Bensedin

Radovan Nastić
Lat­est posts by Radovan Nas­tić (see all)

     

    .….….….….….Nedel­ja 31. 07. 2010.

     

    Što bi rekao Marko, vlas­nik kla­dion­ice na pola puta do plaže :

    - Ma nezado­voljni su jer nisu ostvareni.

    I ležim na plaži i mis­lim se – pa koliko sam ja ost­varen. I onda ne želim da razmišl­jam o tome pa odem u vodu da glu­mim Šejn Karvina.

    Mož­da je ovo kriza sred­njih god­i­na? Sva­ki dan razmišl­jam o tome. I imam čudne glavobol­je, na 50 sekun­di kvasim glavu hlad­nom vodom, pa onda tura lekova.

    Sve me boli. Kon­stant­na upala mišića. Idiot nije poneo Glu­t­a­min i Kreatin, ali bit­no je da se popi­je dva Kafeti­na a Excedrin je postao redovan. Bense­di­ni zakazu­ju. Ne opuš­ta­ju telo i psi­hu. Kada opuste telo, u glavi mi „zid smr­ti“ – agre­si­ja i ludi­lo kao kod tih motor­ma­js­to­ra koji se voze u krug, prkoseći grav­itaci­ji. A kada opuste glavu, telo mi sve u grcu – ležim i samo mi trzne mišić tako jako da odskočim o dušek. Ko zna koji mi je kurac.

    Izgle­da da sam smršao i dođe mi da popizdim. Zapra­vo samo sam izdefin­isao ono što se mog­lo izdefin­isati, ali radi para­no­ja od onih 45 kila sa meren­ja u vojnom odseku. Jebu me godine, moraću da se opus­tim. Odlepiću i od toga a ne mogu biti mlađi. I lažu kada kažu da brak ne men­ja niš­ta. Kurac moj. Brak je video igri­ca u kojoj si živ­ot­in­ja koja udara o zidove a kreće se samo levo i desno. Al’ nije uvek takav osećaj. Da pojednostavim:

    Grize te savest. Ne možeš da budeš đubre u 35-oj ako nisi bio do tad. Ne možeš povred­i­ti osobu koju voliš. Sve gubi smisao.

    Likovi na plaži posta­ju jed­no­lični. Tere­tana do tere­tane i spi­do gaćice. Svi tipovi liče jed­ni na druge. I videh gomilu glupih teto­važa, al’ mož­da su i nji­ma moje glupe, ne moramo da se gledamo. Mod­er­na vre­me­na, pa se gledamo kao žene: ko ima veći biceps, sisu, trbušn­jake – za noge nam se izgle­da jebe svi­ma. Izgledamo k’o krofne na čačkali­ca­ma. Ribe su mno­go opušteni­je. Celuli­ta ko salate, stri­je tu i tamo. To ženi daje pose­ban šmek. Kojoj ženi – na plaži su sko­ro sve andere­jdž, kako bi rek­li u ju es ej. Klinka­ma ras­tu samo sise i celulit i sva­ka je lepa na svoj način. Vode raču­na o nok­ti­ma – jedan od mojih 55 fetiša. Sramo­ta me da gledam u njih, ima­ju telo 25-ogodišn­jak­in­ja a čujem da su sred­n­ja ško­la. Ok, gledam, ali kao star­i­ji brat. Danas pored nas sko­ro pa savrše­na devo­j­ka. Stavih kačket na glavu da mi sunce ne prži loban­ju, fun­jars­ki izvr­nuh oči u smeru njenog dupe­ta – ležala na stom­aku, a žena mi kaže:

    - Digao ti se kurac.

    Pola sata sam joj objašn­javao da kada spo­jim butine, kurac i muda ispli­va­ju na površinu, pa je to samo priv­id­no dignut. Inače smežu­rana muki­ca, sveže obri­jana amer­ičkim trimerom. Palo je malo krvi sa muda, ali posao je obavl­jen – žena zado­volj­na. Da, opet imamo seks, embar­go ukinut.

    Devo­j­ka u koju sam buljio – prćas­ta guza, vitko telo i pamet­no lice. Žena mi kaže da nema ni 18. Ja mis­lim da ima oko 20. Ali isto mi se vata. Samo ću da gledam.

    Već nedelju dana slušam samo nov album Sindika­ta a žena neke IAMX i Bro­ken Bels. Njan­jan­ja muzi­ka. Žena fascini­rana tim Kris Kornerom iz IAMX‑a. Potražih ga na inter­ne­tu – kao mešanac Eksl Rouza, anorek­sičnog Emo tine­jdžera i nes­rećnog rumun­skog narko­mana. Takvi ’’mist­ični’’ degeni su uvek imali prođu i kada smo mi bili klin­ci. A praznoglavi degeni. Ali kaže žena da je on hariz­matični geni­je – prvo napiše muziku pa po tome tekst. Nisam baš skapi­rao tu geni­jal­nost. Opet, mogu zamis­li­ti kako je njoj kada tokom dana 50 puta ponovim „Al bih ovoj opi­pao džondžu“, „…ovoj mesio sise…“, „uh, koje sise“, „ova sig­urno bri­je pičku“, „ova ima frizuricu da mogu da trl­jam nos o dlačice dok joj ližem klit“, „uh koje bra­davice!“, „ova se razbi­ja od kur­ca“, „ova je, al puši za medalju“, „ova je nev­ina al prdar­i­ca samo puca od kara“, „ova je drvo u kreve­tu“, „kako ga pije iz flaše, profi bi ga pop­uši­la dvo­ji­ci crnaca“, „ova tak­vo dupe ima da bih je tucao tačno da joj i kurac visi“, „ovog idio­ta ne bih jebao da mi plate“, „ovu ne bih izu­vao“, „ovu bih tucao pa tačno da ima her­pes i hepatitis“

    Danas sam se neš­to raspričao i kaže mi ona:

    - Popij Bensedin.

    Rekoh joj da ako primeti da se neartikulisano pon­ašam – neuo­biča­jeno brbl­jam, zvučim agre­sivno, da mi pre­poruči bendžos jer bol­je vidi sa strane da sam se zaneo.

    I popih desetku. A od druge desetke gric­nuh polov­inu. To je neki neu­rotični rit­u­al. Težak sam samom sebi, kako li je njoj. Sva­ka joj čast. I to je brak.

    Torente otišao kući a dan rani­je Bati bio rođen­dan. Torenteov ortak iz det­injst­va, mno­go dobar lik, znamo se od male­na. Spremis­mo mu sms poklon.

    Zimus je Torente dobio sina. Isto veče slavio rođen­je. Napiše se svi iz ekipe, a Bata našao ružičas­tog lava i simuli­rao tucan­je. U pre­vo­du, što bi rekao Đogani star­i­ji – preko farmerka­ma je trtio lava. I poslas­mo mu poruku:

    „Srećan rođen­dan ukrotitelju lavo­va! Tvo­ja vješti­na se proču­la i ođe na crnogorsko pri­mor­je! Eve nam sti­ga i cirkus, mag­a­rac neš­to ner­vozan pa ako možeš pomoć. Plaćamo u Euri­ma ako paci­jent počne da njače od sreće. Živ bio stot­inu lje­ta dok­tore Dulitl.“

    A Torente bio sa ženom i decom i pita ga moja žena:

    - Jesi se odmorio?

    - Fiz­ič­ki jesam. Psi­hič­ki bih da nisam došao sa ženom.

    I to je brak.

    Dok je žena spavala, ble­jao sam na nekom četu. Sre­toh „sug­rađanku“ i pitah je:

    - Hoće li biti film­skog fes­ti­vala ovog leta.

    - Hoće – odgov­ori ona – biće i onaj naš strašan film.

    Znao sam o čemu se radi.

    - Da se ne zove „Srp­s­ki film“?

    - E, taj – odgov­ori ona.

    Čitao sam o tom „Srp­skom fil­mu“. Jeb’o ja i „Srp­s­ki film“ i tre­jler za „Šišanje“.Oba će ta fil­ma uve­liko isprl­jati plat­na i ovo malo bioskopa što nam je osta­lo. E, odgledah hrvats­ki ’’Metas­taze’’. Sja­jan film, knji­ga isto.

     

    Četvr­tak – jutro — 15. 07. 2010.

    Danas je umro Mikrob. Moz­da juče, ne znam, sve vesti putu­ju raču­narom. Pre 15 dana videh Rack­ovića, sav u spidu, poz­drav­is­mo se. Kaže, star­to­vao ga neki moj ortak sa tekme, pla­va kosa, sav izbo­den od tuča, i setim se – Urbani. Nisam ga video 100 god­i­na. Upi­tah Džoni­ja šta mu radi žena, kaže:

    - Filo­zofi­ra!

    I kao i uvek, pitao je za zdravl­je moje majke. Uvek se gotiv­io sa njom. Gotivi­la i ona nje­ga, volela što je ekcen­trik i izgublje­na duša.Verujem da se potre­sao kada je čuo za Mikro­ba. Nikome od nas koji se među­sob­no znamo deceni­ju i po, a neki i duže, nije sve­jed­no. Živi­mo na lošem tlu. Jedu nas lekovi, jedu nas polu-lju­di oko nas. Zlo seme.

    Koliko znam Mikrob nije video Indi­ju a pričao je o njoj još pre 4 — 5 god­i­na. Spre­mao se za put. Spre­mao se i za ženid­bu i ne oženi se. Sred­inu i poče­tak devedesetih pa do danas kao i veći­na ’’nas’’ preživl­javao je ’’na neče­mu’’. Retko sam ga viđao posled­njih god­inu i neš­to. Mno­go se družio sa novopečen­im matorim urban­im likovi­ma. A te se ekipe gadim, a vala i oni mene. Vidim ih kada iza­đem iz autis­tičnog ras­pore­da živ­ota. Ali zabole me, što bi rekao Papić:

    - Ko nas mrzi neka jede gov­na, ko nas voli nek’ nam puši na Havajima.

    Ne znam da li U‑Đu zna, verovat­no mu je neko javio. Kako jed­nom reče:

    - Kul­tura jednog nar­od ogle­da se u nje­gov­om odno­su pre­ma porodil­iš­ti­ma i pre­ma grobljima.

    Jadan smo mi narod.

    Poko­jni Mikrob, bio je dobar čovek i veli­ki gre­ba­tor. Čudan lik – stip­sa da sebi kupi pivo već je žicao od svih koje zna a blizu su šan­ka, a pok­lan­jao je s radošću svo­ja umet­nič­ka dela. Uz nje­ga mi nekako odras­tan­je vezano, nje­ga, Rack­ovića i U‑Đua.

     

    Čevtr­tak – veče

    Juče, mož­da i danas, izvesne Ljil­jana i Melisa, opl­jačkale pekaru u Šapcu. Izvadile nož i uzele 2500 dinara. Man­je od 25 evra. 2,5 kreve­ta u Herceg-Novom. Jed­no osred­nje vino u restoranu osred­njeg kvalite­ta. Ali dovoljno za pet dana hle­ba, paštete i jogur­ta. I mož­da da im ostane za pljuge. Nar­avno, pičke u plavom ih uhvatiše ekspres­no. Proči­ta­la mi žena sa inter­ne­ta. Taj inter­net je čudo.

    Pak­le­na spa­ri­na, more na 300 metara, Kafetin, Bensedin i Excedrin (ju es ej pejnkil­er) pored kreve­ta. Žena neš­to brl­ja po inter­ne­tu – ovis­nik je o istom, i sluša novi hit Lepe Brene „Uđi Slo­bod­no“. Kada je nahrani­la dušu Srb­skom melodi­jom, prešla je na Gotan Prodžekt. Ja ne znam šta je to, čuo jesam, znam da su pop­u­larni, ali da ga jebem. Ipak sam muz­ič­ki stao u vremenu.

    Pokušah da ugra­bim neš­to sporta na TV‑u danas. Odgledah vater­po­lo Mon­tene­gro-USA. Proči­tah da Budućnost iz Pod­gorice igra bal­fu danas, baš mi se gleda­lo, ali od prenosa kurac.

    Ne bih ni znao šta se deša­va po belom sve­tu, da mi žena ne čita. Mene zan­i­ma­ju K‑1, MMA, srp­s­ka fud­bal­s­ka i hrvats­ka nogomet­na liga, nav­i­jač­ki folk­lor i porno saj­tovi — oni koji se završava­ju na ’tube’. Tu su besplat­ni fil­movi, od kratk­ih do deve­dose­tomin­ut­nih hito­va. Ima sve­ga – gutan­je, u bulju, velike sise, male sise, trista čuda i neš­to sasvim novo što sam otkrio a zove se ’pov’ a to je kada tip sni­ma ribu kako mu puši i drka kurac. Ona je sve vreme u kadru sa kurcem u ruci i usti­ma dok je ne zal­i­je sper­mom. Ona sama raz­maže gde hoće. Kratko tra­ju i nije mi baš naj­jas­ni­ja poen­ta, ali bit­no da je nji­ma lepo.

    Sutra na kupan­je. Kupio za 10 evra falš surferske ju es ej cvikere. Žena kaže da mi dobro sto­je a sviđa se i meni. Mož­da na plaži bude jed­na riba – žena je zove Sunči­ca, oko 22. do 25. god­i­na, delu­je bezo­brazno, savršeno trćas­tog dupe­ta. Imam dozvolu da je star­tu­jem. Inače polako nabi­jam kondi­ci­ju pli­van­jem i svakod­nevno radim sklekove.Toliko sam pun snage – mis­lim da bih Čak Palah­n­juku šamarči­nom naneo potres mozga.

    P.S.

    Sves­ka u kojoj pišem ima zan­imljiv put proizvod­nje. Malez­i­ja – Srbi­ja – Crna Gora. Koliko li je love opra­no na tom putu. Ali jebeš lovu. Samo primetih. A još bizarni­je, na omo­tu neka amer­ič­ka zvez­da Hana Mon­tana. Klin­ka koja peva, igra i glu­mi – amer­ič­ki san. Ne veru­jem da su za nju čuli mal­o­let­ni rad­ni­ci u Maleziji.

    P.P.S.

    A donela mi žena iz Amerike celu aparatu­ru za bri­jan­je: za šišan­je, pa trimer za nos, uši, za fazoni­ran­je bradice. Postaće čovek od mene.

    .

    Sub­o­ta 28. 08. 2010.

    Divan dan, pak­le­na vrući­na, voda nikad štrokav­i­ja. Svesku, u kojoj pišem, nosim sa sobom kada već nemam dik­ta­fon. Ali doneće mi žena iz Amerike, onaj što liči na pčelu. Ima dva mikro­fona i izgle­da svemirs­ki. U štrokavoj vodi već se nagledah krvav­ih i uprdenih uloža­ka ali danas me izne­na­di i kurton.

    Kur­ton bele boje, neha­jno je plu­tao po površi­ni vode. Rekao bih da nije fir­mi­ran i da je XXL veličine. Ili se baja prece­nio pa mu spade i odlete u vodu ili ga je dobro napunio pa bacio da ga nosi stru­ja. U svakom sluča­ju nadam se da nije doživeo vrhunac jer će neki „srećnik“ pli­va­jući, da dobi­je gutl­jaj slanih spermatozoida.

    I tako pos­ma­tram kako talasi nose beli XXL kur­ton ka sused­noj plaži a u meni neki mir. Ipak, svest o zašti­ti od sek­su­al­no preno­sivih bolesti kod naše omla­dine pos­to­ji. Da ne ispadne da samo kri­tiku­jem. Kamo sreće da sam ovog leta video više belih kur­tona a man­je braonkastih uložaka.

    Pauza za ručak i da se pro­vere rezul­tati tekmi.

    Sezona 2010/2011, 3.kolo

                   .….   1. Haj­duk — Inđi­ja 1:3 (0:0)

     .….….….…… 2. OFK Beograd — Par­ti­zan 0:2 (0:2)

    .….….….…. .  3. Rad — Slo­bo­da Point Sevo­jno 0:0

    .….….….…. …4. Borac — Meta­lac 1:0 (0:0)

     ..    .….….…   5. Spar­tak Zlat­i­bor voda — Čukar­ič­ki Stankom 2:0 (0:0)

    . .….….….….  6. Vojvo­d­i­na — Javor 2:0 (1:0)

       „.….…..   .   7. Smed­ere­vo — BSK 1:1 (0:0)

    ..  .….….…  .  8. Crve­na zvez­da — Jago­d­i­na 2:1 (1:0)

     

    Jebeš sve kada ne može­mo da pobe­d­i­mo Slo­bo­du Sevo­jno. Point su valj­da one pljuge. A gde je Sevojno ?

    Vra­tio se na plažu oko 6.

    Štrokavost nije otišla ka Hrvatskoj, ubi mi oči a ni koži ne pri­ja, te odoh pod tuš na plaži. Nakupi­lo se lju­di, str­plji­vo čekah, kad lik od 45–50 god­i­na koji se tuši­rao ispred mene ’lad­no na čes­mi opra kurac. A čes­ma se nalazi ispod tuša, što znači da ako spustiš pogled gledaš mu u kurac. Nije ga izva­dio nego odvr­n­uo čes­mu pa pome­rio Spi­do kupaće pa zaprao muda i kitu. Dodao i malo šam­pona, pa mu zape­nio spi­do. I tako jed­no pet­naes­tak sekun­di. Posle sam se pitao šta sam pa buljio, al ne možeš da ne vidiš kada ispred tebe neko tuši­ra jaja. A mož­da čovek ima osetljivu kožu, pa neće da mu so raz­je­da aparatu­ru. Pored nas maj­ka i ćer­ka okrenule glavu, gistro gleda­ju u pučinu. Zapra se on, i ode kao da je prao zube. I onda ja imam neko­liko dijagnoza.

    .

    .

    .

    .

    .