.
.
Palcebo
.
Ona kaže da je to život.
On da je to palcebo.
I meša trulo kuckanje detlića
S lupanjem srca.
Mada ga nije volela polurečima
Već punim rečenicama.
Pripadala je sekti njegovih reči.
Nelegalnim satima.
Specijalne službe hranile su jezerce
dok su plovili čamcem.
Kada su umirali:
Ona je govorila da je to smrt
a on da je to deportacija.
.
.
Popodne
.
Razgovaramo o ratu.
U bašti bajoneti perunika.
Sedimo na klackalici.
Iza okuke nestaje automobilska sirena.
Gura nas vetar.
Gore život.
Dole smrt.
Gore život.
Dole smrt.
Gore život.
Ništa nas ne upozorava.
Dogorevaju naftna polja
zalaska sunca.
Frizer podšišuje javorovo lišće.
Ti me gledaš
kao da više znaš.
.
,
Provalija
.
Ponekad vidiš kako iz glava
sipi malter.
Ljušti se pročelje uma.
Opet istorija.
Zbog čega se vraćaš u nju,
kada je i tako sve pred nama.
Kada se dogodilo. Nećeš se vratiti.
Sedim ispod bilo kog neba
i slušam šta govori prosečnost.
U molitvenim knjigama
marker reklame za
kremu koja sprečava bore kod živine.
Znaš da iz svakog naroda
možeš proterati ubice.
Kraj plota ispod limuna sunca
skiči moral.
Dovoljno je malo dosade. Dreka govora.
U inat provaliji.
.
.
Brbljiovost sveta
.
U velikoj brbljivosti sveta
jedva da sam šapat ubačen
u akustički fortissimo.
Gradići gradovi zemlje
počinju da prave buku
kada se približujem njihovim granicama.
Kosilica za travu
primadona operete
našeg dvorišta
kosi jutarnju tišinu
fušerskim libretom.
Naokolo glasna osrednjost.
Povišeni glasovi.
Urlajući motori stadiona.
Politička dreka.
Čak se sekunda ljubavi
diže do krika.
I biće još glasnije.
I glasnije. I glasnije.
Dok mrtva tišina ne udari
svoj uzvišeni ton.
Istorija kao i uvek
pridaće tome publicitet
da bi zaglušila nečije
dozivanje u pomoć.
Sa poljskog Biserka Rajčić
.
.
.
.
.
