj govori. Sve tvoje, Atino, telu svom poklanjam. Sve tvoje, Atino, suzama tvojim

oplakujem. Slušaj, Atino. Slušaj. To kralj tvoj govori. Pamti, Atino. Pamti. Ljubav te moja ubija.

6.

FEDRA: Kraj užasa slutim i nestanak bola.

ROBINJA: Mrzim ovo kukavičko jutro.

FEDRA: Da ruke ove više ne čuju. Da uši ove reč ne izgovore.

ROBINJA: Kraljice otrovna, krvi otrovne.

FEDRA: Kad med tvoj utrobu mi zasladi. Rog tvoj mleko mi nagradi.

ROBINJA: Plaši me ono što čujem u tebi.

FEDRA: Mleko sam tvoje. Ispij me. Voda sam tvoja. Prospi me.

ROBINJA: Zlo ti jutro, Atino. U prazan dan ulaziš.

FEDRA: Sine moj. Mužu moj.

ROBINJA: O sinu tvom crvi pevaju, kraljice. Sinu tvom ptice se raduju, kraljice.

FEDRA: To ti si, kralju voljeni?

ROBINJA: Kralj ovo je tvog kralja, kraljice.

FEDRA: Ne kvari telo njegovo, kralju moj jedini.

ROBINJA: Mrak tvoj smrt njegova biće, kraljice.

FEDRA: Oči njegove čiste ostavi.

ROBINJA: Oči njegove more opraće.

FEDRA: Ruke njegove nek snagu ne izgube.

ROBINJA: Lavlju čeljust ruke hraniće.

FEDRA: Noge njegove nek polet ne izgube.

ROBINJA: Noge ću njegove s kula baciti.

FEDRA: Nek ud njegov seme ne izgubi.

ROBINJA: Ud njegov u zemlju zakopaću.

FEDRA: Samo nek kiše češće padaju.

ROBINJA: Gde ima krvi i vode ima, kraljice.

FEDRA; Pa da ud njegov Atinu zamrači.

ROBINJA: Ruka kraljevska Atinu zamrači.

FEDRA: Zar ruka kraljevska seme daruje?

ROBINJA: Ruka kraljevska sama seme je.

FEDRA: U mrak moje utrobe zaroni je.

ROBINJA: Zar da ti iščupa srce kameno?

FEDRA: Nek ga ubije snažna ti desnica.

ROBINJA: Srce tvoje il’ sina tvog, kraljice?

FEDRA: Krv njegova moje srce pokreće.

ROBINJA: A kako mrtvo ponovo ubiti?

FEDRA: Živo je mrtvo dok ne umre ponovo.

ROBINJA: I tvoj život ubiću, kraljice.

FEDRA: A kosti ove što u mraku se vide? Kako ćeš kosti ove ubiti?

ROBINJA: Beli dan kosti sakriće.

FEDRA: Sreća onda to je velika.

ROBINJA: Kraljica moja ko smrt slobodna.

FEDRA: Senka smrti moje vara te.

ROBINJA: Onda da je većom senkom osvetlim?

FEDRA: Kralju.

ROBINJA: Kraljice?

FEDRA: Robinjo.

ROBINJA: Kraljice.

FEDRA: Za ruku uzmi me.

ROBINJA: Šesti prst senka ti načini.

FEDRA: Do prozora odvedi me.

ROBINJA: Zar ima prozora, kraljice?

FEDRA: Zar zaista mrtav je dvor atinski?

ROBINJA: I u utrobi mi smo njegovoj.

FEDRA: Znači živećemo, robinjo. U utrobi ima hrane dovoljno.

ROBINJA: Kraljice premila. Muzika tela tvog plaši me.

FEDRA: Vodi me, robinjo.

ROBINJA: Zar u smrt, kraljice?

FEDRA: U ono što smrt tvoja biće.

ROBINJA: Kralju, kraljice?

FEDRA: Kako, kad kralj Atinu proždire?

ROBINJA: U telo moje, kraljice?

FEDRA: Mraku tvog srca što bliže, robinjo.

ROBINJA: Suncu što bliže, kraljice.

FEDRA: Suncu što tamu isijava.

ROBINJA: Svetlost tvoja spolja prodire.

FEDRA: Jezik moj vrata otključaće.

ROBINJA: Reč tvoja prvi gost biće.

FEDRA: Evo gosta. Robinjo jedina.

7.

ANDROGEJ: Kakva to senka mrak moj pomrači?

TEZEJ: Kralju se svom pokloni, krtice.

ANDROGEJ: Zar Minosu, ocu mom i Fedrinom, prašina telo ponovo sačini? Zar crvi iz utroba svojih meso kraljevsko povratiše? Zar orlovima kljunovi otežaše, vetrovi kosti njegove u jedno sastaviše? Zar glas njegov zidove tamnice ove razbija? Zar pogled njegov Androgeja nesrećnog ugošćava, Androgeja, što zrak svetla na zapamti?

TEZEJ: Jaki su orlovi atinski, a vetar se nikad ne vraća. Teška je  prašina atinska, crvi u ustima mačeve nose. Raduj se, Androgeju. Kralj ovo je. Ubica bikova.

ANDROGEJ: Ako to jesi, prestaćeš da budeš.

TEZEJ: Za prst da me ujede bezuba krtica?

ANDROGEJ: Androgej još ume ljudsku krv sisati.

TEZEJ: Ovi zidovi samo tvoju kriju krv.

ANDROGEJ: Tvoja smrt moj je posao i samo tebe hoću.

TEZEJ: Od takvog posla plod ne rađa.

ANDROGEJ: Ne smej se ubici svom, bivši kralju atinski.

TEZEJ: Čak i smeh je bolji nego bes nemoćni.

ANDROGEJ: Otac tvoj i brat tvoj, Tezeju, na mojoj kraljevskoj biće trpezi.

TEZEJ: Otac moj i brat moj sa trpeze moje davno nestaše.

ANDROGEJ: Zar čitav svet hoćeš ubiti?

TEZEJ: Svet se suzio. Život postao sleđen. Oslušni. To mrak tutnji pod našim nogama.

ANDROGEJ: Svet ponovo u mrak svoj pobegao.

TEZEJ: Da tamo čeka zamah mog mača.

ANDROGEJ: Ko si ti, Tezeju krvavi?

TEZEJ: Onaj što polaže, Androgeju nekadašnji.

ANDROGEJ: Zar će Androgej kao hrana maču tvom poslužiti?

TEZEJ: Ko je bio Androgej, a ko si sada ti?

ANDROGEJ: Heroj i krtica u istom mesu propada.

TEZEJ: Meso onda svoje uspravi.

ANDROGEJ: Zar sunce videće Androgej nesrećni?

TEZEJ: Hiljadu novih smrti moramo stvoriti.

ANDROGEJ: Zar ima Atina još smrti hiljadu?

TEZEJ: I tebe i mene jedna smrt zanima.

ANDROGEJ: Zar želiš mač svoj svojim okom da zasladiš?

TEZEJ: Osveti se Tezeju što brata ti ubi. Osveti se Tezeju što sestru ti zverima ostavi. Ocu moj Egeju, osveti se što se mesom oca tvog Minosa zasladi. Ocu mom, Egeju, osveti se što te mraku ovom pokloni. Zatri Egejev rod krvavi, što krv Minosa zauvek zaledi.

ANDROGEJ: Mač daj mi, Tezeju. Zubi bi grkljan hteli kidati, al’ zube ovaj mrak pojede. Prsti bi ti ud hteli čupati, al’ prste ovaj kamen ukoči.

TEZEJ: Androgej tu je. Lanci su spremni, mač naoštren.

ANDROGEJ: Zar glavu svoju sam ćeš doneti?

TEZEJ: Glavu moju, al’ na drugom ramenu.

ANDROGEJ: Ne smej se smrti svojoj, telo ničije.

TEZEJ: Smrt ta na mene liči, al’ mnogo mlađa je.

ANDROGEJ: Ne smej se više krtici bezuboj. Ne smej se više slavi nekadašnjoj.

TEZEJ: Zar osveta više telo ti ne hrani?

ANDROGEJ: Kako kad crvi i osveta jedina mi hrana biše?

TEZEJ: Onda nahrani se, Androgeju, telo junačko.

ANDROGEJ: Meso ću ti peći na vatri atinskoj.

TEZEJ: Tvoje delo svi će gledati.

ANDROGEJ: Prvo ću oči tvoje pojesti.

TEZEJ: Telo njegovo očima radost biće.

ANDROGEJ: Zar sreća moja još jednog Tezeja načini?

TEZEJ: Tezej je to od konja izgažen.

ANDROGEJ: Zar konj da osveti bika prelepog?

TEZEJ: Konju prelepom Hipolit je ime.

ANDROGEJ: Zar je lepši Hipolit od Androgeja nekadašnjeg?

TEZEJ: Majka se mleka svog odriče, kad Hipolita vidi. Vojnik se plena  svog odriče, kad Hipolit prolazi.

ANDROGEJ: Takvog se tela želim napiti.

TEZEJ: To telo voda sveža je. Ta krv, med je lepljivi. Ta voda, dan je mirisan.

ANDROGEJ: Dan moj jedini.

TEZEJ: Osveti se, telo junačko. Osveti se Egeju. Ubij mu unuka. Osveti se meni. Ubij mi sina.

ANDROGEJ: Zar da sin ne umre od ruke kraljevske?

TEZEJ: Zato nek umre od ruke junačke.

ANDROGEJ: Odavno se ne okupah u telu junačkom.

TEZEJ: Nek tvoja voda bude krv njegova.

ANDROGEJ: Tebe da ubijem u telu njegovom.

TEZEJ: Vidim već da smrt se ceri na najlepši obraz atinski.

ANDROGEJ: Ali smrt njegova mač će moj naoštriti.

TEZEJ: Ne znaš ti Hipolita, telo junačko. Takvu lepotu ni mač ne napušta.

ANDROGEJ: Mač njegov tad ću uzeti.

TEZEJ: Mač najlepši to je, al’ ne od čelika.

ANDROGEJ: Ni rog mog brata ne bi od čelika.

TEZEJ: Rog njegov sad poslužio bi. Da ponovo vrati te u mrak atinski.

ANDROGEJ: Stani, Tezeju. Mač naoštri.

TEZEJ: Znači da ubićeš sebe nekadašnjeg?

ANDROGEJ: Ubiću Hipolita. Ubiću ti sina.

TEZEJ: Zavidim mu. Od čvrste će ruke poginuti.

ANDROGEJ: I ti ćeš, samo ako zatražiš.

TEZEJ: Mrtav je Tezej odavno.

ANDROGEJ: Dva tela po nova tela odlaze.

TEZEJ: Dva tela nova tela rađaju.

ANDROGEJ: Zar još ima rađanja?

TEZEJ: Videćeš punu Atinu novorođenih, Androgeju, telo junačko. Ulice pune, i zgarišta, i jarkove pune novorođenih, Androgeju. Sa kula kako vise novorođeni, po moru kako plutaju novorođeni, Androgeju. Mač uzmi i pođi. Atini se raduj, Androgeju. Hipolitu se raduj, Androgeju.

8.

ANDROGEJ: Sestro moja. Kurvo moja.

FEDRA: Minotaure. Brate moj.

ANDROGEJ: Androgej ja sam prelepi.

FEDRA: Zar mrak i tebi rogove na porodi?

ANDROGEJ: Porod moj u kamenu nestade.

FEDRA: I porod moj u kamenu utrobe moje.

ANDROGEJ: Sestro moja neviđena.

FEDRA: Brate moj negrljeni.

ANDROGEJ: Kad Egej ubi oca nam, kamen i mrak rod moj postaše.

FEDRA: Kad Tezej ubi Minotaura, krv moja prvi put isteče.

ANDROGEJ: Kad Tezej sestru, Arijadnu, zverima darova, na porod svoj već prestah misliti.

FEDRA: Kad Tezej po Fedru dođe, bol mi srce zauvek zatvori.

ANDROGEJ: Fedro voljena.

FEDRA: Androgeju prelepi.

ANDROGEJ: Sina tvog moram ubiti.

FEDRA: Zar muž moj ti mač ne privlači?

ANDROGEJ: Muž tvoj mač mi darova.

FEDRA: Sin moj i muž moj jedno su.

ANDROGEJ: Kad ubijem sina i muž, znači, nestaće.

FEDRA: Želja je to ili bol, brate jedini?

ANDROGEJ: Bol tvoj želja će moja postati.

FEDRA: Med prepona tvojih. Saće usana mojih.

ANDROGEJ: Sestro. Kraljice.

FEDRA: Brate moj. Kralju moj.

ANDROGEJ: Brat i sestra.

FEDRA: Kralj i kraljica.

ANDROGEJ: Kralj i kraljica.

FEDRA: Kurva i ubica.

ANDROGEJ: Krit i Atina jedno postaće.

FEDRA: Jedno su Krit i Atina odavno. Go kamen i go kamen, odavno.

ANDROGEJ: Kao i porod moj i porod tvoj, kraljice.

FEDRA: Go kamen, odavno.

ANDROGEJ: U krv kamen ja ću obući.

FEDRA: Sunce će ponovo kamen ogoliti.

ANDROGEJ: U ludilo svoje primam te, kraljice.

FEDRA: Gde smrt moja dvori te. Minotaure.

ANDROGEJ: Androgej ja sam prelepi.

FEDRA: Što tebe, a ne bika, Tezej poštedi.

ANDROGEJ: Kraljice bikovska, krvi bikovske.

FEDRA: Želim biti lavovske.

ANDROGEJ: Lav sam ja, al’ bezubi.

FEDRA: I bik si ti, bez roga bikovskog.

ANDROGEJ: Smrt sam svoju živeo.

FEDRA: I šta si video?

ANDROGEJ: Samo sebe, kraljice.

FEDRA: A ja sam tebe tamo videla.

ANDROGEJ: Zar u oku sina svog?

FEDRA: Fedru ubij. U oku se njegovom ogledaj.

ANDROGEJ: Zar toliko lep je Hipolit?

FEDRA: Od smrti lepši.

ANDROGEJ: Znači, još ga oči tvoje nisu oplakale?

FEDRA: Svet ovaj oči oplakuje.

ANDROGEJ: Zar ceo svet Hipolit zamenjuje?

FEDRA: I telo, i reč, i krv oplakuje.

ANDROGEJ: Smrt oplakuje.

FEDRA: Brate. Minotaure.

ANDROGEJ: Ja sam to, kraljice.

FEDRA: Slušaj, Minotaure.

ANDROGEJ: Tišinu reči tvojih čujem, kraljice.

FEDRA: Slušaj, Minotaure. O lepoti slušaj, Minotaure.

ANDROGEJ: To sam ja. Minotaur prelepi.

FEDRA: O lepoti slušaj, najlepši.

ANDROGEJ: Uši moje rogovi pokriše.

FEDRA: Minotaure.

ANDROGEJ: Minotaure.

FEDRA: Minotaure.

ANDROGEJ: Minotaure.

FEDRA: Slušaj.

ANDROGEJ: Minotaure.

FEDRA: Sine moj. Mužu moj. Brate moj. Mužu moj. Mleko sam tvoje. Ispij me. Voda sam tvoja. Prospi me.

ANDROGEJ: Sestro moja. Kurvo moja.

FEDRA: Telo njegovo glavu mi zanese. Telo njegovo ruke mi oduze.

ANDROGEJ: Minotaure.

FEDRA: Tišina. Tišina.

ANDROGEJ: Tišina.

FEDRA: Tišina. Kako je bio lep. U zadivljujućem sjaju večeri, kakvim se zracima odenula moja radost.

ANDROGEJ: Minotaure.

FEDRA: Sine moj.

ANDROGEJ: Minotaure.

9.

ROBINJA: Spremna sam, kralju jedini. Za tebe prazna sam, kralju jedini.

TEZEJ: Za kurac moj hodnici prostrani.

ROBINJA: Za sina tvog, kralju jedini.

TEZEJ: Za kraljicu tvoju, robinjo prelepa.

ROBINJA: Za utrobu moju u utrobi dvora kraljevskog.

TEZEJ: Za mač moj u utrobi građana atinskih.

ROBINJA: Kralju se raduj. Raduj se, kralju.

TEZEJ: Kraju što se bliži.

ROBINJA: Raduj se kralju sreći robovskoj.

TEZEJ: Raduj se kraju sreće kraljevske.

ROBINJA: Sreće kraljevske, radosti robovske.

TEZEJ: Kraljice moja krvi robovske.

ROBINJA: Krvlju ću svojom dvor naš oprati.

TEZEJ: Dvor naš, kraljice robovska.

ROBINJA: Porod naš budući, robe kraljevski.

TEZEJ: I smrti buduće, telo robovsko.

ROBINJA: I dvor i smrt pod maskama bikovskim.

TEZEJ: Meso sam tvoje. Ubij me.

ROBINJA: Koža sam tvoja. Prodaj me.

TEZEJ: Atina je sada samo moj grad i ja ga ni sa kim neću deliti.

ROBINJA: Kralj se vraća. Pobeda se vraća. Vraća se sve.

TEZEJ: O vlasti mojoj svet će pričati.

ROBINJA: O kurvi tvojoj pesme će pevati.

TEZEJ: Zla ovog dugo će se sećati.

ROBINJA: I na zlu tom će sreću graditi.

TEZEJ: San to je, ali san predivni.

ROBINJA: San ovaj iz sna me probudi.

TEZEJ: Još jedan san u snu tom prebiva.

ROBINJA: Žmurim i vidim oči svoje dok žmurim.

TEZEJ: Ubijam. I vidim svoje ruke dok ubijam.

ROBINJA: Krv ubijenih iz pičke moje ističe.

TEZEJ: U usta tvoja mrtvi ulaze.

ROBINJA: Jer volim jesti udove pečene.

TEZEJ: Kopito ću ti njegovo doneti, robinjo.

ROBINJA: Kopito najlepše ždrepca najlepšeg?

TEZEJ: Kopito najslađe konja najslađeg.

ROBINJA: A ud njegov?

TEZEJ: Ud njegov sam ću pojesti.

ROBINJA: Uzmi me onda, kralju jedini.

TEZEJ: Mač moj ranu ti otvara.

ROBINJA: Ubij me onda, robe najlepši.

TEZEJ: Slušaj. To smrt moja iz mene ističe.

ROBINJA: Smrt tvoja, sva sreća robovska.

TEZEJ: Smrt moja, sva sreće atinska.

10.

ANDROGEJ: Ko mi to s mačem ide u susret?

TEZEJ: To sunce prati telo kraljevsko.

ANDROGEJ: U ruci mojoj mač je naoštren.

TEZEJ: Mač je gost zao, Androgeju junački.

ANDROGEJ: Tvoja ga utroba dobro poznaje.

TEZEJ: Moj jezik voli te ruke krvave.

ANDROGEJ: Zar bik da voli kandže lavovske?

TEZEJ: Griva i rog dobro pristaju.

ANDROGEJ: Oko i zub jedno postaju.

TEZEJ: Lavlji je očnjak, a rog bikovski.

ANDROGEJ: Kad lav nema zube a bik rog izgubi?

TEZEJ: Tad lav rog svoj biku daruje.

ANDROGEJ: A bik zub svoj u lava zariva.

TEZEJ: Još pamtiš kamen i mrak krvavi?

ANDROGEJ: Još pamtim bika i Krit prelepi.

TEZEJ: Zar nije Androgej od Krita lepši?

ANDROGEJ: Androgej nakad tvoj sin je sada.

TEZEJ: Hrana je naša mladost njegova.

ANDROGEJ: Krv naša, seme njegovo.

TEZEJ: Zar nije ždrebac mrtav odavno?

ANDROGEJ: Moj mač već oštri senka njegova.

TEZEJ: Da ga ne istupi telo njegovo?

ANDROGEJ: Telo će njegovo dah moj omekšati.

TEZEJ: A da mač ne slomi lepota njegova?

ANDROGEJ: Lepota njegova maču je utroba.

TEZEJ: Zidine ove već su pretesne.

ANDROGEJ: Krvi je dovoljno da hod omogući.

TEZEJ: Hod smrti po dvoru kraljevskom.

ANDROGEJ: Jednom i taj će užas prestati.

TEZEJ: Zar lepota nije užas večiti?

ANDROGEJ: Telo je večito, lepota bezuba.

TEZEJ: Sanjam da telo grob mi pokriva.

ANDROGEJ: Grob ti svoj nudim, telo kraljevsko.

TEZEJ: Zar grob junački moj dom će biti?

ANDROGEJ: I bik i lav u istom moru plutaju.

TEZEJ: Al’ moja glava tebi mrska je.

ANDROGEJ: Slobodu će glavi mač darovati. Trup i udove zemlja miluje.

TEZEJ: Dva groba sebe u oči gledaju.

ANDROGEJ: Dva tela najlepša mačeve oštre.

TEZEJ: U grob tvoj telo spustiću.

ANDROGEJ: Mrakom svog groba tebe okupaću.

TEZEJ: Rog moj kad istrune…

ANDROGEJ: Tad zube dobiću.

TEZEJ: Drži mi čvrsto glavu bolesnu.

ANDROGEJ: Toplotu daruj srcu nejakom.

TEZEJ: Voda tvoja iz mene izlazi.

ANDROGEJ: Tvoj pogled kraljevski oči mi otvara.

TEZEJ: Androgej ja sam.

ANDROGEJ: Ubica bikova.

TEZEJ: Androgej ja sam.

ANDROGEJ: Telo kraljevsko.

TEZEJ: Androgej ja sam.

ANDROGEJ: Telo junačko.

11.

FEDRA: Glava moja na butinama tvojim da počiva. Ruka moja na udu tvom očvrslom. Jezik moj oči tvoje da ispija. Noge moje da voda tvoja ispira. Uši moje da rog tvoj usrećuje. Pička moja da reč tvoju upija.   Grudi moje mač tvoj da ispija.

ANDROGEJ: Meso moje i seda glava moja, u jednoj sva krvi.

FEDRA: Hipolite, sine moj.

ANDROGEJ: U krvi svojoj telo mi umire.

FEDRA: Mleko butina njegovih što mrak moj pomrači.

ANDROGEJ: Glavu moju bolovi rastržu. Grčevi ljuti kidaju meso. Mač spusti, Fedro. Mač spusti, sestro.

FEDRA: Toplota tvoja da se u butine moje ulije.

ANDROGEJ: Stani. Stani da klonulo odmorim telo.

FEDRA: Napasi se, Hipolite, telom mojim nesuđenim.

ANDROGEJ: Telo izgubih. Kamen izgubih i mrak izgubih. More izgubih i Krit prelepi.

FEDRA: Hrana moja voda je njegova.

ANDROGEJ: Mač spusti, Fedro. Na krv se sažali.

FEDRA: Telo tvoje i oko moje u jedan san se slivaju.

ANDROGEJ: Psima da ne bace moj jadni, mrtvi trup.

FEDRA: Mrak moj iz očiju tvojih izvire.

ANDROGEJ: Da ptice oči plave ne ispiju.

FEDRA: Hipolit, sin moj i Fedra, žena njegova.

ANDROGEJ: Mač polomi, Fedro. Mač polomi o srce kameno.

FEDRA: Meso tvoje u utrobi mojoj raslo je. Meso tvoje u utrobi mojoj rašće ponovo.

ANDROGEJ: Dotuci Androgeja. Dotuci bednog.

FEDRA: Dete moje od moga deteta.

ANDROGEJ: Za dvoseklim mačem srce mi čezne.

FEDRA: Nova Atina sa kraljem budućim.

ANDROGEJ: Fedro. Fedro. Vrat moj domaćin dobar je.

FEDRA: Još jedan Hipolit, Atina još jedna.

ANDROGEJ: Vrat moj, Fedro, mač tvoj poziva.

FEDRA: Prelepi zidovi imena najlepšeg. Oči najlepše sina jedinog.

ANDROGEJ: Bika se seti. Vrat moj otvori.

FEDRA: Krv sam tvoja. Začni me.

ANDROGEJ: Smrću odmori telo moje.

FEDRA: Majka tvoja to ti govori. Majka tvoja, Hipolite predivni.

ANDROGEJ: To mrak ponovo po mene dolazi.

FEDRA: Majka tvoja, sva ljubav tvoja.

ANDROGEJ: Sestro moja. Majko moja. Mrak prste moje otkida.

FEDRA: Moj sin. Hipolit.

ANDROGEJ: Majko moja. Fedro moja.

FEDRA: Moj sin. Minotaur.

ANDROGEJ: Majka moja. Mleko moje. Mrak moj.

FEDRA: Sin moj. Androgej.

ANDROGEJ: Rodi me, majko. Rodi me.

FEDRA: Sin moj. Tezej.

ANDROGEJ: Rodi me, Fedro. Majko, rodi me.

FEDRA: Sin moj.

ANDROGEJ: Majko. Uzmi me.

FEDRA: Zbogom, Hipolite prelepi. Zbogom, srećo nekadašnja. Zbogom, svete zaleđeni. Zbogom, sine nerođeni. Zbogom, reči prevarena.

12.

ROBINJA: Poljubi me, kralju jedini.

TEZEJ: Ruke ove ne znaju ljubiti.

ROBINJA: Pomiluj grudi ove usahle.

TEZEJ: Oči ove zaborav pokriva.

ROBINJA: Kralju jedini.

TEZEJ: Robinjo najdraža.

ROBINJA: Sin tvoj u meni umire.

TEZEJ: Sin moj u meni umro je.

ROBINJA: Sa mnom umire telo njegovo.

TEZEJ: Hladnoća i tebe i njega pohodi.

ROBINJA: Kukuta sada reč tvoju zameni.

TEZEJ: Smrti se i reči ne treba bojati.

ROBINJA: Reč svo zlo ovo načini.

TEZEJ: Telo i reč naš dar su jedini.

ROBINJA: I kukuta ume dobro poslužiti.

TEZEJ: Mač i kukuta darove dariva.

ROBINJA: A zašto mene kukutom dariva?

TEZEJ: Mač se moj od darova istupio.

ROBINJA: Pa naoštri, kralju, mač svoj ponovo.

TEZEJ: Mač moj moja je briga, robinjo.

ROBINJA: Korake čujem.

TEZEJ: To krv korača.

ROBINJA: More čujem.

TEZEJ: Kukuta poziva.

ROBINJA: Glas tvoj čujem.

TEZEJ: To glas mrtvog je.

ROBINJA: Sina pozdravi.

TEZEJ: Moj sin čuje te.

ROBINJA: Zar tu je Hipolit?

TEZEJ: Tu je oduvek.

ROBINJA: Pa zbogom, kralju.

TEZEJ: Zar još govoriš?

ROBINJA: Jaka je robinja.

TEZEJ: Od sad mrak služićeš.

ROBINJA: Tezej je mračniji.

TEZEJ: Drugo je Tezej.

ROBINJA: Tezej.

TEZEJ: Tezej.

ROBINJA: Zbogom. Tezeju.

TEZEJ: Zbogom. Kraljice.

13.

FEDRA: Kralj.

TEZEJ: Kraljica.

 

.

K R A J

.

.

.

.

.


Vladimir Kolarić

Rođen 1975. godine. Prozni i dramski pisac, teoretičar umetnosti i kulture, prevodilac. Diplomirao dramaturgiju i doktorirao teoriju dramskih umetnosti, medija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Autor zbirki pripovedaka "Lutalice" (2006) i "Rat ljubavi i druge priče" (2007) i teorijske knjige "Hrišćanstvo i film" (2017). Objavljuje prozne i dramske tekstove, teorijske radove i prikaze, kao i prevode poezije, proze i esejistike sa ruskog i engleskog jezika. Sa ruskog preveo roman "Lomonosov, carski pomoćnik" Jurija Nečiporenka. Drama "Smrt u Parizu" u prevodu na ruski izvedena u Centru Mejerholjda u Moskvi. Redovni saradnik Dramskog programa Radio Beograda. Član Srpskog književnog društva i Udruženja dramskih umetnika Srbije. Docent na predmetima estetika, teorija umetnosti i kulture i Hermeneutika umetnosti na Visokoj školi za komunikacije, organizator istraživanja u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)