Brat Sizif

Lat­est posts by Tan­ja Stu­par Tri­funović (see all)

    .

    .

    Zaziv

    .

    Volim nesig­urne rečenice koje počin­ju sa ako mož­da ali
    kli­mave rečenice koje se sapliću i lome same od sebe
    koje ne zna­ju smi­ju li
    ni kud su krenule
    ko ima hrabrosti biti toliko drzak
    da ne ublaži oštricu jednog strašnog zazi­va sa jed­nim ako
    ili možda
    ako te pozovem nijemim unutarn­jim glasom djeteta
    koje ne umi­je odrasti
    ako te pozovem jako da se razmiču planine
    i lome grad­s­ki trotoari
    ako te pozovem duboko kao što drvo kroz kori­jen­je zove život
    ako te pozovem sili­nom bika
    u kojem nema nima­lo razu­ma ni svi­jesti o smrti
    dok udara glavom u krhko tije­lo matadora
    ako te pozovem hoćeš li se odazvati
    ili ćeš mož­da pob­jeći nesig­urn­im rečenicama
    ali ja to razumijem

    .

    .

    S onu stranu

                                                   ocu

    Kad umreš niš­ta ti više ne treba
    čak i ljubav bližn­jih posta­je teret koji ispar­a­va na vrelom suncu
    zar su me ove krhke sta­bljike držale
    u ovom bodljikavom šipražju
    zar su me oči var­ale da pos­to­ji ljubav među slabima
    koja će me probu­di­ti ujutro
    zar sam vama vjerovao i vama i pticama
    koje sada svo­ja gni­jez­da jed­nako pažlji­vo sastavljaju
    i sun­cu koje je obećava­lo vječnost dječi­jim igrama
    među mrav­i­ma i bubama
    zar sam sve­mu tome davao sebe
    i usna­ma i dlanovi­ma pipao površine
    hra­pavog mekog užasnog
    ispun­java­jući sobom zapreminu ove male podmornice
    (lagan sam nose me moji sinovi u ruka­ma ali ja sam već tuđi)
    samo sam zas­pao samo sam jutru razbio čelo osmijehom
    je li ovako bog na dah spasavao jed­no po jedno
    i selio iz mašte u zbilju sve nas
    baš kao što ja sad obr­nu­tim putem putujem
    i kao da sam vanzemaljac
    niš­ta zemaljsko ne služi niče­mu na ovom letu
    smi­ješne su igračke oko mene
    lopate plas­tično cvi­jeće i drve­na kap­su­la za nigdje
    ovd­je se opraštamo
    jer niko od vas više ne razu­mi­je moj jezik pal­ih svetaca
    koji su opet uzdignu­ti na svo­je mjesto
    i lišeni srod­nos­ti sa stvarima
    gubeći zapreminu biva­jući lakši
    u nekom kos­mo­su koji drhti nježno
    kao posljed­nji otku­ca­ji mog srca
    nježno toliko tiho
    da niko nije čuo
    kada je preskočilo
    s onu stranu

    .

    .

    Sud­bi­na Pitije

    .

    Star­i­ca sje­di u ćošku raspre­da vunu i mrmlja
    ova nit je za poče­tak svijeta
    vidi po lin­i­ji dlake još curi krv rođenja
    i mri­ješćen­je ribe u meku stjenku utrobe
    nekog dalekog mora
    vidi glave zri­ju i vri­jeme ih bere i čaške se pune i prazne
    i sat kuca na zidu
    Muve svo­je tragove kače
    umjet­nost doda­van­ja žutih mrl­ja po stak­lu zidu i stvarima
    Ona ne vidi dobro ali njen vid zah­va­ta s onu stranu
    priča tečno i dugo u uši svijeta
    koji neće da stari i niš­ta o sebi da sazna
    pun infan­til­nih stara­ca sa koža­ma zategnutim
    i oči­ma zakrvavljenim
    ka mladicama
    koje pli­va­ju po površi­ni vode
    naivno mis­leći da je u mračnoj dubi­ni tama
    a pri vrhu svjetlo
    Dok lažne pro­ročice zadižu haljine
    i pre­sel­java­ju lica u svježe odš­tam­pane novine
    dok lažni pro­ro­ci oblače mantije
    i propovi­jeda­ju suz­držan­je od nezrel­og voća
    i mater­i­jal­nih dobara
    sa otežal­im dže­povi­ma do poda
    (teš­ka je preteš­ka služ­ba tebi Gospode)
    dok dje­ca san­ja­ju bolji svijet
    lomeći noge na nje­gov­im pre­vi­sokim pragovima
    koje su im postavili očevi
    dok se sve to odvi­ja po nekom nedokučivom planu
    star­i­ca raz­go­vara sa niti­ma pre­di­va hineći ludi­lo i gov­oreći istinu
    jer samo ludi još smiju
    sebi dopusti­ti da upad­nu u nemilost zalud­nih istina
    o ovom svijetu
    u kojem lju­di nježno klize ka sop­stven­im prazninama
    usput pospre­ma­jući sobe izb­jelju­jući zube
    tupo se smješka­jući mekom pamuku novog vremena
    trpa­ju grud­vice vate u uši da ne čuju
    da ih u popod­nevnom dremežu ne ometa
    dosad­no drobljen­je starice
    Kao tele­vi­zor koji ne možeš ugasiti
    užas­na Piti­ja na koju više niko ne obraća pažnju
    ne želi da umukne
    Smi­ješ­na babo u odjeći djevo­jke što visi na smežu­ra­nom tijelu
    više ne pos­to­je zadužen­ja za mudre starice
    tvo­ja pro­rošt­va ni viz­ije nikome ne trebaju
    napušeni pro­ro­ci
    sjede iza svakog ćoška
    nepris­to­jno je konzu­mi­rati opo­j­na sred­st­va u tim godinama
    poruge pljušte
    Nijedan vladar više ne ide pognute glave k njoj u pohode
    sada kod dru­gog boga traže milost mis­leći da je i ovaj potkupljiv
    kao nje­govi službenici
    Neko se osm­jeli pa je gurne s drvenog tronošca
    koji nosi svud sa sobom
    Piti­ja se pridiže i otre­sa prašinu
    sjaj njenih oči­ju plaši sve osim djecu
    ona se upliću u haljine vese­le šare­nilu njene odjeće i radu­je ih
    strašni ton kojim oslobađa nova proroštva
    svakom od njih doda­jući po nit prediva
    i šapćući u uho
    dje­co spa­site svijet
    od pok­varenih i gramzivih staraca

    .

    .

    Prvi sabor u Nikeji

    .

    Teolozi raspravl­ja­ju kakvog boga da skroje
    Neki se red mora znati
    nije jed­nako da li su oni isti
    ili sin iz oca proizlazi
    Raspeti je otišao i ostavio uzne­mirenu neu­rotičnu masu
    još uvi­jek nas bole rane nje­gove i naše
    ali sada se mora pospremi­ti kuću
    kon­ačno smo pobi­jedili jeretike i pagane

    Dođe jedan sav odr­pan sko­ro do vra­ta i viče
    Bog je jedan uma­ta sirot­in­ju u ljubav ne mari za zakone
    ide k nama jad­ni­ma i podiže nas
    on nije pisao nove zakone on nas je spašavao
    Odvuku ga niz ulicu i izbi­ju iza prvog ćoška
    Neko dobaci jeres se širi kao šuga
    Moramo radi­ti brže
    Jed­na se mota oko trga i priča kako je on bio čista ljubav
    i kako su naše rasprave okre­tan­je od njega
    Ćuti bludnice
    do juče sam vam val­jala dobacu­je za njima

    Spalite sva pogreš­na učenja
    kaže najpreduzimljiviji
    Učeni­ci sto­je zbun­jeni sa papir­i­ma u rukama
    Pomi­ješa­ju i pogube pola ne sjeća­jući se više baš sigurno
    koji je od ota­ca šta tvrdio
    Posli­je ono što su u prvi mah
    pro­glasili istin­om pro­glase pogrešnim
    I kas­ni­je još puno puta se pos­vađa­ju oko svega
    Ipak oni su bili vrlo učeni
    i nije bilo sve­jed­no u što će prost puk vjerovati
    tre­ba­lo je predupri­jedi­ti svaku mogućnost
    da neka neu­ka budala osmis­li boga mimo onoga
    kakav su se teškom mukom usp­jeli dogov­oriti da je

    Po kafana­ma se žus­tro raspravljalo
    da li je sin niži od oca
    oče­vi su ovom učen­ju bili bliži gledajući
    u tupe face svo­jih sinova
    neko nekog izbi čašom ubi­jeđen da je razlika
    tako očigled­na da onog ko to ne uviđa tre­ba zveknuti
    Đavo zamoli Boga za samo još neko­liko sabora
    Isus se pris­jeti bra­ta Siz­ifa pogle­da tužno ka dolje
    Ka beskra­jn­im svo­jim raspinjanjima
    zapla­ka kao dijete
    i tiho promrmlja
    niži sam niži sam od najnižeg
    da bih vas uzvisio

    .

    .

    Živ­ot se odvi­ja na rubovima

    .

    Živ­ot se odvi­ja na rubovi­ma grada
    među musavom dje­com koja za pro­laznici­ma viču tata
    i taru usta o majčinu poder­anu suknju

    Živ­ot se odvi­ja na rubovi­ma suknje
    jer ruke djece ras­tu a objekat žud­nje jed­nako titra
    pred nji­hovim očima
    i raz­dražen­im živcima

    Živ­ot se odvi­ja na rubovi­ma živaca
    u pos­r­tan­ji­ma u nev­idljivim lomovima
    gdje kosti sras­tu pravilno
    a srce nepravilno
    i jedan izda­jnič­ki prst
    uporno pokazu­je obmanu u ogledalu

    Živ­ot se odvi­ja na rubovi­ma tvog prsta
    koji sluča­jno sus­reće moj
    na rubovi­ma knjige
    koja prelazi iz jedne u drugu ruku
    ovi rubovi nikad neće srasti
    u nji­ma pul­sira živ­ot žestin­om infek­ci­je u otvorenoj rani

    Živ­ot se odvi­ja upra­vo tu
    na rubovi­ma otvorene rane

    .

    .

    Razm­noža­van­je domaćih životinja

    .

    Surov je to zvuk kada lopa­ta zari­je svoj kljun u šljunak
    u zemlju u tije­lo gliste
    koje se lomi i sav­i­ja živo a sve­de­no na patrljke
    Surov je to zvuk koji oštro ulazi u tki­vo zemlje
    Pre­si­je­ca jas­nu lin­i­ju kržl­ja­vo busen­je trave
    naseobinu polud­jelih mrava
    I sve se str­moglavlju­je ka dolje
    Ka tebi
    I dan je surov i vje­tar je prejak
    i prehlad­no je za ovaj ljet­ni dan
    Pa nisi ti bila neka meka
    Neka krhka
    Da odeš nekog mirnog dana bez bure
    I bez kletvi
    I bez zazi­van­ja preda­ka i pso­van­ja svih živ­ot­in­ja u štali
    Nisi ti bila neka koja bi nas ostavila
    bez poz­dra­va bez da nam se jeza hladnog dana zavuče u kosti
    Nisi ti bila toliko plodna
    koliko si željela
    Ni toliko sinova
    nisi imala koliko ti je trebalo
    da pokažeš komši­ja­ma da s tobom nema šale
    Nisi ti bila neka bezveze
    znala si više nego sve žene u selu
    ali koga je to tvo­je znan­je zanimalo
    od ovih tvo­jih pokunjenih
    od tro­je dvoje
    preostalih
    Ni da kriknu ne zna­ju kao ti
    Kada su ti jav­ili da tvog najs­tar­i­jeg sina više nema
    umr­la si s tim jaukom
    i poče­lo je vri­jeme čekan­ja odlaska
    Nisi ti ničeg imala dovoljno
    Ni djece ni hrane ni ljubavi
    Samo te oči užagrene
    koje su se nama potom­ci­ma kotrl­jale kroz san
    Ko će sad to sve
    Tu muku
    Tu zemlju pustu
    Te prazne štale
    To muk­lo ble­jan­je ova­ca koje se pare po nebeskim livadama
    Taj čemer kame­na i lopate koji vode ljubav
    Ko će to da nasli­je­di od tebe
    dok ključ kruži iz ruke u ruku niko ne smije
    vatru da upali na ogn­jiš­tu kraj kojeg ste se zimi
    i ti i sve domaće živ­ot­in­je porađale tra­jni sklop­ivši savez
    među vašom mladunčadi
    oni su bla­gi kao jag­n­jad mis­lila si gleda­jući svo­ju djecu
    nače­tu zubi­ma vukova
    Surov je to zvuk kada tupo odjekne kamen o sanduk
    jer je ovd­je više
    kamen­ja nego zemlje
    I kako da ti bude laka kada odlaz­iš sa svim tim teškim spoznajama
    kako u nikom od nas nemaš dos­to­jnog nasljednika

    .

    .

    .

                   Izbor sačini­la Dani­jela Jovanović

    .

    .

    .

    .

    .