Risto Lazarov

Tajno plivanje

.

.

.

…..Risto Lazarov (Štip, 1949), pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra. Objavio je više od dvadeset knjiga poezije. Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića. Živi u Skoplju.

.

.

…..Kada je nastala Vaša prva pesma?

.

…..Eh, mnogo treba da vozim u rikverc: jednog divnog leta kada sam sa pionirima iz mog Štipa bio na letovanje na Ohridu. Sa namerom da skrenem pažnju na sebe jednoj devojčici iz Skoplja…

.

.

…..O čemu ste pevali? 

.

…..Pa, to je ustvari, bilo naklapanje dečjih rima o jezeru, o drugarstvu, o dečjim osmesima, o skrivenoj simpatiji…

.

.

…..Prva asocijacija na detinjstvo?

.

…..Štip, kuća u kojoj sam rođen, roditelji, dede i baka i čvrge na palavoj, nemirnoj glavi. Bile su “u modi” bitke dečaka iz raznih mahala, a i ono, partizani i svabe, kauboji i indijanci…

.

.

…..Želeli ste da budete? 

.

…..Valjda, bibliotekar. Vazda sam bio u gradskoj i fabričkoj biblioteci i zavoleo, eto, taj poziv. Nije jedina neostvarena želja – život je pun toga.

.

.

…..Ko su Vaši preci? 

.

…..Nije mi pri ruci porodično stablo. Grofovi nisu bili, al ih je bilo mnogo na broju: moj deda je imao sedmoro braće i jednu sestru, a zatim tri kćeri i jednog sina. Svi partizani, ako je danas “poželjno” reći to.

.

.

…..Da li je Vaša pesme Grob moje bake nastala u jednom dahu?

.

…..Da. Sve pesme nastaju u jednom dahu, razlika je u obimu tog daha. Kao sasvim mali nisam znao tu priču, a onda, uz malo tumaranja, rodila se pesma. I uverenje koje traje do danas, kada sam sam postao deda: najviše volim tu baku, koju uopšte nisam video, izuzev na samo jednoj jedinoj fotografiji.

.

…..Roditelji?

.

…..Bila je obnova i izgradnja. Otac je stalno bio u tekstilnoj fabrici “Makedonka” zbog koje su Štip prozvali jugoslovenskim Mančesterom. Sada je taj gigantski kombinat sa 7.500 zaposlenih progutala Tranzicija. Radnici su postali navijači Mančester Junajteda.

.

.

…..Omiljena priča iz detinjstva? 

.

…..Ivica i Marica. I neke druge su mi pričali, naravno. Ali ja sam ovu najviše voleo, možda zbog Marice, ko bi ga sada znao…

.

.

…..Da li je ostalo nešto od Astiba? 

…..Od Astiba je ostalo pedesetak privatnih konfekcijskih pogona, raskrčmila braća tog “brenda”. I ko sada zna gde ima više tih konfekcija: u Štipu ili u Novom Pazaru?! No, ja sam dete pokojne “Makedonke”, tamo mi je radi otac od postavljanja kamena temeljca do penzije. Često sam bio u fabrici: slušao pesme paunova, igrao ping-pong…

.

.

…..Gde ste bili 26.jula 1963.?

.

…..U Štipu, ispred naše zgrade, sa tranzistorom u ruci, unezveren…

.

.

…..Prvi pesnik koga ste upoznali?

.

…..Aco Šopov, po štipskoj, a pomalo i partizanskoj liniji.

.

.

…..Kritičari kažu da svaku pesmu vezujete za iskustvo… a da li Vaše pesme nastaju neposredno nakon iskustva ili su plod dalekih sećanja?

.

…..Tako je, nisam naučio da izmišljam pesme. A da li odmah nastaje pesma ili sa odloženim dejstvom – kako kad. Misli, češće odmah.

.

.

…..Vi pišete jutarnje, dnevne ili noćne pesme?

.

…..Ma, nisam više noćobdija. Sa godinama sam se učlanio u klub ranoranilaca.

.

.

…..Kako vidite ulogu PEN-a u budućnosti?

.

…..Ne razmišljam o tome. Odslužio sam u PEN-u svoje. Sad ste me podstakli da bacim pogled u budućnost: vidim sve manje pisaca u tom društvu, sve više boraca za ljudska prava opšte prakse…

.

.

…..Šta je novinarstvo donelo a šta odnelo Vašoj poeziji?

.

…..Pa, svaki kolosek života ima dve pruge. Recimo: leva je poezija, desna novinarstvo. Na svakoj stanici razmenjuju mišljenja, ne mogu jedna bez druge.

.

.

…..Karlov most na Vltavi i Kameni most u Skopju, šta ih veže? 

.

…..Tu umesto odgovora prilažem jednu kratku pesmu. Preveo sam je na brzake:

.

MOSTOVI

.

Uvek

pre povratka iz Praga u Skoplje

po čitav dan zurim u Karlov most na Vltavi

Uvek

pre povratka iz Skoplja u Prag

moj sin čitav dan zuri u Kameni most na Vardaru

 .

I samo nas dvojica znamo

kakvi nam brzaci teku kroz duše

dok pre rastanka po čitav dan zurimo u mostove.

.

.

…..Da li je Blaže Koneski ključna figura makedonske kulture?

.

…..Svakako jedna od najključnijih, ako se misli na makedonsku kulturu kroz vekove. A ako se misli samo na savremenu kulturu – nema mu premca.

.

.

…..Prva asocijacija na Izeta Sarajlića?

.

…..Struške večeri i Avanti popolo u noćima bez interpunkcije. Nema Kike, nema više takvih pesnika, sad su svi nekako uštogljeni, veoma pametni ili kako se to već kaže “po naški” – erudite.

.

.

…..Da li ste upoznali Tita? 

.

…..Sreo sam ga: dva puta 1970 godine – kad je bio u posetu Štipu i malo kasnije na radnoj akciji na Sutjesci, gde mi se potpisao na partijskoj knjižici, koju čuvam kao suvo zlato. A kao novinar sam pratio nekoliko njegovih poseta Makedoniji i više sletova na stadionu JNA povodom njegovog rodjendana…

.[s lider categry=”null” count=”null”]

.

…..Ko Vam je učinio najveće dobročinstvo?

.

…..Aco Šopov. I neki drugi ljudi, ali on pre svega. I moja tetka Branka – partizanka.

.

.

…..Poznajete li Šabana Trstenu?

.

…..Ne lično. Poznajem mnogo rvača, Štip je svojevremeno bio apsolutni šampion u rvanju slobodnim stilom, ali sam ja imao sreće da upoznam drugog Šabana – Sejdiua.

.

.

…..A Darka Pančeva?

.

…..U isto vreme smo živeli u Beogradu, ali nismo se zbližili: to je tada nekako teško polazilo od ruke okorelim parizanovcima i zvezdašima. A pre njegovog odlaska u Beograd, imao sam stalno mesto na stadionu u Skoplju i uvek sam se radovao svakom njegovom pogotku. Čista suprotnost realnom životu koji je prepun promašaja…

.

.

…..Kada ste poslednji put plivali u Bregalnici?

.

…..Auuu! Sigurno pre nego što sam postao gimnazijalac. Tome su se u kući suprostavljali, naročito majka: “Ako se udaviš, dibićeš batine, da znaš!” – zapretila mi je jednom. Uglavnom smo svi bili u disciplini – tajno plivanje.

.

.

.R

                                                                                                                     Razgovarao Enes Halilović

.

.

.

.

.


Risto Lazarov

Rođen u Štipu 1949. godine. Pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra. Objavio je više od dvadeset knjiga poezije. Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića. Živi u Skoplju

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)