Oluja je besnela i svakojake
juče sam goste nezvane imao.
Tuga me ljubila, a bol zagrlio.
Strah je sa nama sedeo za stolom.
Setih se prstena Cara Solomona…
I sve ih izjutra ispratih na verandu.
.
*
Grade kraj mora, probudio si mi srce.
Grade kraj mora, probudio si mi sećanje.
Poput cunamija, prekrio te talas
prljavo – smeđe boje…
Ja znam, ti ćeš izdržati…
samo škripuće pesak u zubima
i suze oči, kao od dima.
.
*
Prvo sam bio šolja, u koju su sipali toplo mleko.
Zatim sam postao čaša sa prozračnom mineralnom vodom –
mehurići radosti podizali su se gore i pravili vrtoglavicu.
Jedno vreme sam bio pehar crvenog vina, gde se kupala Istina.
Sada sam – pepeljara.
.
*
Pre mene:
duvao je vetar,
padala kiša,
vejao sneg,
sunce se podizalo na istoku.
Posle mene:
duvaće vetar,
padaće kiša,
vejaće sneg,
sunce će se podizati na istoku.
.
*
Kad jezik vidi,
da ga narod nije dostojan,
on uzima k sebi pesnike,
koji još nisu napisali ni redak
i odlazi, ne pozdravivši se.
.
*
Osuđenici
hodaju, rade, jedu, spavaju,
pokušavaju da se udalje,
trude se da se drže zajedno,
da se bilo čime zabave,
bez posebnog uspeha.
Samo, kada vole,
uspevaju da zaborave, da su oni –
osuđenici.
.
*
Mašta
Jurili su je
iz sve snage,
ništa ne žaleći,
nikog ne štedeći.
Ponekad je neko padao,
njega su preskakali
i jurnjava se nastavljala.
Kada su je, na kraju, stigli,
ona se raspršila, kao dim…
Zato što je bila priviđenje.
.
*
Ako se razboli jedan čovek –
može se razboleti ceo narod,
možda – celo čovečanstvo.
Ali postoji nada,
ako
se izleči jedan čovek.
Prevod sa ruskog: Bisera Spasović
.
.
.
