Esej

Abeceda filma

.

.

A

Anđeo uništenja, Bunjuel u jednom od najduhovitijih izdanja. Danas u toj grupici buržuja koja kao omađijana danima ne može da izađe iz salona ogromne vile, prepoznajemo i onaj jedan posto svetske “elite” koji u svojim rukama drži preko 50% svetskog bogtastva. Autor izvodi na scenu tu kleptokratsku elitu koja gubi kako vezu sa opipljivom realnošću va sebe, tako i sa izbledelim prauzorom homo sapiensa u sebi.

.

B

Brazil, ta svojevrsna teratologija Terija Gilijama, ali i vrhunska distopija modrnog tehnologizovanog društva, i arhetipska ljubavna priča i onirička vizija

Boja raja ili Boja Boga Madžida Madžidija, film o slepom dečaku i njegovom

svetu, film koji bih voleo ponovo da pogledam

Bulevar sumraka Bilija Vajldera

.

C

Crni Petar Miloša Formana

.

Č

Čovek iz hrastove šume Miće Popovića, o poslednjim danima četničkog koljača Maksima (Mija Aleksić) na briljantan način anticipira poetiku crnog talasa u jugoslovenskom filmu

Čovek bez prošlosti Akija Kaurismakija

Čovek od mramora Andžeja Vajde

.

D

Dekalog Koncept po kojem već samom numeracijom i tematikom svaki od filmova serije stupa u živi dijalog sa jednom od 10 Božijih zapšovesti, ipak nije ono najimpresivnije u delu Kješlovskog. Daleko značajnija je forma, svedenost u raskoši narativnih i vizuelnih sredstava sa kojim autor do detalja realizuje svoju zamisao.

.

Đ

Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo, Tv serija Živka Nikolića

.

E

Evropa Boja koja poput plime emocija prodire u kadar Larsa fon Trira u ovom delu koje je i preokrenuta, travestirana verzija Kafkine Amerike

.

F

Farenhajt 451 Trifoovo poetizovano čitanje Bredberijevog romana  

.

G

Gori, moja gospođice, nikada duhovitiji, slobodniji, groteskniji Miloš Forman

Glava za brisanje, savršeni film-košmar iz kojeg se kao sa skice razvija sva kasnija poetika Dejvida Linča

.

H

Hurdi ili Zemlja bez hleba, surovi, angažovani dokumentarac Bunjuela iz 1932,

 

I

In continuo Vlatka Gilića. Ovaj poetski dokumentarac u svega 12 minuta sažima sve genocide, revolucije i bartolomejske noći modernog doba – kroz eliptični prikaz ubijanja stoke u jednoj klanici, Sam čin ubijanja ni tela životinja ni u jednom kadru nisu prikazani, već samo potoci krvi koji šikljaju po zidovima i teku odvodnim kanalima klanice

Idi i gledaj Elena Klimova, najsuroviji film o ratu koji sam video

 

J

Jovana Lukina Živka Nikolića, posvećeni mikrosmos koji gubi sebe, vlastito središte i smisao. Trenutak čoveka koji već iskoračuje iz sjaja mita i primordijalne tmine, ali koji još uvek nije prizemljen u modernom, profanom svetu. Trenutak desakralizacije, raščaravanja.

.

K

Koyanoisqatsi Godfri Ređa, jedinstveni esej- dokument-eksperimnet o savremenom svetu koji se našao van kontrole

.

L

Lisice Krste Papića

.

LJ

Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT  Dušana Makavejeva

 .

M

Muva antroploški horor Dejvida Kronenberga

Metropolis Frica Langa

Mali vojnici Bate Čengića

Miris poljskog cveća Srđana Karanovića

.

N

Nula iz vladanja.  Sin baskijskog anarhiste i martira Miguela Alemereide, Žan Vigo izveo je pravi prevrat u umetnosti pokretnih slika, strgnuvši sa zvučnog filma ruho lažnih građanskih konvencija, predavši ga u potpunosti detinjoj vizuri, mašti i instinktu.

Nebo nad Berlinom V. Vendersa

.

O

Otac na službenom putu Život što pulsira u kadrovima koji se odvijaju u tri plana istovremeno, susret istorijskog, intimističkog i kosmičkog, “svet drugačiji od dotadašnjeg ali savršeno jasan”, “svet po Kusturici” (D. Kiš)

Okupacija u 26 slika, “sunčani inferno” Zafranovića i Kovača

.

P

Potera za zlatom (Golden Rush). Oživljeni su i “antropomorfizovani” u ovoj Čaplinovoj pesničko-komičarskoj fantaziji i koliba koja se njiše nad provalijom u ritmu kretanja junaka po njoj, kao i na viljuške nabodene zemičke od kojih Šarlo izvodi plesnu i lutkarsku bravuru u svojoj usamljeničkoj mašti.

Persona I. Bergmana

.

R

Ruska barka Aleksandra Sokurova ili dva veka ruske istorije objedinjena u jednom 100-minutnom kadru snimljenom kamerom u neprekidnom pokretu u prostoru Ermitaža

Rane Srđana Dragojevića

.

S

Stalker Tajnoviti prostor Zone kod Tarkovskog svako može tumačiti drugačije, vođen vlastitim iskustvom, fantazijama i podsvešću. Za mene, taj je predeo najbliži tajnovitom biću prave umetnosti, koja odbija koristoljubive kalkulante, a prima u sebe posvećenike, patnike detinjeg lika kakav je Vodič kroz Zabranjenu Zonu

Salo ili 120 dana Sodome Pjerpaola Pazolinija

Skupljači perja Saše Petrovića

.

Š

Širom zatvorenih očiju labudova pesma Stenlija Kjubrika

 .

T

Tri majmuna Nuri Bilge Džejlana, zbog neponovljive fotografije u boji ljudske kože

Tri Saše Petrovića

.

U

Ukus trešanja “O čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati”, kaže Vitgenštajn – iz tog ćutanja i dubokog pijeteta spram neizrecivog čini se da i

Abas Kjarostami sačinjava svoj filmski traktat o pitanju života i samovoljne smrti

Underground E. Kusturice

.

V

Vrtoglavica Kompleks najbitnijih tema frojdovske psihologije u sažetoj, vrhunski stilizovanoj formi donosi nam Hičkokov snoliki triler

.

Z

Zaseda, Živojin Pavlović na vrhuncu rediteljskog majstorstva

Zemaljski dani teku Gorana Paskaljevića

Zbogom, moja konkubino Čena Kajgea

.

Ž

Živeti Junak Kurosavinog filma započinje svoj istinski život tek pošto, tokom lekarskog pregleda shvati da boluje od kancera, te da će živeti još svega nekoliko meseci. Sagledan iz ove perspective, Živeti je bez sumnje jedna od najsugestivnijh pohvala čovekovoj prolaznosti, njegovoj zemnoj konačnosti kada je reč o modernoj naraciji uopšte

Život je lep Bore Draškovića

.

W

WR. Misterije ogra(ni)zma, ili na Makov osoben način montaže atrakcija kao da je konkretizovana, otelovljena ona uvek zavodljiva Batajeva misao “Nasilje je duša erotizma”

.

.

.

.

.

author-avatar

O autoru Srđan Vučinić

Rođen u Beogradu 1970. godine. Esejista i dramski pisac. Objavio je preko 500 tekstova o filmu i književnosti, kao i knjige eseja Kraljevstva i izgnanstva (2002), Rađanje kentaura (2009), Crno u koloru: crni humor u srpskom filmu (koautor sa Vladanom Matijevićem, 2010) iPortreti: 24 sličice u sekundi (eseji o jugoslovenskom filmu, 2018) Objavio je i knjige fikcije: Nezajaz: drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji (priče, 2015). Na Radio Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, princu Đorđu Karađorđeviću i Milošu Crnjanskom. Dobitnik je stipendije “Borislav Pekić“ (2009). Od 2001 je umetnički savetnik, od 2012. umetnički direktor Festivala autorskog filma u Beogradu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *