(Zehnija Bulić, Očeva koža, Sent, Novi Pazar, 2013)
Zbirka pesama, Zehnije Bulića, pod naslovom „Očeva koža“, u izdanju SENT-a, 2013. godine, sadrži pedeset pet pesama. Njen autor kaže u pesmi Strah od pjevanja, da su ga pitali na promociji knjige zašto je objavio samo pedesetak pesama. Da li, uopšte, jedna zbirka mora da ima više od pedesetak pesama da bi bila dobra? Da li se kvalitet zbirke meri po njenom kvantitetu? Pesnik je publici ponudio jedan odgovor kojim kaže da je mogao još da piše, jer ima o čemu, ali se bojao pisati na neke teme, zato što (ne) zna kako će te pesme i njihov autor biti shvaćeni i prihvaćeni od strane publike, odnosno pojedinih čitalaca. Strah od pevanja imaju svi pesnici, a naročito, oni bolji. I što su bolji u svom poslu, to im nesigurnost većma raste. Muči ih pomisao da ono što su opevali je daleko od savršenstva. Kako će reagovati šira publika i književni kritičari je nešto što pesnike, kao i pisce, prati kao sen. Apsolutnu slobodu pesničkog izražavanja nije u praksi moguće dostići. Izbor teme može predstavljati ogroman problem pesniku, naročito ako je to neka tema poput stanja u zemlji i svetu savremenog doba. Pesnik mora da promisli pre nego se upusti u tako nešto šta će time dobiti publika, a šta on sam?
/Jer ne znam koje me glave posmatraju/ I da li će im se dopasti pjesme./
Bulić je u ovoj zbirci ispevao popriličan broj odličnih pesama na razne teme, sa mnoštvom motiva našeg vremena. On je univerzalni pesnik, moderan, pronicljiv i svestan da se ipak ne može (sme) baš sve opevati. Koristi se slobodnim stihom kao i rimom. Ima dosta turcizama i arapskih reči, vezanih za religiju, kao i nekoliko anglicizama. Ovo je dobar primer kontrasta prošlosti u obliku sačuvane tradicije i sadašnjosti gde se engleski jezik odomaćio i razbaškario u svakom vidu govora i pisanja. Od stilskih figura ima metafora, poređenja i epiteta sa umerenošću.
Šta, ipak, najviše od svega, možda trenutno, zanima pesnika? To je poezija. Poezija kao tema poezije ovog pesnika je sveprisutna. U skoro svakoj pesmi nalazi se po jedan njen delić: /Poezija prerađuje jalovinu, / i ništa sem pokude ne dobija, / mada i ona ponekad zna da pusti i lakira nokte./ ( Filosofija ili poezija). Dalje, u pesmi Popisni listić, pesnik oštro kritikuje današnje kulturne institucije: / Kulturne institucije su vrlo štedljive,/ Odvajaju od usta umjetnicima./
I dok se mnogi ne mogu složiti oko toga kako treba prevoditi pesmu, pesnik ima svoje mišljenje: / Sve što pjesma izgubi u prijevodu/ nije joj bilo potrebno./
Vrlo je jaka sledeća misao pesnika: / Poeziju više prekrivaju zablude nego prašina./
Bulić je pesnik filozof, pesnik teoretičar, pesnik praktičar. On je od onih pesnika koji duboko osećaju i razumeju rađanje, razvijanje i večno prisustvo poezije među ljudima. On je pesnik ljubavi, solidarnosti, patnje, snevanja, straha, hrabrosti. On je pesnik posmatrač. Posmatra svoj grad, svoje sugrađane, život oko sebe. Teško mu pada kada gleda na dugačak red za pasoše, na svoj narod koji sanja o boljem životu vani. / Korisno bi bilo da neko založi vatru ispred supa/ da se beskućnici naviknu na oganj u bespuću./ ( Putne isprave). Isti motiv sadrži i pesma Gastarbajter pjena: / Boli i kad žale i kad gone/. Pesnika, kao građanina, muči problem životne sredine, koja je dosta zagađena poslednjih nekoliko godina: / i hranimo se smogom kao ribe zatrovanom vodom./ ( Potraga za lađom).
Zaista je svestrana ova zbirka. Zadire u socijalne probleme građana, u savremenu medicinu, u životnu sredinu, u religiju, u filozofiju, teoriju književnosti, u međunarodne, ljubavne, porodične, društvene odnose… Od ljubavnih pesama kao jednu od najlepših ovde možemo izdvojiti Vesvesu. Pesnik je uspeo da nam predstavi svakodnevni život na jedan senzualan način, pristupačan običnom modernom čoveku.
Strah od p(j)evanja ne može nadjačati, bitku izvojevati, baciti pesnikov talenat i nadahnuće u lance i okove, niti pobediti volju, lepotu i smisao p(j)evanja. To je poruka koju nam šalje pesnik, Zehnija Bulić, ovom prelepom zbirkom, koju bi trebali pročitati svi ljubitelji moderne poezije kako bi obogatili svoju umnu, književnu riznicu u sebi.
.
.
.
