Hipolit

Lat­est posts by Vladimir Kolar­ić (see all)

     

    .

    .

    pozoriš­na drama

    .

    .

    LICA:

    TEZEJ

    FEDRA

    ANDROGEJ

    ROBINJA

    .

    .

    .

    1.

    ROBINJA: Vreme lagano reči na svet­lo sve­ta iznosi. Reč po reč obas­ja­va. Priča počin­je. Zaš­to si došao ovde, da li znaš? Zla ovog večno ćeš  se sećati.

    Ima gra­da lep­šeg od ovog, al’ mrak ga obav­i­ja, magle ga kri­ju. Ima tela lep­šeg od ovog, al’ mrak ga obav­i­ja, magle ga kri­ju. Ima reči lep­še od ove, al’ mrak je obav­i­ja, magle je kri­ju. Grob ovo je, al’ grob što tamom pokri­va grob naš sutrašnji.

    Vreme lagano reči na svet­lo sve­ta iznosi. Reč po reč obas­ja­va. Priča počin­je. Praz­na priča što zanosi nam glave. Zaš­to si došao   ovde, da li znaš? Zla ovog večno ćeš se sećati.

    2.

    FEDRA: Ovom nes­rećnom licu ime je Fedra. Ove ruke, nekad čiste od  krvi, Fedrine su. Ove noge, na kop­no nenavikle, Fedrine su. Ove gru­di, niči­je dojil­je, Fedrine su. Oči ove što se gase, i one su Fedrine. I uši su Fedrine, što su kadre samo krik da čuju, ali ne i reč. I ova raspuk­li­na pod pup­kom Fed­ri­na je, niči­ja vra­ta Fed­ri­na. Sve Fedri­no je, šta Fedri­no nije?

    ROBINJA: Zas­pala je Ati­na, kraljice moja. Zidovi se zgus­nuli, ulice suzile. Kraljice moja, oči otkrij. Cela Ati­na očeku­je povratak kral­ja, Teze­ja što ga prati miris biko­va. Otkrij uši, kraljice moja. Topot je to a ne grom. Kraljice moja.

    FEDRA: Dos­ta, robin­jo. Reči hoću. Reči, robin­jo. Reči što zube razbijaju.

    ROBINJA: Zao je poče­tak to. Za kojom to vodom usne ti žude, kraljice moja?

    FEDRA: Nema više kraljice.

    ROBINJA: Udove mi na kule razap­nite. Gla­va moja meni mrs­ka je. Kopljem mi porod budući izbrišite. Ime mi telu oduzmite. Kraljice moja!

    FEDRA: Nema više kraljice. Sprem­na sam. Zlo strašno otkriću sad.

    ROBINJA: Crno telo, crni udovi. Pobeći moram. Pobeći moram reči zloj.

    FEDRA: Volim Hipoli­ta pre­di­vnog. Još noć je. Lep­o­to, dok on poči­va, nad­vij se i obgr­li ga svo­jim telom, sa usana svo­jih rasi­paj reči slatke.

    ROBINJA: Umreti moram, kraljice.

    FEDRA: Telo nje­go­vo svet je moj. More moje nekadašn­je. Sva voda koju želim ispi­ti, telo je nje­go­vo. Hipo­lite predivni.

    ROBINJA: Ubi­la me reč tvo­ja, kraljice. Telo što na mojoj sisi raslo je, tvo­je ljubavi žrt­va postaće. Hipolit, sin Teze­jev i Ama­zonkin. I   sin tvoj, kraljice. Zlo svo­je pred svet iznese.

    FEDRA: Sin moj. Sve moje. Ubiti te moram, robinjo.

    ROBINJA: Kak­va to tama pokri­va telo ti kraljevsko?

    FEDRA: Kad pameti nes­ta one zdrave. Umreti moraš.

    ROBINJA: Jer oči moje tvo­ju sramo­tu osvetliše. Ubij me, kraljice, i ovog  me bola oslobodi.

    FEDRA: Kak­va je to tiši­na od koje mrzne krv?

    ROBINJA: Ludi­lo je to tvo­je, kraljice.

    FEDRA: Dobro došla u ludi­lo moje, robin­jo. Ludi­lo pičke razjapljene.

    ROBINJA: Umreće­mo. Ostaće samo kralj ruku krvavih.

    FEDRA: Prazan je svet bez kralja.

    ROBINJA: Svet našim telima napunjen.

    FEDRA: Da li je to topot ili grom, robinjo?

    ROBINJA: A na dnu telo moje što smr­di i urla.

    FEDRA: Miris biko­va osećaš li?

    ROBINJA: Biko­va krvi pro­livene, kraljice moja reči krvave.

    FEDRA: Odgo­varaj, robinjo.

    ROBINJA: Smrt od tvo­je ruke više ne plaši me.

    FEDRA: Reči­ma glavu kidaću ti.

    ROBINJA: Kad bi se u reči mogla uzdati i malo.

    FEDRA: Da li se to ulice sužava­ju? Odgo­varaj, robinjo.

    ROBINJA: Topot je to, kraljice moja, a ne grom.

    FEDRA: Oči sam pokri­la da ne čujem.

    ROBINJA: Da. Dolazi Tezej ruku krvavih.

    3.

    FEDRA: Ati­na za mačem tvo­jim žudi, Teze­ju, telo kraljevsko.

    TEZEJ: Ceo svet krvlju ću atin­skom ispuniti.

    FEDRA: Fedra se maču tvome radu­je, kralju moj krvi bikovske.

    TEZEJ: A ja se ludilu tvome radu­jem, kraljice najdraža.

    FEDRA: Mač želim. Samo krv svo­ju san­jam, mačem prolivenu.

    TEZEJ: Mač moj poslužiće ti.

    FEDRA: Plot moj iz utrobe jalove iskopaj mi, kralju jedini.

    TEZEJ: Plod moj u utrobu ću tvo­ju sahran­i­ti, kraljice predraga.

    FEDRA: Porod je zlo veliko.

    TEZEJ: A mir je zlo najveće.

    FEDRA: Rašir­i­la je noge Ati­na, kralju jedi­ni. Tebe očekuje.

    TEZEJ: Samo me noge kral­jevske zan­i­ma­ju, kraljice moja krvi kraljevske.

    FEDRA: Sve što gmiže iz rupa smrdljivih izlazi, oči da napase. Telo tvo­je hrana je njihova.

    TEZEJ: A moja hrana biće krv njihova.

    FEDRA: Zar ne čuješ kako peva Ati­na, u snu peva glas raspuk­li: kralju se raduj i krvi se raduj.

    TEZEJ: Radu­je se Ati­na. Mrt­va joj tela donosim.

    FEDRA: U Tebi su bio?

    TEZEJ: Teba bez kula ostala.

    FEDRA: U Argu si bio?

    TEZEJ: Arg više goreti neće.

    FEDRA: Kroz Korint si prošao?

    TEZEJ: U krvi sam se, a ne u moru, kupao.

    FEDRA: More moje najdraže.

    TEZEJ: Živ­o­tom se igraš, Krićanko.

    FEDRA: Ničim se drugim ne umem igrati.

    TEZEJ: Umreće Ati­na. Već je umrla.

    FEDRA: Umreće kralji­ca. Već je umr­la. Dobro došao, Teze­ju, telo kraljevsko.

    TEZEJ: U nes­reću vašu dobrodošao, kraljice moja. U nes­reću smr­ti vaše, kraljice premila.

    FEDRA: Sreća je od kral­jevske ruke umreti.

    TEZEJ: A nes­reća kad od kral­jevske ruke umire telo kraljevsko.

    FEDRA: Telo što žudi umire, kralju jedini.

    TEZEJ: Samo me jed­no telo zan­i­ma, kraljice moja.

    FEDRA: Dobrodošao u telo moje, kralju jedini.

    TEZEJ: U grad od kog sam bežao, vratih se ja. U telo od kog sam bežao, vratih se ja.

    FEDRA: Telo moje. More moje nekadašnje.

    TEZEJ: Ženo moja. Kur­vo moja.

    FEDRA: Od ružnog ružni­je stvoriću ja.

    TEZEJ: Reč tvo­ja jas­na je, kraljice naj­draža. Jas­na je reč koju smrt preseca.

    FEDRA: Jas­na je reč koju krik zamenjuje.

    TEZEJ: Rog moj i krik tvoj, jed­no su, kraljice predivna.

    FEDRA: Dobrodošao u reči moje, kralju jedini.

    TEZEJ: Reči kurv­in­jske što samo za smrt znaju.

    FEDRA: Smrt moju od reči dvosekle.

    TEZEJ: Reč tvo­ju mač dopunjuje.

    FEDRA; Mač tvoj reč moja je.

    TEZEJ: Jezik tvoj greh moj biće.

    FEDRA: Veli­ka je sreća imati muža tiranina.

    TEZEJ: Muž tvoj. Telo smr­ti tvoje.

    FEDRA: Žena tvo­ja. Krv smr­ti tvoje.

    TEZEJ: Mač moj videćeš.

    FEDRA: Mrak svoj da pomračim.

    TEZEJ: Mrak tvoj videću.

    FEDRA: Noge kad raširim.

    TEZEJ: Kraljice moja.

    FEDRA: Kur­vo moja.

    4.

    ROBINJA: Topot je to ili grom, kralju jedini?

    TEZEJ: Srce to je tvo­je, robinjo.

    ROBINJA: Zar ima srca ROBINJA?

    TEZEJ: Mač moj mno­ga je srca ubrao. Crna srca robovska.

    ROBINJA: Srce moje tvo­jom ljubavlju ranjeno.

    TEZEJ: Nema tu ljubavi, robin­jo. Samo me rane tvo­je zanimaju.

    ROBINJA: Crne rane krvave.

    TEZEJ: Samo rane tvo­je moju krv prizivaju.

    ROBINJA: Kraljice moja nes­reć­na. Kralj se robin­jom naslađuje.

    TEZEJ: Nema tu slatkog, robin­jo. Samo me gorči­na tvo­ja zanima.

    ROBINJA: Gorči­na moja što jezik tvoj sapliće.

    TEZEJ: Gorči­na moja što oči tvo­je otkriva.

    ROBINJA: Smrt oči otkriva.

    TEZEJ: Smrt tvo­ja i kurac moj, jed­no su, robinjo.

    ROBINJA: Kraljice nesrećna!

    TEZEJ: Nema kraljice.

    ROBINJA: Robin­jo nesrećna.

    TEZEJ: Robin­jo smrt puna.

    ROBINJA: Tebe puna.

    TEZEJ: A pre mene mog sina Hipoli­ta puna.

    ROBINJA: Lažeš, kralju.

    TEZEJ: Moja laž ubija.

    ROBINJA: Čist je Hipolit.

    TEZEJ: Telo je Hipolit. Telo smrdljivo.

    ROBINJA: Čist je Hipolit.

    TEZEJ: Kad ga tvo­ja pič­ka ne primami.

    ROBINJA: Kupala sam ga i kosu mu mirisala. Dok je spavao, oči sam mu telom napasala. Oči­ma mu udove milovala.

    TEZEJ: Zar se on tobom ne hte nahraniti?

    ROBINJA: Kad on kupao se, ja sam mokra bila. Kad on trčao je, ja sam se zno­ji­la. Kad on s mladići­ma rvao se, mene je bole­lo. Ali čist Hipolit ostade.

    TEZEJ: Zar čis­to moje seme bikovsko?

    ROBINJA: Čis­to kao seči­vo ti kral­jevsko. I ROBINJA je nekad čista bila.

    TEZEJ: Zar ti se telo u krvi nije rodilo?

    ROBINJA: U krvi rođeno da bi krv prolivalo.

    TEZEJ: Moje ruke i tvoj stom­ak, jed­no su, robinjo.

    ROBINJA: Obo­je krv prolivaše.

    TEZEJ: Ali mir sad je. I krvi moje i krvi tvoje.

    ROBINJA: Tela nam se grobu primiču.

    TEZEJ: Mir je zlo veliko.

    ROBINJA: Tiši­na zlo najveće.

    TEZEJ: Što Tebe nema više, da joj mogu pono­vo kule rušiti.

    ROBINJA: Ati­na je tu, kralju moj.

    TEZEJ: Smr­di Ati­na. U san ogrezla.

    ROBINJA: Tvoj će je mač iz sna probuditi.

    TEZEJ: Sa živ­o­tom se igraš, robinjo.

    ROBINJA: Jer sa reči­ma sam se dovoljno igrala.

    TEZEJ: Kako ću kralj biti kad bez kral­jevst­va ostanem?

    ROBINJA: Zidovi­ma hlad­nim kralj biti, kralju moj bikovs­ki. Stubovi­ma uspravn­im kralj biti, kralju moj jedini.

    TEZEJ: A noge kral­jevske što za mačem mojim žude?

    ROBINJA: Lako je lomi­ti noge kraljevske.

    TEZEJ: Spre­mi se, robin­jo. Krv tvo­ja će me podmladiti.

    ROBINJA: Zar nije bol­ja krv kraljevska?

    TEZEJ: A gde da nađem krv kral­jevsku? Zar vrat svoj svo­jim mačem da ugostim?

    ROBINJA: Fedru ubij.

    TEZEJ: Mrt­va je Fedra odavno.

    ROBINJA: Mrt­va, kralju jedi­ni. Reč nje­na ubi je.

    TEZEJ: Zar se reč nje­na u mač moj pretvori?

    ROBINJA: Reč nje­na se u telu Hipoli­tovom utopi.

    TEZEJ: Da li slušaš reči svo­je, robinjo?

    ROBINJA: Kralji­ca oči Hipolit­om napa­ja. Kralji­ca usne Hipolit­om osvetl­ja­va. Kralji­ca ruke Hipolit­om milu­je. Kralji­ca gru­di svo­je Hipolit­om doji.

    TEZEJ: Znači moram ubiti sina svog.

    ROBINJA: Ljubav je zlo veliko.

    TEZEJ: Nema ljubavi. Ali krvi ima, robin­jo. Krvi bikovske.

    ROBINJA: Krv bikovsku zeml­ja upije.

    TEZEJ: Znači moram ubiti porod svoj.

    ROBINJA: Zar ne reče da je porod zlo veliko?

    TEZEJ: Fedri rekoh.

    ROBINJA: Da. Reč tvo­ja u meč se pretvori. Reč moja telo mi kral­jevsko  podari.

    TEZEJ: Umrećeš i ti, robinjo.

    ROBINJA: Kak­va korist od smrt robovske?

    TEZEJ: Samo kral­jevsku smrt reč osvetljava.

    ROBINJA: Samo kral­jevs­ka smrt svet ispunjava.

    TEZEJ: Krv kral­jevsku ja ću proliti.

    ROBINJA: Kralju jedi­ni. Ati­na čeka čas radosni.

    TEZEJ: Reku krvi kraljevske.

    ROBINJA: Reku živ­ota nekadašnjeg.

    TEZEJ: Da li je to topot ili grom, robinjo?

    ROBINJA: Srce to je tvo­je, kralju jedini.

    TEZEJ: Da li je to more ili mač?

    ROBINJA: Kurac to je tvoj kraljevski.

    5.

    TEZEJ: Zabran­ju­jem ti suze, Ati­no. Mleko zabran­ju­jem i seme zabran­ju­jem. Glas zabran­ju­jem i

    korak lagani. Reč-kuku­ta sa usana mojih silazi, reč-kuku­ta telo tvo­je da zale­di. Slušaj, Ati­no. Slušaj.

    To kralj tvoj gov­ori. Sve tvo­je, Ati­no, telu svom pok­lan­jam. Sve tvo­je, Ati­no, suza­ma tvojim

    oplaku­jem. Slušaj, Ati­no. Slušaj. To kralj tvoj gov­ori. Pamti, Ati­no. Pamti. Ljubav te moja ubija.

    6.

    FEDRA: Kraj užasa slu­tim i nes­tanak bola.

    ROBINJA: Mrz­im ovo kukav­ičko jutro.

    FEDRA: Da ruke ove više ne čuju. Da uši ove reč ne izgovore.

    ROBINJA: Kraljice otro­v­na, krvi otrovne.

    FEDRA: Kad med tvoj utrobu mi zasla­di. Rog tvoj mleko mi nagradi.

    ROBINJA: Plaši me ono što čujem u tebi.

    FEDRA: Mleko sam tvo­je. Ispij me. Voda sam tvo­ja. Prospi me.

    ROBINJA: Zlo ti jutro, Ati­no. U prazan dan ulaziš.

    FEDRA: Sine moj. Mužu moj.

    ROBINJA: O sinu tvom crvi peva­ju, kraljice. Sinu tvom ptice se radu­ju, kraljice.

    FEDRA: To ti si, kralju voljeni?

    ROBINJA: Kralj ovo je tvog kral­ja, kraljice.

    FEDRA: Ne kvari telo nje­go­vo, kralju moj jedini.

    ROBINJA: Mrak tvoj smrt nje­go­va biće, kraljice.

    FEDRA: Oči nje­gove čiste ostavi.

    ROBINJA: Oči nje­gove more opraće.

    FEDRA: Ruke nje­gove nek snagu ne izgube.

    ROBINJA: Lavlju čeljust ruke hraniće.

    FEDRA: Noge nje­gove nek polet ne izgube.

    ROBINJA: Noge ću nje­gove s kula baciti.

    FEDRA: Nek ud nje­gov seme ne izgubi.

    ROBINJA: Ud nje­gov u zemlju zakopaću.

    FEDRA: Samo nek kiše češće padaju.

    ROBINJA: Gde ima krvi i vode ima, kraljice.

    FEDRA; Pa da ud nje­gov Atinu zamrači.

    ROBINJA: Ruka kral­jevs­ka Atinu zamrači.

    FEDRA: Zar ruka kral­jevs­ka seme daruje?

    ROBINJA: Ruka kral­jevs­ka sama seme je.

    FEDRA: U mrak moje utrobe zaroni je.

    ROBINJA: Zar da ti išču­pa srce kameno?

    FEDRA: Nek ga ubi­je snaž­na ti desnica.

    ROBINJA: Srce tvo­je il’ sina tvog, kraljice?

    FEDRA: Krv nje­go­va moje srce pokreće.

    ROBINJA: A kako mrt­vo pono­vo ubiti?

    FEDRA: Živo je mrt­vo dok ne umre ponovo.

    ROBINJA: I tvoj živ­ot ubiću, kraljice.

    FEDRA: A kosti ove što u mraku se vide? Kako ćeš kosti ove ubiti?

    ROBINJA: Beli dan kosti sakriće.

    FEDRA: Sreća onda to je velika.

    ROBINJA: Kralji­ca moja ko smrt slobodna.

    FEDRA: Sen­ka smr­ti moje vara te.

    ROBINJA: Onda da je većom senkom osvetlim?

    FEDRA: Kralju.

    ROBINJA: Kraljice?

    FEDRA: Robin­jo.

    ROBINJA: Kraljice.

    FEDRA: Za ruku uzmi me.

    ROBINJA: Šesti prst sen­ka ti načini.

    FEDRA: Do pro­zo­ra odve­di me.

    ROBINJA: Zar ima pro­zo­ra, kraljice?

    FEDRA: Zar zaista mrtav je dvor atinski?

    ROBINJA: I u utro­bi mi smo njegovoj.

    FEDRA: Znači živeće­mo, robin­jo. U utro­bi ima hrane dovoljno.

    ROBINJA: Kraljice pre­mi­la. Muzi­ka tela tvog plaši me.

    FEDRA: Vodi me, robinjo.

    ROBINJA: Zar u smrt, kraljice?

    FEDRA: U ono što smrt tvo­ja biće.

    ROBINJA: Kralju, kraljice?

    FEDRA: Kako, kad kralj Atinu proždire?

    ROBINJA: U telo moje, kraljice?

    FEDRA: Mraku tvog srca što bliže, robinjo.

    ROBINJA: Sun­cu što bliže, kraljice.

    FEDRA: Sun­cu što tamu isijava.

    ROBINJA: Svet­lost tvo­ja spol­ja prodire.

    FEDRA: Jezik moj vra­ta otključaće.

    ROBINJA: Reč tvo­ja prvi gost biće.

    FEDRA: Evo gos­ta. Robin­jo jedina.

    7.

    ANDROGEJ: Kak­va to sen­ka mrak moj pomrači?

    TEZEJ: Kralju se svom pok­loni, krtice.

    ANDROGEJ: Zar Minosu, ocu mom i Fedri­nom, praši­na telo pono­vo sači­ni? Zar crvi iz utro­ba svo­jih meso kral­jevsko povratiše? Zar orlovi­ma kljunovi otežaše, vetro­vi kosti nje­gove u jed­no sas­taviše? Zar glas nje­gov zidove tam­nice ove razbi­ja? Zar pogled nje­gov Andro­ge­ja nes­rećnog ugošća­va, Andro­ge­ja, što zrak svet­la na zapamti?

    TEZEJ: Jaki su orlovi atin­s­ki, a vetar se nikad ne vraća. Teš­ka je  praši­na atin­s­ka, crvi u usti­ma mačeve nose. Raduj se, Andro­ge­ju. Kralj ovo je. Ubi­ca bikova.

    ANDROGEJ: Ako to jesi, prestaćeš da budeš.

    TEZEJ: Za prst da me ujede bezu­ba krtica?

    ANDROGEJ: Andro­gej još ume ljud­sku krv sisati.

    TEZEJ: Ovi zidovi samo tvo­ju kri­ju krv.

    ANDROGEJ: Tvo­ja smrt moj je posao i samo tebe hoću.

    TEZEJ: Od takvog posla plod ne rađa.

    ANDROGEJ: Ne smej se ubi­ci svom, bivši kralju atinski.

    TEZEJ: Čak i smeh je bolji nego bes nemoćni.

    ANDROGEJ: Otac tvoj i brat tvoj, Teze­ju, na mojoj kral­jevskoj biće trpezi.

    TEZEJ: Otac moj i brat moj sa trpeze moje davno nestaše.

    ANDROGEJ: Zar čitav svet hoćeš ubiti?

    TEZEJ: Svet se suzio. Živ­ot postao sleđen. Oslušni. To mrak tut­nji pod našim nogama.

    ANDROGEJ: Svet pono­vo u mrak svoj pobegao.

    TEZEJ: Da tamo čeka zamah mog mača.

    ANDROGEJ: Ko si ti, Teze­ju krvavi?

    TEZEJ: Onaj što polaže, Andro­ge­ju nekadašnji.

    ANDROGEJ: Zar će Andro­gej kao hrana maču tvom poslužiti?

    TEZEJ: Ko je bio Andro­gej, a ko si sada ti?

    ANDROGEJ: Heroj i krti­ca u istom mesu propada.

    TEZEJ: Meso onda svo­je uspravi.

    ANDROGEJ: Zar sunce videće Andro­gej nesrećni?

    TEZEJ: Hil­jadu novih smr­ti moramo stvoriti.

    ANDROGEJ: Zar ima Ati­na još smr­ti hiljadu?

    TEZEJ: I tebe i mene jed­na smrt zanima.

    ANDROGEJ: Zar želiš mač svoj svo­jim okom da zasladiš?

    TEZEJ: Osveti se Teze­ju što bra­ta ti ubi. Osveti se Teze­ju što ses­tru ti zver­i­ma ostavi. Ocu moj Ege­ju, osveti se što se mesom oca tvog Minosa zasla­di. Ocu mom, Ege­ju, osveti se što te mraku ovom pok­loni. Zatri Ege­jev rod krvavi, što krv Minosa zau­vek zaledi.

    ANDROGEJ: Mač daj mi, Teze­ju. Zubi bi grkl­jan hteli kidati, al’ zube ovaj mrak pojede. Prsti bi ti ud hteli čupati, al’ prste ovaj kamen ukoči.

    TEZEJ: Andro­gej tu je. Lan­ci su sprem­ni, mač naoštren.

    ANDROGEJ: Zar glavu svo­ju sam ćeš doneti?

    TEZEJ: Glavu moju, al’ na dru­gom ramenu.

    ANDROGEJ: Ne smej se smr­ti svo­joj, telo ničije.

    TEZEJ: Smrt ta na mene liči, al’ mno­go mlađa je.

    ANDROGEJ: Ne smej se više krti­ci bezuboj. Ne smej se više slavi nekadašnjoj.

    TEZEJ: Zar osve­ta više telo ti ne hrani?

    ANDROGEJ: Kako kad crvi i osve­ta jed­i­na mi hrana biše?

    TEZEJ: Onda nahrani se, Andro­ge­ju, telo junačko.

    ANDROGEJ: Meso ću ti peći na vatri atinskoj.

    TEZEJ: Tvo­je delo svi će gledati.

    ANDROGEJ: Prvo ću oči tvo­je pojesti.

    TEZEJ: Telo nje­go­vo oči­ma radost biće.

    ANDROGEJ: Zar sreća moja još jednog Teze­ja načini?

    TEZEJ: Tezej je to od kon­ja izgažen.

    ANDROGEJ: Zar konj da osveti bika prelepog?

    TEZEJ: Kon­ju prele­pom Hipolit je ime.

    ANDROGEJ: Zar je lep­ši Hipolit od Andro­ge­ja nekadašnjeg?

    TEZEJ: Maj­ka se mle­ka svog odriče, kad Hipoli­ta vidi. Vojnik se ple­na  svog odriče, kad Hipolit prolazi.

    ANDROGEJ: Takvog se tela želim napiti.

    TEZEJ: To telo voda sveža je. Ta krv, med je lep­ljivi. Ta voda, dan je mirisan.

    ANDROGEJ: Dan moj jedini.

    TEZEJ: Osveti se, telo junačko. Osveti se Ege­ju. Ubij mu unuka. Osveti se meni. Ubij mi sina.

    ANDROGEJ: Zar da sin ne umre od ruke kraljevske?

    TEZEJ: Zato nek umre od ruke junačke.

    ANDROGEJ: Odavno se ne oku­pah u telu junačkom.

    TEZEJ: Nek tvo­ja voda bude krv njegova.

    ANDROGEJ: Tebe da ubi­jem u telu njegovom.

    TEZEJ: Vidim već da smrt se ceri na najlepši obraz atinski.

    ANDROGEJ: Ali smrt nje­go­va mač će moj naoštriti.

    TEZEJ: Ne znaš ti Hipoli­ta, telo junačko. Takvu lep­o­tu ni mač ne napušta.

    ANDROGEJ: Mač nje­gov tad ću uzeti.

    TEZEJ: Mač najlepši to je, al’ ne od čelika.

    ANDROGEJ: Ni rog mog bra­ta ne bi od čelika.

    TEZEJ: Rog nje­gov sad poslužio bi. Da pono­vo vrati te u mrak atinski.

    ANDROGEJ: Stani, Teze­ju. Mač naoštri.

    TEZEJ: Znači da ubićeš sebe nekadašnjeg?

    ANDROGEJ: Ubiću Hipoli­ta. Ubiću ti sina.

    TEZEJ: Zavidim mu. Od čvrste će ruke poginuti.

    ANDROGEJ: I ti ćeš, samo ako zatražiš.

    TEZEJ: Mrtav je Tezej odavno.

    ANDROGEJ: Dva tela po nova tela odlaze.

    TEZEJ: Dva tela nova tela rađaju.

    ANDROGEJ: Zar još ima rađanja?

    TEZEJ: Videćeš punu Atinu novorođenih, Andro­ge­ju, telo junačko. Ulice pune, i zgar­iš­ta, i jarkove pune novorođenih, Andro­ge­ju. Sa kula kako vise novorođeni, po moru kako plu­ta­ju novorođeni, Andro­ge­ju. Mač uzmi i pođi. Ati­ni se raduj, Andro­ge­ju. Hipoli­tu se raduj, Androgeju.

    8.

    ANDROGEJ: Ses­tro moja. Kur­vo moja.

    FEDRA: Mino­tau­re. Brate moj.

    ANDROGEJ: Andro­gej ja sam prelepi.

    FEDRA: Zar mrak i tebi rogove na porodi?

    ANDROGEJ: Porod moj u kamenu nestade.

    FEDRA: I porod moj u kamenu utrobe moje.

    ANDROGEJ: Ses­tro moja neviđena.

    FEDRA: Brate moj negrljeni.

    ANDROGEJ: Kad Egej ubi oca nam, kamen i mrak rod moj postaše.

    FEDRA: Kad Tezej ubi Mino­tau­ra, krv moja prvi put isteče.

    ANDROGEJ: Kad Tezej ses­tru, Ari­jad­nu, zver­i­ma daro­va, na porod svoj već prestah misliti.

    FEDRA: Kad Tezej po Fedru dođe, bol mi srce zau­vek zatvori.

    ANDROGEJ: Fedro voljena.

    FEDRA: Andro­ge­ju prelepi.

    ANDROGEJ: Sina tvog moram ubiti.

    FEDRA: Zar muž moj ti mač ne privlači?

    ANDROGEJ: Muž tvoj mač mi darova.

    FEDRA: Sin moj i muž moj jed­no su.

    ANDROGEJ: Kad ubi­jem sina i muž, znači, nestaće.

    FEDRA: Žel­ja je to ili bol, brate jedini?

    ANDROGEJ: Bol tvoj žel­ja će moja postati.

    FEDRA: Med pre­pona tvo­jih. Saće usana mojih.

    ANDROGEJ: Ses­tro. Kraljice.

    FEDRA: Brate moj. Kralju moj.

    ANDROGEJ: Brat i sestra.

    FEDRA: Kralj i kraljica.

    ANDROGEJ: Kralj i kraljica.

    FEDRA: Kur­va i ubica.

    ANDROGEJ: Krit i Ati­na jed­no postaće.

    FEDRA: Jed­no su Krit i Ati­na odavno. Go kamen i go kamen, odavno.

    ANDROGEJ: Kao i porod moj i porod tvoj, kraljice.

    FEDRA: Go kamen, odavno.

    ANDROGEJ: U krv kamen ja ću obući.

    FEDRA: Sunce će pono­vo kamen ogoliti.

    ANDROGEJ: U ludi­lo svo­je pri­mam te, kraljice.

    FEDRA: Gde smrt moja dvori te. Minotaure.

    ANDROGEJ: Andro­gej ja sam prelepi.

    FEDRA: Što tebe, a ne bika, Tezej poštedi.

    ANDROGEJ: Kraljice bikovs­ka, krvi bikovske.

    FEDRA: Želim biti lavovske.

    ANDROGEJ: Lav sam ja, al’ bezubi.

    FEDRA: I bik si ti, bez roga bikovskog.

    ANDROGEJ: Smrt sam svo­ju živeo.

    FEDRA: I šta si video?

    ANDROGEJ: Samo sebe, kraljice.

    FEDRA: A ja sam tebe tamo videla.

    ANDROGEJ: Zar u oku sina svog?

    FEDRA: Fedru ubij. U oku se nje­gov­om ogledaj.

    ANDROGEJ: Zar toliko lep je Hipolit?

    FEDRA: Od smr­ti lepši.

    ANDROGEJ: Znači, još ga oči tvo­je nisu oplakale?

    FEDRA: Svet ovaj oči oplakuje.

    ANDROGEJ: Zar ceo svet Hipolit zamenjuje?

    FEDRA: I telo, i reč, i krv oplakuje.

    ANDROGEJ: Smrt oplakuje.

    FEDRA: Brate. Minotaure.

    ANDROGEJ: Ja sam to, kraljice.

    FEDRA: Slušaj, Minotaure.

    ANDROGEJ: Tišinu reči tvo­jih čujem, kraljice.

    FEDRA: Slušaj, Mino­tau­re. O lep­oti slušaj, Minotaure.

    ANDROGEJ: To sam ja. Mino­taur prelepi.

    FEDRA: O lep­oti slušaj, najlepši.

    ANDROGEJ: Uši moje rogovi pokriše.

    FEDRA: Mino­tau­re.

    ANDROGEJ: Mino­tau­re.

    FEDRA: Mino­tau­re.

    ANDROGEJ: Mino­tau­re.

    FEDRA: Slušaj.

    ANDROGEJ: Mino­tau­re.

    FEDRA: Sine moj. Mužu moj. Brate moj. Mužu moj. Mleko sam tvo­je. Ispij me. Voda sam tvo­ja. Prospi me.

    ANDROGEJ: Ses­tro moja. Kur­vo moja.

    FEDRA: Telo nje­go­vo glavu mi zanese. Telo nje­go­vo ruke mi oduze.

    ANDROGEJ: Mino­tau­re.

    FEDRA: Tiši­na. Tišina.

    ANDROGEJ: Tiši­na.

    FEDRA: Tiši­na. Kako je bio lep. U zadi­vlju­jućem sja­ju večeri, kakvim se zraci­ma ode­nu­la moja radost.

    ANDROGEJ: Mino­tau­re.

    FEDRA: Sine moj.

    ANDROGEJ: Mino­tau­re.

    9.

    ROBINJA: Sprem­na sam, kralju jedi­ni. Za tebe praz­na sam, kralju jedini.

    TEZEJ: Za kurac moj hod­ni­ci prostrani.

    ROBINJA: Za sina tvog, kralju jedini.

    TEZEJ: Za kraljicu tvo­ju, robin­jo prelepa.

    ROBINJA: Za utrobu moju u utro­bi dvo­ra kraljevskog.

    TEZEJ: Za mač moj u utro­bi građana atinskih.

    ROBINJA: Kralju se raduj. Raduj se, kralju.

    TEZEJ: Kra­ju što se bliži.

    ROBINJA: Raduj se kralju sreći robovskoj.

    TEZEJ: Raduj se kra­ju sreće kraljevske.

    ROBINJA: Sreće kral­jevske, radosti robovske.

    TEZEJ: Kraljice moja krvi robovske.

    ROBINJA: Krvlju ću svo­jom dvor naš oprati.

    TEZEJ: Dvor naš, kraljice robovska.

    ROBINJA: Porod naš budući, robe kraljevski.

    TEZEJ: I smr­ti buduće, telo robovsko.

    ROBINJA: I dvor i smrt pod maska­ma bikovskim.

    TEZEJ: Meso sam tvo­je. Ubij me.

    ROBINJA: Koža sam tvo­ja. Pro­daj me.

    TEZEJ: Ati­na je sada samo moj grad i ja ga ni sa kim neću deliti.

    ROBINJA: Kralj se vraća. Pobe­da se vraća. Vraća se sve.

    TEZEJ: O vlasti mojoj svet će pričati.

    ROBINJA: O kurvi tvo­joj pesme će pevati.

    TEZEJ: Zla ovog dugo će se sećati.

    ROBINJA: I na zlu tom će sreću graditi.

    TEZEJ: San to je, ali san predivni.

    ROBINJA: San ovaj iz sna me probudi.

    TEZEJ: Još jedan san u snu tom prebiva.

    ROBINJA: Žmurim i vidim oči svo­je dok žmurim.

    TEZEJ: Ubi­jam. I vidim svo­je ruke dok ubijam.

    ROBINJA: Krv ubi­jenih iz pičke moje ističe.

    TEZEJ: U usta tvo­ja mrtvi ulaze.

    ROBINJA: Jer volim jesti udove pečene.

    TEZEJ: Kopi­to ću ti nje­go­vo doneti, robinjo.

    ROBINJA: Kopi­to najlepše ždrep­ca najlepšeg?

    TEZEJ: Kopi­to najs­lađe kon­ja najslađeg.

    ROBINJA: A ud njegov?

    TEZEJ: Ud nje­gov sam ću pojesti.

    ROBINJA: Uzmi me onda, kralju jedini.

    TEZEJ: Mač moj ranu ti otvara.

    ROBINJA: Ubij me onda, robe najlepši.

    TEZEJ: Slušaj. To smrt moja iz mene ističe.

    ROBINJA: Smrt tvo­ja, sva sreća robovska.

    TEZEJ: Smrt moja, sva sreće atinska.

    10.

    ANDROGEJ: Ko mi to s mačem ide u susret?

    TEZEJ: To sunce prati telo kraljevsko.

    ANDROGEJ: U ruci mojoj mač je naoštren.

    TEZEJ: Mač je gost zao, Andro­ge­ju junački.

    ANDROGEJ: Tvo­ja ga utro­ba dobro poznaje.

    TEZEJ: Moj jezik voli te ruke krvave.

    ANDROGEJ: Zar bik da voli kandže lavovske?

    TEZEJ: Gri­va i rog dobro pristaju.

    ANDROGEJ: Oko i zub jed­no postaju.

    TEZEJ: Lavlji je očn­jak, a rog bikovski.

    ANDROGEJ: Kad lav nema zube a bik rog izgubi?

    TEZEJ: Tad lav rog svoj biku daruje.

    ANDROGEJ: A bik zub svoj u lava zariva.

    TEZEJ: Još pamtiš kamen i mrak krvavi?

    ANDROGEJ: Još pam­tim bika i Krit prelepi.

    TEZEJ: Zar nije Andro­gej od Kri­ta lepši?

    ANDROGEJ: Andro­gej nakad tvoj sin je sada.

    TEZEJ: Hrana je naša mla­dost njegova.

    ANDROGEJ: Krv naša, seme njegovo.

    TEZEJ: Zar nije ždrebac mrtav odavno?

    ANDROGEJ: Moj mač već oštri sen­ka njegova.

    TEZEJ: Da ga ne istupi telo njegovo?

    ANDROGEJ: Telo će nje­go­vo dah moj omekšati.

    TEZEJ: A da mač ne slo­mi lep­ota njegova?

    ANDROGEJ: Lep­ota nje­go­va maču je utroba.

    TEZEJ: Zidine ove već su pretesne.

    ANDROGEJ: Krvi je dovoljno da hod omogući.

    TEZEJ: Hod smr­ti po dvoru kraljevskom.

    ANDROGEJ: Jed­nom i taj će užas prestati.

    TEZEJ: Zar lep­ota nije užas večiti?

    ANDROGEJ: Telo je veči­to, lep­ota bezuba.

    TEZEJ: San­jam da telo grob mi pokriva.

    ANDROGEJ: Grob ti svoj nudim, telo kraljevsko.

    TEZEJ: Zar grob junač­ki moj dom će biti?

    ANDROGEJ: I bik i lav u istom moru plutaju.

    TEZEJ: Al’ moja gla­va tebi mrs­ka je.

    ANDROGEJ: Slo­bo­du će glavi mač darovati. Trup i udove zeml­ja miluje.

    TEZEJ: Dva gro­ba sebe u oči gledaju.

    ANDROGEJ: Dva tela najlepša mačeve oštre.

    TEZEJ: U grob tvoj telo spustiću.

    ANDROGEJ: Mrakom svog gro­ba tebe okupaću.

    TEZEJ: Rog moj kad istrune…

    ANDROGEJ: Tad zube dobiću.

    TEZEJ: Drži mi čvrsto glavu bolesnu.

    ANDROGEJ: Toplo­tu daruj srcu nejakom.

    TEZEJ: Voda tvo­ja iz mene izlazi.

    ANDROGEJ: Tvoj pogled kral­jevs­ki oči mi otvara.

    TEZEJ: Andro­gej ja sam.

    ANDROGEJ: Ubi­ca bikova.

    TEZEJ: Andro­gej ja sam.

    ANDROGEJ: Telo kraljevsko.

    TEZEJ: Andro­gej ja sam.

    ANDROGEJ: Telo junačko.

    11.

    FEDRA: Gla­va moja na buti­na­ma tvo­jim da poči­va. Ruka moja na udu tvom očvrslom. Jezik moj oči tvo­je da ispi­ja. Noge moje da voda tvo­ja ispi­ra. Uši moje da rog tvoj usreću­je. Pič­ka moja da reč tvo­ju upi­ja.   Gru­di moje mač tvoj da ispija.

    ANDROGEJ: Meso moje i seda gla­va moja, u jed­noj sva krvi.

    FEDRA: Hipo­lite, sine moj.

    ANDROGEJ: U krvi svo­joj telo mi umire.

    FEDRA: Mleko buti­na nje­gov­ih što mrak moj pomrači.

    ANDROGEJ: Glavu moju bolovi ras­tržu. Grče­vi lju­ti kida­ju meso. Mač spusti, Fedro. Mač spusti, sestro.

    FEDRA: Toplota tvo­ja da se u butine moje ulije.

    ANDROGEJ: Stani. Stani da klonu­lo odmorim telo.

    FEDRA: Napasi se, Hipo­lite, telom mojim nesuđenim.

    ANDROGEJ: Telo izgu­bih. Kamen izgu­bih i mrak izgu­bih. More izgu­bih i Krit prelepi.

    FEDRA: Hrana moja voda je njegova.

    ANDROGEJ: Mač spusti, Fedro. Na krv se sažali.

    FEDRA: Telo tvo­je i oko moje u jedan san se slivaju.

    ANDROGEJ: Psi­ma da ne bace moj jad­ni, mrtvi trup.

    FEDRA: Mrak moj iz oči­ju tvo­jih izvire.

    ANDROGEJ: Da ptice oči plave ne ispiju.

    FEDRA: Hipolit, sin moj i Fedra, žena njegova.

    ANDROGEJ: Mač polo­mi, Fedro. Mač polo­mi o srce kameno.

    FEDRA: Meso tvo­je u utro­bi mojoj raslo je. Meso tvo­je u utro­bi mojoj rašće ponovo.

    ANDROGEJ: Dotu­ci Andro­ge­ja. Dotu­ci bednog.

    FEDRA: Dete moje od moga deteta.

    ANDROGEJ: Za dvosek­lim mačem srce mi čezne.

    FEDRA: Nova Ati­na sa kral­jem budućim.

    ANDROGEJ: Fedro. Fedro. Vrat moj domaćin dobar je.

    FEDRA: Još jedan Hipolit, Ati­na još jedna.

    ANDROGEJ: Vrat moj, Fedro, mač tvoj poziva.

    FEDRA: Prelepi zidovi ime­na najlepšeg. Oči najlepše sina jedinog.

    ANDROGEJ: Bika se seti. Vrat moj otvori.

    FEDRA: Krv sam tvo­ja. Začni me.

    ANDROGEJ: Smrću odmori telo moje.

    FEDRA: Maj­ka tvo­ja to ti gov­ori. Maj­ka tvo­ja, Hipo­lite predivni.

    ANDROGEJ: To mrak pono­vo po mene dolazi.

    FEDRA: Maj­ka tvo­ja, sva ljubav tvoja.

    ANDROGEJ: Ses­tro moja. Majko moja. Mrak prste moje otkida.

    FEDRA: Moj sin. Hipolit.

    ANDROGEJ: Majko moja. Fedro moja.

    FEDRA: Moj sin. Minotaur.

    ANDROGEJ: Maj­ka moja. Mleko moje. Mrak moj.

    FEDRA: Sin moj. Androgej.

    ANDROGEJ: Rodi me, majko. Rodi me.

    FEDRA: Sin moj. Tezej.

    ANDROGEJ: Rodi me, Fedro. Majko, rodi me.

    FEDRA: Sin moj.

    ANDROGEJ: Majko. Uzmi me.

    FEDRA: Zbo­gom, Hipo­lite prelepi. Zbo­gom, srećo nekadašn­ja. Zbo­gom, svete zaleđeni. Zbo­gom, sine nerođeni. Zbo­gom, reči prevarena.

    12.

    ROBINJA: Polju­bi me, kralju jedini.

    TEZEJ: Ruke ove ne zna­ju ljubiti.

    ROBINJA: Pomiluj gru­di ove usahle.

    TEZEJ: Oči ove zab­o­rav pokriva.

    ROBINJA: Kralju jedini.

    TEZEJ: Robin­jo najdraža.

    ROBINJA: Sin tvoj u meni umire.

    TEZEJ: Sin moj u meni umro je.

    ROBINJA: Sa mnom umire telo njegovo.

    TEZEJ: Hlad­noća i tebe i nje­ga pohodi.

    ROBINJA: Kuku­ta sada reč tvo­ju zameni.

    TEZEJ: Smr­ti se i reči ne tre­ba bojati.

    ROBINJA: Reč svo zlo ovo načini.

    TEZEJ: Telo i reč naš dar su jedini.

    ROBINJA: I kuku­ta ume dobro poslužiti.

    TEZEJ: Mač i kuku­ta darove dariva.

    ROBINJA: A zaš­to mene kuku­tom dariva?

    TEZEJ: Mač se moj od daro­va istupio.

    ROBINJA: Pa naoštri, kralju, mač svoj ponovo.

    TEZEJ: Mač moj moja je briga, robinjo.

    ROBINJA: Korake čujem.

    TEZEJ: To krv korača.

    ROBINJA: More čujem.

    TEZEJ: Kuku­ta poziva.

    ROBINJA: Glas tvoj čujem.

    TEZEJ: To glas mrtvog je.

    ROBINJA: Sina pozdravi.

    TEZEJ: Moj sin čuje te.

    ROBINJA: Zar tu je Hipolit?

    TEZEJ: Tu je oduvek.

    ROBINJA: Pa zbo­gom, kralju.

    TEZEJ: Zar još govoriš?

    ROBINJA: Jaka je robinja.

    TEZEJ: Od sad mrak služićeš.

    ROBINJA: Tezej je mračniji.

    TEZEJ: Dru­go je Tezej.

    ROBINJA: Tezej.

    TEZEJ: Tezej.

    ROBINJA: Zbo­gom. Tezeju.

    TEZEJ: Zbo­gom. Kraljice.

    13.

    FEDRA: Kralj.

    TEZEJ: Kralji­ca.

     

    .

    K R A J

    .

    .

    .

    .

    .