O Vanji Pavićević

Pobuna u poetskoj formi

(Vanja Pavićević, Teatar senki, Studentski kulturni centar, Kragujevac, 2024)

Prva pesnička zbirka Vanje Pavićević pod nazivom Teatar senki jedna je od tri nagrađena rukopisa na prošlogodišnjem konkursu Prvenac za neobjavljenu zbirku poezije u izdanju SKC Kragujevac. Izrazito silovit, odvažan i jedinstven poetski glas izdvaja Vanju od autora koji su tek zakoračili na književnu scenu.

Glavni elementi koji prožimaju zbirku jesu: konstantni osećaj nepripadanja spoljašnjem svetu; goruća, gotovo obuzimajuća nelagodnost pri pokušaju lirske junakinje da se uklopi u nametnuta socijalna i patrijarhalna načela; režiranje ličnog sveta gde su umetnost, igra i eros put do samospoznaje i slobode.

Zbirku čine tri tematska ciklusa koji sadrže po jedanaest pesama: prvi ciklus Raščarana šuma uvodni nas u duboku autorefleksiju lirske junakinje i kao rezultat tog procesa dolazi prihvatanje da se u odnosu na standardizovane norme obrazovanja, interesovanja i načina života oseća drugačije, neuklopljeno; prihvata svoju raščaranost istovremeno odričući se svake iluzije pripadanja ikome i ičemu osim samoj sebi. U narednom ciklusu Iza ogledala fokus je usmeren na veze sa drugima. Bilo da govori o porodičnom, prijateljskom ili partnerskom odnosu, lirska junakinja svoje stihove, kao reflektor, usmerava ka bliskim osobama, navodi, gotovo ih primorava da se suoče, pre svega, sa samim sobom, a potom i sa njom. Krajnji ishod toga jeste okršaj potpuno različitih karaktera i senzibiliteta nakon kojeg, kao čistina posle požara, ostaje prostor za dalju introspekciju lirske junakinje i građenje njenog unutrašnjeg sveta. Finalna celina pod imenom Krevet za troje može se definisati kao pretežno erotska. U poslednjem činu ove zbirke lirska junakinja istražuje, preoblikuje, ruši i iznova definiše granice sopstvene seksualnosti. Međutim, redefinisanje granica ovde dolazi do višeg nivoa, gde ovladavanje ličnim erosom postaje osvajanje ne samo telesne, već i umetničke slobode.

Teatar senki je, kada govorimo o građenju scena, utemeljen na pesnikinjinoj izuzetnoj, ali izrazito nenametljivoj erudiciji. Scene, odnosno stihovi, sadrže fragmente različitih mitologija, religija, književnosti i pop-kulture. Behemot, Dionis, Velvet underground i pesnici poput Mervina, Dickog i Ginzberga – iako može delovati da su tu slučajno zalutali, svi imaju svoje uloge u njenom Teatru senki. Ono što predstavlja jednu od najznačajnijih vrednosti ove zbirke jeste da, u doba kada se to sve manje podrazumeva, knjiga Vanje Pavićević iziskuje određeno predznanje i angažovanog čitaoca, istovremeno ostavljajući prostor za dalje istraživanje. Ovo delo nije za nestrpljive oči, već za one koji žele potpuni sinestetski doživljaj, koji su gladni kako jakih i svežih slika, tako i novog znanja.

Uticaj pozorišta nije prirodno uslovio samo naslov zbirke, već i građenje slika i tempa. Pesnikinja na još jedan način koristi svoja znanja, ovoga puta stečena na aktuelnim studijama pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti. Stihovi pod površinom poseduju elemente građenja pozorišnog komada, od ekspozicije i zapleta preko kulminacije do raspleta. Intenzitet emocija i slika je konstantan, ali razigranog tempa gotovo terajući čitaoca da ostane uz zbirku do završnog čina.

Teatar senki predstavlja poetski komad koji apsolutno zaslužuje svoje mesto na vašim policama. Uprkos tome što se bavi univerzalnim temama, Vanja Pavićević ih preispituje, prkosi im i secira ih na sebi svojstven način. Svojom književnom premijerom poeziji je vratila ono donekle zanemareno u savremenom stvaralaštvu: smelost i drskost da se biva iskreno autentičnim. Ova knjiga je prkos koji preispituje tradiciju, pobuna u poetskoj formi protiv mizoginije, homofobije i porodičnih kalupa; izraz žudnje za slobodom hrabrih žena; suočavanje sa istinom na ličnom nivou koja svakim novim čitanjem postaje kolektivno iskustvo. Teatar senki  je mesto gde je dozvoljeno biti sve, gde igra nikada ne prestaje. Na vama je samo da izaberete svoju ulogu.