Blog
Šećer
mračni muzički vodvilj
LICA:
AGNIJA pramajka, sve i svja
BISENIJA prvenče, produžena ruka
EVDOKIJA majčino razočaranje
DRAGIJA mlada nada
SPASOJE STEJIĆ BAĆA drug na drumu
RADA PAŠIĆ krvnik i saučesnik
MILEVA pirotska šara, staramajkina uzdanica
ŠPELA majstorica jodlerka
SUGAR majordom probisvet
CICA BOGOMOLJKA krenula u manastir pa skrenula levo
ŽANA POLIGLOTA voli jezike
VATRENE BLIZNAKINJE duplo golo
SELJAK ŽIVOTA seljački nepouzdan
DOKTOR ŽIVKOVIĆ osetljiv stomak
RAZNOSAČ NOVINA glasnik nesreće
ČOVEK BEZ NOGE ima kompleks Lorda Aksbridža
POP bori se s đavolom
FRANCUZ kolateralna šteta
DEVOJKE ima ih između 2 i 22, kako situacija već nalaže
Ovo je igra u tri dela:
PRVI DEO – DŽUMBUS CEO
- CINCARSKA SORTA, KRALJEVSKA TORTA i NEMANJE ZORTA
2.OTMENA KOKOTA, VELIKA SRAMOTA I UBISTVO SKOTA
DRUGI DEO – OGANJ VREO
- KUHINJSKA GOLGOTA, PODRUMSKA STRAHOTA I KO-SE-MOTA-OKO-PLOTA
- SABLASNA NOTA, PRAVA GREHOTA I DIVOTA KA-PE-JOTA
TREĆI DEO – KO NAS KLEO, GOVNA JEO!
PRVI DEO – DŽUMBUS CEO
- CINCARSKA SORTA, KRALJEVSKA TORTA i NEMANJE ZORTA
Porodična kuća Šekerdžija u čijem se prizemlju nalazi poslastičarnica „Šećer“. Sa kuće je „skinut“ spoljni zid. Kuća treba da podseća na presek torte sa prizemljem, spratom i krovom, odnosno, da prostor bude rešen kubusima. U prizemlju bi trebalo da se nalaze poslastičarnica sa jedne strane i velika reklama na kojoj piše „Šećer“; centralna prostorija – velika kuhinja u sredini; treća, minijaturna prostorija -ostava i četvrta prostorija – podrum (koji može da se reši frontalnim stepenicama da bi se stekao utisak da se u njega silazi). Na spratu se nalaze četiri sobe, od kojih jedna ima i balkon. Na vrhu se nalazi krov. U poslastičarnici je jedan pianino, vitrina i mali sto i stolica. Kuhinja je najveća prostorija u kući i centar je zbivanja. Naravno, postoje i stepenice, frontalne, koje vode iz prizemlja na prvi sprat. Porodicu Šekerdžija čine samo žene. To je nekada bila jedna čestita cincarska porodica koja je živela od bombondžijskog zanata, da bi otvorila prvu poslastičarnicu u Beogradu tačno na početku dvadesetog veka. Međutim, Prvi svetski rat naneo im je nepopravljivu štetu jer su u njemu žene Šekerdžije izgubile i oca-hranitelja, kao i osnovni materijal za rad – šećer. Usled neprilika proširile su dijapazon svojih delatnosti, tako da je poslastičarnica postala paravan za bordel. Dakle, na prvom spratu se nalaze sobe za „devojke“. Prva soba pripada Cici Bogomoljki; druga Vatrenim Bliznakinjama; treća Žani Pologloti; a poslednja soba, sa balkonom, pripada Dragiji Šekerdžiji. Kroz kuću se muva još i gdi-gdi koja „devojka“ koja u nedostatku mušterija prianja na kućne poslove. Radnja je simultana, tako da se često fokus prebacuje sa sobe na sobu.
U kuhinji se nalaze Mileva, Špela, Agnija i dve „devojke“. Na velikom kuhinjskom astalu nalaze se sve potrepštine za mešenje. Mileva seje brašno, Agnija sedi i čita novine, a Špela čita spisak. Devojke nešto briskaju po kuhinji.
MILEVA:
Danas nas je, vala, zavio u crno, nano.
AGNIJA:
U crnom smo mi od osamn’este, moja Mileva. Ne znam šta im zapelo da donose Ustav baš na Vidovdan, to je uklet datum. Nego… kakvo jutro, takvo i popodne…
U poslastičarnici Sugar sedi i prebira po dirkama, pored njega sedi Evdokija koja ispija svoj šampanj.
EVDOKIJA:
Vodi me u Nju Orleans, što dalje od ovih primitivnih nakaza.
SUGAR:
Sugar, ipak ti nisi slobodan duh. Vezana si za te primitivce i ovu kasabu.
EVDOKIJA:
Kako to misliš?
SUGAR:
Znaš šta radi ptica kada joj posle mnogo godina otvore kavez? Ništa! Navikla je na kavez. A navikla je i na tone šampanjca. Zato, uživaj u svojoj zlatnoj krletki, sugar. Ionako posle onoga sa menicama tamo ne mogu da se vratim. Meni je Nju Orleans svuda gde ima šampanjca i gde mogu da sviram.
EVDOKIJA:
Valjda i gde sam ja?
SUGAR:
Sa tobom, nažalost, u paketu dolazi i divlja horda raspojasanih Cincarki.
Bisenija ulazi u poslastičarnicu.
SUGAR:
Ja o vuku…
Bisenija se pravi da ih ne vidi. Odlazi do vitrine sa kolačima i nezadvoljno cokće. Očito je užasava higijena u poslastičarnici. Sve vreme nešto čačka i proverava. Evdokija ogovara sestru koja je ne čuje.
EVDOKIJA:
Kakav gnjavež! Da je tata živ…
SUGAR:
Zar on nije bio malo (pokazuje rukom) “u pet kod ringišpila”?
EVDOKIJA:
Ringišpil, ali čvrsta ruka. Bisenija nije ni smela da se vrati dok joj kćer nije umrla. Nije joj oprostio što se udala za Maurizia i pokondirila. A nasledstvo je morala da uloži ovde. To joj je bila ulaznica za nazad.
SUGAR:
Vi Cincari i senilni računate.
EVDOKIJA:
Pa, nego! Svekrva bi je ionako opelješila.
SUGAR:
A šta je, u stvari, bilo sa Mauriziom?
EVDOKIJA:
Samo se jednog jutra probudio mrtav. Sve zbog ove orospije.
SUGAR:
Pogana žena.
EVDOKIJA:
Pljunuta majka.
SUGAR:
Sugar, mnogo si ogorčena, znaš šta tebi treba? Treba ti malo šećera!
Sugar počinje da svira i to prelazi u song u kome učestvuju svi koji se nalaze u kuhinji i poslastičarnici, osim Bisenije.
SONG ŠEĆER
Jasno, glasno, mrsno, slasno
Živi, voli, kupi, prodaj,
Al’ šećera uvek dodaj.
Bez šećera ničeg nema
osim gomile problema!
Kafa gorči
Kolač bljutav
Na užeglo kisi čaj
Jezik škripi kao rutav
Od žuči se stomak grči
Za Boga miloga šećera daj!
Vanil grancle, gurabije
Puslice i orasnice
Krofne, buhtle, london-štangle
Baklava i druge pite
Torta, parfe i krem-šnite
Reci ću ti, milo moje
Bez šećera ne postoje.
Za Boga miloga šećera daj!
BISENIJA:
Može li tiše sa tom bukom? Lepo ćeš mi probiti bubnjiće!
EVDOKIJA:
(značajno pogleda Sugara) Krećemo…
BISENIJA:
Vratnice od vitrine lepo će otpasti!
EVDOKIJA:
Zategnuće ih Sugar.
BISENIJA:
Ovo se ne da pritegnuti, gvint se je auzrajzal. Šta mi bi da otvaram slastičarnu vrhunske kvalitete među prljavim Balkanoidima!
SUGAR:
Promeni ploču, sugar, vrtiš je od devetsto treće.
EVDOKIJA se zvonko nasmeje.
BISENIJA:
Moram ju vrtiti jer bi na rit progovorila! Ma, je li ovo dlaka? Hisuse i Bože!
EVDOKIJA:
Bisenija, badava ti purgerski, iz tebe izbije Cincarka čim počneš da se svađaš.
BISENIJA:
Ćuti, odrtavela zlamfro! Da si zaobilazila tuđe muževe po šlafcimerima… ne bi spala na ovog muzikanta.
EVDOKIJA:
U odnosu na tebe, sestrice, ja sam još uvek cucica.
BISENIJA:
Mene nisu jurile tuđe žene zbog korešpodencije sa njihovim supružnicima. Niti sam u pismima slala akt fotografije.
EVDOKIJA:
(odmeri je) Da budemo iskrene, tvoja guzica i nije novijeg datuma. Možda bi se i ti slikala da je bila…manja. Ha, zaboravila si da pomeneš nekoliko međunožnih trepavica koje poslah u pismu, a zbog kojih se pomenuta gospođa naročito uzbudila.
BISENIJA:
(zgrozi se) Mi sento male.
BIisenija sa gnušanjem odlazi.
SUGAR:
Volim kada okrene na talijanski.
EVDOKIJA:
Umela je ta da se okreće i na talijanskom.
Agnija i “devojke” su izašle iz kuhinje. Mileva i Špela su u velikom poslu. Dobro, da budemo iskreni Mileva je u velikom poslu, Špela samo komanduje. Mileva je u brašnu do lakata, i lice joj izgleda kao da ga je zagnjurila u vanglu. Vide joj se samo oči.
ŠPELA:
Četvrt kila putra, četvrt kila sladkorja, četvrt kila mandiljev, četvrt kila brašna, šezdeset para suvog grožđa. Mhm. Prvo umuti puter, pa meti 5 rumenjaka, promuti dobro, dodaj šećer, posle badem, grožđe i šne od 5 beljakov…
MILEVA:
Gospoja, mnogo mi to nešto mala mera za četr’es’ komada…
ŠPELA:
Mileva, ti benava predrznica, pa valjda ćemo prvo isprobati recept, pre nego što ju pošaljemo kronskomu princu!
MILEVA:
Ne znam, gospoja, možda se vi u Kranjsku majete po cel’ dan, mi bogme u Pirot ne mogomo da potpaljujemo kube svaki čas.
ŠPELA:
Vlach divje hoyden!
MILEVA:
Nemoj, gospoja, da te čuje baba da Cincare nazivaš Vlasima, će otperjaš nazad odakle si došla!
Agnija ulazi u ostavu držeći čibuk u ruci. Puši dok pretura po ostavi. Cokće. Proverava zalihe brašna, pa šećera. Vidi da je potkradaju. Uzima jednu načetu flašu višnjevače i meri visinu višnjevače u flaši specijalnim drvenim štapićem/lenjirom.
AGNIJA:
More, lepo bi se proveo, koji god da si, da je Avakum živ! Isrkrcao bi ti prste ko oraje!
Potom kopa među lekovima. Nalazi bočicu koju je tražila.
AGNIJA:
Tu li si se dela, nanče li ti žalostivno!
Trpa bočicu u nedra.
U Dragijinoj sobi su Baća, go do pojasa, ali u pantalonama i Dragija koja leži pokrivena na krevetu. Baća je nervozan. Obuva čarape i glasno negoduje.
BAĆA:
Ako ne zbog mene, a ono zbog Srbije treba da ustaneš i kažeš “ne” tom zulumu svoje porodice!
DRAGIJA:
Spasoje, znaš ko stoji iza toga…
BAĆA:
Naravno, da znam, ali znam da ni tvoja baba nema ništa protiv.
DRAGIJA:
Ali, Spasoje, pa nisam kriva što sam rano ostala bez majke.
U sobi Cice Bogomoljke Pop stoji sa molitvenikom iznad negližirane Cice koja kleči. Preko glave joj je prebačen epitrahilj. Igraju se ispovesti.
CICA BOGOMOLJKA:
Oče, zgrešila sam…
POP:
Pokaj se, dete.
Cica počinje da se “kaje “ pod epitrahiljem. Pop malo ubledi. Cica cokne ispod epitrahilja.
CICA:
Hvaljen Isus!
Pop sa izrazom olakšanja počne da mantra.
POP:
Богородице Дјево, радујсја благодатнаја Марије, Господ с Тобоју. Благословена Ти в женах…
U sobi Vatrenih Bliznakinja se vidi samo mreškanje u krevetu, jedna štaka koja nevino stoji naslonjena na krevet i dve crvenokose, identične grive, koje vire ispod prekrivača. Čuje se kikotanje i vriska.
ČOVEK BEZ NOGE:
Golubice moje, pa ko je vama to došao!?
VATRENA BLIZNAKINJA 1:
A, znam! Zapamtila sam! Lord Nelson sa Tenerifa!
VATRENA BLIZNAKINJA 2:
Ne, glupačo, to je ruka! Lord Aksbridž sa Vaterloa!
Štaka se skrlja na pod uz tresak.
U sobi Žane Poliglote, mušterija Francuz daje instrukcije Žani šta da radi.
FRANCUZ:
Žana! M’embrasser et déboutonne ta robe!
Ova ga gleda ko tele. Ne razume francuski.
FRANCUZ:
Žana! Essayez-le!
Pošto je Žana i dalje kao tele pred šarenim vratima, Francuz pokušava da je nauči da peva “Marseljezu”.
FRANCUZ:
Allons enfants de la Patrie, Le jour de gloire est arrivé!
Žana gleda, slegne ramenima i odmahne glavom.
FRANCUZ:
Allez! Allons enfants de la Patrie…
ŽANA opet slegne ramenima.
ŽANA:
Džabe…
FRANCUZ:
Essayez-le! S’il vous plaît! Allons enfants…
ŽANA:
More, jok. Mene zovu Žana Poliglota jer ne znam da beknem stranski, a onol’ki me stranci sobališe.
Francuz pobesni i zaskoči je. Zadigne joj suknju, ova se kliberi.
Agnija se vraća u kuhinju. Špela stavlja pleh u rernu. Mileva muti novo testo, ogromnu količinu.
AGNIJA:
Da mi je znati ko li krade po ovoj kući! Evo, opet nema ama ič šećera, a juče doneo bakalinov mali.
MILEVA:
(klimne glavu u Špelinom pravcu) Nano, ne znam koji krade, ali znam koj’ ne štedi.
AGNIJA:
Pa, da naviklo to tamo po Austrougarskoj da se frlja s tuđe pare.
Ulazi Bisenija.
BISENIJA:
O čemu se radi, mama?
AGNIJA:
Znaš ti dobro o čemu se radi. Dovela si ovu rišpu u kuću!
BISENIJA:
Jelte? A koga ti je druga kćer dovela u kuću! Protuvu što tera mušterije iz slastičarne onom bukom! Džez! Amerikanac! Leposav Jovanović, čisto američko ime!
AGNIJA:
Pusti ti luftiguza! Nego, ova tvoja sve od oka za’vata, terazije ne mora ni da vadi iz ostave.
ŠPELA:
Ako ćete me izviniti, lakše mi je tako. Nisam ja kriva što je pomoćnica koju ste mi namenili nepismena. Kako njoj uopšte objasniti šta je dekagram.
AGNIJA:
Nemoj dete da diraš! Bar je poštena! Za nju makar znam da vadi kašikom a ne ašovom!
BISENIJA:
Deliziosamente, mama! Ona je mesila torte za aristokrate! Naravno da nije naučila da sve meri na pipetu.
AGNIJA:
Aristokrate! Reumatične babetine u onoj banji!
BISENIJA:
Baden, honig mutter!
AGNIJA:
Jeste, i badem, i oraje i šećer! Ko da ne zna kolika je skupoća!
MILEVA:
Jeste, nano, i šporet ne gasi, ja joj reko…zbog drva
BISENIJA:
(Milevi) Ti, landfrau, sa „gospođo“ da joj se obraćaš! (Agniji) Malo si preterala sa džimrisanjem! Tvoj amico virtuoso ti je uterao strah da ne ostaneš švorc!
ŠPELA:
Kdo je?
U tom momentu u kuhinji se stvori prikaza Rade Pašića. Njega, naravno, niko ne vidi, ali on je ionako uvek prisutan, ako ne telesno, onda duhom. Prikaza otpeva song, ali se odmah zatim neopaženo, kako je i ušla – izgubi. Ali ne zadugo.
RADIN ULAZNI SONG
U kuhinji haos vlada
Kad dolazi Pašić Rada
Tada uvek neko strada.
Ko je Rada?
Ko je Rada?
Predstaviću sada gada.
Derikoža, secikesa
Srbinu je krvnik znaj
Krade, laže, zapoveda
Ta tortura nema kraj.
Švercer, lopov, ološ teški
Tatin sinak malverzant
Čedo našeg premijera
Prevejani prevarant.
A ja ipak svoje teram
I polegujem metresu
A šta ove babe misle
Evo mi se gaće tresu.
Ko je Rada?
Ko je Rada?
Rada vam je zadnja nada.
Gore, u Dragijinoj sobi, Baća nervozno šparta uzduž i popreko, besan je i ljut. Dragija se češlja pred ogledalom.
BAĆA:
Rada Pašić! Ta buržoaska gnjida! Tatin sin lopuždara! Švercuje platinu Nemcima, krade dragulje po Francuskoj,a Srbija krvari! Narodu je šećer od usta oteo, bre! (prilazi Dragiji, podigne joj lice) Zašto, Draga, zašto!? Ako ti nije žao mene, bar neka ti bude žao naroda!
DRAGIJA:
Znaš šta, Spasoje, žao mi je naroda, ali mi je više žao mene.
U kuhinji neprijatnu tišinu prekine Špela.
ŠPELA:
Kakve veze je mogao imati gospodin Pašić sa nestašicom šećera? Pa, bio je veliki rat!
Ulazi Evdokija i uzima šampanjac iz ajskasne. U prolazu, odgovara na Špelino pitanje, revoltirana što Agnija, Bisenija i Mileva ćute.
EVDOKIJA:
(sipa sebi šampanjac) Zato, frau Špela, što je gospodin Rada Pašić “pozajmio” nekoliko tona šećera posleratne pomoći što je gospodin tata Nikola Pašić poslanicima u Skupštini objasnio rečenicom: “Šta ćete, dete pa vole šećer!”
BISENIJA:
Svašta bi se još moglo toj personi cucire sui…
EVDOKIJA:
A ti si, sestro, nit v rit, nit mimo!? Vidite, Špela, ta nas je afera upropastila. Ostali smo bez osnovnog sredstva za rad. Slaščice, sećate se…
AGNIJA:
Tada smo dibidus zglajzali!
EVDOKIJA:
Zahvaljujući tom bedniku, moja majka ćifta pod firmom poslastičarnice vodi bordel, a moja fina sestra purgerka počela je da podvodi unuku. Njena pokojna ćerka Gvozdenija se vrti u grobu kao čigra.
BISENIJA:
Vergogna su di voi! Sfacciata!
EVDOKIJA:
Vidite? Čim joj je neprijatno, ona okrene na talijanski. Nije podvođenje ako je klijentela aristokratska, je l’ tako, sestrice? A možda zaradi i auštafirung od Karađorđevića.
BISENIJA:
Ma šta si infišala?! Šampanjac ti je popio mozak! I onaj gigolo.
EVDOKIJA:
Naravno, čim progovorim istinu, odmah sam pijana! Zar ne, mama?
AGNIJA:
Ako ćemo pravo, čašu ne ispuštaš.
EVDOKIJA:
Vi ste, dakle, vanserijski licemeri!
AGNIJA:
Pa ti idi tamo gde ti je bolje. U Ameriku. I da povedeš onog džabalebaroša. Od njega mrka kapa.
EVDOKIJA:
Bravo! Samo ti brani onog svodnika. Međusobno se ucenjujete godinama. Ma, sve puca od poštenja u ovoj kući!
BISENIJA:
Ko o čemu, svergognata o poštenju!
EVDOKIJA:
Što ne ispričaš Špeli da je ova (pokazuje na Milevu) na jastuku saznala od “gospodina Pašića” kako švercuje lek za sifilis preko Crvenog Krsta koji prodaje na crno kraljevskoj porodici (Mileva počne da zateže kecelju.) I što ne kažeš da je to adut zahvaljujući kome ti “gospodin Pašić” promoviše unuku kao udavaču neokaljane prošlosti, čednu i poštenu!
AGNIJA:
Eto! Čim popije…Prokleta čaša! (pogleda u Milevu) A ti? Za šta li se upasuješ? Prioni na to testo, neću da vidim da si njokalicu digla iz vangle.
Baća se i dalje nervozno šeta po sobi i obraća Dragijinom odrazu u ogledalu. Dragija ne prestaje da se ogleda, samo što sada stavlja rumenilo na lice.
DRAGIJA:
Spasoje, pa šta da radim!?
BAĆA:
Bori se protiv te gnjile, lažne aristokratije i njenih korumpiranih sledbenika!
DRAGIJA:
Ali, ja još idem u gimnaziju!
BAĆA:
Jeste, ali kada već obavljaš i ovaj (traži reč, izbezumljen) posao, onda bi lako mogla i da podriješ krunu. E, to je već časno i čestito. Bila bi radnica vredna poštovanja! Kako reče Lenjin (Baća zauzme pozu kao za govornicom) “Рабочие! Вы проявили чудеса пролетарского, народного героизма в гражданской войне против царизма.“
U kuhinji su se smirile strasti. Evdokija pijucka šampanjac. Agnija nezadovoljna samo klima glavom sa kiselim izrazom lica. Desetak kora za tortu je gotovo. Mileva ih filuje. Bisenija proba okrajak.
BISENIJA:
Ah, Špela, vi zbilja imate mani magiche! Squisitamente! Bum pisala u Baden kaj su se prešli što su vas pustili prebjeći k nami!
AGNIJA:
Bez nje bi propali načisto! Plaćamo je zlatnim francjosifima! (uzdahne, pa uzme onaj okrajak i zagleda ga) Pih! Ovo su obične bademli gurabije!
BISENIJA:
Špela je izmislila ovu hercig tortu u čast Regenta! Zbog nje imamo ovoliku porudžbinu. Quaranta pezzi! Nije to malo!
Agnija je gleda prezrivo.
AGNIJA:
Porudžbinu imaš zahvaljujući prestolonaslednikovom sifilisu i kupleraju, a ne ovoj jodlerki derikoži!
Mileva se smeje. BIisenija prezrivo pogleda majku.
BISENIJA:
(pogleda Milevu) Imbecille!
AGNIJA:
(pokazuje na Biseniju) Lepa, belo lice, a zmija! Albo este ši neja, ama rade.
EVDOKIJA:
(dosipava šampanjac) Tako ste frivolne!
AGNIJA:
Ama, jesam li ja najgora kada živim s dindušmani?! I ti šušumigo, neću da čujem te švapske reči u kući posle svega što mi je ova napravila udajom za Talijana. Još kada je došla ova kalaštura austrougarska….
EVDOKIJA:
Virtšaferko Šekerdžija, frivola je latinska reč, ali sigurna sam, džanum matero, da to nisi mogla da čuješ u cincarskoj mahali na Dorćolu.
AGNIJA:
Grčki jezik je jedini koji pošten zanatlija ili trgovac treba da zna!
EVDOKIJA:
Gde li ti je sada to cincarsko poštenje?
Sa sprata se čuje “Marseljeza” koju Francuz i Žana pevaju u ko zna u kojoj pozi. Evdokija se nasmeje i izađe iz kuhinje.
AGNIJA:
(izlazeći) Neka, neka. Zume, apolavsome! Kada nas optuže da smo švapski doušnici… Idem da sredim ovu larmu!
BISENIJA:
Gnädige mutter, nema bojazni da nas optuže sa saradnju sa Švabama dok se u kući ori saveznička himna.
Nervozan zbog “Marseljeze” Baća lupa u zid i viče na “komšiju” Francuza.
BAĆA:
Pevaćeš ti meni uskoro Internacionalu i to na ruskom!
Dragija ga opčinjeno gleda. Baća– buntovnik sa razlogom i div u isto vreme. U tom momentu se začuje lupnjava na vratima.
AGNIJA (off):
Izlazi napolje, klipeto badavadžijska! Čekam te na stepenicama za deset minuta.
DRAGIJA:
Ne, u ovoj kući čovek ne može da ima mira.
Kod Vatrenih Bliznakinja je veselo. Čovek bez noge vezanih očiju igra “zuce” sa bliznakinjama. U Cicinoj sobi, igra se nastavlja. Cica kleči na kukuruzu, a Pop joj lupa packe preko šaka. Ona ga gleda kao da je zgrešila.
CICA:
Pomiluj me, Bože, palo biće svoje…
Agnija se vraća u kuhinju. Špela i Miljeva uveliko posluju. Agnija puni čibuk. Bisenija u dosadi dambara prstima po stolu i nervira ove tri.
BISENIJA:
Koja je ura?
Agnija joj gleda na srebrni sat sa lancem pokojnog Avakuma.
AGNIJA:
Blago tebi Avakume, kurtalisao si se na vreme. Devet i frtalj. Što li brineš za vreme kada je mladost ionako davno protrčala pored tebe.
BISENIJA:
Svaki čas treba stići ona mižerija od čoveka da degustira kremu od lješnjaka.
AGNIJA:
Ne znam na koga tačno misliš. Kroz ovu kuću prolazi razna žgadija.
ŠPELA:
Kaj naj to pomeni?
BISENIJA:
Insekt, poput uši, na primjer.
ŠPELA:
Všeč mi je „žgadija“.
MILEVA:
Mora da gospoja misli na gazda Radu.
Bisenija je preseče pogledom.
AGNIJA:
Kakav li je to gazda koga zovu Bajin sin!
Odjednom se u kuhinji pojavljuje Rada. Ovog puta pravi Rada, ne prikaza. Pijan je kao majka, ali se trudi da se ne oda. Ima osmeh od uha do uha.
RADA:
Dobro veče, meine lieben damen.
Žene se uspaniče.
MILEVA:
I ju, gazda ti ko neka utvara, bož’ me sačuvaj!
AGNIJA:
More, gavan, ne utvara…
Agnija odlazi iz kuhinje.
BISENIJA:
Pa, gospon Rado, vi ste apparentemente malo poranili?
ŠPELA:
(sebi u bradu) Nesramno prašič…
RADA:
Šta je to vreme, draga moja signora di Dolci? To vam je tek jedna od snobovskih konvencija. To ne biva među prijateljima. Mi znamo među sobom koliko smo ništavni i prolazni. Tek trun na vetru.
BISENIJA:
Prolazni jesmo, ali dugo pamtimo dok ne prođemo.
RADA:
Nemojte. Pamte samo oni nišči duhom. Veliki umovi sve zaboravljaju. Znaju da je sve obmana i privid.
BISENIJA:
(pljeska rukama da ubrza situaciju) Hajde devojke! Požurimo! Nema gospodin Pašić baš toliko vremena.
RADA:
Varate se, draga signora di Dolci, vreme je sada jedino što imam.
BISENIJA:
Izvinite, malo su iberšpant. Špela, alehop! Alehop!
Špela izvrće kore kao žonglerka. Rada je zapanjen. Oduševljen takoreći. Pljeska rukama u oduševljenju, pošto Mileva i Špela posluju kao roboti pod Bisenijinom diktaturom.
- OTMENA KOKOTA, VELIKA SRAMOTA I UBISTVO SKOTA
Baća i Agnija se nalaze na stepenicama. Odmeravaju snage.
BAĆA:
Je l’ gori, drugarice Šekerdžija?
AGNIJA:
Prvo, nisam ti ja drugarica, zamlato. Drugo, dogorelo je do nokata.
Agnija vadi onu bočicu iz nedara i daje je Baći gledajući ga konspirativnim pogledom. Baća uzima bočicu i zagleda je.
BAĆA:
Šta je ovo?
AGNIJA:
To ti je za onaj tvoj „individualni teror“ za koji si zapeo.
BAĆA:
Ko i svi pošteni komunisti.
AGNIJA:
(frkne) Mani ga se Mito! (uturi mu bočicu) Na!
BAĆA:
Šta je to? Neki otrov?
AGNIJA:
Jok. Bolje. Čiste ruke! Misliće da se džukela sam urnisala.
Agnija počinje da peva song.
SONG LAUDANUM
Kraljevinom šiba bura
Kralj je šahovska figura
Po tabli ga Pašić gura.
Nadvio se crni fatum
Vidovdan je uklet datum.
Iz ostave začuh šum
Nešto pade mi na um.
Um
Um
Opijum
Um
Um
Opijum!
Setih se sada
Da kao mlada
Bolest sam mnogu
Lečila s nogu.
U flašici od biljura
Spasonosna stoji kura
Laudanuma tinktura!
Dolijaćeš, Rade džanum
Kad popiješ laudanum.
AGNIJA:
Sikter, sada!
BAĆA:
Spasiba!
U poslastičarnici su Rada, Bisenija, Evdokija i Sugar koji svira klavir. Bisenija se besomučno dodvorava Radi. Evdokija joj pravi grimase iza leđa, dok se Sugar smeje kao blesav. Rada uživa u igrokazu.
BISENIJA:
A gospodin otac? Probabilmente veoma ponosan na Regenta Ujedinitelja.
RADE:
Ah, papa. Čudan vam je on svat, znate…
BISENIJA:
Mora da se milostiva signora Pašić raduje balu u čast proglašenja!
RADE:
Moja dobra mama ne mari za tanc. Rođena je sa dve leve noge. Ja sam vam pak fortunae filius. Nisam nasledio ni očevu mušičavost, ni majčine noge. Slobodno mogu reći da sam kralj balskih dvorana.
Evdokija se i dalje krevelji zgrožena ovom licemernom šmirom. Sugar svira sve brže, a pijani Rada počne da okreće zgranutu Biseniju u ritmu.
Za to vreme Mileva i Špela posluju po kuhinji. Špeli dupe viri iz rerne, a Milevi iz ajskasne. Na stolu stoji krem koji Rada treba da proba. Tu situaciju koristi Baća koji se ušunjava u kuhinju i obilato zaliva krem laudanumom, nakon čega se neopaženo gubi. Baća prolazi pored balkona sa koga mu Dragija maše. Usput šutne mačku koja je počela da frkće na njega.
BAĆA:
Šic, mamicu ti…
Bisenija i Evdokija vode raspravu u poslastičarnici, u pola glasa, a nedaleko od Rade i Sugara. Sugar sedi za klavirom i svira, Rada stoji naslonjen na klavir.
EVDOKIJA:
Gadiš mi se. Tvoje pritvorništvo. Ženiraš se pred ovim kabadahijom poput neke izmećarke. Igra se sa vama kao da ste vašarske mečke.
BISENIJA:
Bastarda sporca, sklopi tu labrnju i drži se ovog svog luftike. Šampanjac piješ zahvaljujući tom kabadahiji.
Rada i Sugar čuju komešanje, ali ne reaguju na to.
RADA:
Vidite, maestro, ovo, ovo što vi radite ja nazivam umetnošću, a ne ono naše, palanačko i malograđansko. Pokušavam godinama objasniti ocu da je došlo vreme da odbacimo one naše divljačke igre, kao što je kolo, na primer. Pa, molim vas, znate li vi koliko je teška ona nošnja. Pa, to je čist maltretman! Tek oni opanci! Bakandže! To je apsolutno nedostojno jedne monarhije. Tako varvarski! Bestialischen!
SUGAR:
A koja ste vi, msje Pašiću, ono generacija koja ne nosi opanke?
RADA:
Vidite, zanimljivo je to pitanje. Sa obzirom na očeve nesumnjive cincarske gene…
Dolaze Mileva i Agnija. Mileva nosi poslužavnik sa kremom i čašu šampanjca. Agnija nosi flašu šampanjca za svaki slučaj. Zna sa kim ima posla.
MILEVA:
Gazda Rado, evo stigle ponude.
BISENIJA:
(cikne preko sobe) Beno blesava, crème aux noisettes, moliću lepo!
RADA:
Signora di Dolci, nemojmo te formalnosti. To je ipak za plebs. Naši smo.
SUGAR:
(cereći se, sebi u bradu) Jašta ste vaši. Ćifte ipak najbolje trguju međusobom.
RADE:
(nazdravlja šampanjcem) Za proglašnje! Za Regenta! Za novu Aleksandar tortu! Za nas! Prosit!
AGNIJA:
(Biseniji) Kaži ovom rsuzu da izede šta ima, a ne odma’ da se ‘vata za čašu. Nije došo na panadžur ovde. Znaš koji nas posao čeka?
BISENIJA:
Ne predikuj mi, majko! Da probate, gosin Pašić?
Rada proba krem. Svi su se sjatili oko njega dok proba. Rada ima zadovoljni izraz lica. Pojede krem munjevitom brzinom. Agnija mu dosipava šampanjac. Rada popije u sekundi.
RADA:
Izvanredno! Gopođo di Dolci prevazišli ste sebe… A dražesna milosnica, mlađana Dragija?
AGNIJA:
Gore. U čardakliju. (odlazi sa najšarmantnijim smeškom) Čeka od sabajle takve uncute i nabiguze.
Dragija je u sobi, zamišljena. Rada joj prilazi s leđa. Jedva se drži na nogama. Em je pijan, em je laudanum počeo da deluje. Posrće. Grli je i zadiže joj suknju, a s obzirom na njegovo stanje to deluje groteskno. Dragija ga odgurne.
DRAGIJA:
(koketno) Ne, dušo. Nisam nešto raspoložena večeras.
RADA:
Ali ja jesam, medena. (gura joj ruku ka svom šlicu) Pipni koliko sam raspoložen.
DRAGIJA:
(izmakne se, pokušava da kontroliše prezir) Nemoj. Osećaš se na alkohol.
RADA:
Pipni kako je tvrd, lutkice. Tvoj Rada te se uželeo.
Rada opet pokušava da joj podigne suknju. Ova ipak prasne.
DRAGIJA:
Pusti me! Ne mogu više ni da se pretvaram da mi se dopadaš. Godinama cvrkućem, ali više neću. Prezirem te, lenštino nakresana. Ti si parazit ovog društva. Ogavan si!
Rada joj demonstrativno tresne šamar i krene na balkon.
DRAGIJA:
Ulazi u sobu, uštvo pijana! Skalamandaćeš se odatle.
RADA:
(izlazeći) Kušuj fukso! Za tebe sam Bog!
DRAGIJA:
E, onda si pogrešio sobu, đubre! Cica Bogomoljka je druga vrata levo.
Iz Cicine sobe se začuje Popovo pijanje.
RADA:
(naslanjajući se leđima na balkon) Tornjaj se!
DRAGIJA:
(sikće) Postoji razlog, kretenčino, zbog koga niko ne izlazi na tu ruinu.
Rada je izobličen od opijuma i silnog šampanjca. Klati se, sve onako leđima oslonjen na balkon. Traži tabakeru po džepovima.
RADA:
Ti si ruina. Jeftina frajlo!
DRAGIJA:
(besna kao ris) Dabogda se skrljao odatle, pijanduro korumpaška! Neka svane i ovom narodu.
Rada nalazi tabakeru vadi cigaretu i podsmešljivo pogleda Dragiju. Dragija ga gleda sa očitom mržnjom. Pali cigaretu, povlači dim. I hop! Skrlja se sa balkona. Čuje se samo jedno gromko “tup”! Dragija dotrči do balkona i počne da viče.
DRAGIJA:
Rado! Rado! Ustani! Nemoj da se šališ!
Kroz kuću trešti Dragijin urlik i stampedo njenih koraka dok trči kroz kuću. U sobi Vaternih Bliznakinja je pometnja. Čovek bez noge, očito izbezumljen, traži štaku po podu.
ČOVEK BEZ NOGE:
Šta je ovo, majku ti jebem!?
VATRENA BLIZNAKINJA 1:
Bitka kod Borodina!
VATRENA BLIZNAKNJA 2:
Jebo te, Kutuzov! Sto puta ne možeš da utuviš Va-te-rlo!
U sobi Cice Bogomoljke situacija je daleko opuštenija.
CICA:
Oče, jeste li čuli kako mi je pao kamen sa srca?
POP:
Samo se ti olakšaj, kćeri.
Dragija upada zadihana i raščupana u kuhinju u kojoj Agnija, Bisenija, Mileva i Špela posluju oko torti.
DRAGIJA:
Jao meni! Kukala mi majka na onome svetu! Prokleta da sam!
Špeli ispada pleh. Pošto su čuli zapomaganje i buku upadaju Sugar i Evdokija.
AGNIJA:
Bog s tobom dete! Šta lelečeš, napravi rusvaj ovde!
DRAGIJA:
Jao, nona, jao si ga meni!
BISENIJA:
Prekini jamrati cinkuše jedan! Kaj se desilo?
DRAGIJA:
Ispade Rada kroz ogradu!
EVDOKIJA:
Kakva ograda, kakvi bakrači, himero jedna!
DRAGIJA:
Rekla sam mu „dabogda se strmeknuo“ i on se stvarno strmeknuo! Eno ga na ulici.
EVDOKIJA:
I dalje ne razumem.
SUGAR:
Smeće kapitalističko je palo sa klimavog balkona.
BISENIJA:
Jezus Marija! Pa je li ustao?
DRAGIJA:
Ne pomera se.
EVDOKIJA:
Divota!
Počinje metež od uzdaha, hvatanja za glavu, zvukova zaprepašćenja i vriske po kuhinji.
BISENIJA:
Sigurno je izgubio svest od udarca.
MILEVA:
I ju, crni gazda Rado!
SUGAR:
Smiri se, Mileva, nije to neka visina.
DRAGIJA:
(histerično rida) Je l’ će mene sada u apsanu što sam ga proklela?
AGNIJA:
(ne može da sakrije osmeh) Kakva apsana, lucprdo jedna!? Pao čovek i malo se ugruv’o. Pa, ne može da se pije po ceo dan i da glava radi kako treba. (vuče Evdokiju i Sugara napolje, Evdokiji) Bojim se da ćeš i ti jednog dana tako, ’ćeri. (ostalima u izlasku) Prekinite to kokodakanje. Bisenija da odeš gore da smiriš devojke i mušterije.
Agnija, Evdokija i Sugar odlaze napolje da pregledaju Radino telo.
BISENIJA:
(patetično) Tko me je teral da napuštam Zagreb…
MILEVA:
Nana kaže da da ste se sve udarali s noge u guzicu da se ispovrnete ovde.
BISENIJA:
Umukni, prostakušo!
Agnija, Evdokija i Sugar se nalaze pred Radinim truplom. U Radinim ustima i dalje gori cigareta. Sugar je uzima i gasi je. Agnija poččinje da skuplja ostatke ograde i malter u kecelju. Cokće. Zagleda balkon.
AGNIJA:
Ama od ovih Pašića čovek samo štetu mož’ da vidi! Pljusni pijano govedo jedared, ali ljudski, da se povrati.
Sugar mlatne Radeta. I dalje ništa. Dotrčava Mileva koja poliva Radu kofom mleka. Rada i dalje ne mrda.
AGNIJA:
Ćero, pa kud s mleko da polivaš ovu stoku!? Ulazi u kuću!
Mileva trči nazad. Evdokija je paralisana prizorom. Skamenjena. Njuši da tu nešto nije kako treba.
SUGAR:
Ne reaguje. Bojim se da je…
AGNIJA:
Kontuzija? More, nije mu ništa. Kontuzovan je on od pića. (Evdokiji) I ti sebe vidiš kao svetsku ženu, a sada piškaš firnajz! Gde tebe bre čovek da povede? Da se onesvestiš negde kada vidiš crnca. Šta si se ukipila! Skupljaj ovo i nosi u kuću! (utrapi joj ostatke ograde u ruke) Idem na ono gradilište po Baću. A ti, ništarijo belosvetska, ovu išamaraj da se povrati i brzo ga unesite unutra.
SUGAR:
Svakako, madam. Šamaranje žena mi je špecija.
AGNIJA:
More, ne bi me čudilo. (u odlasku) U ovoj kući groši samo idu kroz prste. Avakume, Avakume, sa kim si me ostavio. Raspikuće i rasipnci…
Bisenija je zaždila po sobama. Prvo kuca, pa ulazi u sobu Žane Poliglote. Žana leži Francuzu u krilu i prede. Kotrlja čuveno francusko “r”.
BISENIJA:
Žana, da li je sve u redu?
ŽANA:
(sve kotrljajući “r”) Prrrredivno se osećam i prrrresrećna sam.
BISENIJA:
(u odlasku) Pazi da ti ne prrrrisedne!
Iz kuhinje se i dalje čuje Dragijino zapomaganje. Bisenija nastavlja po sobama. Sledeća na redu je soba Vatrenih Bliznakinja. Bisenija zaboravi da kuca i po inerciji nahrupi u sobu. Čovek bez noge nasrne štakom na nju. Oboje se uplaše. Bliznakinje drhte pokrivene čaršavom. Čovek bez noge spušta štaku sa očitim olakšanjem što je to Bisenija. To ne umanjuje Bisenijinu nelagodu.
BISENIJA:
Bez straha gospodo, možete nastaviti. Majordomu je slučajno iskliznuo klavir dok ga je premeštao. Otud buka.
ČOVEK BEZ NOGE:
Ko je onda vrištao?
BISENIJA:
Devojka kojoj je klavir pao na nogu. (pogleda u njegov patrljak) Vi ćete razumeti.
Bisenija izlazi. Odlazi u sobu Cice Bogomoljke. Tamo zatiče Popa i Cicu koja kleči gola. Pop je poji vinom, pa potom hrani parčetom hleba. Blagosilja je dok to radi i nešto zapeva. Bisenija vidi da ni ovi ne znaju šta se desilo.
BISENIJA:
Izvinite, samo vi nastavite sa liturgijom.
POP:
Sa, svetom euharistijom, kćeri.
Bisenija se prekrsti i izađe.
Za to vreme u kuhinji Mileva naizmenično šamara Dragiju koja nezaustavljivo urla i stavlja Špeli mirišljavu so pod nos. Sugar i Evdokija dovlače Radino telo na jedvite jade.
EVDOKIJA:
Dragija, sklopi labrnju inače ću da ti nabijem čarapu u usta. Je li, bre, Sugar, šta je ovaj ološ jeo kada je težak ko tuč?
SUGAR:
Srpsku džigericu. Kažu da je najhranljivija.
EVDOKIJA:
Mileva, mani se Helge, dođi da nam pomogneš da ljudski unesemo ovu protuvu.
Mileva im prskače u pomoć i pomeraju Radino telo. Dragija paralisano gleda. Sugar znalački šutne Radu u rebra, ali ovaj ne daje znake života. Špela se trgne.
ŠPELA:
U Sloveniji biste zbog ovog udarca išli u zatvor.
EVDOKIJA:
Helga, ovo je Srbija.
ŠPELA:
Moje ime je Špela!
SUGAR:
Izem ti ime.
Bisenija ulazi u kuhinju.
BISENIJA:
Je l’ se osvestio?
SUGAR:
C.
Svi se skupljau oko Rade. Bisenija vadi ogledalo koje potura Radi pod nos. Gleda ogledalo potom.
BISENIJA:
Nije se zamaglilo.
Mileva počinje prepipava. Uglavnom po preponama. Bisenija je tresne.
BISENIJA:
Bilo, ne prepone, geakinjo bestijalna!
SUGAR:
(bled ko krpa) Vidi, sugar, ovaj ti je mrtav.
MILEVA:
(krsti se, pa se zaplače) Kuku meni, gazda Rado! Onaki lepotan!
Bisenija je pljusne preko labrnje.
EVDOKIJA:
Ma, čekaj. Možda smo prejudicirali prognozu.
SUGAR:
Šećeru, prdnuo je u čabar.
Odjednom se svi zgranu od straha. Gledaju se među sobom. Shvate šta se desilo. Sin najmoćnijeg čoveka kraljevine leži im mrtav u kuhinji. Žene su ubledele. Špela je na dobrom putu da se opet sruši u nesvest.
SUGAR:
Pašić će u bukagije da nas baci! Vući ćemo kugle dok ne istrunemo.
MILEVA:
Lele, lele, majčice! Zar me rodi za tamnicu!?
Bisenija poludi na reč “tamnica” i opet odalami Milevu.
BISENIJA:
E, pa vala nisam ja jela govna po Zagrebu da me onaj šumider hapsi zbog svog sina hohštaplera! Nikad!
EVDOKIJA:
Zbog ove vaške da robijam? Ma, ne dolazi u obzir!
DRAGIJA:
U zatvoru mladost da provedem zbog ovog đubreta i secikese? Ovog što je pokrao narod preko državne kase? Ni mrtva!
ŠPELA:
Ja sam ovime nemam veze, ja sam došla iz Nemačke po pozivu. Slovenci su uvek bili neutralan narod.
EVDOKIJA:
Slušaj, Helga, sada si saučesnik i to srpski. Bolje smišljaj šta ćemo s lešom nego kako ćeš da se izvučeš, da ti ne bismo napakovali da si nemački agent.
BISENIJA:
Naopako! Da izazovemo novi rat! Evdokija, ti moraš da prestaneš da piješ!
EVDOKIJA:
A ti moraš da…
SUGAR:
Dosta!!! Mi njega nekako moramo izneti iz kuće. (razmišlja, pa se seti) Onaj seljak Života, iz Resnika, što donosi robu na pijac, na njegova ćemo ga kola natovariti.
BISENIJA:
U seljake ne možemo da se pouzdamo.
SUGAR:
Serbez, sugar. Ne budi malograđanka. Ni ne moramo se pouzdati, ako oni ne budu znali šta prevoze. (pokaže na ajskasnu) Ako im kažemo da istovare ajskasnu na kraj sela, gde će da je pokupi neka Agnijina familija, a? Mogu depešom obavestiti pouzdane ljude iz Šumadije da to pokupe i pokopaju. Naravno, za pristojnu sumu.
EVDOKIJA:
Zaboravi. Majka neće dati ni cvonjka.
BISENIJA:
Daću ja! Ovde se radi o opstanku porodice!
Ujdurma oko ajskasne. Svi su se skupili i pokušavaju da ubace Radin leš unutra. Ne može. Zapinje.
EVDOKIJA:
(zadihana) Mala je ajskasna za toliko govno koliko je Rade. Šta mislite da ga zakopamo u dvorištu?
BISENIJA:
Na to možeš da zaboraviš. Dvorište je pod kaldrmom.
SUGAR:
Ništa. Nosimo ga kod male u sobu, za početak ćemo ga ostaviti ispod kreveta do ujutru.
DRAGIJA:
Neću da spavam iznad leša!
SUGAR:
Sugar, nema spavanja. Pokret!
Evdokija, Sugar i Bisenija kreću ka stepenicama put Dragijine sobe noseći Radu. Dragija ide iza njih. Truplo im ispadne. Opet tresak. Žana, obučena u negliže, i očito treskom prekinuta u poslu ih dočekuje na stepenicama da vidi o čemu se radi. Bisenija se prepreči ispred nje tako da joj zakloni pogled.
BISENIJA:
Žana! Šta radiš ti van sobe? Vuci se unutra da vežbaš konjugacije sa mušterijom, uspijušo jedna!
Žana odlazi. Međutim odmah za njom se na stepeništu, okrenut leđima ka našoj veseloj družini, pojavljuje Čovek bez noge. On upravo ugovara sledeće viđanje sa Vatrenim Bliznakinjama.
ČOVEK BEZ NOGE:
Golubice moje! Vidimo se sledeće nedelje u isto vreme.
VATRENE BLIZNAKINJE:
(u glas) Dođi brzo, lorde Aksbridže!
Radin leš je okrenut uspravno. Shvativši da su u pitanju sekunde Sugar se prepreči da zakloni Radeta. Okrenuvši se da siđe, Čovek bez noge ustukne pred Sugarovom impozantnom figurom. Čovek bez noge se uplaši, ne shvatajući razlog te pometnje na stepenicama.
ČOVEK BEZ NOGE:
‘ Veče!
SUGAR:
(uz ljupki osmeh) Pare na sunce, ćopo!
ČOVEK BEZ NOGE:
Evo, evo, mislio sam dole kod gospođa Agnije…
SUGAR:
Jesu vas to učili u vojsci? Da mislite? Vadi!
Čovek bez noge vadi pare. Sugar broji.
SUGAR:
Pa, ovo je samo za jednu, bogalju! Ej, bre, to su Vatrene Bliznakinje!
ČOVEK BEZ NOGE:
Gospođa Agnija mi je izdejstvovala popust za ratne invalide.
SUGAR:
Je l’ ti baš hoćeš i bez druge da ostaneš?
Čovek bez noge, uplašen, vadi sve što ima kod sebe i beži glavom bez obzira, nabadajući štakom po onim stepenicama.
Za to vreme u kuhinji i ostavi se dešava paralelna radnja. Špela drhti od straha u nateže višnjevaču u ostavi. Mileva je daleko kreativnija. Ona mulja po onom filu i roni suze u njega.
MILEVA:
Siroti gazda Rado, ti znaš koliko sam te volela.
Mileva čuje šuškanje u ostavi.
MILEVA:
(prodere se da je čuje) Gospoja, samo da ti kažem da ima da najebeš ko bosa po trnje kada te nana dovati. Ka’te savata da rondaš po špajz, ima da te zavrljači na vr’ Triglava!
U Dragijinoj sobi Sugar, Evdokija I Dragija pokušavaju da uguraju Radetov leš pod krevet. Bisenija ih gleda kao degenerike. Vidi da ne može, iako su ovi zapeli kao mutavi. Dragija padne pored kreveta. Od nemoći joj idu suze niz lice. Onda se seti.
DRAGIJA:
Aha! A zašto nitkova ne odnesemo na tavan?
EVDOKIJA:
(prostreli je pogledom) Gospođice pametnice, jeste l’ vi jeli bunike od jutros?
DRAGIJA:
Što? Pa, to nam je najsigurnije mesto u kući.
BISENIJA:
Bilo bi, jamačno, da unikatni ključ od tavana, koji je naš pokojni otac Avakum dao specijalno izraditi u Pešti, nije sa njim netragom nestao, verovatno negde oko Albanije. Nikada nismo otkrili šta je držao gore. Svejedno, sada je nemoguće ući u to leglo pacova, pauka i slepih miševa..
U kuhinji Špela sa cvikerima na pola nosa nadgleda torte koje Mileva filuje. Ima ih dvadesetak na stolu.
Špela je urnisana od alkohola. Mileva leleče i sve briše keceljom malo suze, malo nos.
MILEVA:
Kuku mene, gazda Rado! Što otide taki ubav? Što nas sve na aps osudi?
Špela jednom rukom zapuši uho, a drugom prinese flašu višnjevače ustima. Nategne. Kako uzme poveliki gutljaj, naočari joj se smandrljaju na pod.
Za to vreme Sugar vuče Radino telo po stepenicama. Kako ovom udari glava o stepenik čuje se “tup”.
Mileva i dalje leleče, ali joj nije promaklo oku Špelino stanje.
MILEVA:
Eto, gazda Rado, da se nisi upokojio, nikada ne bismo saznali da Slovenke vole da navrnu flašu. More, neka si i umro, samo da doživim da je nana utepa.
Špela uopšte ne registruje šta ova gunđa.
Sugar je dovukao Radu u poslastičarnicu i pokušava da ga ugura u klavir. Neće da može. Radi viri pola tela iz zadnjeg dela kućišta klavira, a noge udaraju o žice što proizvodi kakofoniju zvukova. Sugar gubi strpljenje.
SUGAR:
O, džukelo raspala! Pa ti me i post-mortem zajebavaš!
U sobi Cice Bogomoljke Pop i Cica se igraju isterivanja đavola. Možemo da zamislimo kako.
U sobi Žane Ploglote, Francuz je razvukao francusku harmoniku i nabada neku šansonu, naravno pogrešno. Žana ima beretku na glavi.
Sugar dovlači Radin leš nazad u Dragijinu sobu.
SUGAR:
Dakle, šećeru, ja više nemam ideju šta učniti sa lešom ove pogani. Kao da mi se i mrtav podsmeva.
EVDOKIJA:
(palo joj je nešto na um) Purgerka? (Bisenija je ne konstatuje) Milostiva signora di Dolci?
BISENIJA:
(trgne se) Zar i ovakvom momentu moraš da mi skačeš po lubanji ofucana nakarado?
EVDOKIJA:
Pusti sada sestrinsku ljubav, nego…Sećaš li se kako je tata onako senilan “operisao” po kući, i skupljao sve što se sija, što naše, što mušterijsko?
BISENIJA:
Naravno da se sećam. Nisam smela da ga puštam u slastičarnu. Pred njim je nestajalo sve, od tašnica do amrela. Zbog njega smo imali probleme enormemente.
EVDOKIJA:
A je l’ se sećaš gde smo uvek nalazile zakopano blago?
SUGAR:
Blago? Tašnice i amreli?
EVDOKIJA:
Smej se ti, ali taj se bio izveštio. Počeli su da nestaju i dukati, i ordenje, a bogami sećam se nestanka i jedne dijamantske brazletne….
SUGAR:
(zainteresovano) Zanimljivo. A gde su te stvari sada?
BISENIJA:
Vraćene ljudima! Za šta nas ti smatraš, lezileboviću? Mi smo poštena familija.
Sugar okrene oči, a Dragija prezrivo pogleda babu. Bisenija se seti.
BISENIJA:
Pa da! Kako se toga nismo odmah setile, olinjala cagno! Podrum!
Kreće strka ka podrumu, a ona je dobrodošla za sledeći song.
SONG LEŠ
Oh, kakav metež
Večernji dremež
Pokvari gad
I njegov pad.
Pući će bruka
Po kući strka
I gore, i dole, i levo, i desno,
Lešu je tesno!
Kome da dokažeš
Da ovaj svež
Plavičast leš
Težak ko tuč
Pao je sam!?
Sve vidim duplo
Teško je truplo
Nemam snage
Da teglim dalje.
Nosi, cimaj, vuci, vukljaj
Iznad, ispod, unutra i van
Nema tu leka
Apsana čeka
Znaš i sam.
Osvetiće srpska vlada
Pašićevog sina gada.
Čemu ova luda trka
Fertutma i halabuka
Kad jednom crkneš
Koga je briga
Kakva si gnjida
Nekada bio
Sada si trulež
Sada si gnjio
Sada si leš!
Naravno da im, uveseljenim od muzičkog momenta, leš ispadne.
kraj prvog dela
DRUGI DEO – OGANJ VREO
- KUHINJSKA GOLGOTA, PODRUMSKA STRAHOTA I KO-SE-MOTA-OKO-PLOTA
Bisenija uleće u kuhinju i vuče Dragija za sobom. Očito je da su se usput posvađale. Mileva i dalje ronza, a Špela sedi i cepa višnjevaču iz flaše. Zabole je uvo za sve.
DRAGIJA:
I samo da ti kažem, baš mi je drago što je crkla ta kapitalistička svinja!
BISENIJA:
Ala, bokte! Signore Dio! Tiše malo. Hoćeš li da nas bace u prigione! (snizi glas) Jesam li te zato, od kapi krvi i kilo mesa othranila!?
DRAGIJA:
Dosta mi je vašeg kuluka! Dole trula buržoazija! Za jedinstvo naroda i radničku solidarnost!
BISENIJA:
Ma je li te to onaj moler sa kojim se šacuješ zarazio!? O, Gvozdenija, gde si da vidiš u kakvu ti se kćer ober flundru izrodi! Ne bi me čudilo da si ga ti lično gurnula!
DRAGIJA:
Kamo sreće da sam ga ja gurnula! Kamo sreće da sam to uradila prvi put kada si mi ga dovela u sobu!
BISENIJA:
(ćušne Dragiju) Zitto! Ni reč da nisam čula! Tak si bila dobra dok si bila u ajnpindeklu!
MILEVA:
Aoj, mene majko!
BISENIJA:
A, ti bokcijo prekini gundrati. Imamo odveć muka i bez tvoga unjkavoga glasa! Bolje uzmi taj širazl i potakni vatru u šparetu! Kore se neće ispeći same.
Mileva razgoreva vatru kao pomahnitala. U tom momentu Bisenija ugleda Špelu kako nateže flašu. Pijanoj Špeli iskrivljene naočari vise na vrh nosa.
BISENIJA:
Fannullona ubriaca! Spuštaj flašu! Ako te opalim po frnjoklu otpašće ti taj cviker. Šlus! (ova ne reaguje, već i dalje nateže) Ama, baci bocu! Bum te žvajznula preko gebisa! (Špela je ne ferma) Odletećeš ti meni nazad u onu nemačku baruštinu!
Špela i dalje nema reakciju. Oduzeta je od alkohola. Odjednom dim počinje da kulja iz pećnice.
BISENIJA:
Dio mio!
Evdokija i Sugar dovlače Radino telo u podrum. Podrum je u rusvaju i prašini. Sugar i Evdokija se provlače kroz paučinu po nekom čkiljavom svetlu.
SUGAR:
Gospode kakav smrad memle! Vidi paučinu, kao da tarantule gajite za izvoz. Sugar, niste skoro zalazili u ovaj purgatorijum?
EVDOKIJA:
Poslednji put za vreme bombardovanja. Posle tate nema ni potrebe.
EVDOKIJA:
(nalazi ašov u rusvaju) Tatin ašov!
SUGAR:
(počinje da kopa) Kako li je Avakum izdržao sa ove dve?
EVDOKIJA:
Pobegao je u rat da ih ne sluša. Ali nam je pre toga napravio lepu igranku. Malo-malo smo morale da iskopavamo odavde plen koji je donosio odozgo.
SUGAR:
Interesantno. Pitam se zašto ga nije nosio na tavan, kada je već imao taj specijalni ključ?
U kuhinji, dim kulja iz pećnice koju Bisenija pokušava da otvori. Ona od dima ni ne vidi gde je ručka.
BISENIJA:
Ama, šta je ovo! Oša šparet na kvasinu! Ne mogu otvoriti ror!
MILEVA:
Pusti mene gospoja! Izgorećeš se.
BISENIJA:
(i dalje mlati nekom kropom oko rerne) Devojčuro, rekoh ti da mi se obraćaš sa “vi”.
MILEVA:
Gospoja, nemo’ da si tol’ka picajzla. Mak’ se malo.
Mileva uspeva da ogurne Biseniju i otvori rernu, ali tek onda pokulja dim. Crn i gust. Špela je toliko pijana da samo sedi kao trut. Dragija se skupila u nekom ćošku i drhti od besa.
RAGIJA:
Tako je Mileva! Nema više staleža! Sada ste ti i nona isto! Živela socijalistička revolicija! Živela diktatura proleterijata!
BISENIJA:
(sve mlateći krpama po dimu) Bum ti počupala te kečke što propagiraš anarhiju!
DRAGIJA:
Marksizam se razlikuje od anarhizma time što priznaje nužnost države i državne vlasti u revolucionarnom periodu!
Dom kulja po stepenicama i penje se ka sobama prostitutki. Sugar i Evdokija ga ni ne registruju u podrumu, Sugar zanesen u kopanje, a Evdokija u pušenje. Nadilazća dimna katastrofa, uopšte pak, ne ometa Dragiju u njenom komunističkom agitovanju.
DRAGIJA:
Nema nam izlaza osim revolucije proletarijata.
Glazura na tortama se topi. Špela spava glave zagnjurene u jednu tortu. Mileva i Bisenija mlate krpama po dimu. Bisenija je besna, malo na Tvorca a malo na svog pokojnog muža. Viče pogleda uprtog u nebo.
BISENIJA:
Gdje si sada Maurizio da vidiš svoju suprugu damu u ovoj dimnoj kmici, gde ne vidi prst pred okom! Gdje je moj život, Maurizio!? Kurcšlus si mi od života napravio kad si umro!
Dim ulazi kroz u sobu Cice Bogomoljke baš u momentu kada joj Pop isteruje đavolja s leđa. Pop ugleda dim i odskoči s kreveta.
POP:
Isuse Hriste, kakvo je ovo đavolje kandilo!?
Dim nalazi svoj put i do sobe Žane Poliglote, u kojoj joj Francuz recituje Au Lecteur, iz Cveća zla. Dim se neopaženo uvlači u sobu.
FRANCUZ:
…Sur l’oreiller du mal c’est Satan Trismégiste,
Qui berce longuement notre esprit enchanté,
Et le riche métal de notre volonté
Est tout vaporisé par ce savant chimiste….[1]
U tom momentu ugleda dim i vrisne.
FRANCUZ:
Zut! J’ai appelé le prince des ténèbres![2]
Žana smoreno nađe muštiklu i zapali cigaretu.
ŽANA:
Jebo te i Bodler, i Cveće zla! Bolje da sam pristala na popa, nego jok, ja htela da učim jezike. Evo mi ga sada ludak. Misli da je prizvao Princa Tame.
U kuhinji i dalje nepojaman dim. Bisenija i Mileva vade ugljenisane kore iz rerne. Osmuđene su i prljave od gareži. Dragija, naprotiv, sve žučnije deklamuje Lenjinov politički govor iz ćoška u kome sedi.
DRAGIJA:
Vreme je da zbacimo sa sebe prljavu košulju, vreme je da obučemo čisto rublje!
BISENIJA:
Ooo, Dragija, zapamtićete me i ti i ovaj slovenački trupac, samo da se izborim sa dimom.
Agnija ulazi u kuhinju sa Baćom i ne propusti priliku da mlatne Dragiju štapom.
AGNIJA:
Jesi i ovo ti napravila, murdaro?
DRAGIJA:
Slovenka je.
Dragija pokaže prstom na Špelu koja se spokojno okrenula na drugu stranu ugneždena u tortu. Agnija diže ruke u čudu. Bisenija i Mileva već gube bitku sa krpama i dimom.
AGNIJA:
More, pričam ja nema koji da čuje. Gde su ti sestra i onaj njen hajvan da ti pomognu?
BISENIJA:
Zakopavaju onog Pašićevog raubera u podrumu.
AGNIJA:
He, ipak lipsalo kopile, oca li mu…
Baća deluje uzrujano. Gleda u Agniju. Agniju ama baš ne dotiče što je Rada ipak umro. Još ne znamo da Baća nije uzrujan zbog Rade. Druge stvari njega muče. Dragija gleda u Baću. Dugo, i očiju punih suza. Svako psuje nešto sebi u bradu. Havarija zvukova se nastavlja. Odozgo viču mušterije i prostitutke. Agnija odvlači Baću sa sobom u ostavu. Odatle vadi kante, merdevine, špahtle, četke i boje, i utura ih Baći u naručje. Ceo taj proces doprinosi dodatnoj buci, na već postojeću koja dopire iz kuhinje.
AGNIJA:
Nemoj da praviš larmu. Ni svetlo da ne pališ. I nemoj mnogo da ga cifraš da ne privlači pažnju. Ovi samo čekaju da o nečemu češu jezike. Napravi ga da bude još stariji.
BAĆA:
Pa, to može jedino ako neko opet baci bombu u komšiluk.
AGNIJA:
Šeret si mi ti, đuvegija.
Iza leđa im se muva Dragija koja pokušava nešto da došapne Baći. Baća pokušava nešto da joj kaže preko Agnijine glave.
BAĆA:
Sutra ujutru…
Agnija se okrene kao furija i ugleda Dragiju. Baću mlatne štapom, a Dragiju otera pogledom. Povuče dim iz večito upaljenog čibuka.
AGNIJA:
Sutra ujutru se ništa nije desilo. Ovi dolaze po torte. Ti malaš Ministarstvo, Dragija ide u školu, ove moje se svađaju, mušterije jedu kolače…Ništa se nije desilo. Niko nije bio. Posebno ne Rada Pašić.
Baća klimne glavom, potom tutne Agniji u ruku neki papir. Agnija ga pogleda na sekund, a potom sakrije na sigurno, u nedra.
Dim pravi pometnju u sobi Žane Poliglote. Žana vrišti u panici dok Francuz trči kroz domnu zavesu i urla.
FRANCUZ:
Merde…merde…merde…
Agnija se ugegava u podrum. U podrumu zatiče Sugara i Evdokiju u strasnom zagrljaju. Potpuno su zaboravili i na leš, i na raku. Leš se od gomile zemlje ni ne vidi, iz gomile vire samo cipele.
AGNIJA:
Mašala! Ovde se ašikuje dok je u kući propast! (odvlači Sugara) Gore, harabatijo, da isteraš mušterije i da smiriš onu ciku! Ne plaćam te ja da uživaš nego da čuvaš kuću!
Evdokija, smorena, kreće za njima.
Cica Bogomoljka je onesvešćena od dima, na podu. Pop mantijom rasteruje dim.
POP:
Ovaj satanin hram se mora osveštati!
Sugar i Evdokija na stepeništu zatiču izbezumljene Vatrene Bliznakinje, Francuza i Žanu Poliglotu. Bliznakinje su uvijene u prekrivač i još uvek gole. Pobegle su od dima na hodnik. Francuz je samo u gaćama, a u Žana negližeu. Francuz drži svoje stvari u rukama.
VATRENE BLIZNAKINJE:
(u glas) Kakav je ovo dim?! Kakav je ovo dim?!
SUGAR:
Ništa strašno, preživele ste ćopavog i Vaterlo, preživećete i dim!
Sugar se obraća Francuzu.
SUGAR:
Unfortunately Sir, you have to leave this joint immediately.
Francuz ne reaguje. Naravno, ne razume engleski. Samo sleže ramenima.
SUGAR:
Would you be so nice and walk out of the room? We have a situation going on throughout the house.
FRANCUZ:
Je ne comprends pas.
SUGAR:
Aaa. Ne razumeš. Pa, sad ćeš da razumeš.
Sugar poludi i prospe ga niz stepenice kao vreću krompira. Izbaci i stvari za njim. Za to vreme Žana negoduje.
ŽANA:
Pa, sada ste našli kada nam je baš lepo krenulo!
EVDOKIJA:
Smiri se, srce. Obećavam da ćeš osnove francuskog savladati prvom sledećom prilikom.
Agniji je pošlo za rukom da zavede red u kuhinji.
AGNIJA:
E, lepo sam baldisala od ove fertutme.
Vatra je ugašena, a dim su uspele da izbace napolje. Dragija pljuska vodom onesvešćenu Špelu, dok je Bisenija šamara.
AGNIJA:
Šta je miluješ? Tresni je ko čovek!
BISENIJA:
(urla na Špelu) Probudi se satrana švindlerko! Lepo smo krepali zbog tebe!
Mileva i Agnija sumiraju rezultat ugašenog požara. Prebrojavaju torte.
AGNIJA:
I šta kažeš ćero, kol’ka je šteta?
MILEVA:
Četiri načisto izgorele, a oko dva’es’ nagaravljeno.
Baća posluje ispod balkona, međutim, pada niz merdevine, preko kanti, maltera i boje. Tresak. Ustaje umazan bojom.
BAĆA:
(ponovo se pejući na merdevine) Jebem ti i Pašića, i monarhiju, i Srbiju pod šljivama…
Sugar i Evdokija ulaze u sobu Cice Bogomoljke. Cica kleči na podu. Kao da je u transu. Oko nogu joj se još vuku pramenovi crnog dima. Pop stoji iznad nje i maže je uljem po čelu. Evdokija diže Cicu sa poda nimalo nežnim pokretima.
POP:
Pa ne možete tako barbarski prekidati svetu tajnu miropomazanja!
SUGAR:
Pope, vuci se napolje da te ja ne pomazim!
Pop nevoljno kreće. Sugar ga cimne za rukav. Pop ga bledo gleda.
SUGAR:
Je li pope, jesi ti nešto zaboravio?
POP:
Ja sam se nadao da je ovo prilog za našu pravoslavnu crkvu.
SUGAR:
Ma, nemoj!?
Sugar zavrće rukave i vadi britvu iz džepa.
SUGAR:
Kada ti ja budem dao prilog, moći ćeš odmah da promeniš veru. Biraj! Judaizam ili islam!
Zastrašeni Pop vadi pare i nestaje u vidu lastinog repa.
U kuhinji zasedanje. Špela se konačno probudila. Žene smišljaju šta će sa tortama.
AGNIJA:
Ništa. Jovo nanovo.
BISENIJA:
Nemamo vremena. Moramo smisliti neku spačku.
ŠPELA:
To je enostavno! Imam rešitev.
Ove je gledaju skeptično.
AGNIJA:
Bolje bi ti bilo, šuhveli aspido. Dosta si vatala zjala za velike pare! Da preživimo ovaj džumbus, pa ćemo ti i ja da se popričamo.
Počinje da se posluje po kuhinji pod Špelinim budnim okom koja daje direktive. Cica, Žana i Vatrene Bliznakinje peru po kuhinji, dok ostale žene kuvaju. Složne u radu, zapevaju song, koji Sugar prati iz poslastičarnice na klaviru. Evdokija sedi pored njega. Oboje su udubljeni u pesmu, a na leš su sasvim zaboravili. Baću nervira pesma devojaka koja se ori, on bi radije da zapeva Kaljinku.
SONG VEŠTE RUKE
Kad Regentu tortu prave
Majstorica vešte ruke
Sastojaka mnogih stave
Pa posluju bez po muke.
Regent nije mušterija
Pa da se na njemu štedi
Torta biće majstorija
Ne sme Regent da se jedi.
I zato
Bogato:
Sladimo!
Vadimo!
Guramo!
Turamo!
Kušamo!
Mešamo!
Da nisi pogrešila branšu?
Šećer, jaja, puter, orah
I prstohvat soli valja
Brašno, vanil, badem, lešnik
Samo najbolje za kralja.
I onda:
Tresi!
Mesi!
Seckaj!
Zveckaj!
Prži!
Drži!
Muti!
Ćuti!
Maži!
Važi!
Filuj!
Miluj!
Opet grešiš branšu!
Umuti bar 500 grama
Najfinijeg milerama
Pa glaziraj čokoladom
I ne liži šerpu kradom.
Meći ruže od fondana
I zvezde od marcipana
Pa neka se svi postide
Kada remek-tortu vide.
Biseniju song vrati u neko srećnije vreme.
BISENIJA:
Jedva čekam opet otić u Baden. A tamo sam i upoznala mog Maurizia. Kakav je to gospodin bio! Pravi talijanski graf. Plećat, a visok ko Ajfelov toranj! Zaljubili smo se čim smo se videli.
EVDOKIJA:
(dovikuje iz poslastičarnice) Đavola! Imao je metar cvancik i bio je sav rutav. Zaljubila si se ti u radnju na Ilici i tajni recept za đelato.
Agnija samo odmahne rukom i ode u ostavu. Tamo na miru izvadi onaj pamphlet koji joj je Baća dao da pročita.
AGNIJA:
(čita) Treći kongres kominterne… Odluka drugog kongresa… Dvadeset i jedan uslov… Osuda belog terora u Jugoslaviji, Bugarskoj i Rumuniji. (prestaje da čita) Teror nego šta! More crni, da ne može crnji, kak’i beli!
Sugar i Evdokija igraju senzualni tango u poslastičarnici. Muzika dopire sa gramofona. Pored muzike, tu i tamo se čuje Baćina špahtla.
SUGAR:
A zar tebe ne kopka taj tavan, sugar?
EVDOKIJA:
To sa tavanom je obična fama. Nema tamo ništa. Inače bi Agnija davno obila vrata. Tata je išao na tavan da se sakrije od buke. I ja sam bežala u Skadarliju, samo da ih ne gledam.
SUGAR:
Sugar, mi se ne bismo ni upoznali da nisi došla u onaj bircuz.
EVDOKIJA:
Pa, u biblioteci se svakako ne bismo sreli.
Polako sviće. Žene i dalje posluju po kuhinji. Baća dolazi da naplati svoje pare. Obraća se Agniji.
BAĆA:
Gotovo. Završio sam.
Agnija ga odvodi u ugao i daje mu svežanj novčanica koji vadi iz džepa kućne haljine.
AGNIJA:
Ovo je za pendžer. (vadi i veći, deblji svežanj iz nedara) A ovo za ono naše.
BAĆA:
Partija ne zaboravlja simpatizere.
AGNIJA:
Partija neka uradi šta treba, ama ič ne mora da me simpatiše.
Agnija namigne Baći i ode da nadgleda Milevu. Baća raspoređuje pare po džepovima. Očima traži Dragiju i pokazuje joj da ga isprati. Dragija dolazi do kuhinjskih vrata koja vode u dvorište.
BAĆA:
Danas posle proglašenja ću sa skele…
Ne stigne da završi. Bisenijina gruba ručerda povuče Dragiju za kosu i dovuče je ka stolu.
BISENIJA:
Ti, gospodična, i ovaj pittore nemate kaj pričati. Prihvati se mljevenja mandorle.
Baća izađe pognute glave. Nije stigao da ispriča svojoj dragoj važnu stvar. Dragija obriše suzu.
Za to vreme, Evdokija i Sugar su se izvalili u sobi Vatrenih Bliznakinja i puše opijum sve u šesnaest. Briga ih za sve, posebno za Radin leš.
EVDOKIJA:
Sve mi se neka milina preliva preko bića. Divan li je ovaj život! Sve je divno! I naša monarhija, i naš beli, beli grad, i moja porodica, moja voljena Bisenija, divni Rada koji nam uvek uskoči kada je gusto, ove naše mile devojke što nam pomažu po kući…
SUGAR:
A, šta kažeš!? Prvoklasna roba!
Zora je svanula. Žene i dalje posluju po kuhinji. Dragija, zamišljena, melje bademe.
DRAGIJA:
Šta li je to “sa skele”? Mora da je neka šifra…
Novo testo za kore je gotovo. Špela vadi pleh iz rerne i istresa ga na sto što proizvede zvuk “tup”. To “tup” prene Dragiju. Dragija se trgne i vrisne baš u momentu kada na kuhinjska vrata uđe Seljak Života koji nosi kanticu sa mlekom. Žene prekorno pogledaju Dragiju i nastave svaka svoj posao kao da se ništa nije desilo. Seljak Života ih zagleđuje. Izgleda mu kao da tu nešto nije kako treba.
ŽIVOTA SELJAK:
Pomaže Bog, gospoja!
AGNIJA:
Bog ti pomogao, Života.
Života daje Agniji kanticu.
ŽIVOTA:
Stiglo taze mleko. (gleda šta rade) Alal vera, vredne ste od jutros!
AGNIJA:
Ne pitaj! Neko služi bogu, a neko šejtanu. Ovo je za bal. Slave gospoda proglašenje.
ŽIVOTA vrti glavu u neodobravanju.
ŽIVOTA:
Neće to d’ izađe na dobro, gospoja.
Agnija ga samo pogleda i odmahne rukom.
ŽIVOTA:
Kanda opraviste onaj skr’ani balkon. Ako, eno bakalin ‘oće da crkne od muke. Sa njegovog načisto otp’o malter. Mal’ ne ubi ono moje kljuse otoič.
AGNIJA:
(sebi u bradu) Platićeš mi, Baćo!
Žene se napeto gledaju.
AGNIJA:
Pa, neka i bakalin odreši kesu, pa ne mora da crkava.
Života se nasmeje i pokaže na lakat. Agnija mu mahne. Života izađe baš kao što je i došao, sa nekim podozrenjem.
BISENIJA:
Lepo, bogme. Sada će sve oči biti uprte u taj balkon!
AGNIJA:
Pusti balkon! Već svanulo. Zakopaše li najzad onu mrcinu!?
Počinje novi talas tenzije. Agnija, Bisenija i Dragija kao po komandi izlete iz kujne, setivši se nedovršenog posla. Špela čeznutljivo gleda ka vlaši višnjevače, a Mileva počne opet da ronza.
MILEVA:
A, bre, gazda Rado! Napravi nam čitav kermes.
Agnija, Bisenija i Dragija upadaju u podrum. U podrumu zateknu poluiskopanu raku i gomilu zemlje. Iza gomile zemlje vire vrhovi Radetovih cipela. Cipele su zapravo izuvene, desna okrenuta vrhovima na desno, leva na levo. Ženama izgleda kao da Rada leži iza iskopane zemlje.
DRAGIJA:
Ma, je l’ovo neka šala?!Otišao,a ovog ostavio napolju!
BISENIJA:
Ako je šala onda je prilično unapetitlih! Gde je ona šupumiga!?
AGNIJA:
Azdisao je taj, pa ne zna kud udara.
Prostitutke, Špela i Mleva ukrašavaju torte. Mileva i dalje suze roni. Žana je saosećajno zagrli. Ostale prostitutke je sažaljivo gledaju. I one samo što ne zaplaču. Špeli je već pun kufer svega.
ŠPELA:
A ti žalujoča gospodična ne slini v torti.
Stampedo uz stepenice. Dragija uleće u svoju sobru, vrti se, traži pod krevetom, u ormaru, Sugara I Evdokiju, ali ih ne nalazi. Međutim, nađe Baćin letak.
DRAGIJA:
(čita s letka) Proleteri svih zemalja ujedinite se!
Prinese letak srcu.
Za to vreme Bisenija upada u sobu Cice Bogomoljke. Na podu nalazi poveliku krstaču, sveće i kukuruz
BISENIJA:
Bože me sačuvaj!
Agnija ulazi u sobu Vatrenih Bliznakinja gde zatiče Sugara i Evdokiju obaljene od opijuma. Agnija počinje da viče i da drmusa malo Evdokiju, malo Sugara.
AGNIJA:
Plandujete, a imamo nezavršen pos’o! Marš napolje, hafifani!
Ovo dvoje poslušno krene za Agnijom napolje u oblaku opijumske nonšalantnosti. Opet se pravi pometnja na stepeništu. Sugar se kezi rastopljen od opijuma.
AGNIJA:
Šta se keziš, mamlaze belosvetski? Marš u podrum! (ženama) A vi u kujnu da pakujete torte!
Sugar ulazi u podrum i hvata se lopate. Pre nego što krene da kopa ugleda vrhove Radinih cipela. Izgledaju mu čudno. Zbog loše percepcije, usled konzumacije opijuma, Sugar priđe iskopanoj zemlji. Zagleda. Ide iza gomile zemlje i dobro osmatra cipele. Zašavši sa druge strane shvati da leša nema. Podigne cipele. Zgrane se i vrisne.
SUGAR:
Bog te jebo!
Uplašeno izjuri iz podruma, noseći u rukama Radine cipele.
- SABLASNA NOTA, PRAVA GREHOTA I DIVOTA KA-PE-JOTA
U kuhinji su sve žene iz kuće Šekerdžija i povremene “devojke” koje se motaju. Izbezumljeni Sugar upada u kuhinju.
SUGAR:
Ljudi, nestade nam Rada!
Žene ga gledaju kao poludelog. Sugar baca Radine cipele na pod.
SUGAR:
Evo šta ostade od onol’ke mrcine!
AGNIJA:
Ne brabonjaj gluposti!
SUGAR:
Života mi, sugar! Ko u zemlju da je propao!
Žene počinju da ciče u isto vreme.
AGNIJA:
Blago tebi moj Avakume!
CICA:
Uzmi me dobri Bogo!
BISENIJA:
Ma, nek ide sve k vragu!
ŠPELA:
Srbija je pakao na zemlji!
EVDOKIJA:
Ne mogu više da pratim ritam!
MILEVA:
Kuku majčice, što me rodi!
ŽANA:
Merde…merde…merde…
VATRENE BLIZNAKINJE:
(u glas) Dosta! Dosta!
DRAGIJA:
Hleb, mir, zemlja!
Agnija opet preuzme kontrolu. Pripali čibuk. Razdere se.
AGNIJA:
Mir!!!
Po komandi žene zaćute.
AGNIJA:
U potragu! Pa, nije igla da nestane.
Žene i Sugar se rastrče. Mileva odmah otvara ajskasnu. Špela upada u ostavu. Leš nije u ostavi. Flaša višnjevače jeste.
Špela nateže flašu. Iza nje ulazi Bisenija.
BISENIJA:
Napolje, pijanduro kranjska!
Evdokija i Sugar pretražuju poslastičarnicu balistički. Dižu tepih, proveravaju opet klavir, šank, pregledaju ispod stolova. Rade nema.
Agnija pretražuje Dragijinu sobu. U sobi Radeta nema. Nalazi Baćin letak zaostao za Dragijom. Agnija po običaju spakuje letak u nedra.
AGNIJA:
Će se ujedinimo, nego šta… Pašići, Pašići, glave ćete nam doći! Izem ti monarhiju.
Bisenija ulazi u sobu Cice Bogomoljke. Na ulasku se prekrsti. Ronda po sobi. Gleda ispod kreveta. Radeta nema, ali ispod kreveta nalazi rekvizite zaostale za Popom – jeretička viljušku i krušku (sprave za mučenje). Bisenija vrisne potpuno preneražena.
BISENIJA:
Disastro! Svećeniće vrag te odnio u božju mater!
Žana pretura po svojoj sobi, Bliznakinje po svojoj. “Devojke” kopaju po podrumu.
DEVOJKA 1:
E, pa kad te krene od sabajle…
DEVOJKA 2:
A šta mi uopšte tražimo?
Za to vreme, Radina prikaza se smestila na krov odakle posmatra ujdurmu i ludo se zabavlja. Cela situacija je prikazi idealan šlagvort da otpeva song.
SONG ELABORAT SITUACIJE
U prizemlju vazda
Sluša se gazda
A sitan plebs
Je veliki stres
Nisko na tlu
Grebe po dnu
Gmiže ka vrhu
Stalno u trku
Oh, pa to je urnebes!
Gde stvarno je živo
Je gornji nivo
Taj groteskni šljam
Ja odlično znam
Lorfane frajle
Što od sabajle
Sebe podaju
Sebe prodaju
Oh, ma ne mare za blam!
Na vrhu sveta, kuće il’ torte
Uvek smo mi – što nam je čast!
Pored reka i dolina
Pored šuma i planina
ka bordelu il’ put porte
Po selima i u gradu
Tu, gde jutra noći kradu
Naša je strast
narodna vlast.
Ja vlast nisam,
Samo da znate,
Ali je imam
Preko tate!
Cela ekipa je opet u kuhinji. Agnija, Bisenija, Evdokija, Sugar i Dragija sede za stolom, dok ostale žene stoje. Agnija potpaljuje čibuk koji strasno puši. Sugar dambara prstima po stolu.
SUGAR:
Ja ne znam. Jedino ako zagrobno nije postao Hudini!
AGNIJA:
Sve je ovo tvoje maslo, fukaro jedna! Da si revno kopao kao što si izbacivao mušterije, drukče bi bilo. Mora da je ovo mušterijska odmazda. Reče mi ovo dete (pokaže na Žanu) kako si mučki izbacio onog Radinog Francuza.
BISENIJA:
Za njega ne znam, ali što se svećenika tiče žao mi je što ga nije utukao batinom. Taj je diavolo in carne ed ossa!
Bisenija ustane. Sažaljivo priđe Cici i pomiluje je po obrazu.
BISENIJA:
Poverina torturata.
AGNIJA:
Nemoj da mi se pekmeziš!
BISENIJA:
Ne znaš ti kakva je on zvijer, majko!
AGNIJA:
Briga me! Izgubismo leš one druge zveri dok su se ovo dvoje šegačili po sobi! (pokaže na Evdokiju i Sugara) Po svemu sudeći, mušterije su se vratile zbog osvete. Iskoristli su priliku da pročešljaju kuću dok smo mi bile zamajane tortama, a ovo dvoje jedno drugim! Tražeći dragocenosti naišli su na leš i sigurno ga odneli u žandarmeriju.
EVDOKIJA:
I, šta ćemo sada?
AGNIJA:
Ništa. Da čekamo da dođu da nas apse.
Počinje žamor u kuhinji. Uzdasi, lelekanje, nijekanje.
EVDOKIJA:
Ako je tako, Pašić će nas nabijati na koce na sred Terazija. Jedno po jedno.
Začuje se lupnjava na vratima.
AGNIJA:
Evo. Stigli. (ustaje, kreće ka vratima) Muvu da nisam čula. I sve da poričete!
Odjednom grobna tišina među ljudima u kuhinji. Lupnjava na vratima, pak, postaje jača.
AGNIJA:
Na svako njihovo “da”, da čujem deset vaših “ne”!
Agnija otvara vrata. Na vratima nisu žandari. Na vratima je Raznosač Novina. Agnija se prene jer je očekivala žandare.
AGNIJA:
Kud’ si ti zapeo!?
Raznosač Novina nahrupi u kuhinju.
RAZNOSAČ NOVINA:
Jeste čuli najnovije vesti!?
Agnija se okrene ka ljudima oko stola. Razmene dug pogled.
AGNIJA:
Pevaj!
RAZNOSAČ NOVINA:
(deklamuje, čita sa papira) Spasoje Stejić Baća, molerski radnik i osvedočeni komunista upravo je pokušao atentat na Prestolonaslednika.
U kuhinji grobna tišina. Svi se gledaju napeto. Mileva odlaže torte u ajskasnu.
RAZNOSAČ NOVINA:
(nastavlja da čita) Atentator je bacio bombu sa skele zgrade Ministarstva građevina ciljavši na regentova kola koja su se vraćala sa proglašenja Vidovdanskog Ustava iz Narodne Skupštine.
Sugar se znoji. Milevi ispada drvena kutija za tortu iz ruke. Dragija se trese na ivici suza. Zadržava vrisak u ustima. Špela se drži za čelo. Bisenija pogleda u Evdokiju. Razmene pogled. Evdokija diskretno prevuče prstom preko vrata gledajući u Biseniju, pokažujući kako će ih sve obezglaviti. Biseniji se otme uzdah.
BISENIJA:
Dio ci salvi!
Agnija preseče Biseniju pogledom. Prevuče rukom preko usta pokazujući joj da začepi gubicu.
RAZNOSAČ NOVINA:
(nastavlja) U kolima su bili Regent Aleksandar, Predsednik Vlade Nikola Pašić i Predsednik Ustavotvorne skupštine dr Ivan Ribar. Bomba se, međutim, uplela u žice i povredila sedmoricu naših ljudi i jednog Francuza, poslovnog saradnika gospodina Radeta Pašića.
ŽANA:
(razrogači oči) Merde!
Raznosač Novina pogleda u Žanu sumnjičavim pogledom. Nastavi da čita naglasivši naročito svaku reč.
RAZNOSAČ NOVINA:
Za svakoga za koga se ispostavi da je umešan u atentat predviđena je smrtna kazna.
Agnija se uhvati za srce i skljoka u nesvest. Dragija joj pritrči i sa olakšanjem počinje da rida.
DRAGIJA:
Baba!
Rzanosač Novina podozrivo posmatra situaciju. Bisenija takođe pritrči Agniji.
BISENIJA:
(Raznosaču Novina) Mama ima slabo srce. A veliki je poštovalac krune.
EVDOKIJA:
(Sugaru) Trči po doktora Živkovića!
Žene se u panici okupljaju oko Agnije. Svaka ispušta prenaglašene zvuke saosećanja i zaprepašćenja. Plaču. Sugar otvara vrata i propušta Raznosača Novinanapolje. Odmah i sam izlazi za njim. Žene kukaju iznad Agnije više zbog straha od sudbine nego zbog Agnije same. Dragija neutešno rida na kolenima.
DRAGIJA:
Crni Spasoje!
Bisenija ćušne Dragiju.
MILEVA:
(drmusa Agniju) Nano, nemoj sada da mi pandrkneš!
EVDOKIJA:
(prinosi Agniji čibuk pod nos) Mama, diži se. Otišao je!
Agnija ne reaguje.
BISENIJA:
(pljeska Agniju po obrazima) Daj, otvori oči!
ŠPELA:
Bom prodala svojo dušo hudiču da gredo nazaj v mojo lepo Kranjska.
Besna Bisenija jedva dočeka da najzad mlatne Špelu.
BISENIJA:
Taman na zicer!
Čuvši pljusku, Mileva digne pogled sa Agnije. Prašnjav i bos pred njima stoji Rada. Izgleda kao duh, koji se odnekud stvorio.
MILEVA:
(promumla) Gazda Rada!
Sve žene, osim Agnije u nesvesti i već okrenute i paralisane Mileve se okrenu. Preneraze se. Svakoj otvorena vilica.
DRAGIJA:
(cikne) Povampirio i doš’o po nas.
Premrle od užasa i straha, sve žene se onesveste i pridruže Agniji na podu. Radi, još uvek drogiranom i sa lakim potresom mozga nije jasno šta se desilo. Krene u centar kuhinje lelujajući se.
RADA:
Tja. Današnje žene su potpuno lude. Srpkinje pogotovo! Ode čovek da se skloni od larme i dima, da odmori oči, vrati se i zatekne ovo! C,c,c,c.
Rada preskače preko žena. Traži cipele.
RADA:
Ma, gde li su se dele…Stežu ko sam đavo! Tako mi i treba kad’ kupujem u Bati, mesto da sam dao da mi ih izrade u Londonu.
Muvajući se po kuhinji zagleda preostale torte na stolu. Zadovoljan je. Ne izdrži već prevuče prstom preko preliva. Lizne prst.
RADA:
(iskreno uživajući u ukusu) Mmmmm. Fantastično.
Potom ugleda cipele. Podiže ih. Seda za sto. Vidi flašu višnjevače i čašu. Sipa višnjevaču. Obuva cipele, potom drmne višnjevaču. Traži tabakeru i pali cigaretu. Ustaje. Kreće ka vratima. Na vratima se sudari na Sugarom i Doktorom Živkovićem. Sugar gleda u Radu ne verujući svojim očima. Sugaru padne vilica. Doktor Živković napravi zgađeni izraz lica kada vidi Radu.
RADA:
Dobro jutro, maestro!
SUGAR:
(skamenjen) ‘Jutro, msje Pašiću. Ovo je porodični lekar Šekerdžija, doktor Živković!
Doktor kurtoazno dotakne šešir. Rada mu se isceri i pruži ruku. Doktor okrene glavu. Radu to uopšte ne dotakne. Dapače, Rada kao da ništa nije bilo, vadi poveliki štos novčanica iz džepa. Daje ih Sugaru. Doktor gleda u Radu prodornim čkiljavim pogledom.
RADA:
(Doktoru) Za torte. Za bal. Povodom proglašenja.
DOKTOR:
(nakašlje se) Mogu misliti kakve su “torte” u pitanju.
RADA:
(Sugaru) Fil je nektar bogova! Morao sam opet da liznem.
Doktor se zgrozi. Gleda Radu sa mržnjom.
RADA:
(Doktoru) Znate, ja mnogo volim slatko.
DOKTOR:
Cela Kraljevina je upućena u to koliko volite šećer. Budite bez brige!
Doktor zakorači ka ženama sa prezrivim izrazom lica očešavši se o Radu. Rada namigne Sugaru.
RADA:
Dremka je bila bogovska!
SUGAR:
Pobogu, gde ste bili čoveče!? Prekopali smo Beograd uzduž i popreko!
RADA:
Tamo gde se nije čula buka! Na tavanu, naravno!
SUGAR:
Ali niko nema ključ od tog tavana. Pokojni gazda ga je odneo u grob!
Rada se osmehne kao hijena. Izvadi žensku ukosnicu iz džepa.
RADA:
Ukosnica, moj dobri maestro! Ova mala stvarčica vam je najbolji prijatelj u tuđini! Sa njom prvo naučite da se družite kada vas gurnu na školovanje u inostranstvu. Ume da bude od velike pomoći.
Rada se dečački zakikoće. Počne da zvižduće ULAZNI SONG. Odlazi.
SUGAR:
(gleda za Radom) Msje Pašiću! Ima li šta gore?
RADA:
(sa najslađim osmehom) Ima! Tišina! I prašina! (nastavi da zviždi u odlasku)
mrak
TREĆI DEO – KO NAS KLEO, GOVNA JEO!
Žene pakuju torte za proglašenje pod Bisenijinim budnik okom. Sve su uposlene. Sugar udara ritam po kutijama. Evdokija puši.
EVDOKIJA:
Lepu ste nam igranku priredili!
BISENIJA:
Pa, ti reče da voliš džez. Igraj kad voliš.
Dragija plače.
DRAGIJA:
Šta napravi, kukavni Spasoje!
Bisenija požuruje situaciju.
BISENIJA:
Andiamo ragazzi! Dai fretta! Knap smo s vremenom! Aport!
Žene se ubrzavaju. Agnija sa nekom setom gleda napolje.
AGNIJA:
Što li promaši, sinko? (zavrti glavom) E, Srbijo, maćeho!
Baš u tom trenutku, dva žandarma sprovode Baću u lisicama pored kuće. Baća je izubijan i u okovima.
BAĆA:
Silite se dok možete, batinaši.
ŽANDAR 1:
Umukni atentatoru!
Žandari nagrnu kundacima na Baću. Malo ga mlate, malo hodaju dalje.
BAĆA:
(smeje se) Doakaće vama komunisti!
Baća počinje da peva song.
SONG KOMPARTIJA
I nad popom ima pop
Javio je agitprop!
Štavi šapku
Radni mantil
I rubašku zašniraj
Pripremi se
Tavariše
Komunizma stiže raj!
Ispravi se
Kada hodaš
Letke gurni
Ti u nedra
Partija će
Druže mili
Da ti duva
Sad u jedra.
Opusti se
Namršti se
Iz dupeta vadi kolac
Sazreo si
Očvrso si
Nisi više komsomolac!
Kompartija cveta
Širom celog sveta
Kadrova i mladih nada
U boj kreće nova tura
Uskoro će da zavlada
Proleterska diktatura!
Svetlo utihnjuje. Preko scene pukne transparent.
“Beograd. 1921. godina. La dolce vita”
kraj
[1] Na jastuku zla nam dugo uljuljkava
sotona Trismegist duh naš zaneseni,
pa i naše volje metal dragoceni
taj vešt alhemičar u zrak isparava.
[2] Prokletstvo! Prizvao sam Princa Tame
