[carousel category=“null“ count=“null“ columns=“null“ title=“show or hide“].
.
.
…..Risto Lazarov (Štip, 1949), pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra. Objavio je više od dvadeset knjiga poezije. Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića. Živi u Skoplju.
.
.
…..Kada je nastala Vaša prva pesma?
.
…..Eh, mnogo treba da vozim u rikverc: jednog divnog leta kada sam sa pionirima iz mog Štipa bio na letovanje na Ohridu. Sa namerom da skrenem pažnju na sebe jednoj devojčici iz Skoplja…
.
.
…..O čemu ste pevali?
.
…..Pa, to je ustvari, bilo naklapanje dečjih rima o jezeru, o drugarstvu, o dečjim osmesima, o skrivenoj simpatiji…
.
.
…..Prva asocijacija na detinjstvo?
.
…..Štip, kuća u kojoj sam rođen, roditelji, dede i baka i čvrge na palavoj, nemirnoj glavi. Bile su „u modi“ bitke dečaka iz raznih mahala, a i ono, partizani i svabe, kauboji i indijanci…
.
.
…..Želeli ste da budete?
.
…..Valjda, bibliotekar. Vazda sam bio u gradskoj i fabričkoj biblioteci i zavoleo, eto, taj poziv. Nije jedina neostvarena želja – život je pun toga.
.
.
…..Ko su Vaši preci?
.
…..Nije mi pri ruci porodično stablo. Grofovi nisu bili, al ih je bilo mnogo na broju: moj deda je imao sedmoro braće i jednu sestru, a zatim tri kćeri i jednog sina. Svi partizani, ako je danas „poželjno“ reći to.
.
.
…..Da li je Vaša pesme Grob moje bake nastala u jednom dahu?
.
…..Da. Sve pesme nastaju u jednom dahu, razlika je u obimu tog daha. Kao sasvim mali nisam znao tu priču, a onda, uz malo tumaranja, rodila se pesma. I uverenje koje traje do danas, kada sam sam postao deda: najviše volim tu baku, koju uopšte nisam video, izuzev na samo jednoj jedinoj fotografiji.
.
–
…..Roditelji?
.
…..Bila je obnova i izgradnja. Otac je stalno bio u tekstilnoj fabrici „Makedonka“ zbog koje su Štip prozvali jugoslovenskim Mančesterom. Sada je taj gigantski kombinat sa 7.500 zaposlenih progutala Tranzicija. Radnici su postali navijači Mančester Junajteda.
.
.
…..Omiljena priča iz detinjstva?
.
…..Ivica i Marica. I neke druge su mi pričali, naravno. Ali ja sam ovu najviše voleo, možda zbog Marice, ko bi ga sada znao…
.
.
…..Da li je ostalo nešto od Astiba?
…..Od Astiba je ostalo pedesetak privatnih konfekcijskih pogona, raskrčmila braća tog „brenda“. I ko sada zna gde ima više tih konfekcija: u Štipu ili u Novom Pazaru?! No, ja sam dete pokojne „Makedonke“, tamo mi je radi otac od postavljanja kamena temeljca do penzije. Često sam bio u fabrici: slušao pesme paunova, igrao ping-pong…
.
.
…..Gde ste bili 26.jula 1963.?
.
…..U Štipu, ispred naše zgrade, sa tranzistorom u ruci, unezveren…
.
.
…..Prvi pesnik koga ste upoznali?
.
…..Aco Šopov, po štipskoj, a pomalo i partizanskoj liniji.
.
.
…..Kritičari kažu da svaku pesmu vezujete za iskustvo… a da li Vaše pesme nastaju neposredno nakon iskustva ili su plod dalekih sećanja?
.
…..Tako je, nisam naučio da izmišljam pesme. A da li odmah nastaje pesma ili sa odloženim dejstvom – kako kad. Misli, češće odmah.
.
.
…..Vi pišete jutarnje, dnevne ili noćne pesme?
.
…..Ma, nisam više noćobdija. Sa godinama sam se učlanio u klub ranoranilaca.
.
.
…..Kako vidite ulogu PEN-a u budućnosti?
.
…..Ne razmišljam o tome. Odslužio sam u PEN-u svoje. Sad ste me podstakli da bacim pogled u budućnost: vidim sve manje pisaca u tom društvu, sve više boraca za ljudska prava opšte prakse…
.
.
…..Šta je novinarstvo donelo a šta odnelo Vašoj poeziji?
.
…..Pa, svaki kolosek života ima dve pruge. Recimo: leva je poezija, desna novinarstvo. Na svakoj stanici razmenjuju mišljenja, ne mogu jedna bez druge.
.
.
…..Karlov most na Vltavi i Kameni most u Skopju, šta ih veže?
.
…..Tu umesto odgovora prilažem jednu kratku pesmu. Preveo sam je na brzake:
.
MOSTOVI
.
Uvek
pre povratka iz Praga u Skoplje
po čitav dan zurim u Karlov most na Vltavi
.
Uvek
pre povratka iz Skoplja u Prag
moj sin čitav dan zuri u Kameni most na Vardaru
.
I samo nas dvojica znamo
kakvi nam brzaci teku kroz duše
dok pre rastanka po čitav dan zurimo u mostove.
.
.
…..Da li je Blaže Koneski ključna figura makedonske kulture?
.
…..Svakako jedna od najključnijih, ako se misli na makedonsku kulturu kroz vekove. A ako se misli samo na savremenu kulturu – nema mu premca.
.
.
…..Prva asocijacija na Izeta Sarajlića?
.
…..Struške večeri i Avanti popolo u noćima bez interpunkcije. Nema Kike, nema više takvih pesnika, sad su svi nekako uštogljeni, veoma pametni ili kako se to već kaže „po naški“ – erudite.
.
.
…..Da li ste upoznali Tita?
.
…..Sreo sam ga: dva puta 1970 godine – kad je bio u posetu Štipu i malo kasnije na radnoj akciji na Sutjesci, gde mi se potpisao na partijskoj knjižici, koju čuvam kao suvo zlato. A kao novinar sam pratio nekoliko njegovih poseta Makedoniji i više sletova na stadionu JNA povodom njegovog rodjendana…
.[s lider categry=“null“ count=“null“]
.
…..Ko Vam je učinio najveće dobročinstvo?
.
…..Aco Šopov. I neki drugi ljudi, ali on pre svega. I moja tetka Branka – partizanka.
.
.
…..Poznajete li Šabana Trstenu?
.
…..Ne lično. Poznajem mnogo rvača, Štip je svojevremeno bio apsolutni šampion u rvanju slobodnim stilom, ali sam ja imao sreće da upoznam drugog Šabana – Sejdiua.
.
.
…..A Darka Pančeva?
.
…..U isto vreme smo živeli u Beogradu, ali nismo se zbližili: to je tada nekako teško polazilo od ruke okorelim parizanovcima i zvezdašima. A pre njegovog odlaska u Beograd, imao sam stalno mesto na stadionu u Skoplju i uvek sam se radovao svakom njegovom pogotku. Čista suprotnost realnom životu koji je prepun promašaja…
.
.
…..Kada ste poslednji put plivali u Bregalnici?
.
…..Auuu! Sigurno pre nego što sam postao gimnazijalac. Tome su se u kući suprostavljali, naročito majka: „Ako se udaviš, dibićeš batine, da znaš!“ – zapretila mi je jednom. Uglavnom smo svi bili u disciplini – tajno plivanje.
.
.
.R
Razgovarao Enes Halilović
.
.
.
.
.
