Brodovi u ulju

Uroš Bojanović
Lat­est posts by Uroš Bojanović (see all)

    .

    .

    .

    ***

    Voda im širi zjenice
    Alko­hol krvne sudove
    I bur­bon i heroin
    Vuku krv
    Nadole

    U miru
    Priča­ju mi
    Priče priča
    Raskopčane
    Ekipe sa raskrsnice

    Nji­hove kletve ili dobron­am­jerne opaske
    O vremenu
    Koje nikad nije za stal­no, uvi­jek osta­je isto i mijen­ja se
    Znaš,
    Zapisu­ju doušnici
    Nove demokratije

    Ni sunce
    Ni kiša
    Ni nekakve djevo­jke, veze, božemesačuvaj
    Njih se to ne tiče

    Živ­ot se ipak
    Lomi
    Na četiri strane
    Kako jadno
    Zvuči
    Aplauz za pljesak
    I pianino
    Uz asfalt­no more

    Ekipa sa raskrsnice muk­lo komen­tar­iše prolaznike

    Mimi­ka je pra­va stvar.

    .

    .

    Male stvari što se zemljom gnijezde

    .

    Mogao bih da pričam sada
    O ban­jalučkom klin­ičkom cen­tru i
    Mag­net­noj rezonanci,
    Svo­joj cisti na mozgu
    I o tome koliko dana mi je preostalo,
    Ali ne bih ipak
    Pričao
    Kako titramo muda nekakvim
    Hohštaplerima
    Punim jeda i zavisti
    Ali, kažem ne bih
    Pričao o redu za pregled
    Toale­tu za invalide
    Pak­lenom smradu u
    Klin­ičkom centru
    I svom mal­om nebit­nom pregledu

    Tre­ba se zajebavati
    Ovo je samo život
    I držiš ga u šaci
    Sve dok znaš šta je suicid

    Ipak, pos­to­je i sitnice
    Šet­n­ja u dvo­je, tro­je ili četvoro
    Preko puta pošte
    Gdje se najl­jepše osjeti ljeto
    Smi­je­mo se patetično,
    Ali nam je divno
    To je lijep prizor
    I lijepa promjena
    Dobar odmor
    Od uobiča­jenih govana,
    Bijed­nih beskičmenjaka
    Prvok­las­nih hulja
    I hlad­nokrvih životinja
    Koje neko olako naziva
    Ljudima

    Fino je večeras, zar ne Gloria
    Noćas sve je toplo

    .

    .

    ***

    .

    Nagov­o­rio sam je da izbaci iz brzine,
    Jer njeno ner­vozno cupkanje
    Desnom nogom po gas papučici
    Pre­o­brati­lo bi nas u žrtve
    Već na samom parkingu

    Uzeo sam četiri limenke
    Zakopčao jaknu
    I dugo je nago­varao da se ljubimo
    Dok bogati plaču,
    Zaš­to ne

    Nemam poj­ma
    Po kojim para­metri­ma je ovo poezija
    Uzviknuće staro­mod­ni profesor
    Sa kat­e­dre za književnost
    Ali mene zapra­vo boli kurac

    Molim vas
    Samo odjebite
    Gleda­jte jedan od pedeset debil­nih programa
    Na svo­joj jebenoj kablovskoj
    I man­ite me svega

    Ja bih se ljubio
    Ali ona nema više vremena
    Preteško mi je da se smjestim
    Između dva semestra
    I jedi­no što zapra­vo mogu
    Je da zamolim prijatelja
    Da me gurne na ringišpilu
    Do njene sobe
    Gdje je grizem na podu
    I prek­lin­jem da me ne ostavlja

    Nebo mi je jutros
    Pokaza­lo oblakom
    Srednjaka

    Mož­da zato i
    Ovo­liko boli

    .

    .

    ***

    .

    Ned­jeljom ulice
    Smrde na hidrogen
    Prelaz­im jed­nu od onih
    Bez broja

    Dan me tjera na spavanje
    Pijem
    Popod­nevnu terapiju

    Pred kraj sam liječenja
    Polako mršam
    Apsti­nen­ci­ja mi zezne korak
    Na svak­ih pet­naest minuta

    Ušuškavam se
    Među daskama
    Pazim
    Ja sam znate
    Prašina
    Preživ­io sam abortus
    Odavno sam trebao
    Biti bačen
    U kontejner

    Iza porodil­iš­ta

    .

    .

    Brodovi u ulju

    .

    Razm­jesti krevet strina
    Dva čaršafa preko
    Jedan hladan jastuk
    Pris­loni uza zid
    I dodaj mi čini­ju sa
    Lakim obrokom

    Ne mogu još
    Da umrem
    Kad god zatvorim oči
    Vidim žar­nu nit, to srce
    Pedeset vati jakog
    Generatora

    I niš­ta mi ne valja
    Prl­jav daščani pod
    Kusav pas što mi se
    Pen­je na postelju

    Odlaz­im do peći
    Puš­tam plin
    Uvlačim ga uzdahom
    U smotanu cigaretu
    Odmaknem se
    Zapal­im je i
    U djeliću sekunde
    Spal­im kosu i obrve

    Dugo se pos­ma­tram kroz prozor
    Po blat­n­javom dvorištu
    Tražim suvo mjesto
    Zatim stojim
    I s prvim hrabrim skokom
    Padam na gnje­cavu zemlju

    Odvučem se do staje
    Ušuškam se između teladi
    I zaspim
    U govnima

    .

    .

    .

    .

    .