…………………Nedelja 31. 07. 2010.
Što bi rekao Marko, vlasnik kladionice na pola puta do plaže :
– Ma nezadovoljni su jer nisu ostvareni.
I ležim na plaži i mislim se – pa koliko sam ja ostvaren. I onda ne želim da razmišljam o tome pa odem u vodu da glumim Šejn Karvina.
Možda je ovo kriza srednjih godina? Svaki dan razmišljam o tome. I imam čudne glavobolje, na 50 sekundi kvasim glavu hladnom vodom, pa onda tura lekova.
Sve me boli. Konstantna upala mišića. Idiot nije poneo Glutamin i Kreatin, ali bitno je da se popije dva Kafetina a Excedrin je postao redovan. Bensedini zakazuju. Ne opuštaju telo i psihu. Kada opuste telo, u glavi mi „zid smrti“ – agresija i ludilo kao kod tih motormajstora koji se voze u krug, prkoseći gravitaciji. A kada opuste glavu, telo mi sve u grcu – ležim i samo mi trzne mišić tako jako da odskočim o dušek. Ko zna koji mi je kurac.
Izgleda da sam smršao i dođe mi da popizdim. Zapravo samo sam izdefinisao ono što se moglo izdefinisati, ali radi paranoja od onih 45 kila sa merenja u vojnom odseku. Jebu me godine, moraću da se opustim. Odlepiću i od toga a ne mogu biti mlađi. I lažu kada kažu da brak ne menja ništa. Kurac moj. Brak je video igrica u kojoj si životinja koja udara o zidove a kreće se samo levo i desno. Al’ nije uvek takav osećaj. Da pojednostavim:
Grize te savest. Ne možeš da budeš đubre u 35-oj ako nisi bio do tad. Ne možeš povrediti osobu koju voliš. Sve gubi smisao.
Likovi na plaži postaju jednolični. Teretana do teretane i spido gaćice. Svi tipovi liče jedni na druge. I videh gomilu glupih tetovaža, al’ možda su i njima moje glupe, ne moramo da se gledamo. Moderna vremena, pa se gledamo kao žene: ko ima veći biceps, sisu, trbušnjake – za noge nam se izgleda jebe svima. Izgledamo k’o krofne na čačkalicama. Ribe su mnogo opuštenije. Celulita ko salate, strije tu i tamo. To ženi daje poseban šmek. Kojoj ženi – na plaži su skoro sve anderejdž, kako bi rekli u ju es ej. Klinkama rastu samo sise i celulit i svaka je lepa na svoj način. Vode računa o noktima – jedan od mojih 55 fetiša. Sramota me da gledam u njih, imaju telo 25-ogodišnjakinja a čujem da su srednja škola. Ok, gledam, ali kao stariji brat. Danas pored nas skoro pa savršena devojka. Stavih kačket na glavu da mi sunce ne prži lobanju, funjarski izvrnuh oči u smeru njenog dupeta – ležala na stomaku, a žena mi kaže:
– Digao ti se kurac.
Pola sata sam joj objašnjavao da kada spojim butine, kurac i muda isplivaju na površinu, pa je to samo prividno dignut. Inače smežurana mukica, sveže obrijana američkim trimerom. Palo je malo krvi sa muda, ali posao je obavljen – žena zadovoljna. Da, opet imamo seks, embargo ukinut.
Devojka u koju sam buljio – prćasta guza, vitko telo i pametno lice. Žena mi kaže da nema ni 18. Ja mislim da ima oko 20. Ali isto mi se vata. Samo ću da gledam.
Već nedelju dana slušam samo nov album Sindikata a žena neke IAMX i Broken Bels. Njanjanja muzika. Žena fascinirana tim Kris Kornerom iz IAMX-a. Potražih ga na internetu – kao mešanac Eksl Rouza, anoreksičnog Emo tinejdžera i nesrećnog rumunskog narkomana. Takvi ’’mistični’’ degeni su uvek imali prođu i kada smo mi bili klinci. A praznoglavi degeni. Ali kaže žena da je on harizmatični genije – prvo napiše muziku pa po tome tekst. Nisam baš skapirao tu genijalnost. Opet, mogu zamisliti kako je njoj kada tokom dana 50 puta ponovim „Al bih ovoj opipao džondžu“, „…ovoj mesio sise…“, „uh, koje sise“, „ova sigurno brije pičku“, „ova ima frizuricu da mogu da trljam nos o dlačice dok joj ližem klit“, „uh koje bradavice!“, „ova se razbija od kurca“, „ova je, al puši za medalju“, „ova je nevina al prdarica samo puca od kara“, „ova je drvo u krevetu“, „kako ga pije iz flaše, profi bi ga popušila dvojici crnaca“, „ova takvo dupe ima da bih je tucao tačno da joj i kurac visi“, „ovog idiota ne bih jebao da mi plate“, „ovu ne bih izuvao“, „ovu bih tucao pa tačno da ima herpes i hepatitis“
Danas sam se nešto raspričao i kaže mi ona:
– Popij Bensedin.
Rekoh joj da ako primeti da se neartikulisano ponašam – neuobičajeno brbljam, zvučim agresivno, da mi preporuči bendžos jer bolje vidi sa strane da sam se zaneo.
I popih desetku. A od druge desetke gricnuh polovinu. To je neki neurotični ritual. Težak sam samom sebi, kako li je njoj. Svaka joj čast. I to je brak.
Torente otišao kući a dan ranije Bati bio rođendan. Torenteov ortak iz detinjstva, mnogo dobar lik, znamo se od malena. Spremismo mu sms poklon.
Zimus je Torente dobio sina. Isto veče slavio rođenje. Napiše se svi iz ekipe, a Bata našao ružičastog lava i simulirao tucanje. U prevodu, što bi rekao Đogani stariji – preko farmerkama je trtio lava. I poslasmo mu poruku:
„Srećan rođendan ukrotitelju lavova! Tvoja vještina se pročula i ođe na crnogorsko primorje! Eve nam stiga i cirkus, magarac nešto nervozan pa ako možeš pomoć. Plaćamo u Eurima ako pacijent počne da njače od sreće. Živ bio stotinu ljeta doktore Dulitl.“
A Torente bio sa ženom i decom i pita ga moja žena:
– Jesi se odmorio?
– Fizički jesam. Psihički bih da nisam došao sa ženom.
I to je brak.
Dok je žena spavala, blejao sam na nekom četu. Sretoh „sugrađanku“ i pitah je:
– Hoće li biti filmskog festivala ovog leta.
– Hoće – odgovori ona – biće i onaj naš strašan film.
Znao sam o čemu se radi.
– Da se ne zove „Srpski film“?
– E, taj – odgovori ona.
Čitao sam o tom „Srpskom filmu“. Jeb’o ja i „Srpski film“ i trejler za „Šišanje“.Oba će ta filma uveliko isprljati platna i ovo malo bioskopa što nam je ostalo. E, odgledah hrvatski ’’Metastaze’’. Sjajan film, knjiga isto.
Četvrtak – jutro – 15. 07. 2010.
Danas je umro Mikrob. Mozda juče, ne znam, sve vesti putuju računarom. Pre 15 dana videh Rackovića, sav u spidu, pozdravismo se. Kaže, startovao ga neki moj ortak sa tekme, plava kosa, sav izboden od tuča, i setim se – Urbani. Nisam ga video 100 godina. Upitah Džonija šta mu radi žena, kaže:
– Filozofira!
I kao i uvek, pitao je za zdravlje moje majke. Uvek se gotivio sa njom. Gotivila i ona njega, volela što je ekcentrik i izgubljena duša.Verujem da se potresao kada je čuo za Mikroba. Nikome od nas koji se međusobno znamo deceniju i po, a neki i duže, nije svejedno. Živimo na lošem tlu. Jedu nas lekovi, jedu nas polu-ljudi oko nas. Zlo seme.
Koliko znam Mikrob nije video Indiju a pričao je o njoj još pre 4 – 5 godina. Spremao se za put. Spremao se i za ženidbu i ne oženi se. Sredinu i početak devedesetih pa do danas kao i većina ’’nas’’ preživljavao je ’’na nečemu’’. Retko sam ga viđao poslednjih godinu i nešto. Mnogo se družio sa novopečenim matorim urbanim likovima. A te se ekipe gadim, a vala i oni mene. Vidim ih kada izađem iz autističnog rasporeda života. Ali zabole me, što bi rekao Papić:
– Ko nas mrzi neka jede govna, ko nas voli nek’ nam puši na Havajima.
Ne znam da li U-Đu zna, verovatno mu je neko javio. Kako jednom reče:
– Kultura jednog narod ogleda se u njegovom odnosu prema porodilištima i prema grobljima.
Jadan smo mi narod.
Pokojni Mikrob, bio je dobar čovek i veliki grebator. Čudan lik – stipsa da sebi kupi pivo već je žicao od svih koje zna a blizu su šanka, a poklanjao je s radošću svoja umetnička dela. Uz njega mi nekako odrastanje vezano, njega, Rackovića i U-Đua.
Čevtrtak – veče
Juče, možda i danas, izvesne Ljiljana i Melisa, opljačkale pekaru u Šapcu. Izvadile nož i uzele 2500 dinara. Manje od 25 evra. 2,5 kreveta u Herceg-Novom. Jedno osrednje vino u restoranu osrednjeg kvaliteta. Ali dovoljno za pet dana hleba, paštete i jogurta. I možda da im ostane za pljuge. Naravno, pičke u plavom ih uhvatiše ekspresno. Pročitala mi žena sa interneta. Taj internet je čudo.
Paklena sparina, more na 300 metara, Kafetin, Bensedin i Excedrin (ju es ej pejnkiler) pored kreveta. Žena nešto brlja po internetu – ovisnik je o istom, i sluša novi hit Lepe Brene „Uđi Slobodno“. Kada je nahranila dušu Srbskom melodijom, prešla je na Gotan Prodžekt. Ja ne znam šta je to, čuo jesam, znam da su popularni, ali da ga jebem. Ipak sam muzički stao u vremenu.
Pokušah da ugrabim nešto sporta na TV-u danas. Odgledah vaterpolo Montenegro-USA. Pročitah da Budućnost iz Podgorice igra balfu danas, baš mi se gledalo, ali od prenosa kurac.
Ne bih ni znao šta se dešava po belom svetu, da mi žena ne čita. Mene zanimaju K-1, MMA, srpska fudbalska i hrvatska nogometna liga, navijački folklor i porno sajtovi – oni koji se završavaju na ’tube’. Tu su besplatni filmovi, od kratkih do devedosetominutnih hitova. Ima svega – gutanje, u bulju, velike sise, male sise, trista čuda i nešto sasvim novo što sam otkrio a zove se ’pov’ a to je kada tip snima ribu kako mu puši i drka kurac. Ona je sve vreme u kadru sa kurcem u ruci i ustima dok je ne zalije spermom. Ona sama razmaže gde hoće. Kratko traju i nije mi baš najjasnija poenta, ali bitno da je njima lepo.
Sutra na kupanje. Kupio za 10 evra falš surferske ju es ej cvikere. Žena kaže da mi dobro stoje a sviđa se i meni. Možda na plaži bude jedna riba – žena je zove Sunčica, oko 22. do 25. godina, deluje bezobrazno, savršeno trćastog dupeta. Imam dozvolu da je startujem. Inače polako nabijam kondiciju plivanjem i svakodnevno radim sklekove.Toliko sam pun snage – mislim da bih Čak Palahnjuku šamarčinom naneo potres mozga.
P.S.
Sveska u kojoj pišem ima zanimljiv put proizvodnje. Malezija – Srbija – Crna Gora. Koliko li je love oprano na tom putu. Ali jebeš lovu. Samo primetih. A još bizarnije, na omotu neka američka zvezda Hana Montana. Klinka koja peva, igra i glumi – američki san. Ne verujem da su za nju čuli maloletni radnici u Maleziji.
P.P.S.
A donela mi žena iz Amerike celu aparaturu za brijanje: za šišanje, pa trimer za nos, uši, za fazoniranje bradice. Postaće čovek od mene.
.
Subota 28. 08. 2010.
Divan dan, paklena vrućina, voda nikad štrokavija. Svesku, u kojoj pišem, nosim sa sobom kada već nemam diktafon. Ali doneće mi žena iz Amerike, onaj što liči na pčelu. Ima dva mikrofona i izgleda svemirski. U štrokavoj vodi već se nagledah krvavih i uprdenih uložaka ali danas me iznenadi i kurton.
Kurton bele boje, nehajno je plutao po površini vode. Rekao bih da nije firmiran i da je XXL veličine. Ili se baja precenio pa mu spade i odlete u vodu ili ga je dobro napunio pa bacio da ga nosi struja. U svakom slučaju nadam se da nije doživeo vrhunac jer će neki „srećnik“ plivajući, da dobije gutljaj slanih spermatozoida.
I tako posmatram kako talasi nose beli XXL kurton ka susednoj plaži a u meni neki mir. Ipak, svest o zaštiti od seksualno prenosivih bolesti kod naše omladine postoji. Da ne ispadne da samo kritikujem. Kamo sreće da sam ovog leta video više belih kurtona a manje braonkastih uložaka.
Pauza za ručak i da se provere rezultati tekmi.
Sezona 2010/2011, 3.kolo
….. 1. Hajduk – Inđija 1:3 (0:0)
………………. 2. OFK Beograd – Partizan 0:2 (0:2)
…………….. . 3. Rad – Sloboda Point Sevojno 0:0
…………….. …4. Borac – Metalac 1:0 (0:0)
.. ………… 5. Spartak Zlatibor voda – Čukarički Stankom 2:0 (0:0)
. …………….. 6. Vojvodina – Javor 2:0 (1:0)
,,………. . 7. Smederevo – BSK 1:1 (0:0)
.. ………… . 8. Crvena zvezda – Jagodina 2:1 (1:0)
Jebeš sve kada ne možemo da pobedimo Slobodu Sevojno. Point su valjda one pljuge. A gde je Sevojno ?
Vratio se na plažu oko 6.
Štrokavost nije otišla ka Hrvatskoj, ubi mi oči a ni koži ne prija, te odoh pod tuš na plaži. Nakupilo se ljudi, strpljivo čekah, kad lik od 45-50 godina koji se tuširao ispred mene ’ladno na česmi opra kurac. A česma se nalazi ispod tuša, što znači da ako spustiš pogled gledaš mu u kurac. Nije ga izvadio nego odvrnuo česmu pa pomerio Spido kupaće pa zaprao muda i kitu. Dodao i malo šampona, pa mu zapenio spido. I tako jedno petnaestak sekundi. Posle sam se pitao šta sam pa buljio, al ne možeš da ne vidiš kada ispred tebe neko tušira jaja. A možda čovek ima osetljivu kožu, pa neće da mu so razjeda aparaturu. Pored nas majka i ćerka okrenule glavu, gistro gledaju u pučinu. Zapra se on, i ode kao da je prao zube. I onda ja imam nekoliko dijagnoza.
.
.
.
.
.
