Aotearoa

.

.

Kratak pregled kulture Novog Zelanda

…..Kada su Maori u svojim dugim drvenim čamcima po prvi put ugledali Novi Zeland izgovorili su AOTEAROA ili u prevodu Dugački Beli Oblak. Da li se kopno na koje su naišli reflektovalo na nebu poput gomile dugih belih oblaka pa se u umornoj svesti stvorila misao koja je bila glasno izgovorena!?, ili su možda baš tada vetrovi pogurali skupine oblaka formirajući jednu liniju!? u svakom slučaju to ime je ostalo do danas.

…..Ostrva Markiza su grupa vulkanskih ostrva u Francuskoj Polineziji. Istorija kaže da su odatle u 13. veku skupine Maora krenule u različitim pravcima tražeći kopno. Jedna od tih grupa je naišla na Novi Zeland i tu se i nastanila, donoseći sa sobom svoju jedinstvenu kulturu, svoj jezik, bogatu mitologiju i sklonost ka prefinjenom ručnom radu i u gradnji i u umetnosti.

…..Sa njihovim spiritualizmom se susrećemo i danas, i to se očituje u samoj izgradnji njihovih kuća.Tada se Maori obraćaju duhu tog mesta i od njega, blagosiljajući tu lokaciju, traže zaštitu. Tokom rituala vrši se komunikacija sa dušama koje su nekada tu boravile I traži se njihov blagoslov. Narod veoma sklon legendama, i u svojoj Polinežanskoj mitologiji ima puno različitih priča o samom naseljavanju mnogobrojnih ostrva.

…..Abel Tasman je prvi belac koji otkriva ovo ostrvo 1643., iako nikada nije svojom nogom stupio na njegovo tlo, a James Cook 1749. ga i zvanično otkriva. Maori i Britanska Kruna potpisuju 1840. ugovor po kome Maori imaju puno pravo posedovanja zemlje, a Britanci vladavinu nad zemljom.

…..Danas se nacionalna himna Novog Zelanda peva pola na maorskom a pola na engleskom jeziku. Maorski se uči u prvim razredima osnovne škole, a kako je ovo ostrvo toliko daleko i izolovano od ostatka sveta, pre bi se moglo reći da je domaća životinja plava tuna nego recimo vuk ili medved. U svakom slučaju Polinežanska kultura je kulturna zaostavština Novog Zelanda.

…..Možemo reći da postoji jedan ozbiljan i lep sklad različitih kultura u ovoj zemlji.

…..Prva Visoka škola je otvorena 1857. godine. Iz Engleske dolazi John Kinder, anglikanski sveštenik, koji je svoje obrazovanje stekao na Kembridžu. U kući, sazidanoj od vulkanskog kamena za njega i njegovu porodicu, počinje da radi muška gimnazija. Kasnijih godina đaci ove škole se ponovo sastaju i formiraju veliki broj viših škola. Za ovog čoveka velike puritanske discipline, koju je zahtevao i od svojih đaka, može se reći da je i najvažniji umetnik 19. veka. Njegovih 250 akvarela i veliki broj fotografija predstavljaju izuzetno svedočanstvo kako je ova zemlja izgledala. Posle mnogobrojnih erupcija vulkana i tektonskih poremećaja, Kinderova umetnost je danas pravo blago koje nam daje sliku života i prirode tog vremena.

…..Kada govorimo o književnosti onda primećujemo da dominira izuzetno veliki broj žena pisaca. To je možda i normalno za zemlju koja je prva zakonom zagarantovala ista prava za žene i muškarce, i ženama dala pravo da glasaju. Aktom iz 1893. žene su dobile pravo glasa. Danas sa nekom vrstom ponosa mogu da kažu da su od poslednjih pet predsednika države tri bile žene. Među najznačajnijim piscima treba spomenuti Katherine Mansfield, spisateljicu kratkih priča. Tematika njenih dela kao prvog moderniste je vrlo ozbiljna, i kreće se od ubistava i mentalnih bolesti do nesrećnih sudbina.

…..Druga, takođe značajna spisateljica romana, poezije i kratkih priča je Keri Hulme.

…..Ona je bila prva spisateljica koja je dobila neku značajniju književnu nagradu. Za svoj roman The Bone People 1984. godine dobila je nagradu Booker Prize koja se daje u Engleskoj za najbolji roman napisan na engleskom jeziku. Roman govori o troje ljudi koji prolazeći kroz mnoge patnje pokušavaju da nađu i definišu ljubav. Simboličan naziv romana je veza sa maorskim običajem da se ljudske kosti koriste u umetničke svrhe i kao oruđe za rad.

…..Treća ali ne i manje značajna je Janet Frame, takođe pisac romana, kratkih priča i poezije. U svom turbulentnom životu sa šizofrenom ličnošću putuje svetom, piše i sreće zanimljive ljude. Dobitnik je mnogih nagrada, a najbolje umetničko delo proizišlo iz njenog pera je njena autobiografija u tri toma koja se smatra malim remek delom.

…..Detektivski roman je vrlo popularan i takvi pisci mnogo lakše i brže dolazili do priznanja i nagrada. Takva je i bila Ngao March koja se sa svojih 32 romana stavlja u istu grupu sa Agatom Kristi.

…..Da budemo iskreni, pisac, slikar, umetnik na Novom Zelandu nije mogao da živi samo od svoje umetnosti. Ni danas nije bolja situacija. Malobrojni su oni koji mogu da dobro naplate svoj trud.

…..Postoje fondovi koji stimulišu pisanje tema o Maorima, Pacifiku ili Azijskim zajednicama i njihov fond ide do 100 000 novozelanskih dolara, ( 1 eur = 1.7 dolara ). Postoje preko dvadeset fondova a zajedničko im je promovisanje lokalne kulture. Neki od tih fondova su samo za mlade pisce i slikare, za one koji još nisu publikovali svoje radove. Takođe, već 18 godina postoji Oklandski Festival pisaca koji je do sada ugostio 200 najpoznatijih svetskih književnika, i koji svake godine na pozornici ostvari mnogobrojne manifestacije pisaca svih rodova književnosti, naučnika, ekonomista, novinara i intelektualaca koji deluju u javnim medijima.

…..Novi Zeland poseduje oko 55 književnih nagrada za već izdate knjige i one su podeljene na nagrade za različite žanrove. Udruženje Kreativni NZ ima godišnju nagradu za oblast koja se zove Maorska umetnost. Ockham New Zealand Book Awards je skupina literalnih nagrada koje se daju za knjige beletristike, naučne fantastike i poezije. Imućne porodice u ovoj zemlji same promovišu određene književne nagrade koje su u visini od 10.000 dolara i nose ime svojih donatora, kao recimo nagrada Peter and Dianne Beatson.

…..Vlada godišnje odvoji oko 17 miliona za nove projekte u oblasti izdavaštva ali najčešće taj novac završi u mnogobrojnim organizacijama bliskim vladi koje organizuju kurseve pisanja. Većina pisaca koji pohađaju te kurseve imaju priliku da svoje radove i odštampaju.

…..Na Novom Zelandu živi 4.6 miliona ljudi. Oko 80 izdavača se bavi izdavanjem. Treba napomenuti da su tu uračunati Univerziteti koji po pravilu imaju delatnost štampanja i izdavanja. Da ne bi stekli pogrešnu sliku, većina izdavača će vam tražiti da sami snosite troškove štampe. Prosečan tiraž je nekoliko stotina kopija, a za jednu knjigu od sto strana i 150 kopija učestvujete sa 1500 dolara. Nećete naići na razumevanje izdavača ako se tematika vaše knjige kosi sa njegovim shvatanjima te tematike. Reklama izdate knjige je već druga priča. Tu ćete biti iznenađeni spremnošću da Vas prihvate. Sem klasičnih knjižara za Vas će biti otvorena vrata biblioteka, umetničkih galerija i javnih mesta.

Od savremenih pisaca treba svakako spomenuti Eleanor Catton koja je sa svojim romanom The Luminaries 2013. godine dobila prestižnu nagradu Man Booker Price.Ona je najmlađi autor koji je ikada dobio ( 28 godina ). U delu od 832 strane govori o kopačima zlata, o misterijama koje se oko njih događaju i neotkrivenom kriminalu. Eleanor optužuje vlade Kanade, Australije i Novog Zelanda da su vođene neo–liberalnim političarima opsednuti profitom, zaintresovanih samo za novac i koji nimalo ne brinu za kulturu. Njihovi ciljevi su kratkotrajni i spremni su da unište planetu da bi postigli ono što žele. Javno mnjenje i institucije vlasti su burno reagovali ali je njeno mišljenje ostalo kao stalna opomena.

…..Pip Adams 2017. godine za roman The New Animals  dobija nagradu Nova Generacija. U zbirci priča ljudi okruženi kriminalom u zatvorima i zajednicama pričaju sa piscem o svojim sudbinama. Književnica Dame Anne Salmond dobija od Engleske kraljice plemićku titulu za pisanje posvećeno maorskoj kulturi. The Trial of Hannibal Dog joj donosi nagradu najboljeg pisca istorijskih romana.

…..Najznačajniji magazin posvećen pisanju je Poetry NZ Year Book koji već dugo godina objavljuje domaću i stranu poeziju. Časopis Listener NZ se bavi kulturnim temama i rado je čitan.

…..Savremenije teme poput beznađa mladih u svetu, njihovo otuđenje kroz virtualni svet, slabosti da se uhvate u koštac sa neizvesnom budućnošću su teme pre prepoznatljive u biltenima eseja poput The Journal of Urgent Writing nego u delima savremenih pisaca Novog Zelanda. To nas dovodi do zaključka da će mlad čovek današnjice radije svoje slobodno vreme provesti uz jedan detektivski roman, nego uz recimo Džojsov Portret umetnika u mladosti.

…..Cena knjige je pristupačna i iznosi oko 30 dolara.

…..Slikari i vajari imaju mogućnost izlaganja u mnogobrojnim privatnim galerijama. Galeriste zahtevaju i do 50 % od prodajne cene.Takodje postoje ogromne razlike u cenama slika. Ako za ulje iole poznatog slikara trebate da date od 10 000 do 12 000 dolara, onda za umetnika sa reputacijom budite spremni da platite i 200 000 dolara. Mladi umetnici se sporo afirmišu iako imaju šansu da izlažu. Još dok su na studijama, galerije, i javni prostori su mesta njihovog eksponiranja.

…..Svaki veći grad ima dva – tri pozorišta i veliki broj teatara.Pozorišta su moderna izdanja koja mogu da obave funkciju i za jednu operu a i za jedan pop-koncert. Opereta je dugo godina bila omiljena predstava Novozelanđana. Postoji Simfonijski orkestar još od 1946. godine i priličan broj kamernih okestara.U toku godine oni obilaze unutrašnjost i daju koncerte u prostorima koji mogu da ih prime. Slično je i sa Kraljevskom Akademijom Baleta. Mnogo je lakše sa dramskim grupama i izvođačima moderne umetnosti. Za njih je i često skučeni prostor ili čak neka velika terasa dovoljna za izvođenje.

…..Kao po pravilu, sve kreće kao amaterizam praćen entuzijazmom dok se ne otvore neka vrata.

…..Filmska industrija je zamršena priča. Iako se godišnje snimi oko desetak filmova, uglavnom sa lokalnom tematikom, porez koji građani ove zemlje plaćaju godišnje za filmske projekte je oko 600 miliona. Holivudski producenti sve više koriste bogatu prirodu i neobišne predele tako da je adaptacija i korišćenje te prirode za snimanje inostranih flmova postala značajna grana privrede.Koliko od toga ima koristi za budžet zemlje, to je već druga tema.

…..Okland, koji je najveći grad na Novom Zelandu, poseduje oko četrdesetak muzeja, od kojih sva dva posebno značajna. Jedan je Auckland War Memorial Museum sa bogatom kolekcijom kulturno–istorijskog blaga, u njemu možete videte originalne maorske čamce ili skelete praistorijskih životinja. Drugi muzej je Auckland Art Gallery i on uvek poseduje sem dela domaćih umetnika i izložbe iz inostranstva. U glavnom gradu Velingtonu impozantan muzej Te Papa, on poseduje nacionalnu umetničku kolekciju.

…..Sport je značajan deo savremene kulture na Novom Zelandu. Ragbi je toliko dominantan da se često mnogo toga njemu prilagođava. Slično je i sa jedriličarstvom.

…..Ovu kratku reportažu završićemo prvom rečenicom iz najnovijeg tridesetogodišnjeg plana razvoja ove zemlje: Proslavljati naše kolektivne priče, naša istorijska mesta i njihov značaj za naš identitet.

…..Ova ostrvska zemlja ima svoj jedinstveni način života. Svakome su dostupne mnogobrojne plaže bez obzira na njihovo imovinsko stanje. Ljudi još uvek nisu izgubili onaj lepi običaj da se javljaju jedni drugima na ulici. Miran i sređen život omogućava deci da rastu u stalnom kontaktu sa prirodom.

…..Nadajmo se da će i buduće generacije sačuvati autentičnost Novog Zelanda.

.

.

.

.

.