Das Unheimliche

Srđan Veljović
Lat­est posts by Srđan Veljović (see all)

     

    .

    .

    Das Unheim­liche

     

    .

    .….Posled­njih pet­naes­tak god­i­na, koliko je izla­gačkom aktivnošću prisu­tan na domaćoj umet­ničkoj sceni, fotograf Srđan Veljović je izgra­dio speci­fičnu autorsku pozi­ci­ju. Naime, Veljoviće­va fotograf­s­ka prak­sa i opus se u pomenu­tom peri­o­du razvi­ja­ju kako kroz nje­go­vo inten­zivno praćen­je i doku­men­to­van­je različi­tih vido­va kul­turnog, društveno-aktivis­tičkog, urbanog živ­ota prven­stveno Beogra­da, ali i Srbi­je i regiona, tako i kroz niz pro­jeka­ta u koji­ma tem­atizu­je i prob­lem­s­ki otvara bro­j­na rel­e­vant­na pitan­ja u vezi sa socio-poli­tičkim kon­tek­sti­ma našeg pod­nebl­ja.  U svo­jevrsnoj  hroni­ci događa­ja, poja­va, situaci­ja Veljović pre­doča­va  kom­plek­snu sliku ovdašn­jih druš­ta­va, pažlji­vo beležeći sve od uzro­ka i posled­i­ca  per­pe­tuira­jućih kriza sa koji­ma se ista suočava­ju prethod­ne dve ipo deceni­je  do nek­ih mal­ih prostora/zona i poje­d­i­načnih  gesto­va nepris­ta­jan­ja, borbe i otpo­ra pos­to­jećim okol­nos­ti­ma. Sagledan u celi­ni Srđanov fotograf­s­ki rad pred­stavl­ja   konzis­tent­no vizuel­no istraži­van­je, upot­pun­jen  i autorovim aktivn­im promišl­jan­jem samog medi­ja fotografi­je, nje­gove funkci­je, značen­ja i znača­ja kao doku­men­ta i kao umet­ničkog izraza u inter­pretaci­ji društvene stvarnosti.

    .….Aktuel­ni  foto pro­jekat Das Unheim­liche, koji je prezen­to­van u  Galer­i­ji Kul­turnog cen­tra Pože­ga, obuh­va­ta grupu fotografi­ja  nastal­ih u dužem vre­men­skom peri­o­du i rezul­tat je Veljoviće­vih recent­nih bavl­je­na različitim ličn­im fotograf­skim arhiva­ma odnos­no nji­hovom (re)konceptualizacijom.  Niz fotograf­skih rado­va autor uvezu­je i ide­jno razvi­ja oko poj­ma Das Unheim­liche, koji  u našem jeziku osta­je bez pre­ciznog ili jed­nos­tavnog pre­vo­da upuću­jući na   čitav spek­tar drugih poj­mo­va i opisa koji­ma  bi se  mog­lo  objas­ni­ti  i rasvetl­i­ti nje­go­vo značen­je. Kon­cept  Das Unheim­liche, koji u istoimenom ese­ju među prvi­ma ozbiljni­je raz­ma­tra i inau­guriše u pol­je kul­ture Sig­mund Fro­jd, ukratko bi se mogao tumači­ti kroz ten­z­ičan i uzne­miru­jući odnos  između poz­natog i nepoz­natog zapra­vo u vrsti psi­hološke iskustvenos­ti sve­ta u kojoj se istovre­meno proži­ma­ju vrlo blis­ki i začud­ni sadrža­ji, obli­ci i pojave.  U nedavno objavl­jenoj naučnoj studi­ji Das Unheim­liche / psi­hoanal­i­tičke i kul­tur­alne teori­je pros­to­ra, koja je Veljovića i uvela u zan­i­man­ja za ovaj fenomen, autor­ka  Mariela Cvetić se prob­lem­ati­ci posveti­la iz ugla inter­dis­ci­pli­narnog istraži­van­ja i reflek­si­je ter­mi­na Das Unheim­liche  u široj sferi umet­ničkog stvar­alašt­va (od književnos­ti do vizuel­nih umet­nos­ti) ukazu­jući još jed­nom na suštin­sku ambiva­lent­nost kon­cep­ta, te u tom smis­lu nje­govu lin­givis­tičku kom­plek­snost i tra­jnu otvorenost u defini­ci­ji. Upra­vo u toj nepre­vo­di­vosti i neuh­vatljivosti poj­ma Srđan Veljović  pre­poz­na­je  jedan mogući inter­pretaci­js­ki i kon­cep­ci­js­ki ključ za grupu fotograf­skih rado­va koji  bi se tem­ats­ki najopšti­je mogli obje­dini­ti  pričom o kolek­tivn­im doživl­ja­ji­ma današn­je real­nos­ti, o neizves­nos­ti,  nesta­bil­nos­ti, nepred­vidi­vosti. Autor  ih otkri­va  u različitim vizuel­nim nar­a­tivi­ma, u urban­im pri­zori­ma Beogra­da, ekster­i­jer­skim situaci­ja­ma, sce­na­ma neposred­nih  živ­ot­nih okružen­ja i mes­ta društvenih deša­van­ja, loci­ra­jući neopi­pljivi  Das Unheim­liche u nje­gov­oj  jedi­noj i pravoj dimen­z­i­ji neprekidne fluk­tuaci­je i trans­for­ma­ci­je sadrža­ja proživl­jenog, spoz­na­jnog, intu­itivnog, nesvesnog, sećanja…Srđanove fotografi­je sve­doče o usložn­jenos­ti našeg emipri­jskog  pros­to­ra, karak­teru i dinam­i­ci nje­gov­og  uspostavl­jan­ja i (pre)oblikovanja u mreži per­ma­nent­nih uod­naša­van­ja indi­vid­u­al­nih oseća­ja, svakod­nevnog živ­ota, društveno-istori­jskih pri­li­ka.  Pos­ma­trač, zapra­vo,  na ovim fotografi­ja­ma biva kon­fron­ti­ran sa svim onim pro­ces­i­ma koji tvore upri­zoreno, nje­go­va kon­tinuirana redefin­isan­ja u spo­ju i sple­tu čulne recep­ci­je, faka­ta, okol­nos­ti, emo­tivnih i psi­hološk­ih utiska.

    .

                                                                                                                            Miroslav Karić

    .

    .

    .

    .

    .